Danas, kad je tržište enigmatike preplavljeno najjeftinijim, vulgarnim i stereotipnim ukrštenicama sa tom prokletom belinom 6 x 6, želim da se podsetimo kako je uopšte došlo do toga da polupismeni autori (od kojih su kasnije nastali polupismeni urednici i samostalni proizvođači enigmatike) pogrešno shvate ideju belog kvadata od 36 polja usred mreže. Ovde neću govoriti o belinama koje su samo dekorativni elementi ukrštenih reči, u nekom ćošku ili između ivice mreže i izreza za sliku. Zapravo, dekorativna belina je jedna posebna estetska kategorija i za sklonost ka tom vidu enigmatskog izražavanja potrebno je da autor ima izgrađenu estetiku. S obzirom na to da su naš enigmatski prostor krajem sedamdesetih većinski kontaminirale analfabete s majstorskim pismima, estetika se tiho iselila iz standardnih radova, te su beline koje prevashodno služe vizuelnoj lepoti sastava postale sporadična pojava u štampi. I tako je do današnjeg dana.
U popularnim enigmatskim časopisima, počev od kasnih sedamdesetih, može se pratiti razvoj belinašenja i promocija centralne beline 6 x 6. Prošlo je otprilike 10 godina dok četvrtasta kombinacija nije usvojena kao zahtev koji se pošto-poto mora ispuniti. Samo treba pogledati ko su ljudi koji su krajem sedamdesetih bili vodeći enigmatski autori, a onda baciti pogled na listu najzastupljenijih s početka devedesetih, i postaje jasno zbog čega je ukrštenica tokom osamdesetih krenula unazad. Npr. Politikin Mozaik (1979 - 1981) je donosio ukrštenice sa belinama više nego bilo koji časopis iz ranijeg perioda. Autori poput Boška Petrovića i Ljubiše Jakšića su, dakle, pokrenuli trend i demonstrirali aktuelnim i budućim saradnicima kako treba raditi. No... već u samom listu, zamisao je počela da se pretvara u svoju suprotnost. Tako je, recimo, Milan Jelenković među prvima pristupio ukrštanju čiji je belina cilj, a ne posledica dobrog kombinovanja. I malo po malo, tu direkciju su usvojili bezmalo svi autori, bez obzira na to što bar polovina njih nije bila zrela za belinaštvo.
Osnovna ideja je vrlo prosta: centralna belina 6 x 6 je element ukrštenice većeg formata, u kojoj autor koristi visoku kombinatoriku kako bi što gušće izukrštao dugačke reči. Četvrtasta belina je nusprodukt tog rada i ukoliko autor uspe da izvuče pravilan kvadrat, to govori o njegovim ambicijama, trudu, kombinatorskim sposobnosti i sl. Dakle, pravilan kvadrat 6 x 6 je u priči čisto esnafska stvar, poruka kolegama i urednicima "evo šta ja mogu", neka vrsta parade i hrane za sujetu, mada sam po sebi ne garantuje rešavačima kvalitet i ne pričinjava im veće zadovoljstvo nego npr. kombinacija sa belinom 5 x 6 ili svega 5 x 5. Bitno je da se radi o kombinaciji, dakle o spletu dobrih, kvalitetnih pojmova. Ako u pomenutom Mozaiku izanaliziramo sastave najboljih tehničara, zapazićemo da oni u tim svojim kombinacijama insistiraju na strukturi reči, na suglasničkim i samoglasničkim grupama, na nepredvidljivosti itd. Malo je verovatno da ćemo tu pronaći neku ukrštenicu u kojoj je renomirani autor sasvim očigledno gađao metu i napravio belinu 6 x 6 onako kako to danas rade nedoučeni dunsteri. A dunsteri su odavno, još osamdesetih, istrgli taj deo kombinacije iz konteksta i servirali nam belinu koja izgleda kao bela rupa usred mreže, okružena tarabama i masom dvoslova i jednoslova.
Danas više nije važno da li te besmislene beline 6 x 6 prave ljudi ili ih generišu programi (a praksa kaže da korisnici programa listom preplavljuju tržište upravo takvim radovima), ali je činjenica da se na taj način enigmatika udaljila od kombinatorike. Takoreći, raskrstila je sa kombinatorikom. To je jedan paradoksalni fenomen uplivisan plitkošću, alavošću i lukavošću enigmatskih trgovaca sa jedne strane i osobenošću tržišta, sa druge. A ponajviše stradaju ljubitelji enigmatike, koliko god da ih ima, jer na taj način ostaju bez pravog štiva i prinuđeni su da svoje enigmatske potrebe zadovoljavaju šundom. Većina konzumenata verovatno i ne razume da im ta rđava belina 6 x 6 usred ukrštenice doslovno vređa inteligenciju - zato što odavno (ili nikad) nisu ni imali priliku da rešavaju nešto drugo. Njima je kroz ponavljanje glupog sadržaja amputirana rešavačka kombinatorika i nemaju pojma da npr. jedna ukrštenica sa slikom (dakle, tematska) po definiciji ima zadatak da nešto saopšti ili otkrije korisniku.
Sve ovo o čemu sam govorio, ilustrujem skandinavkom koja sadrži belinu 6 x 6 kao nusprodukt kombinatorike. Moglo se desiti da ta belina bude i drugačija, veća, manja ili nepravilnog oblika, ali to ne bi uticalo na relevantne karakteristike same kombinacije. Jednostavno, smisao (te) ukrštenice je samo kombinovanje, a to što sam uspeo da izvučem i čertvrtastu belinu je možda mali plus, možda mali minus, ali ne menja značajno ni opšti utisak, ni objektivni kvalitet. Čak se može posmatrati i kao puka dekoracija. Ono što sam ja kao autor, da ne kažem: kombinator, hteo da saopštim konzumentu je realizovano na najpošteniji mogući način: gustim tkanjem. Inspiraciju sam pronašao u slikarki Mileni Pavlović-Barili (od čije se smrti nedavno navršilo 80 godina) i u jednoj od njenih najpoznatijih slika.
Нема коментара:
Постави коментар