18.11.2017.

Drži slovo Zekić Novo (26): Ovo malo duše

I, dođe tako vrijeme kad hoćeš, a ono neće... Ma, neće baš ništa. Najposlije načičkana crna polja zamijeniš nedragim crticama; nemaš ni "tematski pojam" da izbjegneš klasiku koja mnogo podsjeća na posmrtnicu, i očajnički tražiš bilo šta što će ti omogućiti kakav-takav izrez  za kakvu-takvu ilustraciju, a dovoljno si tvrdoglav da nećeš ni za živu glavu da baciš do tada urađeno. Onda se uhvatiš za slamku, a to su u ovoj ukrštenici ŽENSKE SANDALE, koje potražiš na netu, a onda se pojavi ova, mene što se tiče, sjajna ilustracija, do duše pravilnije bi bilo "Afričke sandale", pa ako ukrštenica nema ništa vrijednog, neka bar ima ovo iz  naslova.  Naravno, sve je za moju, ali ne i uredničku dušu.

Novo 


16.11.2017.

I to se događa

Nedavno sam osmislio jedan ne baš lagan simetričan lik na formatu 20 x 14, i kad sam završio posao, imao sam neodovoljiv utisak da sam ranije već video takvu križaljku. 

Simetrična križaljka, autor: Mladen Marković
Najpre sam želeo da poređam 6 jedanaestoslovnih vodoravnih pojmova, što bi bilo neviđeno i bezmalo spektakularno, ali sam brzo odustao od sulude ideje. Teško je to postići i u asimetričnom liku, a kamoli sa dodatnim zahtevima koje diktira simetrija, pa sam pristao na neplanirano usitnjavanje u centralnom, stepenastom delu. Moglo je da bude i samo 6 crnih polja, odnosno 3 + 3, no budući da sam ionako napustio prvobitni cilj, prisustvo ili odsustvo još dva komada skraja kratkih lanaca ništa bitno nije menjalo, osim što mi je prva opcija olakšavala kombinovanje. 

Danas mi je iznenada sinulo: sličan rad sam video u jednom broju Čvor Križaljke (imam svega 4)! Nisam mogao da se setim ko je autor, ali sam ga lako pronašao - i bio vrlo iznenađen (jer se nikada nisam svesno ugledao na njega): pre blizu 40 godina, vrlo sličnu ideju na formatu 18 x 12 realizovao je Stanislav Železnik!

Čvor Križaljka br. 226, 29. VIII 1979, autor. Stanislav Železnik
(Uzgred, vrlo retko rešavam, ali kada to činim, biram nešto staro i naoko ekskluzivno; tako se, uz kafu, katkad družim sa zvezdama Vjesnikovog kviza, a od veterana s ove strane Drine, volim Simona Rackovića Petra Bizumića; zapravo, volim još neke autore iz davnih vremena, ali sam njihove radove u novinama koje imam odavno izrešavao.)

Kviz (9): Nemoj da mu gledaš zube, moj golube


1. Ratna drama Stoleta Popova iz 1981. godine. Glavne uloge: Bata Živojinović, Ilija Džuvalekovski, Radmila Živković, Meto Jovanovski. (6, 3)

2. Apački poglavica Vinetu, književni junak Karla Maja, jaše konja brzog poput vetra, a njegovo ime je... (4, izvorno: 7)

3. Najbrži trk konja zove se... (5)

4. Turcizam koji koristimo za pegavog konja je... (5)

5. Plemeniti konj jake građe, nastao ukrštanjem najkvalitetnijih evropskih pasmina, zove se isto kao milimetarski lenjir na mernim instrumentima, koji je, pak, nazvan po latinizovanom prezimenu portugalskog matematičara Pedra Nunesa. To je... (7)

6. Bufalo Bil, jahač Poni ekspresa, sa svojim putujućim cirkusom "Divlji zapad" 1906. godine obišao je i Srbiju (Zrenjanin, Kikindu, Vršac i Pančevo). Jahao je svog omiljenog belog konja, koji se zvao... (4, izvorno: 5)

7. Stari Grci su smatrali da je ovaj afrički papkar u bliskom srodstvu sa konjem, te je i njegovo taksonomsko ime izvedeno iz te viševekovne zablude. U stvari, njegovi najbliži rođaci su kitovi i delfini. (6, 3) 

8. Konj Old Šeterhenda, rođeni je brat Vinetuovog mrkalja. Leti kao munja, a zove se... (9)

9. Kušlja je legendarni konj kojeg je jahao slavni srpski hajduk... (5, 8)

10. Ždrebe arabera, mezimče ukrštenih reči, naziva se... (3)

11. Popularna rasa slovenačkih konja... (9)

12. Najdraži konj poluludog rimskog cara Kaligule, imenovan za senatora i viđen za konzula, je... (7, izvorno: 9)

13. Junak iz Prvog srpskog ustanka, Jovan Kursula, jahao je zelenkastu kobilu koju je Karađorđe zaplenio od Turaka, i poklonio mu je. Nije bila ni Tetka, ni Ujna, već je nosila neobično ime... (6)

14. Domaći naziv za konja sasvim crne dlake je... (6)

15. Osmonogi konj Slejpnir iz nordijske mitologije, Lokijevo čedo, pripadao je vrhovnom bogu. On je... (4)

16. Zaštitne duge dlake na gornjem rubu konjskog vrata, od zatiljka do grebena, zovu se... (5)

17. Božanskog konja iz grčke mitologije najpre je jahao arkadski kralj Onk, zatim Herakle i na kraju Adrast. Bio je imenjak legendarnog pesnika i pevača, izumitelja ditiramba... (5)

18. Kako se zvao omiljeni beli konj princa Sidarte Gautame, opisan u budističkim tekstovima, koji je uginuo od tuge kada ga je gospodar ostavio i posvetio se askezi? (7, izvorno: 8)

19. Ždrebe staro (bar) godinu dana, jeste... (3)

20. Prodorno oglašavanje veselog ili uznemirenog konja je... (7)

21. Sukneni pokrivač za konja, poznat svim rešavačima ukrštenih reči, naziva se abahija ili ... (3)

______________________________________________________________________
Ukoliko ste ispravno odgovorili na sva pitanja, početna slova odgovora, čitana redom, daju naslov poznate dečje pesme Jovana Jovanovića Zmaja (7, 5, 5, 4). 


13.11.2017.

Drži slovo Zekić Novo (25): Dva "ćorka" u komadu

Ovu ukrštenicu sam prije izvjesnog vremena objavio na TIO, ali iz sasvim drugačijeg razloga. Ovog puta se desilo, osim što sam morao pristati na neomiljene pregrade, da, valjda kao naknadu za pretrpljenu duševnu bol zbog pomenutog, u bjelini 8x8 dobijem, ni kriv ni dužan,  dva pojma koji zajedno mogu da čine jednu temicu! Treći pojam je dodat samo zato da bi sve učinio smislenijim. Zaista, rijetka pojava, a tema je trebala biti Sandra Perović i filmski festivali.


Novo


11.11.2017.

Da se ne baci: Spasena

Pre pet godina je obeležena stogodišnjica potonuća Titanika. U jednim novinama sam opevao taj događaj prigodnom tematskom ukrštenicom, a napravio sam i jednu za Enigmu - ali je sticajem okolnosti nisam poslao Šabanu. Naime, nisam mogao da je pronađem jer sam dokument sačuvao u nekom levom folderu, i budući da sam malo potom izgubio određenu količinu materijala sa starog laptopa, dugo sam verovao da je i taj sastav stradao. 

Kako to obično biva, tražeći nešto sasvim deseto, nedavno sam nabasao na već otpisanu skandinavku. Posvećena je zaboravljenoj glumici koja je preživela čuveni brodolom, i samo mesec dana kasnije odigrala samu sebe u prvoj ekranizaciji tragedije. 


Nek je samo 8 x 8, ne pitam šta košta

U već spominjanoj Rešadovoj kolekciji neobičnih radova kolega ima svakojakih kreacija, naročito belih. Pažnju mi je privukla skandinavka Jana Bažika sa belinom 8 x 8, koja je, u stvari, toliko nakaradna da se može smatrati izuzetnom: ne sećam da sam ikad video ukrštenicu sa lancem od 15 crnih polja - i to lancem koji potpuno izoluje glavnu kombinaciju od ostatka mreže! Slične o-ruk specijalitete je u to vreme objavljivao Vojislav Gložanski, ali rekao bih da ga je Bažik ovim radom pobedio. Takođe, interesantno je, i na neki način raritetno, to što većinu pojmova u belini čine suvi glagoli (naravno, 4 povratna u donjem desnom uglu, i još 6 pride). 

Skandinavka je objavljena u Enigmi, otprilike u drugoj polovini osamdesetih. Citiram je kao primer potpuno besmislene beline koja ne služi na čast enigmatici, uz napomenu: ne pokušavajte kod kuće. 


Kevi

Jovan Nedić piše:

U prvoj skandinavci o misicama postoji pojam KEVI - "mjesto u Banatu, kod Sente". Ne vjerujem da je ijedan "Feniksov" rješavač čuo za to mjesto. Za njega nisam ni ja znao, sve dok ga prije dvije i po godine nisam sreo u jednoj Pupezinovoj ukrštenici iz "Enigme" (broj 422 od 20. VII. 1962).

Za to mjesto nisu znali ni Josip i Ilija, dok ih nisam odveo u to selo kad smo 10. X. 2015. putovali na Enigmatske Dane ludaje u Kikindi.


Prilog o Pupezinovoj ukrštenici sa nesvakidašnjim četvoroslovom OVDE


Josip Dubrović i Ilija Ozdanovac

10.11.2017.

Da se ne baci: misice

Skandinavke koje danas predstavljam nastale su pre više od godinu i po dana. Rađene su za Feniks, ali nisu objavljene, možda zato što nisu valjale, a još verovatnije: zato što su brzo zastarele. Naime, tematski pojmovi su imena i prezimena hrvatskih misica za 2012, 2013, 2014 i 2015. godinu, a u trenutku kada su radovi poslati, još nije bila izabrana ni miss za 2016. To se desilo malo kasnije, a Hrvatska je u međuvremenu izabrala i najlepšu devojku za 2017. Budući da zacelo neće biti objavljene sa dvogodišnjim zakašnjenjem, premijerno ih spašavam od zaborava, pod starim geslom "da se ne baci". 

09.11.2017.

Podatak više: Neneova dijagonalka

Nedjeljko Nedić veli da je dijagonalka koju smo videli na ovom blogu (OVDE) objavljena u časopisu 101 skandi more 2001

Dodaje da je on zapravo pronašao skandidijagonalku, dok je klasična i ranije postojala.

Prilaže autorski tekst iz Skandi Feniksa br. 520 (2. VII 2009) i sastav koji prati priču, i još dve skandidijagonalke: prvenac star 16 godina (101 skandi bro 64, 9. III 2001) i raritetan uradak bez crnih polja (101 skandi br. 87, zima 2003). 
Skandi Feniks br. 520, 2009.







101 skandi br. 87, 2003.

101 skandi br. 64, 2001.
Update: Jovan Nedić je poslao dijagonalnu križaljku Nedjeljka Nedića, objavljenu 21. II 1990. godine, u Kvizu br. 524. 

Kviz br. 524, 1990.

08.11.2017.

Drži slovo Zekić Novo (24): Ukrštenice od ljubavi

Ukrštene riječi  je moguće dijeliti  i na ovaj način: ukrštenice otaljavanja (najbrojnija vrsta), ukrštenice kvaliteta (dešava se), takmičarske ukrštenice (podrazumijeva se), ali i one kojima pristupate, onako, iz srca, odnosno ukrštenice  iz  ljubavi (pojava svojstvena samo nekim  enigmatama). Moguća je još poneka sorta, ali se trenutno ne mogu prisjetiti.

Pomenuta ukrštenica ne mora nužno biti i visokokvalitetna, jer već ispunjava "ljubavni" uslov, što je, bar mene što se tiče, sasvim dovoljno. Ako bi ljubav pratio i kvalitet, bilo bi to po onoj narodnoj: "I jare i pare". 

Ovako izgleda jedan od mojih pokušaja.

 Zato: svim kolegama želim što više ukršteničke ljubavi.

Novo


07.11.2017.

Neneova dijagonalka

Među odabranim ukrštenicama Rešada Besničanina (koje je godinama isecao iz novina i čuvao, a onda ih pre četiri godine na SES - u poklonio meni), pronašao sam i inovativnu skandi-kreaciju Nedjeljka Nedića, pod nazivom dijagonalka. Autor će nas u komentaru podsetiti kada je i gde objavljena.

Vrlo efektan sastav. Zapravo, radi se o kosoj ukrštenici u četiri smera, što znači da nije naročito teška za sastavljanje, premda ovako prezentovana izgleda ekskluzivno. U tome je njena draž: svaki novitet ima šanse da postane standard jedino ukoliko ne podrazumeva preveliki napor ili posebno umeće za repliciranje, a istovremeno je dovoljno privlačan drugim autorima i rešavačima. Međutim, iako dijagonalka ispunjava te uslove, ne viđamo je često u enigmatskim časopisima. 

Dijagonalka, autor: Nedjeljko Nedić

05.11.2017.

Uveličavanje i umanjivanje (4): Stančić

Hobi Skandi mozaik, februar 1999, autor: Nebojša Dragomirović
Napomena: u istoj belini je još jedna zgodna, ali pesnički slobodna sintagma STARI LIST. Umesto malog stana je bolje pasovao VILISTAN.

31.10.2017.

Nesvakidašnje: Zauvijek

U Skandi Feniksu br. 954, objavljena je skandinavka Željka Jozića sa neobično raspoređenim tematskim pojmovima. Ranije je na ovom blogu bilo osvrta na kombinacije tog tipa, i mada neki smatraju da beline u kojima su iste reči dijagonalno naslagane (u ovom slučaju: zauvijek) nemaju naročitu vrednost, rekao bih da ovaj rad ipak zaslužuje citiranje, ako ni zbog čega drugog, onda zbog vrlo uspešne implementacije malo korišćene ideje. 

Skandi Feniks 954, autor: Željko Jozić

30.10.2017.

Reagovanje na mrežastu kombinaciju

Zaintrigirala me je Novina mrežasta kombinacija (OVDE). Pošto sam i ja nešto slično uradio na slovenačkom, isključivo sa šestoslovnim imenicama, šaljem taj rad (malo popravljen, jer je Novina ideja bila "jača"), kao ilustraciju za svoje shvatanje povezivanja. Mislim da sva slova koja povezuju likove moraju biti ukrštena, jer je u protivnom svaki lik samostalan. U Novinom primeru slovo I je solo.
Branko Milovanović

29.10.2017.

Saopštenje o istupanju iz EKK - a

SAOPŠTENJE
Kolege i ostali,

odlučio sam da istupim iz članstva Enigmatskog kluba Kikinda.

Obrazloženje

Tzv. Enigmatski savez Srbije, uzurpirana i protivpravno privatizovana enigmatska organizacija, u nameri da očisti srpsko enigmatsko društvo od svih časnih pojedinaca, a zadrži samo tupe, pasivne i jeftine klakere kojima ne smeta nečasno i antistatutno ostvarivanje ličnih interesa istaknutih članova tzv. Predsedništva, već godinama progoni i zlostavlja članove Enigmatskog kluba Kikinda, pre svih: sekretara Slavka Bovana.

Željko Dimović, koji se predstavlja kao predsednik tzv. ESS - a,  u poslednjem antistatutnom igrokazu, samovoljno je iz uzurpiranog saveza izbacio EKK. Razlog: ignorisanje mojih uvredljivih tekstova. Naime, Dimović je EKK – u ponudio rok za moje isključenje, ali nije sačekao da istekne, te je klub na skandalozan način udaljen iz tzv. saveza oktroisanim saopštenjem. Lakrdija na dve strane koju je navodno sročio Željko  Dimović (mada je njegova pismenost pod sumnjom, i većina čitalaca ima utisak da u poslednjem pasusu nedostaje oglas „prodajem Put ka vrhu“ i „knjigu bez slova A o sebi veličanstvenom“), objavljena je i na sajtu tzv. ESS – a, i na taj način ozvaničena.  Adiministrator tog sajta, Dragan Lojanica (inače, čovek u dubokoj starosti), očigledno ne razume Statut, a pitanje je koliko je u stanju da uporedi i poveže činjenice sa spornim tekstom. Budući da su Željko Dimović i njegovi saučesnici vlast u tzv. ESS – u zasnovali na manipulaciji starim, dementnim i slaboumnim osobama, sve njihove kriminalne i ličnim interesima obojene odluke se u tzv. ESS – u smatraju važećim. Oni koji nemaju prigovore i pružaju otvorenu podršku kriminalu, poput Lojanice, mogu očekivati nagradu u vidu bombone, lizalice, strane u listu Alo, reketa itd. Tako funkcioniše tzv. ESS, a da li je EKK – u uopšte mesto u takvom savezu, bolje će znati članovi.

Na svoju sreću i po svom nahođenju, ja više od dve godine nisam član antienigmatskog saveza, a ako to nekome nešto znači, ne moram da budem ni član nekog kluba da bih i dalje povremeno kritički pisao o tzv. ESS – u. Ubeđen sam da pojave i osobe uvek označavam potpuno adekvatnim imenima, u skladu sa njihovim značenjem, postupcima i ulogama u realnosti. Pod punom moralnom odgovornošću tvrdim da nikada nisam napisao ni jednu jedinu laž (osim ako neko ne smatra lažnim metafore poput „veprova glava“ i „starac s motornom testerom“). Smatram da je moja enigmatska dužnost da skrećem pažnju članovima enigmatskog društva na negativne fenomene, pre svega zato što im nanose direktnu štetu, a onda i iz pijeteta prema ozbiljnim i velikim enigmatskim imenima ove zemlje. Ja ne prodajem svoje dostojanstvo za kutiju ratluka, niti dijametralno menjam stavove iz sitnoposedničkih interesa kako to rade prostitutke, političari, socijalni slučajevi, hordati, i razni drugi miroslavi cvetkovići.

Ubuduće ću delovati kao prijatelj Enigmatskog kluba Kikinda, odnosno, kao podrška predsedništvu. Verujem se da zbog mojih novih osvrta niko neće moći da snosi posledice, jer će ta podrška biti jednostrana (crtež za mentalno oštećene: EKK me nije izabrao za prijatelja, već se ja tako osećam, a klub ne može biti sankcionisan zato što ga neko simpatiše). Kolegama i bivšim kolegama iz EKK - a želim uspeh u daljem radu.

Mladen Marković

28.10.2017.

Drži slovo Zekić Novo (23): Plagijat ili ne, pitanje je sad

Plagijati su povremena tema među enigmatama. Dešava se to, uglavnom, onda kad je neko baš "domaćinski obradio" tuđe ostvarenje, što baš i ne razumijem i zato ne mogu komentarisati, ali slučaj iz ove ukrštenice čiji sam ja autor, a koja je objavljena u Marbu, pomalo miriše na plagijat, ili što bi naš kolega Goloigra rekao: na pođonjavanje.

Naime, ima poprilično vremena kad sam u jednom  enigmatskom listu naišao na klasičnu ukrštenicu, bez bjeline, rad jednog našeg poštovanog kolege kome bjeline i nisu bile prioritet, ali bezbjelinska ostvarenja su znala biti dobra, kao što je to u ovom slučaju. Pojmovi, ovdje označeni žutim,  bili su baš ovako postavljeni, što se meni mnogo dopalo, ali i izazvalo me da na istoj postavci pokušam napraviti bjelinu. S obzirom na sijaset "orijentira", to i nije bilo pretjerano teško.

Kad je autor "one" ukrštenice bio gost kod autora "ove" ukrštenice, ja sam mu je pokazao, a on je samo nevješto odgovorio da mu je to "odnekud" poznato. I ja sam se pravio nevješt,  i manje  vješto odgovorio da je to neki  tamo autor upropastio divnu ideju, na šta smo se, valjda, nešto vještije smijali neko vrijeme.

Šalu na stranu, kad god prelistavajući stare papire naletim na ovu ukrštinicu, uvijek se zapitam da li je moj postupak izašao iz okvira korektnog. S toga sam odlučio da ovdje ne pominjem ime uvaženog kolege, ali da i ne priložim faksimil njegovog ostvarenje, i time "uprskam" baš skroz, ali da možda i čujem neko "utješno" mišljenje od kolega.

Novo


27.10.2017.

Uveličavanje i umanjivanje (3): Laktić

Huper Enigmatika br. 12, 17. avgust 1999. godine, autor: Veljko Dopuđa
Napomena: svojevremeno sam bio oduševljen ovom ukrštenicom. Sada vidim sve njene mane, ali i dalje mislim da je izuzetna. 

26.10.2017.

Drži slovo Zekić Novo (22): Mrežasta kombinacija

Ovo je kombinacija ukrštenica i magičnih likova (sve 7x7) sa po jednom zajedničkom riječju. Nisam baš siguran kako bi se mogla nasloviti. Znam da je Jadran Goloigra objavio bar jednu takvu, ali ne mogu da se sjetim naziva. Sastavljački i nije preteško, izuzev magičnog lika sa Beogradom na zadnjem mjestu, sa kojim sam se vrlo namučio, a onda sam pregledao dostupnu arhivu i nisam našao da je takav magični lik ranije bilo ko napravio. Čini mi se da je u ovom slučaju najvažniji onaj "arhivski" dio posla: pronaći petnaestoslovni pojam sa dvostrukim značenjem sedmoslovnih riječi i logičnom vezom na osmom mjestu. Rad nije objavljen , "a  ka’ će ne znamo".

Novo


25.10.2017.

Iz pera Jupitera (3): Bosonog u trci za Ginisa

Piše: Milan Šaban
Enigma br. 2211
31. decembar 2004.

Naš list ima neobičnu ukrštenicu koju smo nazvali "U susret Ginisu". Izlazi u nastavcima i već je podugačka, ako je to neko merilo (op. cit. u tom broju je objavljen 123. nastavak). Međutim, radi se o nečemu drugom.

U periodičnom izdanju "Ginisove knjige rekorda" zabeleženi su i neki rekordi vezani za ukrštene reči. Rekordi su sa anglosaksonskog govornog područja. Navodi se koliko polja i pojmova sadrži rekordna ukrštenica, pa čak i kolike je površine. S obzirom na to da nam je poznat izgled i sadržina ukrštenih reči na engleskom jeziku, zažalio sam što je naslov naše ukrštenice takav kakav je. A evo i zašto.

Za rekordnu ukštenicu se navode kvantitativni podaci, ali nema ni slova o tome koliki je broj crnih polja. O prosečnoj dužini reči da i ne govorim. Kako su ukrštene reči na engleskom jeziku više crne nego bele, nije teško zaključiti na šta liči ovaj "dinosaurus". 

Teško je "bosonog" ući u ovu trku, jer su propozicije nepoznate, a i "sudijinu" stručnost nema ko da proveri. Kriterijumi kojima se oni rukovode strani su našem shvatanju enigmatike, u ovom slučaju: kriterijumi smisla i kvaliteta ukrštenih reči. U mogućem nadmetanju mi smo time hendikepirani, pa se nije čuditi što zaostajemo u neravnopravnoj trci.

Moguće da je naš "enigmatski roman u nastavcima" jedinstven u svetu. To valja proveriti. Ako je tako, od nas je dovoljno.  Kako se romani ne pišu "preko kolena", i ovaj naš se, maltene po modelu, pojavljuje dvonedeljno. Ta činjenica ga čini sporim za trku, ali i kornjača ima svoju brzinu. Svejedno, uvek stigne gde je naumila.

***

piše: Roman Petrovski
Enigma br. 2294
7. mart 2008.

U ovom broju Enigme, na srednjim stranama je slavljenički prilog koji pada baš na osmu godišnjicu ovog jedinstvenog poduhvata u našoj enigmatici. Enigma i njen autor Milan Šaban su na dobrom putu ne samo da konkurišu, već i da ostvare Ginisov rekord u ovoj oblasti. To bi trebalo da se desi za dve godine, jer ova ukrštenica izlazi u nastavcima, uvek na istim, srednjim stranama još od 10. marta 2000. godine. 

- Do ovog poduhvata, nikada u srpskoj enigmatici nije izlazila ukrštenica u nastavcima. Stigli smo do 206. priloga - kaže enigmata Milan Šaban, i dodaje u šali da se jedva i seća početka. - Mamutska ukrštenica je koncipirana tako da se njeni pojedinačni delovi rešavaju samostalno, ali se istovremeno nadovezuju na prethodne i spajaju u celinu sa narednim "tablama". Tako se dobija jedinstvena ukrštenica koja je već sada dugačka oko 67 metara. Za svetski rekord će biti potrebno da izguramo preko 80 metara.

Enigmate koje ovaj poduhvat prate od početka i rado komentarišu, već su izračunali da će jedinstvena ukrštenica po obaranju rekorda moći da poploča deo Knez Mihailove ulice u Beogradu, od "Ruskog cara" do "Grčke kraljice", dva popularna prestonička restorana.

Milan Šaban je, inače, penzionisani elektroinženjer, jedan od najviđenijih beogradskih i srpskih enigmata, i kaže da je ideja o mamutskoj ukrštenici nastala u razgovoru sa ondašnjim urednikom Enigme Svetozarem Đonovićem. Napominje da je pre 10 godina jedan američki izdavač štampao najveću ukrštenicu na engleskom jeziku: imala je 28 000 odrednica i više od 91 000 polja. Velika je 2 x 2 metra, i potrebno je skoro godinu dana za rešavanje (?!?). 

Poslednji svetski rekord u veličini ukrštenih reči najavljen je početkom godine iz Jemena. Enigmata Abdul Karim Kasem koji pravi ukrštenice za časopise na arapskom jeziku, tvrdi da je napravio najveće ukrštene reči na svetu. Njegova ukrštenica, navodno, ima više od 320 000 polja, a opisi se nalaze u knjizi od 800 000 reči! Kasem je ovu ukrštenicu pravio sedam godina. Ginisova knjiga svetskih rekorda trenutno razmatra ovaj poduhvat. Prethodni rekord držao je Tunišanin čija je ukrštenica imala 1 800 polja. 

Imajući u vidu sve ove podatke, nesporno je da je mamutska ukrštenica Milana Šabana na dobrom putu da osvoji svetski rekord. 

Napomena: poslednji, 303. nastavak izašao je 1. februara 2015. godine, u broju 2389. Poduhvat nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda. 

24.10.2017.

Folk enigmatika (3): Pop ikona turbo-folka

U ukrštenici koja je pobedila na Danima ludaje, jedan od iznuđenih pojmova je naslov pesme Jelene Karleuš("Duboko ranjena"). Budući da svoj enigmatski rad koncipiram kao ogledalo popularne kulture, veoma rado i vrlo često se oslanjam na diskografske uratke popularnih izvođača. Nisam lenj, te redovno osvežavam spiskove pesama velikih zvezda (obaška srpskih, obaška hrvatskih), a onda mi ti nizova slova dobro dođu kao začinski ili spasonosni enigmatski materijal. Naravno, mnoge pesme koje sam citirao (i koje ću tek citirati) nikada nisam čuo, niti imam nameru da prljam uši, ali poštujem realno stanje stvari, što će reći: tretiram (i) stvaralaštvo Jelene Karleuše kao poželjnu enigmatsku građu.

Gospođa Tošić, bivša Karić, estradna atrakcija slovenačko-srpskog porekla, u skladu sa svojom popularnošću, svakodnevno gostuje i u ukrštenim rečima. Iako je njena slava više medijska nego muzička, iz praktičnih razloga je opisujemo samo kao pevačicu. Istini za volju, ona jeste nekakva pevačica, ali malo koga bi zanimala kada bi samo pevala. Neki je nazivaju multimedijalnom ličnošću, ali ni to nije baš srećno određenje, jer osim talenta za samoreklamiranje, samouzdizanje, skandalizovanje, baronisanje, manipulisanje emocionalno labilnim i intelektualno defektnim tinejdžerima, besomučno unižavanje konkurencije i javno modno masturbiranje, kod nje još nije detektovan nijedan univerzalno cenjen dar.

Enigmatski skerco br. 2, 1996. god. autor: Lj. Drakulić
JK ili Džej-Kej, kako sebe naziva po uzoru na američke superstarove, jeste personifikacija srpskog šou-biznisa, što će reći: medijsko čudovište sa telom Istoka, a šminkom i frizurom Zapada, iliti agresivna i površna imitatorka dalekog i bogatog sveta, bez suštinskog kvaliteta koji u tom svetu odvaja istinske zvezde od ostalih javnih ženskinja. Svesna kulturnog i umetničkog haosa ove rijaliti-zemlje bez sistema vrednosti koja ne pripada ni Istoku, ni Zapadu, Jelena Karleuša mudro koristi odsustvo kulturne politike i patološko prisustvo potrebe za brenama, i samouvereno igra ulogu dive, mada je po svim belosvetskim kriterijumima tek starleta. Kada govorimo o takvim pojavama,  uvek se nameće izlizan Platonov aksiom: kakva muzika, takva država, pa pošto je JK jedna od najpopularnijih muzičkih figura u Srbiji (i okolnim zatucanim i kulturno gangrenoznim zemljama, poput Bugarske i BiH), čini se da bismo definisanjem njene muzike definisali i samu državu. I tu mogu da pomognu ukrštene reči, jer se u njima neretko sreće proizvoljni opis "pop pevačica (sa slike)".

Jelena Karleuša nije pop pevačica, već popularna ličnost. Iako je "pop" u istorijskoj vezi sa pridevom "popularno", u strogo muzičkom smislu ona nema dodirnih tačaka sa tim žanrom (premda vizuelno i  scenski uspešno podražava MTV zvezde). Naše tipične pop pevačice su: Aleksandra Kovač, Aleksandra Radović, Leontina Vukomanović, Maja Marković, Mari Mari, Tijana Dapčević (...); predstavnice etno-popa (ili klasičnog popa sa folklornim elementima) su: Jelena Tomašević, Ceca Slavković, Ivana Jordan (...); pop-rok figure su Ivana Peters i Ana Stanić (...), pop-dens reprezentuje bulumenta Đogani,  dok se muzički izraz Marije Šerifović može svrstati u egzotični pop sa romskim i folk elementima. Postoje i interpretatorke koje balansiraju između popa i kič-mejnstrima (Goca Tržan, Nataša Bekvalac, Ana Nikolić, Ivana Selakov, Romana Panić), ali Jelena Karleuša nije čak ni u toj grupi.

Mini Eureka, februar 2000, autor: Ratko Stojković
Njen način pevanja je žanrovski neodređen i praktično neodrediv (jer muzika, u principu, ne poznaje i ne priznaje pevanje na silu, a vrištanje u visokom registru samo po sebi nema nikakvu vrednost), pa je nije lako pronaći u ovozemaljskom muzičkom sistemu: osim skromne, elementarne muzikalnosti koju poseduje bar 80 % balkanskog življa, ništa od onoga što je čini istaknutom estradnom ličnošću nema veze s muzikom. Na scenu je stupila kao privatni projekat ambiciozne majke i preko noći postala deo turbo-folk garniture; do vrha je putovala gologuza i sa ogoljenim silikonskim sisama, prepevavajući popularne turske i grčke melodije, onda je otkrila izraelske, arapske i indijske lake note, španske hitove, i naposletku elektronsku muziku. Iako se vremenom vizuelno i ideološki osetno udaljila od početnog dizel-modela iz devedesetih, malo ko zna kako se tačno zove to čemu se približila. 

S obzirom na činjenicu da su gotovo sve pesme po kojima je šira publika poznaje obrade azijskih, bliskoistočnih i drugih hitova ("Žene vole dijamante", "Zovem se Jelena", "Slatka mala", "Insomnija", "Krimi rad", "Tihi ubica", zaključno sa poslednjim prepevom albanske numere, pod nazivom "Ostavljam te"), njen muzički opus ne pripada turbo-folku po definiciji, jer čak i taj nakaradni žanr sadrži klicu originalnosti ili bar asocijativnu vezu sa domaćom melodijskom i harmonijskom tradicijom. Međutim, u etičkom, estetskom i vrednosnom smislu, izrazita je predstavnica turbo-folk koncepta, koji podrazumeva bahatost, neumerenost, senzacionalizam, koketiranje sa pornografijom itd. Kad se svemu doda usiljeno, te sumnjivo insistiranje na mundijalizmu (u te svrhe i kao pevačica, i kao govornik vrlo često zloupotrebljava (ne)znanje engleskog jezika, valjda da bi u očima jednako obrazovane publike prividno odskočila od koleginica sa osmogodišnjom školom), dobijamo jasnu sliku jedne pomodne, karikaturalne i intrigantne javne persone koja u svojoj glavi i na društvenim mrežama parira belosvetskim pop zvezdama, a realno je u rangu sa turbo-folk fenomenima poput Dare Bubamare.

Dakle, Jelena Karleuša je pop pevačica onoliko koliko je i zemlja u kojoj je ona pop zvezda deo sveta: 0 %. I sve što je o njoj rečeno, vrlo precizno opisuje trajno i teško promenljivo stanje u Srbiji, balkanskoj crnoj rupi koja ne postoji na kulturnoj mapi sveta. Zato bi bar u ukrštenim rečima trebalo izbegavati paušalne epitete polupismenih i sasvim nepismenih žutih novinara, i koristiti opis koji ne degradira ozbiljne pop umetnike: medijska zvezda, zabavljačica, estradna pevačica itd. 

23.10.2017.

Uveličavanje i umanjivanje (2): Enigmatčić

Mini Eureka, 1999. godina, autor: Milorad Bibin
Napomena: ukrštenica je toliko slaba da, mimo teme, ne zaslužuje ni citiranje iz šale. Kao omiljeni momenat izdvajam nepostojeću reč RUINAR. 

21.10.2017.

Iz pera Jupitera (2): Šalju svi, osim Zorana Milunovića

Piše: Milan Šaban
Enigma br. 2200
30. jul 2004.

Obično se misli da priloge u enigmatskom časopisu radi urednik sa ekipom u redakciji. U nekim zemljama, uzmimo kao primer Italiju, zaista biva tako. Formira se tim koji se enigmatikom bavi profesionalno, i svi članovi se mogu smatrati novinarima. Časopisi poput La settimana enigmistica izlaze u za nas neshvatljivom tiražu. Prava fabrika enigmatike! Razumljivo, primaju se prilozi i od spoljnih saradnika, jer postoje vrsni enigmati koji ne žive u mestu izlaženja časopisa.

Kod nas je drugačije. Malo ko se enigmatikom bavi profesionalno jer se to, sada kao i do sada, jednostavno ne isplati. Naš časopis, recimo, živi od spoljnih saradnika. Zahvaljujući njihovoj ljubavi prema zagonetkama, list je u prilici da obezbedi dovoljan broj priloga. Naknada autoru je uglavnom simbolična, pa se bavljenje enigmatikom kod nas svodi na hobi.

Prilozi nam stižu iz raznih krajeva. Tako je Rešad Besničanin iz Novog Pazara, Sreten Perić iz Loznice, Mihailo Reljić iz Bajine Bašte, a Jan Bažik iz Gložana. Priloge šalju i: Vojislav Skoko iz Sečnja, Miodrag Kijanović iz Prijepolja, Saša Čolaković iz Niša, Hranislav Dodić iz Leskovca, Jovan Vuković iz Nove Pazove, Gordana i Vladimir Šarić iz Šimanovaca, Miroljub Janković iz Kraljeva, Živadin Jovanović iz Češljeve Bare, Života Petković iz Ravnog Sela, Milan Milin iz Srbobrana, Milan Đidera iz Niša, Vojislav Trumpić iz Jagodine, Aco Janković iz Kragujevca, Dušan Nikić iz Pančeva, Stanislav Lukić iz Zrenjanina, Momir Paunović iz Pančeva, Karlo Vereb iz Smedereva, Branko Milovanović iz Ljubljane i dr. Za beogradski tim igraju: Miodrag Tošić, Dragan Lojanica, Milenko Mijatović, Miroslav Lazarević, Momir Vučenović, Branko Polić, Petar Jovanović. Moguće je da sam nekoga izostavio, ali je u ovom trenutku bitno da nas ima širom Srbije, a izvan nje. 

19.10.2017.

Iz pera Jupitera (1): Ružni likovi

Milan Šaban
Milan Šaban
Enigma br. 2243
24. mart 2006.

Ukrštene reči su vrlo popularne kod rešavača, posebno skandinavke. Autori se trude, uglavnom pojedinci, da im ukrštenice budu ispunjene duhovitim kombinacijama i neočekivanim rešenjima. To i jeste draž sastavljanja. Ima, međutim, nekoliko slučajeva kada rešavač ili kolega sastavljač nemaju primedbe na sadržaj ukrštenice, ali im ipak nešto smeta: kažu da lik izgleda "ružno". Taj efekat proizvodi raspored crnih polja. Kako se dolazi do "ružnoće"?

Pojedine enigmate, danas su u većini, rad započinju tako što najpre sastave "belinu". Ona je, to je valjda nepisano pravilo, formata 6 x 6. U ovu "belinu" se udeva pojam koji ima veze sa slikom, mada ima i drugačijih pristupa. Onda počinju "tesarski radovi": pripremljeno "belilo" treba smestiti u lik. Najbolje je da zjapi u sredini: lepo izgleda, ali je još važnije da omogućava lakše smeštanje "udova", reči koje izlaze iz nje. Može na sve četiri strane. Problem nastaje ako "belilo" ima dugačke "ruke i noge", a nisu za amputiranje. Rešenje je da se nadžidžaju dva do tri crna polja, posebno uz ivicu. Format skandinavke je takav da se "noge" lakše mogu smestiti, pa makar se radilo i o ljudeskari. Tako nastaje "ružan" lik. 

Druga mogućnost proističe iz konstrukcije "belila". Ako nam je "čedo" razvijeno, onda ima više "nogu i ruku", koje treba da budu razmaknute. Problem se rešava tako što mu se "udovi" provuku kroz "prozore", odnosno između dva crna polja. Po okončanju posla, nastaje lik u kojem  raspored crnih polja liči na tarabu u kojoj fali nekoliko dasaka. I ovo je "ružan" lik. 

Navedeni primeri nisu preporuka. Naprotiv! Možda se nekim sastavljačima čini da estetski izgled lika nije važan. Varaju se! Mišljenja sam da su naše "umotvorine" roba jer idu na tržište, a danas se roba prodaje zbog kvaliteta, ali još više zbog estetskog izgleda.  

16.10.2017.

S hoklice na šamlicu

S neočekivanim odlaskom urednika Enigme, završila se jedna neobična faza u dugom životu tog lista. Rasulo koje je Milan Šaban ostavio za sobom (a za koje uglavnom nije bio kriv), na svoj način je pokušao da popravi Miodrag Tošić, ali je taj način bio toliko ličan i poseban da se, van patetičnog nekrologa pod geslom "o pokojniku sve najlepše", o njegovom uredničkom radu teško može reći nešto iole pozitivno, a da ostane u zoni opštevažeće logike i sledstvenih enigmatskih imperativa.

Da ne bude zabune, bez obzira na naš konflikt, meni je zaista žao zbog Tošićeve prerane smrti, prosto zato što žalim svakoga čiji je život tako surovo i naprečac prekinut, no činjenica je da - bez obzira na navodnu ogromnu posvećenost - Enigma pod njegovom palicom nigde nije stigla tj. vratila se nekih 30 godina unazad, pa računajući hronično konceptualno zakašnjenje i teško shvatljivu tehničku zaostalost, u decembru bi mogla da čestita malobrojnim čitaocima Novu 1968. godinu.

Međutim, januarski broj - ako se može verovati objavi na sajtu ESS - a, može da donese izvesne promene. A kakve god one bile, biće dobrodošle, jer je malo verovatno da novoimenovani urednički trolist (Dragan Lojanica, Zoran Milunović i Momir Paunović) baš toliko kaska za svetom da zajedno i teorijski mogu da naprave korak nazad. Dakle, u najgorem slučaju će sve ostati kako jeste, i ukoliko udruženim snagama i dalje budu uspevali da zarade platu za ober-urednika, izvesnog Vučkovića i njegov najuži krug, pa još ako pretekne po 300 dinara za skromne saradnike - sve će biti u redu. Kao i do sada, naravno.

Što se Lojanice i Paunovića tiče, verujem da će kao oprobani prijatelji Enigme, dati sve od sebe. Oni ionako nemaju šta da rade dok čekaju penzije, pa će im ovaj društveno koristan angažman osvežiti učmalo treće doba, a možda će ih poverena odgovornost preporoditi i podmladiti, jer su zvanično odbačeni od sistema kao radno nesposobni. Možda dvojcu treba priključiti i Duška Lazića, kao dispečera, i eventualno Miroslava Lazarevića kao vrhovnog supervizora u veću staraca. Doduše, možda će ih u obavljaju dužnosti malko ometati biologija, jer neki buzdovani tvrde da u tom dobu - kod onih koji uspeju da ga dožive - popušta vid, sluh, refleksi, sfinkteri, tonus, koncentracija itd... ali ni Tito nije bio mnogo mlađi kad je zavrteo kormilo, pa vidite dokle smo stigli... bez starca nema udarca, to je naša ružičasta stvarnost. Na sreću, u korist finog balansa, tu je prpošni Zoran Milunović da spusti prosek trijumvirata na 60, što u našem iščašenom enigmatskom društvu predstavlja solidnu poznu mladost.

Realno, više je dobro nego loše to što će se za dominantni sadržaj, ukrštene reči, pobrinuti baš Milunović. Dobro je zato što generalno pripada ekipi boljih enigmata među mediokritetima, a bilo bi loše ako bi Enigma počela da liči na njegove Pan osmerce, Pan skandinavke i ostale panove koji su sadržinski uvek bili blizu stvaralaštva budića, rudića, cvetkovića i njima sličnih. No, svakako bi bilo gore da je umesto njega taj posao prihvatio neki pulen ESS - a bez ikakvog kredibiliteta, poput Dodevskog, pa u eri delimično do potpuno nepismenih enigmatskih urednika i autorskih šupljina koje vlasnici saveza vade iz šešira i naftalina, povampirenje Zorana Milunovića ipak ne predstavlja izrazito negativnu pojavu. 

Jedino se nameće pitanje: gde je bio do sada? Tokom poslednjih 15 i više godina, otkad je Enigma na najnižim granama, nije učestvovao u njenom podizanju. Imao je pametnija posla, baš kao i oni koji su ga iskopali iz jame zaborava i predložili za spasitelja, tj. kumovi i kolege po zanatu i stvaralačkom dometu (zli jezici bi rekli: ESS banditi), dok su neki manje pametni i manje zauzeti sve u šesnaest radili besplatno i spašavali istruleli list od totalnog pomračenja.

Da li vi uopšte možete da zamislite na šta bi ta Enigma ličila od 2002. godine do danas da Rešad Besničanin nije oplemenjivao njen mučni sadržaj? I da li znate da je to uglavnom radio besplatno ili za nadoknadu koja je uvredljivija od svake besplatnosti? I da li znate da, osim njega, za 65 godina niko u tom listu nije objavio trocifreni broj antologijskih radova? Tačnije: niko drugi nije stigao ni do dvocifrenog broja, a oni koji danas odlučuju o tome ko će kositi, a ko će vodu nositi, nemaju ništa slično u opusu i vazdan su drndali jednu te istu ukrštenicu za jednokratnu upotrebu (zato smo valjda tako brzo i zaboravili Milunovića, a zaboravili bismo i onog drugog da svako malo ne podseća auditorijum na svoje intergalaktičke enigmatske uspehe, na 30 000, 5 miliona, 10 milijardi objavljenih radova...  iako bi iz te  nepregledne hrpe teško mogao da probere 2 komada za izložbu). Ali, eto... Rešad se valjda nije na vreme okumio ni sa kim, i sudbina mu je da bude samo najamnik  kod raznoraznih ortaka i šalabajzera. 

Uzgred, lično nemam nameru da sarađujem sa Enigmom, nezavisno od toga ko uređuje, kroji, premotava, preklapa i naklapa. Pre svega, to nije moj nivo, a posle svega, dovoljno sam radio besplatno da bih uopšte pomišljao na povratak u to društvo sumnjivog morala.  Jedina svrha ovog teksta je osvrt na novonastalu situaciju, jer je Enigma - istorijski posmatrano - javno enigmatsko glasilo od nacionalnog značaja.

14.10.2017.

Da se ne baci

Ovaj rad  je nastao jednim neobično glupim povodom: u februaru se javilo nepoznato lice koje je tvrdilo da pokreće novi enigmatski časopis Enigma Press Klub, i tražilo je jednu pripremljenu stranicu na ime predstavke. No, izgleda da mu je bio potreban neko ko će raditi besplatno, tako da se ništa nije desilo (a možda taj izdavač i ne postoji tj. možda se neko za*ebavao).


13.10.2017.

Drnč

Neobična reč DRNČ nastala je u JNA, kao žargonski naziv za nekakvu primitivnu tečnost kojom se čistilo oružje. Radi se o duhovitoj skraćenici, a puni naziv glasi: deterdžentski rastvarač naslaga čađi. Značenje je vremenom evoluiralo, te se reč drnč otcepila od etimologije i postala autentično ime za endemsku JNA papazjaniju iliti bućkuriš koji se spremao od ostataka starih jela, pod parolom: zašto bi to jele svinje, kad mogu vojnici?!

Nije isključeno da je egzotični četvoroslov već korišćen u enigmatici, a ja sam ga prvi put upotrebio nedavno, pripremajući skandinavku za Subotičke novine


11.10.2017.

Drži slovo Zekić Novo (21): Za čije babe zdravlje?

Nekada svjesno, nekada sticajem okolnosti, napravite pozamašan rad, a u startu ste sigurni da je mala vjerovatnoća da će kao takav bilo kad i bilo gdje ugledati  svjetlost dana; naravno, internet se ne računa. Jedan takav je upravo ovaj, a počelo je tako što mi je jednom prilikom nasušno zatrebala sintagma DRUGI  SUSRET.  Takvih sintagmi je bilo nekoliko na "svetom enigmatskom spasu", internetu, a ova je pobijedila: "Dokumentarni film o susretu dvojice pilota iz doba NATO-agresije: američkog,   imenom Dejl Zelko, iz oborenog "nevidljivog" aviona, i  drugog srpskog,  imenom Zoltan Dani, koji  ga je nanišanio".  Ono što se posebno dojmi čovjeka je stvoreno prijateljstvo između ova dva nevoljnika koji su pucali jedan na drugog  (i ovdje važi naslov:  Za čije babe zdravlje?)  zbog hirova  uvaženih, ali na žalost, nedopustivo moćnih idiota.


Novo

10.10.2017.

Prvi ispod grofa

Nedavno sam, sastavljajući jednu skandinavku, upotrebio reč PODGROF. Možda sam tu mogao da uglavim i nešto drugo, a ja sam, eto, naivno zadržao plemićku titulu, smatrajući je najboljim rešenjem. Međutim, maločas sam utvrdio da je urednik uklonio "sporni" pojam i zamenio ga "opštepoznatim" URS GRAF. Neću analizirati (ne)opravdanost te intervencije (niti njene posledice, koje su osetno ugrozile rešivost), ali želim da skrenem pažnju enigmatskom pučanstvu na interesantan sedmoslov.

Naime, reč podgrof nije zabeležena u rečnicima na glasu, bar ne kao odrednica. Čak je ni Žugić nije uvrstio u svoju zbirku, mada se na osnovu strukture može naslutiti da je korišćena u kvadratima 7 x 7 (bar koliko i Urs Graf), te da je poznata enigmatama. Nema je ni u RMS - u. Pa, gde sam je onda našao? Da je nisam izmislio?

Njet. Ako nekoga treba opužiti za izmišljanje, to je po svoj prilici Milan Vujaklija... ali on, nažalost, već 62 godine blaženo počiva. Da je živ, mogli bismo lepo, otvoreno da ga pitamo odakle je prepisao tu nakaradnu kovanicu, pa ako bi počeo da zamuckuje - sve bi nam bilo jasno. On je, dakle, za pojam vikont drsko sročio opis: francuska plemićka titula između grofa i barona; podgrof, a onomad su izvesni Šime Anić, Nikola Klaić i Želimir Domović to nekritično citirali u koautorskom Rječniku stranih riječi

Da li se reč podgrof ipak negde koristi? Zapravo, pitanje treba konkretizovati, budući da je moja skandinavka namenjena užem teritorijalno-jezičkom području: da li se koristi u hrvatskom jeziku? I da li - ako se koristi - pripada standardnom fondu?

U romanu "Kraljević i prosjak" Marka Tvena (eng. Mark Twain), koji u prevodu Diane Zalar pripada osnovnoškolskoj lektiri u Hrvatskoj, reč podgrof je upotrebljena na strani 57 (OVDE). Gospođa Zalar pri tom nije amater, već doktorka književnosti, univerzitetska profesorka i članica Društva hrvatskih književnika, pa je malo verovatno da joj se omaklo.

I uzgred, na internetu je moguće pronaći još sijaset ozbiljnih izvora, bez naročitog truda (kontrasta radi, za nasilno apliciranje Ursa Grafa je, bez sumnje, bilo potrebno dosta napora). Na primer, u naučnom radu Svetlane Delonga, objavljenom u zborniku Starohrvatska prosvjeta (tom 36/2009), autorka navodi tekst iz Kronike kršćanstva (Zagreb, 1998): "... u Narbonni, grof i podgrof ustupili su nadbiskupiju za 100.000 zlatnika...". Takođe, publicista Mate Kovačević u časopisu Hrvatski vojnik (br. 43/1993), u tekstu Staro hrvatsko grboslovlje veli: "Višemu plemstvu (velikašima) pripadaju: knez, vojvoda, markgrof, grof (conte), podgrof (vicegrof) i barun." Etc.

08.10.2017.

Razgovori sa Smojom

Na 1. Memorijalu Mladena Đurđevića, upriličenom povodom 33. SOZAH - a, u kategoriji "skandinavčica 6 x 18 s uvrštenim pojmom Kopački rit" najbolje se plasirao moj uradak. Pobednik Memorijala je Ivan Hrgović, a slede ga Valter Kvalić i Pero Galogaža

Uzeo sam učešće iz poštovanja prema svom imenjaku (ima više Mladena među enigmatama, ali nekako sam uvek bio najponosniji na imenjaštvo sa Đurđevićem), i u želji da podržim plemenitu misiju organizatora, ali bez naročitih ambicija. Istina, potrudio sam se oko križaljke 21 x 13, te je ostvareni plasman  - 6. mesto -  sasvim u skladu sa mojim očekivanjima (najbolje je ocenjena kržaljka Borisa Nazanskog). Malu skandinavku sam poslao samo kao privitak uz glavni rad, a, eto... zakićena je titulom (zapravo, osećam se čašćeno, i sada mi je žao što nisam priložio malo ozbiljniji sastav). U svakom slučaju, zahvaljujem se Oazi i Zakosu, i naročito sudijama: Borisu Antoniću, Josipu Dubroviću i Nedjeljku Nediću

Elem, dobio sam diplomu i knjigu Borisa Dežulovića Razgovori sa Smojom. Danas sam imao dovoljno vremena da je pročitam (svakako hoću, to smatram obavezom, iako sam prilično indiferentan prema tematici), a umesto toga - naslov me je podstakao na sastavljanje križaljke. Planirao sam da izvučem 8 x 8, ali sam u hodu izgubio strpljenje, i mada mi se u nekoj fazi činilo da gubim vreme i da ništa neću uraditi, pristao sam na manju belinu i kompromisno priveo posao kraju. Evo ekskluzive: prvi put na blogu predstavljam križaljku koja je tek izašla iz rerne (u principu, pre nego što bilo koji uradak ponudim tuđim očima, obično odstoji na hladnom i suvom mestu, pa ga kasnije malo doteram, izbrusim, usavršim). U bližoj ili daljoj budućnosti će verovatno biti objavljena u Feniksu