03.04.2018.

Novi miš

Dopade mi šaka novi broj jednog znamenitog enigmatskog lista, pa se sit proveselih proučavajući unapređeni sadržaj. Doskoro je to bilo suvoparno štivo, mahom bez autorskog i stvaralačkog dometa, namenjeno enigmatskim analfabetama, a sad - zahvaljuljujući bujnoj mašti uredničkog trolista - ima od svega po malo, za svačiju dušu i za sve ukuse. 

Urednik zadužen za ukrštene reči, poznati stručnjak g. Milunović, očigledno daje sve od sebe, i toliko je posvećen poverenoj svetoj dužnosti - da mu saradnici takoreći nisu ni potrebni! Od njegovih razigranih kreacija nije ostalo mnogo prostora za tuđe, te su tu i tamo osvanuli neki manje bitni potpisi, i kad čovek prelista tih 80 - ak strana, prosto mora da se zapita: zašto na naslovnoj strani nije Milunovićeva slika?! Uz to, budi se i tužno sećanje na pokojnog Milana Šabana koji je dugo samostalno pripremao više od 50 % jer mu niko ništa nije slao. Da li i Zokiju tako malo šalju, te jadan mora da rmbači kao crnac, ili samo pokušava da nadoknadi to što 20 godina nije poslao tom listu ni jedan jedini rebus, veliko je pitanje. 

On, siroma', da ne grešim dušu, ima izvesne kvalitete: ako ne promaši neko ime ili prezime, ako ne nagomila crna polja po ćoškovima kao potopljene podmornice, ako ne optoči centralnu kombinaciju serijom dvoslova (po 4-5, ne više) i ako uspe da ostavi izrez za sliku veći od 4 x 5, moglo bi se reći da ima potencijala da napravi dobru ukrštenicu. Ali, avaj... uglavnom ne propušta ništa od navedenog, i u stvaralačkom zanosu, drndajući jedan te isti sastavljački model (sa belinicom 6 x 6, 3 tematska pojma i čupavom strukturom), valjda ne stiže nijednu da odradi kako valja. Do kraja. Zato pametno objavi svih svojih 20 pokušaja, da mu trud ne propadne, a autorima koji mogu da ga nose u zubima pusti po jednu "uspešnu". 

Hoće on mestimično i da iskoči iz tog mediokritetskog okvira, ali uzalud... nema štofa za širi repertoar, šta se tu može... Eto, napravio neku tzv. kviz ukrštenicu, namučio se kao sinji kukavac, a rezultat - sačuvaj bože. Pa se zlostavljao s jednim naivnim simetričnim likom, uneredio se dok je nanizao sve te monotone sedmoslove... i opet ništa (mogao je da potpiše g. Savića, niko ne bi primetio razliku). No, ipak, najviše me impresionirala ukrštenica za decu, i moraću da je citiram.


Lepa zamisao, to se mora priznati, no to je kao kad bih ja pokušao da napravim kinder-jaje. Znam od čega se pravi, poznate su mi sve sirovine, mogu i da ih nabavim (čokoladu, plastiku, foliju, igračku), ali ne mogu da ih slijem u celinu. To što bih ja proizveo uz pomoć štapa i kanapa nijednom detetu ne bi pričinilo zadovoljstvo. E, tako je i Zoki napravio ukrštenicu koje se ni u jednoj tački ne dodiruje sa dečjim interesovanjima. I odrastao rešavač bi je s teškom mukom rekonstruisao, a kamoli klinac (kao humanista, nosim se mišlju da mu pošaljem svoje radove za najmlađe, da se više ne glupira).

Sve u svemu, iako se posle Tošićevog odlaska gora malo zatresla, opet se rodio jedan običan, mali miš. 

2 коментара:

Nedjeljko Nedić је рекао...

ALAO, OLTA, ARKAN, KAONA, ANANIM, EMIGRIRATI ... - nisu pojmovi za dječje križaljke.

Mel Mandraković је рекао...

IRANG, AJDI, STENAR, pa onda ta imena opisana bez ikakvih sugestija, kao da ih deca uče u školi: ŠERIL KOL, ANI, VASILISA, ANTONI (doduše, ovde je dodao: sin Alena Delona, baš im je pomogao).
Čak su i neke dobre šanse da deca nešto otkriju (KVISLINZI, to se valjda uči tek u 8. razredu) upropašćene lošim i šturim opisima.
Šta reći: jupi! I da citiram svog dedu: kad bi svaka pčela brala med, bumbar bi najviše skupio.