Nordijski mitovi (1): Nebesnici i sjajnici

Posle grčke i rimske, nordijska mitologija je najpopularnija i najraskošnija mitološka građevina starog sveta. Nastala je na tlu današnje Skandinavije (u širem smislu), te se može koristiti i izraz skandinavska mitologija, a katkad se označava i kao severnogermanska, jer je germanski sistem nešto širi. Prvi značajni pisani izvori potiču iz IX veka (ostavili su nam ih čuveni pesnici SKALDI), a između XII i XIV veka, u fazi prodora hrišćanstva na ove prostore, stari mitološki fantazmi i motivi su dobili konačnu formu, i čovečanstvo je postalo bogatije za dva kapitalna književna dela koja su svim ljubiteljima ukrštenih reči dobro poznata kao EDA. STARIJA ili POETSKA ili SEMUNDAR EDA rukopisno je delo učenjaka Ede Semundija, a autor MLAĐE ili PROZNE ili SNORA EDE je islandski pisac Snori Sturluson (1179 - 1241). Međutim, opis "staro delo islandske književnosti" koji se često sreće u ukrštenicama je preuzak, jer su i Starija i Mlađa Eda jednako značajne za sve skandinavske narode.

Mnogi pojmovi iz skandinavske mitologije se - evo lepog paralelizma -  svakodnevno sreću u našim skandinavkama (i ostalim ukrštenicama). Igrom slučaja, oni koji su enigmatski najupotrebljiviji dolaze iz prvog mitološkog reda iliti sa vrha nordijskog Olimpa (tj. iz sveta ASGARD, sakrivenog iza duge), a najfrekventniji je ujedno i najvažniji: AZI. Uobičajeni opis "skandinavski bogovi nebesnici" je na našim prostorima bio u upotrebi tokom čitavog prošlog veka, a pošto se ni u ovom nije pojavilo ništa modernije ili atraktivnije sa tim imenom, i dan-danas dosadan troslov opisujemo na isti način. No, ne lezi vraže... iako je sam pojam najvažniji u nordijskoj tj. skandinavskoj mitologiji, reč je neispravna!

Naime, poštovane kolege, kucnuo je čas da pogledamo istini u oči: vodeća grupa bogova se na staronordijskom zove Æsir, a u zavisnosti od izvora, transkripcija glasi: ASI, ASOVI, ASIRI i ESIR. Fonetska varijanta AZI se možda koristi u drugim jezicima, poput nemačkog ili italijanskog, a mi smo je po svoj prilici preuzeli od Slovenaca. No, intervokalno S se ni iz jednog skandinavskog jezika ne prenosi kao Z, a samim tim ni iz staronordijskog. Što se početnog vokala tiče, može se diskutovati o tome da li je E ispravnije od A, budući da jednina u originalu glasi áss, što će reći: AS, ali se, kao što vidimo, u množini se sreće Æ, a ono se po normi transkribuje isključivo kao E. S obzirom na singularni oblik, čini se da je najadekvatnije reći Asi, jer je ASIRI duplo umnožen pojam (obratite pažnju: izvornoj nordijskoj množini se dodaje I). Ipak, kako su i treći, i četvrti u opticaju (i kako su u enigmatskom smislu vrlo vredni) ne treba ih odbacivati, tim pre što već imamo sijaset dobrih opisa za troslov ASI. 

Ironija je u tome što za pojam ASI najčešće koristimo najbesmisleniji mogući opis: "starorimski novčići", a zacelo bismo napravili konfuziju ako bismo ga zamenili skandinavskim bogovima. Stoga ne bi bilo loše pronaći bolji opis za pojam Azi, a nebesnike ubuduće spominjati kao Asire ili Esir (nisam naišao na oblik Esiri). Nažalost, izgleda da na svetu ne postoji skoro ništa popularno ili bar iole značajno što bi moglo da preporodi naš enigmatizam, ali mogu da ponudim dve skromne opcije: rumunski dnevni list (Azi) i američki džez pijanista, Kristijan (Christian Azzi). Uzgred, boginja iz klana Asa je u originalu ásynja, a pošto to savršeno odgovara našem modelu za građenje ženskog oblika, može se reći da imamo pravo da ga prenesemo bez izmene: ASINJA (ili Azinja, ako ste slepi tradicionalista).

Druga rasa nordijskih bogova, ništa manje značajna od Asa, takođe nam je odlično poznata: ne postoji bolji alternativni opis za četvoroslov VANI od "bogovi plodnosti u skandinavskoj mitologiji". Njihovo originalno kolektivno ime je Vanir, pa se na našim prostorima koristi i varijanta VANIRI, a izvorna jednina glasi Vanr, što se može transkribovati kao VAN, ali i kao VANR (završno R nakon suglasnika se pri adaptaciji obično izostavlja iz praktičnih razloga, ali u principu nije pogrešno zadržati ga). Žive u svetu Vanaheim (blizu Asgarda), u njihov resor, pored plodnosti, spadaju mudrost i predskazivanje, a iako nisu tako silni i ratoborni kao Asi, gložili su se i klali od postanka sveta. Primirje je sklopljeno tek kada su obe zaraćene strane baldisale, i na kraju su razmenili taoce: Vani su poslali Asima boga vetra, njegovu decu (boga kiše i boginju ljubavi) i mudraca, a zauzvrat su dobili samo boga tišine i jednog diva.