Opa, Miki!

Svojoj podugačkoj listi vrtoglavo belih kombinacija dodajem novu molersku belinu 14 x 6, jedan hobistički sastav nastao iz želje da proverim jesam li zarđao ili godine ipak rade za mene. 

Rezultatom nisam razočaran. Kao najveću vrlinu ukrštenice ističem laku rešivost (takoreći, sama se rešava), što je u suštini i najbitnije kod radova sa velikim brojem naslaganih dugačkih pojmova. Hipotetički rešavač (a možda će biti i realnih) pri susretu sa belom grdosijom može paralisano buljiti u praznu mrežu ukoliko ne uspe na keca da joj priđe i nekako je otvori. Zato je u ovom slučaju posebna pažnja posvećena poziciji same glavne kombinacije, što znači da - ukoliko se odgonetanje odvija odozgo naniže - rešavač gotovo neosetno prelazi sa kratkih i jednostavnih pojmova na duže i složenije. 4-5 jednoslova oko beline su, u tom smislu, više pomoćna sredstva za ulaz u belinu nego nedostaci kombinacije. Takođe, svih šest 14-oslovnih pojmova zasigurno postoje u jezičkom fondu svakog govornika srpskog i srodnih jezika, tako da naročito enigmatsko predznanje nije ni potrebno za rekonstruisanje. 

Što se sadržaja u drugom smeru tiče, tu bi već ponešto moglo i da se otkrije. Recimo, otkrivamo zanimljiv razgovorni uzvik iz naslova posta, koji je spontano zamenio ranije nezaobilaznog batu, a eto prilike i da se upoznamo sa jednom mladom violinistkinjom koja se nekim čudom provukla kroz belinu. Najpre sam planirao da u izrezu bude bokserski svetski šampion iz kombinacije, ali sam onda rešio da dam prednost umetnosti, tim pre što je i sam rad neka vrsta enigmatske umetnine. 

Uzgred, ovim postom zatvaram sezonu i najavljujem pauzu do jeseni. 

Skandi moleraj 14 x 6, Mladen Marković

Edit: Verzije sa proširenjem 7 x 7:

Kanape s tunom

Pre nekoliko godina, možda 4, bio sam prisutan dok su neki ljudi telefonom naručivali ketering za slavu svog preduzeća. Gospođa koja je razgovarala sa menadžerom je ponavljala ono što čuje kako bi njen suprug odobrio ili odbacio predlog. U nekom trenutku, pitala ga je: "Je l' hoćemo kanapee s tunom (i možda s krastavcima, maslinama, limunom... svejedno)?", a meni se upalila lampica! 

Da je rekla "s tunjevinom" to se verovatno ne bi desilo. 

Elem, 2014. godine, kad sam radio molersku belinu 14 x 6 (koja je objavljena u prvom almanahu) najviše me namučio uspravni niz APESTU. I to je tako stajalo danima, a ja sam se povremeno vraćao i pokušavao da pronađem pristojno rešenje. Na kraju sam otkrio neku slovačku atletičarku koja se zove NADA PESTUNOVA. Bez obzira na to što je reč o sportistkinji koja je u disciplini štafeta 4 x 400 metara osvojila zlato na nacionalnom prvenstvu (1998), nevoljno sam je uključio u svoju belu konstrukciju (jer je za nas objektivno anonimna, a njeno ime + prezime ima čak 13 slova, što je mnogo za potpuno nepoznat pojam). 

Kombinacija s tim pojmom je, istina, bila lako rešiva, no meni je izgleda u malom mozgu ipak ostao utisak diskrepance i nedovršenosti. I u jednom tranzitivnom stanju svesti, baš onako kako je to svojevremeno opisao Viljem Džejms, aktivnu prazninu je iznenada popunio niz slova KANAPE S TUNOM. Istog trena sam shvatio da je to pojam za kojim sam nekad tragao, a nisam bio ni svestan da to pamtim. Eto, 6-7 godina kasnije sasvim spontano sam došao do drugog, boljeg rešenja, i to u trenutku i na mestu gde sam se tome najmanje nadao. 

Još tada sam hteo da napravim rimejk sa tim kanapeom, ali odložio sam za sutra, pa za prekosutra... i to je tek sada došlo na red. Naravno, usput sam izmenio još neke pojmove i pokušao da napravim profesionalnije izlaze iz glavne kombinacije, a suštinski, to je i dalje isti rad u novoj verziji. Kanapei se, inače, kao popularno predjelo po pravilu javljaju u množini, no sasvim je opravdano koristiti jedninu jer se, dabome, jedu na komad (nisam bio prisutan, ali garantujem da je gospođa s početka priče svakom svom gostu nudila te male sendviče na sledeći način: "Probaj, molim te, jedan kanape s tunom"). 

Skandi "Ajfelova konstrukcija", rimejk, autor: Mladen Marković

Novi almanah

Ideja, tačnije namera je stara skoro dve godine, ali nisam stigao da je realizujem na vreme. Naime, povodom desetogodišnjice bloga Enigmagika (2023) planirao sam da pripremim jedan almanah sa odabranim ukrštenicama (peti po redu, ako računamo samo format A4). 

Najzad je došao i taj trenutak. Postovi koje ste tokom prethodnog (i ovog) meseca mogli da čitate na ovom blogu, zapravo su priče koje su inspirisale sadržaj nove Mandrakove Enigmagike. Oni koji su redovno pratili objave, u almanahu neće pronaći mnogo friškog materijala, no ima i toga: pojedini sastavi su malo izmenjeni, usavršeni i/li priređeni na drugačiji način. S obzirom na to da sam u međuvremenu sklopio mini almanah posvećen našim evrovizijskim predstavnicima od 2007. do danas, a i s obzirom na neuspeh, iz prvobitnog koncepta sam isključio skandinavku sa ovogodišnjim predstavnikom Srbije na ESC. Umesto te, napravio sam skandi koja je našla mesto na zadnjoj strani almanaha sa naslovom "Nisam ja, majke mi". Naime, hteo sam da ispričam kako me babe godinama zaustavljaju ispred Srpskog narodnog pozorišta, ubeđene da sam glumac koga relativno često viđaju na daskama te ustanove... I tek što sam se navikao na tu neobičnu pojavu, pojavio se još jedan glumac s kojim me identifikuju na svim mogućim mestima. Sva sreća, pa nijedan od njih dvojice nije bogzna kako popularan, inače bih morao svakodnevno da delim autograme i da se slikam sa obožavateljkama koje ne žele da poveruju da ja nisam taj. Od detaljne priče sam odustao (mislim da to ipak nije za ovaj blog), ali sam ukrstio svoje dvojnike i to je, uz skandinavku sa naslovne strane (koja je prevashodno dekorativna), jedina premijera u almanahu.

Takođe, ukrštenica sa dvojnicima je jedina (od 15) sa belinom 7 x 7  (takvih kombinacija mi je stvarno preko glave). Almanah iz 2014. je, poređenja radi, bio mnogo belji, a možda i bolji jer su moj entuzijastični enigmatski izraz iz tog vremena i već bajati (i osujećeni) zanat iz vremena sadašnjeg ionako dve potpuno različite stvari. Po mom dubokom uverenju, najbolje sam sastavljao upravo te 2014. godine, a kasnije sam iz godine u godinu postajao sve indiferentniji prema (svojim i tuđim) enigmatskim kreacijama. Istina, još uvek nisam sasvim indiferentan, ima perioda kad rado i mnogo sastavljam, ali impuls za istraživanjem i osvajanjem se ugasio. Zato u novom almanahu nema velikih senzacija. 

Mandrakovu ENIGMAGIKU (br. 5) možete prelistati i preuzeti u pdf formatu OVDE.