18. 5. 2024.

Retrovizor: Markiz de Nekad (2014)

Neke skandinavke koje sam za različite namene pravio tokom 2010. i početkom 2011. godine, najzad su objavljene u lozničkom časopisu "Marbo" 2014. Dok je ta stvar bila aktuelna, mislio sam "bolje da nisu", a danas gotovo sa simpatijama gledam na tu čarlamu.

To baš i nije bila prava saradnja, kao što ni časopis nije bio baš pravi. Pre bi se moglo govoriti o učešću u humanitarnoj akciji, ali sve o tome je odavno ispripovedano na ovom blogu. Zanimljivo je da u samo 2 broja/120 i 121 (i još 2 broja "Marbo plusa") ima više mojih radova nego što sam u nekim drugim novinama mogao da objavim za godinu dana. Tako to biva kad se udruženo radi iz entuzijazma, dok je tamo gde se kako-tako plaćalo vazda bilo mnogo manje mesta za svakog entuzijastu. Uzgred, da podsetim, nisam zabranio dalje objavljivanje zato što nije bilo honorara, već zbog toga što sam utvrdio da tehničko lice koje je dirigovalo ansamblom dobrovoljaca ne zadovoljava ni osnovne uslove da uopšte komuniciram s njim, a kamoli išta drugo.

Moje ukrštenice su u tim nesrećnim izdanjima potpisane pseudonimima: Mel Mandraković, Mandrak, Remorker Mali, Denmark, Maksimilijan Bor i Markiz de Nekad. To poslednje je glupo da gluplje ne može biti, a eto, tako sam označio nekoliko starih radova koje nije bilo potrebno prilagođavati (ili su iziskivali minimalne intervencije). Prve dve (Zoran Ćirić i Suzan Bojl) sam još krajem 2010. slao Politikinoj "Enigmatici" i tada odande ne čuh ni "mu" ni "be". Tek sam nekoliko meseci kasnije preporučen i sagledan, ali kako ni vuk ne davi ovce po (pre)poruci, ne pamtim baš po dobru nastavak priče. 

Treća skandi koju citiram (Novak Đoković) nije nikakva senzacija, samo je zanimljivo da sam je napravio za Politikin enigmatski podlistak u martu 2011. Branislav Nikić je, valjda ispred "Nove zagonetke", trebalo da se prihvati uređivanja i zvao je da naruči dve ukrštenice. No, na kraju je saradnju preuzeo neko drugi, preciznije: jeftiniji ponuđač. 



16. 5. 2024.

Retrovizor: Otkud starleta u ukrštenici? (2015)

Sigurno ima onih koji se sećaju slučaja "Starleta u ukrštenici". Naime, u julu 2015. skandinavka sa pinap devojkom i zvezdom rijalitija Stanijom Dobrojević, objavljena u dnevnom tabloidnom listu "Alo", privukla je neobičnu pažnju. Propraćena je škakljivim prilogom u tadašnjoj TV emisiji "Bulevar" na B92 (uzgred, godinu dana ranije, kada sam pravio duplericu sa svim voditeljima/urednicima te emisije za podlistak istih novina - nisu reagovali, to im je valjda prijalo).

Ako obratimo pažnju na tekst u levom gornjem uglu mreže, zapažamo da je autor potpisan imenom i prezimenom. Dakle, kao autor naručenog rada (u tim novinama nikada nisam birao teme), nisam tu video nikakav problem i stavio sam paraf kao što bih se potpisao i da je u izrezu bila slika Ivane Španović, Bojane Stamenov ili bilo koje tada aktuelne face. No, neko je tamo, u redakciji "Bulevara", zaključio da starleti nije mesto na toj strani, bez obzira što je svakodnevno bila na svim drugim stranama, najčešće na naslovnoj!

Mogli su da dođu do mog broja, da me pozovu i pitaju o čemu se radi, a ako sam ja ipak bio odveć nebitan, trebalo je da pitaju tadašnjeg urednika enigmatike u tim novinama. Ali, ne: oni su se obratili tek ustoličenom, danas nažalost pokojnom, uredniku enigmatike u "Enigmi" i čak mu otišli u posetu, da im u kućnoj atmosferi sve lepo raščivija. I on se, suprotno svim mojim očekivanjima, javno zgrozio nad tom nakaradnom pojavom, ogradivši se od kolega koji, jelte, na taj način promovišu blud i nemoral.

Čak i da me nije poznavao (a odlično smo se znali i čuli telefonom bar 3 puta mesečno), kao višegodišnji saradnik tabloida "Alo", znao je da se skandinavke šalju isključivo po porudžbini i mogao je da reši slučaj samo jednom rečju: profesionalnost. Nikad nisam razumeo zašto u toj prilici nije stao na stranu kolega (a svi smo za te vesele novine radili najbolje što umemo, i to za 500 dinara), već je tercirao voditeljki, lažno se predstavljajući kao visokomoralni akademik koji je iznad i izvan takvih grozota. Na kraju, gledaoci su mogli samo da steknu utisak da je Staniju na svoju ruku enigmatski opevao neki idiot. Bilo je zumirano, mogli su i da pročitaju kako se idiot zove.

Još jedna zanimljivost: taj rad uopšte nisam imao do avgusta. Prosto, 21. jula nisam kupio novine (jer se nije ni znalo kada će koja i čija skandinavka izaći). No, jedan poznanik mi je, pri gotovo slučajnom susretu, rekao da je rešavao i sačuvao spornu skandinavku, pa je bio ljubazan da mi je pokloni za arhivu. :)