Listajući svoje radove od pre ravno 10 godina, naišao sam na jednu skandinavku iz martovske "Enigme" 2014 (br. 2378). Podsetila me na Milutina Tepšića.
Kada sam 2011. upoznao Milutina, u aktuelnom broju "Enigme" mogli su se videti moji prvi radovi (dve skandinavke), poslati nekoliko meseci ranije. Dakle, moje ime se tada prvi put pojavilo u tom listu i Milutin je to ispratio. Tako smo zapodenuli razgovor o ukrštanju na formatu 11 x 17, razmenjujući ideje za što inovativniju eksploataciju mreže. Na pitanje da li znam kako se 3 beline 6 x 6 mogu elegantno uglaviti u taj format, rekao sam mu da već imam nekoliko skandinavki. Ispostavilo se da smo istovremeno, a nezavisno pronašli isti model: izrez za sliku 5 x 4 u središnjem delu, uz levu ili desnu ivicu + jedna 17-ica koja povezuje beline.
Tada sam obećao da ću se uskoro oglasiti sa nekom od tih skandinavki, ali su do objavljivanja prošle 3 godine. Naime, tokom 2011. nisam slao ništa novo, a možebiti da je rad koji danas prikazujem otpremljen iduće godine, kada sam na Šabanov ljubazni poziv ipak odlučio da se aktivno uključim u proizvodnju sadržaja za "Enigmu"... ali se na objavljivanje čekalo dosta dugo. U svakom slučaju, skandinavka je nastala 2010 (ili još ranije). Imao sam još jednu sa Aleksandrom Radović koju sam detaljno opisao Milutinu, ali nisam baš siguran ni da sam je poslao Šabanu (nisam je našao među radovima iz 2014).
Sastav kao sastav možda nije naročito vredan, ali je zanimljiv zbog same ideje "3 u 1". Inače, u "Enigmi" sam imao još mnogo sličnih eksperimenata koje verovatno niko nije razumeo. Osim Milutina, naravno. Po nerazumevanju mojih novotarija jednako pamtim i Šabana i Tošića - jer kad god sam želeo da objavim nešto što je van standarda i ne liči na ono što drugi rade, morao sam naširoko da objašnjavam u čemu je fora. Međutim, ni moja živa reč često nije davala rezultate, te su mi nesvakidšnji radovi neretko bili upropašćavani u procesu pripreme za štampu... ili uopšte nisu štampani.
Нема коментара:
Постави коментар