Poezija za decu: Kusonja

U čoporu nadaleko znanom

Rodio se vuk s velikom manom:

Iako je bio vrlo lep,

Imao je ovolicki rep!

Epiteti suvog zlata vredni:

Bistar pogled, zubi krvožedni –

Ne vrede kad fali glavni plus

I sve džaba onom ko je kus. 

U detinjstvu, kad htede da kaže

Da l’ se s nečim slaže il’ ne slaže,

Repati ga vuci svaki put

Sasekoše: „Ti, Kusonjo, ćut’!“

Isto tako, u osnovnoj školi

Mnogo suza zbog ruganja proli;

Slušao je često: „Šta ti znaš?

Marš u cirkus, ne u čopor naš!“

Kasnije, u tinejdžerskom dobu

Nerado je napuštao sobu,

Pa je umni zauzeo stav

I knjizi se posvetio sav.

Uskoro je postao, dabome,

Prvi doktor u čoporu svome,

I odmah ga prosti vučji puk

Jetko prozva Doktor Kusi Vuk.

Ređao je uspehe u struci,

Al’ mu nisu dali mira vuci –

Premda je odskočio od svih

Ostao je Kusonja za njih. 

I kad najzad završi u grobu

U veoma poznom vučjem dobu –

Za novine kaza vučji kmet:

„Kusonja je napustio svet“.

(iz zbirke dečje poezije "Zoo-andrmolje")