16.12.2016.

Koliko se plaća?

Kada ljudima iz života, iliti normalnim ljudima koji ne znaju gotovo ništa o enigmatici, usput ili iz nehata kažete da ste enigmatski autor, po pravilu sledi pitanje: koliko se to plaća? Ništa ih drugo ne zanima osim te pojedinosti, bilo da je reč o stomatolozima, profesorima ili izvođačima javnih radova. To je jedan prostački, mentalitetski, može se reći i: endemski srpski manir, i mada je naš čovek gotovo jednako prost na svim društvenim pozicijama, prostaci na višim stupnjevima hijerahije se osetno razlikuju od prostaka sa margine po držanju, odevanju i izražavanju. Gle čuda, skroz se podudaraju u nečemu sasvim nebitnom.

Na primer, ako sretnete jednu profesionalnu prostitutku, vašarsku pevačicu, političara, partijskog aktivistu, trgovca drogom i sl. (dakle, predstavnika krema ovog i ovakvog društva) i naivno priznate da vi to radite iz ljubavi, uglavnom besplatno, za piliće i jaja, u ime podrške cehu itd. svi nabrojani, a i mnogi drugi, bez sumnje će vas nadalje gledati kao budalu. Zapravo, ako bilo kome ko shvata sistemske imperative, a moralom opterećen nije, date odgovor blizak navedenom, rekli ste mu: "Ja sam malouman."

Kontrasta radi, ako naiđete na prodavačicu koja po osam sati dnevno za 150 evra (mesečno) gine na nogama, a u pauzama čisti lokal sa sve WC - om defeciranim zogerom tj. na predstavnicu naše beznadežne sirotinje, pa joj date isti odgovor ("iz ljubavi, besplatno... bla, bla"), šanse da se i ona iskreno ne sažali na vas tj. da ne vidi u vama još veću budalu od sebe su minimalne. Upravo nepostojeće.

Zato ja, u načelu, nikome ne dajem konkretne odgovore na to i slična pitanja. Doduše, moj slučaj je prilično komplikovan, pa se najradije ograđujem tvrdnjom da sam samo kobajagi enigmata. Više mi odgovara da se predstavim kao totalni antitalenat, nego kao debilko. Kažem ovako: "Ima onih koji se time ozbiljno bave. To su neki strašno pametni ljudi, stopostotno u skladu sa našim opštim modelom, dakle slični našem dobrom predsedniku, premijeru, ministrima itd.... a ima i nas koji smo tu zalutali. Sve po pravdi."

Jednom sam pokušao da objasnim poznaniku, laiku (kojeg sam držao za malo bistrijeg) zbog čega je bilo kakvo bavljenje enigmatikom ekstremno neisplativo i uvredljivo. Naveo sam glavne osobenosti našeg sistemskog haosa, podsetio da Srbija nije Amerika, nije čak ni Evropa, štaviše, nije ni Bliski istok... nego zemlja trećeg sveta, ćošak od Albanije i balkanska crna rupa u kojoj ne važe nikakva civilizacijska pravila, i da stoga nema ni smisla, ni potrebe rukovoditi se bilo kakvom zdravom logikom u pokušaju da se shvati bilo koji društveni fenomen. Od najznačajnijih do najbeznačajnijih. Kaže on meni: "Dobro, možda i postoji neki način, ali ako ti to baš toliko ne ide od ruke, ako je konkurencija prejaka i nemaš nikakve šanse da se istakneš, bolje je što si odustao. Ali sigurno ima onih koji to ne rade za bambadava." Tako razmišlja normalan svet, šta se može.

Ne pričam nikome ni da objavljujem u komšijskim novinama, jer znam da će me odmah zasuti pitanjima: "A koliko se tamo plaća, jel se više isplati?" itd. Kako odgovoriti? Prvo, to ne može da se poredi jer tamo postoji sistem, a ovde ga nema, a drugo, ja u tuđem sistemu mogu da budem samo gost. Meni se saradnja sa "Feniksom" isplati u najširem smislu, a tek onda u doslovnom, a to znači: odgovara mi što tamo postoji nekakav red, kriterijumi, pa se samim tim saradnik ne oseća kao idiot, nema utisak da mu društvo prave kreature iz najgorih kuća itd. Tamo jedan ambiciozniji saradnik na ono pitanje s početka teksta može da da iskren odgovor, a da ne natera ljude da se pomere s mesta, kucnu u drvo ili zapljuju. A može i da se sretne sa kolegom iz Engleske ili Belgije i ponosno mu pokloni primerak svog nacionalnog enigmatskog lista. Uz to, može se osećati kao da su egal. Srpski enigmata to ne može: on ne samo da nema šta da pokaže svetu, nego i u svojoj zemlji može samo da bude budala ili svinja. Treću kategoriju nemamo.  

Htedoh reći da sam se na neki način oslobodio otkad sve slične razgovore mogu da završim priznanjem da mog imena odavno nema u srpskim novinama. Da lažem ne volim, nisam ni spoljni momak koji opslužuje uvrnute čike za džeparac, ni izvetreli deda koji krati duge dane do sa'rane, ni klošar koji pored bureta iz kojeg palaca slaba vatra budan sanja veknu belog 'leba  (...), i stvarno bi mi, naročito u ovom godinama, bilo više nego glupo da nekome kažem i prstom pokažem: vidiš, ova strana vredi koliko kutija cigareta.

14 коментара:

Анониман је рекао...

Nisi odgovotio na svoje pitanje "koliko se placa".

Nedjeljko Nedić је рекао...

Sigurno s razlogom koristiš grube riječi. Nažalost, nisu krivi samo vlasnici, nego i sastavljači koji sami sebi umanjuju cijenu. Mislim d bi sindikalno organiziranje tu moglo pomoći.

Mel Mandraković је рекао...

Konkretan odgovor koji srpski enigmata može dati ljubopitljivom poznaniku je: ako ste običan, mali, pošten saradnik, šanse da vam plate 300-400 dinara po strani su oko 30 %. Uz to, da biste uopšte dobili jednu stranu, morate biti na listi prijatelja nepismenog, poluludog, rascepljenog ili pijanog urednika (a mi samo takve imamo; dakle osnovna škola + manuelni zanat, bez zanimanja, bez ikakvih društvenih doprinosa, uključujući i tragikomične rapopljene vaške koji su čak i u pravoslavnoj crkvi, koja je po definiciji stecište ološa i bagre, proglašeni za falsifikatore, lopove itd.; sve to je važno naglasiti da neko ne pomisli kako selekciju vrši osoba poput npr. Boška Petrovića).

Situacija je, dakle, krajnje apsurdna: da bi se jedan enigmata kako-tako bavio enigmatikom u Srbiji, on mora da uđe u kriminalni enigmatski subsistem. Otkad je sveta i veka, ljudi se kriminalom bave iz nekog opipljivog interesa, a naš siroti, mali enigmata pristaje na kriminal i za 300-400 dinara koje verovatno nikad neće dobiti. :) Za to vreme, predstavnici Antienigmatskog Antisrpskog Saveza Srbije (ESS) čačkaju svoje veštačke zube od onih pljeskavica kojim ih 'rane divlje svinje. To je naš sindikat.

Mel Mandraković је рекао...

I još nešto: Nedjeljko je nažalost u pravu: krivi su i autori.

Da li je iko ikad javno reagovao protiv tog bescenja, da li je nešto pokušao da uradi? Ja se nešto ne sećam (upravo, sećam se suprotnih slučajeva). A to su isto ljudi koji rade besplatno, bilo da imaju 30, 60 ili 120 godina, trebalo bi da im je jasno da ako imaju ime i prezime imaju i neka prava. Ukratko, nema osnova da sebe smatraju govnima, čak i ukoliko se tako osećaju. Na primer, ako im jedna svinja kaže: "vi ste govna" ne bi smeli olako da veruju u tu procenu. I da je prihvataju kao istinitu.

Uostalom, ako su gladni, sigurno ih neće nahraniti 300 dinara, tako da stvar još nenormalnijom čini pretpostavka da svi oni godinama neguju elan da ne bi izgubili onu jednu stranu (ili 2, 3, 5) tj. da bi ostvarili onih 30 % šanse da dobiju honorar u iznosu od 300 dinara.

Bilo je, doduše, anomimnih istupa, ali to se ne računa u reakcije. Samo govori o profilu tipičnog srpskog enigmate 21. veka (a da se taj profil razlikovao pre 25 godina, do svega ovoga ne bi ni došlo): to je, dakle, običan kreten, govnar, lice bez stava, bez ideja, bez samopoštovanja. I bez dostojanstva.

I sad... u tom skaradnom vrtlogu su se izmešali amateri sa dna enigmatske kace i enigmatski autori, svi u trci za 300 dinara, tako da na istom mestu imate npr. Dodevskog koji, evo, već 30-40 godina predano uči da napravi ukrštenicu i još je na samom početku jer je prosto antitalenat, tu pomoći nema, pa Banovića koji, doduše, nije antitalenat, ali je njegov prirodni nivo amaterstvo, ne može čovek bolje, pa imate g. Savića nađenog u bircuzu koji još uvek savladava gradivo za prvi razred osnovne škole, pa onda slavnog urednika Enigme koji ni dane u nedelji ne bi umeo da naboji bez izmišljanja itd. Svi oni su izmiksani sa boljim autorima, i to tako i toliko da se više ne zna kome je gde mesto. I to svi prećutno prihvataju.

Iskren da budem, ako jednog boljeg autora (da ne navodim sad imena) nije smramota da za 300 dinara (koje će, ponavljam, dobiti sa velikim, dvotrećinskim "možda") bude u sendviču Dodevski/Tanasije Savić, ili da mu u dnevnim novinama neka ćelava veprova glava za možda 400 dinara (stvarno ne znam koliko) naizmenično sa raznim dodevskima i banovićima dodeljuje po 3 ili 4 strane mesečno - to je krajnje ponižavajuće. Barem za mene.

To dalje znači sledeće: da sam hteo da sarađujem sa takvima i da se ravnam sa stokom, verovatno bih zarađivao više (pa bih na ono pitanje davao odgovore tipa: u Srbiji se plaća skoro ništa, ali kad nakupim 20 X skoro ništa, zaradim npr. za cigarete). Pri tom bih radio manje i bio bih ležerniji, jer meni nije nikakav problem da sastavim 20 ili 50 ukrštenica na srpskom (uprošćeno: dok sastavim samo jednu na hrvatskom, mogu da napravim 10 ili 15 na srpskom).

Međutim, ja nisam Mile Janković da se trpam svuda i da njuškom obaram plotove. Uzgred, čuo sam da neki hrvatski enigmati nisu baš srećni zbog mog prisustva u Feniksu, i ja se, eto, slažem da sam tamo nepotreban. Ko smatra da je nešto izgubio zbog mene, tj. da sam mu nešto uzeo, neka se obrati urednicima. Ja im se nikad nisam obratio sa "objavite" ili "nemojte da objavite". I još nešto: ako hrvatski enigmati imaju nešto nalik tom sindikatu koji Nedjeljko spominje, trebalo bi da budu na oprezu: ja objektivno nisam nikakva opasnost, mene ćete lako eliminisati, ali računajte da Janković uvek ima zadnje namere. Zapravo, on ništa sem tih namera u životu i nema, to je jedna agresivna svinja koja će pre ili kasnije pokušati da vam razbuca to što imate, pa budući da ne shvatam njegovo prisustvo u hrvatskoj enigmatici, povedite računa: bojim se da je bombardovanje govnima iz Novog Sada već počelo. :)

Željko Jozić је рекао...

Mladene,
ako neki hrvatski enigmati nisu sretni zbog tvog prisustva u "Feniksu",
onda možeš biti ponosan jer si se za to izborio kvalitetom.
Na neki način ponosan mogu biti i ja, jer tvojim dolaskom nisam ništa izgubio.

Samo naprijed!

Mel Mandraković је рекао...

Pa, hvala, Željko. :) Ti, naravno, znaš da sam i ja ponosan na tebe i na sve ostale kolege koji se bave enigmatikom na najprofesionalniji mogući način, naročito onom vrstom koja je centralna tema ovog bloga.

Mel Mandraković је рекао...

Uuuuu, poslao mi jedan kolega print screen sa jednog enigmatskog SNS bloga. Ako sam ja poslužio kao inspiracija za intelektualno uzdizanje trajno zakržljalog blogogazde, čast mi je. Doduše, uz podršku ne mogu da ne izrazim i sumnju da je reč o nekakvoj afekciji, jer kad jedan paor sa majstorskim pismom koji je o Aristotelu čitao u Politikinom zabavniku citira tog istog Aristotela, pride javno, to ne sluti na dobro. Kao kad bi vepar zaigrao valcer. Bečki.

Анониман је рекао...

Ponovo napadas MJ???? Kompleksi???
B.

Mel Mandraković је рекао...

Poštovani B. (to je, pretpostavljam, skraćeno od budala?!),
jeste, reč je o kompleksima. Kompleksima odvratnosti.

Prvo, mislim da ljude treba zaštititi od njega. Ja u Hrvatskoj imam kolege koje veoma volim i sad se malo brinem za njih, jer osnovano sumnjam da buzdovančina Janković koji im se utrpava nema prijateljske namere. Zapravo, garantujem da ih nema, jer višegodišnja praksa govori da on u toj glavi vepra nema ništa osim interesa. Pretpostavljam da sad ubrzano pravi neke baze, traži način da razvuče svoj izmet što je dalje moguće, smišlja mahinacije itd.

Drugo, on ovde ima sasvim dovoljno prostora. Mi smo se većinski sklonili da bi se razmahnuo. To "mi" znači mi kojima se dotični vepar i njegova svinjska kombinatorika gadi. Dakle, većina nas iz Srbije ne sarađuje s njim ni kad je to moguće, pa tamo gde je on, uglavnom nismo mi koji se bavimo enigmatikom (izuzev nekih socijalnih slučajeva, nekih šoder-autora i niškog Ajnštajna koji je ionako njegov parnjak). Zato, recimo, one dnevne ukrštenice prave samo on, njegov Mlata zamlata Rudić, spoljni momak Čolaković i još neki šalabajzeri koji pripadaju tom F odeljenju. Enigmatika kojom se on tj. oni bave nije enigmatika kojom se mi bavimo (mislim i na kolege iz Hrvatske).
Ja se, eto, ne mešam u njihov "rad" i sa indignacijom sam odbio onaj "humanitarni" poziv da se svi priključimo čoporu kusih i repatih (kad su somnolentni starci i debilozni predsednik ESS - a prodali šta su mogli za turu pljeskavica). Međutim, on očito ide dalje.

Treće, ne shvatam šta jedan Mile Janković može da ponudi hrvatskoj ili bilo kojoj enigmatici? Pa, on (njegov kompjuter, svejedno) ništa drugo ne ume da napravi osim jedne iste četvrtaste beline sa 12 ili 15 grupa, 6 glagola i 10 dvoslova. Nema sadržaj, nema ideje, nema ništa, to je najuži mogući format autora na svetu. Aha, i pravi one magične likove, kvadrate, šta li su, ni po čemu izuzetne. Njegov nivo tj. posao su najprimitivnije serijske ukrštenice u kojima se samo menja slika, a sve ostalo ostaje isto. U svakom smislu. To je tip za jeftine dnevne novine, za hartiju koja seljacima služi umesto toalet-papira, ali ne znam šta će to bilo kom ozbiljnom enigmatskom listu.

I četvrto, ne znam gde da pobegnem od njega. Imam utisak da će i ako naučim svahili i posvetim se tanzanijskoj enigmatici i on krenuti za mnom.

М.Пауновић је рекао...


Младене,

"...To je jedan prostački, mentalitetski, može se reći i: endemski srpski manir, i mada je naš čovek gotovo jednako prost na svim društvenim pozicijama..."

Ово сам ти као коментар први послао, а ти га ниси пустио, па ти поново шаљем и постављам питање: јеси ли свестан значења цитираног дела твог текста и да ли си имао и себе у виду када си га написао?

М.Пауновић

Mel Mandraković је рекао...

Odgovorio sam. Nisam ništa ni brisao, ni zaustavljao, ni puštao. Komentar je tamo gde ste ga ostavili (ispod posta "Potresno").

Posmatrač је рекао...

CITAT 1: ........bojim se da je bombardovanje govnima iz Novog Sada već počelo.

Znači Feniks objavljuje govna???

CITAT 2:...Uzgred, čuo sam da neki hrvatski enigmati nisu baš srećni zbog mog prisustva u Feniksu, i ja se, eto, slažem da sam tamo nepotreban. Ko smatra da je nešto izgubio zbog mene, tj. da sam mu nešto uzeo, neka se obrati urednicima.

Pa šta čekaš, javi se urednicima.

Zaključak: Izgleda da su radovi MJ bolji od radova MM??? (možda, jer nemam uvid u časopis Feniks).

Mel Mandraković је рекао...

Aha. 2 citata, 3 zaključka i 5 logičkih grešaka.
Razroko gledaš, posmatraču.

Prvo, ne ulazim u to kakvi su radovi g. Jankovića objavljeni u Feniksu. Lukav je on, profesionalni intereždžija, i pretpostavljam da im ne šalje govna. Uostalom, ne bi ni objavili da im je poslao nešto iz svoje standardne palete.
Jedino mi nije jasno šta tamo traži. Iz naše prakse je poznato da se on pojavljuje među enigmatama samo iz zadnjih namera. Svinjskih.
On nije enigmata, i stoga je nejasno zašto se utrpava tamo gde se ljudi bave enigmatikom. Krajnje sumnjivo.
"Bombardovanje" se ne odnosi samo na Feniks, njegove su ambicije šire. Da ne kažem opet svinjske. Stoga htedoh da upozorim ljude da budu na oprezu.

Drugo, nemam ja zbog čega da se javljam urednicima. Meni su hrvatski enigmati kolege, što će reći da se i ja bavim enigmatikom na isti način kao i oni i trudim se da dam nekakav doprinos toj oblasti.
Mile Janković nije naš kolega, to se mora imati u vidu. On se ne bavi enigmatikom nego mu je enigmatika posao, zanat, opsesija, škola, uspeh, sve živo. Naša praksa govori da je njegov cilj uvek: "uništiti enigmate". Pošto je ovde sve uništio, uključujući i ESS, bojim se da je prešao na susede.

Treće, on sigurno ne bi iz puke zabave i čisto enigmatskih pobuda slao svoje radove bilo kom enigmatskom listu. Normalnog čoveka bi bilo sramota da se pored ovolikog prostora koji ovde ima bori za stranu sa enigmatskim autorima. Ali Janković nije normalan čovek. On je svinja. Naposletku, zašto nekad nije pozvao hrvatske autore da objave nešto kod njega? Pa, i on je nekakav urednik, zar ne?

I četvrto, nemam primedbe na zaključak: jeste, Miletovi radovi su bolji od mojih ako Posmatrač tako kaže.

Željko Jozić је рекао...

Kao nezavisni čitatelj ovog članka, te kao dugogodišnji
suradnik u svim "Feniksovim" izdanjima, neosporno tvrdim
da kolega Mladen objavljuje mnogostruko više zagonetki
nego kolega Mile.
O ostalim navodima iz Mladenovog članka neću suditi.