18.09.2017.

Gospodža oštrokonđa

Ukrštenica kojom ilustrujem današnju temu ni po čemu nije izuzetna, osim što je nastala davne 2000. godine, što nigde nije objavljena i što sadrži jedan interesantan pojam. Dakle, ne radi se ni o kakvom ekskluzivnom radu, već o jednom maloletničkom sastavu sa nesvakidašnjom glavnom kombinacijom. Iako u arhivi imam više sličnih pokušaja, ovaj ocenjujem kao najuspešniji, s obzirom na to da je tematski pojam monoton, a da u strukturi ima pregršt neočekivanih momenata.


Reč koja mi je zapala za oko je OŠTROKONDŽA. Iz prakse mi je poznata, te mi oduvek prirodnije zvuči varijanta sa Đ, što će reći: oštrokonđa, no verovatno sam imao nekakav izvor. Po osećaju ili uz pomoć ćitapa, pojam sam opisao kao "zla žena, rospija", što je u skladu sa opštepoznatom konotacijom.  

Kod Vuka nema ove reči, a u Rečniku Matice srpske se navodi samo oštrokonđa, sa opisom: ljuta, zla, svadljiva žena, i dve reference: prvu potpisuje Radoje Domanović (i verovatno potiče iz poslednje decenije 19. veka), a drugu zagrebački pisac Ivan Dončević (iz tridesetih godina prošlog veka). Uvršćena je i u Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika iz 1936.

Sudeći po literaturi, ova reč jednako pripada srpskom i hrvatskom jeziku - ali sa Đ! Međutim, svedoci smo da se u živom govoru koristi i druga inačica - koja je na HJP - u navedena kao jedina. 

Zašto i kako je meko Đ zamenjeno tvrdim?

Na to pitanje je teško dati konačan odgovor, ali se mogu izneti neke razumne pretpostavke. Očigledno se radi o kompozitu od poznatog prideva oštro i manje poznate imenice konđa. Konđa je mađarizam kojim se označavaju različite vrste ženskih rajfova i povezača, kao i pletenica uvijena u krug (SANU). Moglo je doći do spontanog pretapanja neobične reči u oblik koji se približava karakondži (karakondžuli), tj. oblik koji se po neopravdanoj analogiji dovodi u vezu sa poznatim pojmom. Ali... bez obzira na to što i izvitopereni oblik savršeno prati prvobitno značenje i racionalizuje etimologiju kroz univerzalnu mentalnu predstavu - izgleda da oštrokonđa uopšte nije nastala na bazi jezgrovitog opisa nakostrešene veštice.

Uz to, u nekim krajevima postoji otpor prema slovu DŽ. Možda ste čuli da bosanski muslimani neslovenskog tj. turskog porekla vrlo teško ili nikako ne mogu da distingviraju Đ i DŽ, te Ć i Č, valjda zato što nemaju ta slova u genetskom programu, a u Hrvatskoj se preveliko govorno razlikovanje ovih glasova doživljava kao istočnjački manir (zato u hrvatskom ć i č međusobno zvuče mnogo sličnije nego u srpskom, kao i đ i dž). Uz to, na zapadu je godinama postojao čudan uzus "pišem Đ, mislim DŽ". Već sam nekom prilikom govorio o hrvatskom pevaču Stjepanu Staniću, čiji je nadimak Jimmy, što će reći: Džimi - ali je na Jugotonovim izdanjima godinama dosledno potpisivan kao Đimi

Ukratko, zahvaljujući svemu navedenom, danas su i oštrokonđa, i oštrokondža dozvoljeni oblici u srpskom jeziku (Klajn ističe da je prvi običniji), dok po Aniću hrvatskom leksičkom fondu pripada samo dublet sa DŽ.

17.09.2017.

Da se ne baci: Mala EKK ukrštenica

Pre dve godine, nekoliko kolega je učestvovalo u mom dvokrakom utopijskom projektu "Mala EKK ukrštenica" i "Mini EKK skandi". Prijavljeni volonteri su dobili radne zadatke, Slavko Bovan je preuzeo polovinu organizacionog i još pola tehničkog balasta, ali sve se zavšilo na razradi koncepta i pismenim pokušajima da se uspostavi saradnja sa novinama. 

Izradio sam reklamni primerak koji smo slali redakcijama (čitaoci bloga su svojevremeno mogli da ga preuzmu), a on je sadržao samo moje sastave jer sam smatrao da ostale autore treba uključiti u priču tek kada se i ukoliko se steknu uslovi za saradnju, čisto da se neko ne bi osetio prevarenim (na primer, moglo se desiti da materijal negde bude objavljen na kvarno, i došao bih u situaciju da objašnjavam zbog čega nema honorara; uostalom, nisam ja Perić da iskorišćavam kolege za realizaciju svojih privatnih fiks-ideja). 

Zato radovi koje su mi poslali Rešad Besničanin, Dragan Dragoljević i Dejan Minić nikad nisu ugledali svetlost dana, mada su uredno pripremljeni za štampu (ostali dobrovoljci su bili u Bovanovoj grupi). Budući da su teme manje ili više zastarele, te da je odavno sasvim izvesno da je projekat propao, danas premijerno prezentujem neviđene stranice, pod parolom "da se ne baci".











15.09.2017.

Kad sam bio mlađan moler ja (7)

Ideja je bila: razapeti dva moleraja uz levu i desnu ivicu, povezati ih, i ne preterati sa crnim poljima. Naravno, to je moglo i bez izreza za sliku, ali odlučio sam da sastav učinim upečatljivijim uz pomoć poznatog lica u samom centru mreže (a korist je bila dvostruka, jer sam na taj način sebi smanjio posao).

Moleraji kao zasebne kombinacije nisu mnogo rđavi, no nisam uspeo da ih bolje povežem, pa je sve ostalo na jednom tj. prvom vodoravnom pojmu. U teoriji, zamisao je delovala mnogo naivnije i ostvarljivije, a praksa je pokazala da bi za ozbiljnije tkanje na ovakvom razboju bilo potrebno daleko više vremena od onog koje sam ja bio spreman da uložim. Kao posledice kompromisa, pojavili su se dvoslovi iznad i ispod slike, i mada sam verovatno mogao da ih izbegnem tj. da prednost dam jednoslovima, smatrao sam da je ovakav raspored crnih polja  vizuelno dopadljiviji, a pri tom, dvoslovi predstavljaju bitne spone između levog i desnog krila, jer bi u suprotnom četvoročlani ili petočlani lanci razdvajali polutke.

Neko će možda primetiti da sam molovao s namerom da u donjem delu izvučem još jednu jedanaesticu: ROJEVI PČELA, ali sam naposletku odustao jer mi je to delovalo nategnuto. 

Skandinavka je objavljena u Enigmi 2013. godine. 


12.09.2017.

Vinsent van i Robert de

Ira fon Firstenberg
Da li bi vas začudilo ako biste naišli na pojam GAMA, opisan kao moreplovac, Vasko da (port. Vasco da Gama)? Ili: VINČI - renesansni genije, Leonardo da (ital. Leonardo da Vinci)? GOG - slikar, Vinsent van (hol. Vincent van Gogh)? GOL - državnik, Šarl de (fr. Charles de Gaulle)? NIRO - glumac, Robert de (eng. Robert de Niro)? PJERO - fudbaler, Alesandro del (ital. Alessandro del Piero)? HEVILEND - glumica, Olivija de (eng. Olivia de Havilland)? BONDONE - slikar, Đoto di (ital. Giotto di Bondone)? ROSA - automobilista, Pedro de la (šp. Pedro de la Rosa)? Itd.

Zapravo, takvi primeri se često sreću u ukrštenim rečima i križljkama. Recimo, RONSAR (fr. Pierre de Ronsard), iako često gostuje u mrežastim zagonetkama, retko ili nikad ne nosi sa sobom predlog de. Takođe: MARIVO (fr. Pierre de Marivaux),  LAMARTIN (fr. Alphonse de Lamartine), BALZAK (fr. Honore de Balzac), NERVAL (fr. Gerard de Nerval), NOAJ (fr. Anna de Noailles), AMIČIS (ital. Edmondo de Amicis), KIRIKO (ital. Giorgio de Chirico), SPINOZA (hol. Baruch de Spinoza), VALERA (ir. Eamon de Valera)... A sve to je opravdano koliko i hipotetički slučaj GOL - Šarl de.

Klajn ističe da predlozi nisu delovi prezimena jedino u španskom i portugalskom jeziku, a to znači da je SERVANTES ispravnije nego De Servantes (šp. Miguel de Servantes), da je bolje reći LOJOLA nego De Lojola (šp. Ignacio de Loyola), VEGA, ne De Vega (šp. Lope de Vega), FALJA umesto De Falja (šp. Manuel de Falla), UNAMUNO (šp. Miguel de Unamuno), SARASATE (šp. Pablo de Sarasate), ONJA (šp. Pedro de Oña), ALENKAR (port. Jose de Alencar)...

Šta je sa FON (nem. von)? Uglavnom izostavljamo ovu plemićku titulu, mada bi je - po slovu zakona - uvek trebalo upotrebiti uz prezime. Eto, nekad je velika enigmatska zvezda bila glumica i švabijska princeza IRA FIRSTENBERG (nem. Ira von Fürstenberg), a valja spomenuti i neka enigmatski neodoljiva prezima, uz koja nam - usled doslednog izostavljanja - predlog fon više ne paše: KARAJAN (nem. Herbert von Karajan), ARNIM (nem. Achim von Arnim), DENIKEN (nem. Erich von Däniken), ARKS (nem. Cäsar von Arx)... Zanimljivo je da se danski reditelj FON TRIR (dan. Lars /von/ Trier) gotovo uvek pojavljuje sa kvaziplemićkom titulom - koju je sebi nadenuo iz sprdnje!

Šta činiti? Pa, ništa: ako vam Mopasan zvuči prirodnije ili zgodnije nego DE MOPASAN (fr. Guy de Maupassant), imate alibi u vidu višedecenijske prakse koja je i dovela do toga da vam neispravno deluje ispravno. Isto tako, DE MONTENJ će zauvek biti Montenj (fr. Michel de Montaigne), Betoven neće naprasno postati VAN BETOVEN (nem. Ludwig van Beethoven) i sl. Ukratko: gotovo uvek možete dodati predlog tj. član ako postoji, čak i kada je reč o španskim i portugalskim prezimenima (jer - prosto - naša praksa to dozvoljava), ali takođe - skoro uvek možete i da ga ignorišete (osim u ukorenjenim, nedeljivim celinama, poput onih iz prvog pasusa). 

11.09.2017.

Drži slovo Zekić Novo (18): Riječi "lake", riječi "teške"


Ko zna kad je to počelo i ko je počeo;  ne pretjerano suvislu "propagandu" o enigmougodnim riječima, i naravno onim drugim. Najizrazitiji "predstavnici" nepoželjno-nepoćudnih riječi, ili "onih drugih", jesu ANANAS  i  BANANA. Mene što se tiče, ponekad mi je žao što se ananas ne zove ANANANAS, a banana BANANANA, pa bi to bile riječi dostojne i same TANITE  TIKARAM

Valjda je, negdje u isto vrijeme, počelo stvaranje KULTA suglasničkih i samoglasničkih grupa. Lično, ni danas nisam siguran koliko te skupine doprinose kvalitetu jedne ukrštenice, a o tome šta znače jednom prosječnom rješavaču da  i  ne govorimo. Nadam se da protagonisti skupina neće ustvrditi kako je  MRŽNjA ljepša od LjUBAVI, RUŽNOĆA ljepša od LjEPOTE, itd.

Još je čudnije omalovažavanje  cijelih vrsta riječi,  posebno  glagola i naročito njihove omražene "povratne  podvrste". Društvo im prave pridjevi, a njihovi prisvojni oblici su naprosto satanizovani. Nisam čuo primjedbe na sijaset … ITIS-sufiksa,  koji su valjda "kulturni" povratni glagoli bez "e" na kraju.

A "teške" riječi?  Možda nije prava kvalifikacija u  naslovu, ali se u enigmatskom žargonu može čuti. Tu prednjači STRŠLJEN  i  -ŠKRŽNjAK, bez obzira na prefiks. Njih sam, baš zbog "čuvenja" ukrstio  i  na ovom blogu u bjelini 7x7.  Priložena  ukrštenica je takođe posljedica jednog čuvenja.  Naime, moj poštovani drugar JAGO mi je jednom prilikom rekao da bi bilo zanimljivo u bjelinu  8x8 uvrstiti i jednog PREDNjOŠKRŽNjAK-a, što mu nisam nikako mogao "odbiti".

I na kraju; poštovane kolege: manimo se mjerenja i odmjeravanja "kaloričnosti" riječi. Za to ne postoji mjerni instrument, a i  onako je to u domenu ukusa.

Novo

09.09.2017.

Statistika javašluka


Ako se sećate, poslednji legitimni predsednik ESS - a g. Milorad Živanić je često javno optuživan za nepotizam i "privatizaciju" jedinog saveznog angažmana. Tužioci tj. kritičari su bili: tadašnji slobodni strelac, a današnji nezvanični vlasnik tzv. ESS - a g. Mile Janković, aktuelni (diskutabilno llegitimni) predsednik saveza Željko Dimović, predsednik kluba Nova Zagonetka, doživotni vladar iz senke, enigmatski funkcioner i haračlija Miroslav Lazarević, njegov skutonoša Ljubiša Banović i još neki.

Da se malo podsetimo:  ESS je za Živanićevog vakta imao jednu jedinu tezgu: veličanstvenu Alo razbibrigu, a broj saradnika je bio veći od 60 (šezdeset). Međutim... tinjalo je nezadovoljstvo. Najnezadovoljniji je bio spomenuti g. Janković koji nije bio član saveza, a njegova agitacija se zasnivala na sumanutoj ideji da tadašnji predsednik ESS - a koristi angažman za podizanje proseka za penziju, jer su mu honorari uplaćivani na privatni račun. Tim "lopovlukom" su, ah, bili zgroženi i g. Dimović (koji je u početku bio jedan od glavnih saradnika, ali se povukao zbog nesposobnosti da prati tempo), g. Zoran Radisavljević (iz teško shvatljivih, metafizičkih razloga), g. Lazarević (jer mu je Živanić uskratio samopropisani harač), i kasnije g. Banović (jer je verovao da mu sleduje pola starčevog harača). Današnji visoki činovnici tzv. ESS - a g. Miroslav Cvetković i g. Saša Čolaković nisu javno izražavali nezadovoljstvo, osim što se ovaj prvi u više navrata zahvaljivao bogu i svecima nebeskim što nije član tog i takvog saveza (i što je ismevao potpredsednika Nikolu Pešića, ali to valjda nije bitno).

Nakon puča po statutu, saradnja sa Alo razbibrigom je "vraćena pod okrilje saveza", drskom i bahatom "uzurpatoru" je usput oteta i vansavezna saradnja sa dnevnim listom Alo,  a angažovani autori (Rešad Besničanin, Slavko Bovan, Krsta Ivanov, Dinko Knežević, Mladen Marković, Jovan Nedić, Nikola Petkovski, Zlatan Pupezin i Sreten Perić) su ostali bez tromesečnog honorara (moj gubitak iznosi oko 30 000 dinara, jer sam poslao naručene radove za narednih nekoliko meseci!)

Dobro... šta je bilo - bilo je. No, hajde da vidimo kako danas stoje stvari, šta se tačno promenilo u raspodeli saveznih sredstava, i da li su šine vraćene u kolosek (kako je nekom zgodom predvideo jedan mudri kolega). Pre svega, nameće se pitanje: zašto posle svega honorarima operiše g. Janković, a onda i: zašto 90 do 95 % prostora u listovima sa kojima aktuelni ESS sarađuje zauzima samo 7 osoba, od kojih su petorica pučisti?!

Aktuelni ESS ili tzv. ESS ima 102 člana, što će reći: 102 odrasle osobe za koje se naslepo veruje da su zdrave, normalne i sposobne da odlučuju o sebi dobrovoljno plaćaju članarinu. Ali... pregled transparentnih podataka kaže da se u prethodnih 40 dana u listovima Alo i Blic pojavilo svega 23 imena sa tog spiska, tj. 22, 5 % članova saveza.

Evo kako izgleda statistika za period 1. avgust - 8. septembar 2017:

Saša Čolaković - 12 skandinavki, 2 duplerice, 4 ukrštenice, 4 kvadrata
Miroslav Cvetković - 10 skandinavki, 8 ukrštenica, 8 rebusa
Voja Dodevski - 12 skandinavki, 2 duplerice, 2 ukrštenice, 2 kvadrata
Goran Topličević - 11 skandinavki, 7 ukrštenica
Ljubiša Banović - 9 skandinavki, 7 ukrštenica
Željko Dimović - 10 skandinavki
Rešad Besničanin - 6 skandinavki, 1 duplerica
Dragan Lojanica - 3 skandinavke, 2 ukrštenice
Stevan Apostolović - 1 skandinavka
Duško Lazić - 1 skandinavka
Dragan Matović - 7 ukrštenica (belih, klasičnih ili osmosmerki)
Momir Vučenović - 17 rebusa
Momir Paunović - 9 anagrama, 2 kvadrata
Živadin Jovanović - 1 ukrštenica, 2 kvadrata
Danica Stojimirović - 3 osmosmerke, 2 ispunjaljke
Marjan Radaković - 2 osmosmerke, 1 ispunjaljka i anagram
Nikola ČD Pešić - 3 osmosmerke, 2 anagrama
Gordana Šarić - 3 anagrama
Radenko Raković - 4 anagrama
Raša Stanojević - 2 rebusa, ispunjaljka
Vladimir Šarić - 1 kvadrat
Života Petković - 1 ispunjaljka
Kristijan Knežević - 1 anagram


Kao što vidite, skandinavke (dominantnu formu) potpisuje samo 10 lica, od kojih su trojica gosti, a to praktično znači da npr. g. Dragan Lojanica, pošto je već odlučio da učestvuje u ovoj ujdurmi, može jedino da gostuje kod vlasnika saveza g. Jankovića, jer valjda nije učestvovao u puču i nije član tzv. Piramide.

Istaknuti članovi tzv. Piramide, tj. improvizovane udruge marginalaca bez četvrtog razreda, g. Čolaković i g. Cvetković, su - kao što vidite - nosioci sadržaja. Oni, pri tom, imaju i fiksne honorare za uređivanje i opisivanje, a pošto je sudbina poslatih radova ponajviše u njihovim rukama (naravno, gazdin amin se podrazumeva), sasvim je logično što je, uz njih dvojicu, najzastupljeniji kolega-pučista, večni enigmatski početnik Voja Dodevski. Ovaj trojac, tako, predstavlja enigmatski esnaf zemlje Srbije, odnosno, prema važećim kriterijumima u tzv. ESS - u, od 102 člana, njih trojica su najreprezentativniji

Nijedan od njih nema (ni) gimnaziju, to znamo, ali ne znamo šta ih čini toliko izuzetnim da bi bili glavni. Sad ću vam objasniti: g. Čolaković, privatni nadničar i potrčko nezvaničnog vlasnika saveza g. Jankovića, iako se potpisuje kao autor - zapravo to nije, pa je vlasnik tzv. ESS - a doveo članove te organizacije u apsurdnu situaciju da ih zapišava neko ko se od Mileta Budića ili Jovana Pokrajca razlikuje jedino po malo kvalitetnijem programu i bogatijoj bazi. G. Cvetković je nešto kompleksnija enigmatska ličnost, to se mora reći, ali ne postoji nijedan razlog za njegovo ukršteničko favorizovanje - jer je u tom pogledu najobičniji mediokritet. Svi njegovi sastavi, bilo da ih je pravio pešački ili softverski, izgledaju skoro isto, pa ako bi trebalo da poređamo tvorce ukrštenih reči po stvaralačkom dometu, morali bismo da nabrojimo najmanje 100 pre nego što on dođe na red. I, naravno, g. Dodevski, autor koji u tom nabrajanju ne bi mogao da zauzme ni 1001. mesto, jer je već 30 godina u rangu sa Brankom Nikolićem. 

Od preostale četvorice valja izdvojiti g. Dimovića sa stabilnih 10 skandinavki (tačnije: 10 potpuno istih, amaterskih, i pride softverskih ukrštenica, otprilike na nivou Žarka Pešića) i g. Banovića, čiji je rad vrlo teško proceniti na skali kvalitetno-nekvalitetno. Zanimljivo je da Rešad Besničanin, tj. jedini autor iz ove grupe koji dostojno predstavlja ukršenički esnaf ove zemlje, iako je pristao na članstvo (rekao bih: uvredljivo članstvo) u tzv. Piramidi, nema status kao ostali nadničari vlasnika saveza, i po zastupljenosti je negde između redovnog saradnika i nemilog gosta. 

Među autorima sitnih zagonetaka uglavnom vidimo one koji su i ranije pokazivali patološko odsustvo karaktera (čast retkim izuzecima). Njima je, u principu, svejedno - oni i ovako, i onako objavljuju svoje tričarije za 200 dinara, pa ih baš briga što gro saveznog honorara ide u korito g. Jankovića i njegove vesele družine.

Dakle, da rezimiramo: blizu 95 % saveznog enigmatskog prostora zauzima 7 osoba. Dvojica tzv. urednika tj. osobe koje same mogu da podešavaju visinu svojih honorara i da drugima odrezuju po komadić su članovi tzv. Piramide. Pri tom, obojica su predstavnici softverske enigmatske struje. Svim honorarima operiše njihov Veliki Brat, g. Janković.

Ako niste razumeli, evo još jednom: 22, 5 % članova ESS - a učestvuje u produkciji, ali 80 % produkcije otpada na neuatorsku enigmatiku by tzv. Piramida & comp. Jedini autor koji kvalitetom opravdava svoje prisustvo u grupi angažovanih je Rešad Besničanin, ali je on, zapravo, najmanje prisutan, sa tendencijom dalje redukcije.  To znači da 90 % honorara dele puleni i kolege po zanatu g. Jankovića -  g. Čolaković, g. Cvetković, g. Dodevski, g. Dimović, g. Topličević i g. Banović. 10 preostalih procenata je namenjeno vama koji uredno plaćate članarinu, i pošto vas ima (još) 95, svako teoretski može da dobije po 0, 1 %. 

G. Zlatan Pupezin (i EK Kikinda), g. Krsta Ivanov (i sekcija Bor), g. Radojica Jovičić (i UE Vuk Karadžić), g. Sreten Perić (...) iz poznatih ili nepoznatih razloga ne sarađuju. G. Milorad Živanić i g. Dinko Knežević su najureni (prvi zato što ima fakultet, drugi zato što je doktor nauka), g. Aleksandar Janković se povukao (valjda zato što je konačno shvatio da je izmanipulisan i namagarčen), ja sam svojevoljno napustio udruženje... i ostali su samo oni. Ukratko: pustili smo ih da vladaju.

Kome ovo odgovara? G. Jankoviću, šestorici njegovih najamnih radnika, g. Lazareviću koji dobija svoj besmisleni harač... i? Kome još? Nikome, ljudi. Ovakvo stanje ponižava srpsku enigmatiku, i svakog od vas ponaosob. Molim vas, razmislite o tome. Za svoje dobro.

08.09.2017.

Prvo, pa Bravo

Bravo skandi 51, novembar 2000
Na ovom blogu su nekoliko puta spomenuti moji maloletnički enigmatski ogledi, no malo ko je video prve objavljene radove iz 2000. godine. Da me neko, ne daj bože, ne bi preskočio pri nabrajanju enigmata XX veka, u ovom postu navodim detalje, i dokaz da sam i u prošlom milenijumu bio prisutan u enigmatskom svetu.

Ne sećam se baš kako i zašto sam rešio da radove pošaljem Branislavu Stankoviću tj. enigmatskoj mini reviji Bravo skandi, ali znam da sam u julu 2000. pripremio 15 do 20 rukom opisanih skandinavki. Sačuvao sam sve originale iz tog vremena, samo nisam siguran koliko sam kopija otpremio, niti znam šta je sve objavljeno. Nisam dobio odgovor od urednika (ne samo od Stankovića, nego ni od ostalih kojima sam slao predstavke), a  tokom 2001. nisam uzimao Bravo skandi

Pažljivo sam pratio brojeve od avgusta do oktobra (list je izlazio jednom mesečno), i onda se u broju 51, na strani 4 napokon pojavila moja skandinavka. Potpisan sam okrnjeno, kao M. Marković, i premda mi se to nije svidelo (jer valjda nisam mogao da se hvalim okolo), bio sam vrlo ponosan.

Bravo skandi, Mladen Marković
Ta prva skandinavka je, objektivno, bila skaradna. Slučaj je hteo da urednik iz hrpe odabere najstariji rad, nastao bar godinu dana ranije, ali možda to i nije bilo slučajno: od svih koje sam poslao, taj je bio najamaterskiji, pa pošto sam u pismu naveo da imam 16 godina, ozbiljniji sastavi su verovatno bili pod sumnjom (kasnije sam saznao da u ovom esnafu ima i prepisivača, te su paranoični zanesenjaci sva nova lica dočekivali sa podozrenjem, kao potencijalne prevarante, a možebiti i kao lovce na enigmatsko zlato i drago kamenje). 

U epohalnom broju Bravo skandija autori su bili (po zastupljenosti): Žarko Pešić, Vojislav Skoko, Krsta Ivanov, Karlo Vereb, Branko Nikolić, Slavko Bovan, Jovan Nedić, Rajko Kuzmanović, Pavlina Levkovski, Mihailo Reljić, Milinko Pučijašević, Jan Bažik, Saša Čolaković, Danica Mašić, Srboljub Milovanović, Miroslav Živković. Kvalitet ukrštenica je generalno na vrlo niskom nivou, tako da se moj prvi rad savršeno uklopio u zbirku šunda

Bravo skandi 51, strane 2 i 3
Od 25 skandinavki, samo 5 nije sadržalo belinu 6 x 6! Vizuelno, sve su bile vrlo slične, ali ni sadržinski se nisu mnogo razlikovale, pa iako je gro autora renomirano - bezmalo svi radovi imaju amatersku strukturu. To znači sledeće: Pešić - zakerati, anomalija, raširiti, Manasija, Danaja, istresanje; Skoko - stabilitet, Karamanija, akolit, Mađarica, Boranin, ratariti; Ivanov - kazamat, Ararat, nadglasati, okorine, varenika, Onatas (...) Naravno, tu je i vrhunski dunster i antitalenat Nikolić sa kombinacijama poput: stomak, varati, imaret, lanara, Erinije, nacija, no ovde nije crna ovca, jer ostali odskaču tek za milimetar (ili ni toliko). Kao što rekoh, sastav šesnaestogodišnjeg dečaka je stoga izgledao sasvim normalno, tim pre što sam na vreme shvatio i prihvatio suludi  imperativ: "ako nemaš belinu, kakva god bila, ne možeš da se igraš sa nama!"

U decembarskom broju nije bilo mojih radova, a list je januara 2001. godine prestao da dolazi na kioske u mom mestu. Mislio sam da je ugašen, i da se priča tu završila. 

Ali... godinu i po dana kasnije, u julu 2002. godine, pod filmskim okolnostima, zahvaljujući neobjašnjivoj pojavi koja se zove sinhronicitet, bez traganja sam nabasao na propuštene brojeve iz 2001. i na svoje radove u njima! Naime, bio sam tog leta u Subotici, i zatekao se u perionici automobila blizu buvljaka. Tu sam naleteo na jednog čikicu koji je rešavao ukrštene reči i prišao da pogledam kako mu ide... I vidim da rešava MOJU tematsku skandinavku sa Slađanom Milošević! Pomognem mu da upiše nedostajuća slova, i sav u šoku, pitam ga gde je to našao (i osvrćem se oko sebe, sluteći da sam u skrivenoj kameri). Kaže nezainteresovano: "Imaš tu levo jednog starca koji prodaje stare novine." I zaista - pronađem starca, prelistam sve brojeve Bravo skandija koje je imao, i  tako otkrijem da su moji radovi izlazili tokom čitave godine, odnosno, sve do gašenja!

Kasnije sam, kao student-čergar, izgubio raritetne primerke sa subotičkog buvljaka (onaj prvi je sačuvan jer je bio kod kuće). Ipak, ovde ću prezentovati  rad sa Natašom Ninković iz broja 53 (ili 54) da bih ukazao na jedan kuriozitet.

Bravo skandi 2001, Mladen Marković
Iako se od početnika očekuje naivna struktura, ova belina je prilično čupava, što će reći: strukturom nadilazi standard tog lista, jer kao što sam objasnio, u ogromnoj većini radova nije bilo ničega vrednog pažnje, iliti: smandrljani su za pare, koje je - kaže legenda - Stanković uglavnom isplaćivao unapred. Ja nisam radio za pare, i vrlo je moguće da sam se u pismu odrekao honorara (sirotinja sam postao tek kasnije!), a jedino sam želeo da neko obrati pažnju na mene. Jašta, bio sam diletant, i taj diletantizam se vidi u obilatoj upotrebi infinitiva i lancu crnih polja koji sasvim izoluje donji desni ćošak mreže, ali to ne znači da baš niko od onih kojima sam se obratio nije imao razlog da mi napiše 2-3 rečenice podrške (zapravo, ironija je u tome što me je jedino Stanković uvažio - prosto zato što su mu bili potrebni radovi, pa makar i moji).

Usput, pored spomenute skandinavke sa Slađanom Milošević, objavljena je čitava mala serija tematskih skandinavki bez belina, sa po 5,  6 ili 7 tematskih pojmova, ali o tome ću pisati nekom drugom prilikom.

07.09.2017.

Drži slovo Zekić Novo (17): Tematska ukrštenica

Tematska ukrštenica  bi trebala da sadrži najmanje 2-3 pojma koji je čine tematskom, ali u novije vrijeme je izjednačena sa "tematskim pojmom"; i to jednim jedinim. Najnovija pojava je da se tematski pojam zbog svoje široke poznatosti, upisuje u ukrštenicu. Namjera mi je bila skrenuti pažnju na "tematskost" u većim bjelinama. Nerijetko u tim bjelinama imamo "slučajne teme", a  još nerjetkije se tematskog pojma ili pojmova odričemo za ljubav završetka  bjeline.

Ovu ukrštenicu prilažem kao nastavak  teme o "Autorima i koautorima". Pojam ATIGETI (jedan od hiljadu indijskih univerziteta kojeg nije lako naći ni na internetu)  se crveni od sramote i jada; to je nešto što bi rijetko koji enigmata, pa i ja, stavio u ukrštenicu,  osim za veliku nevolju. Nevolje u ovom slučaju nije bilo, jer je bio poveći izbor: AZIJATI, AMINATI itd, ali je bio zaista trivijalan razlog; uspravni pojam GIB (prezime Bi Džiz braće).

U listu Enigma sve je češća pojava ROKERIJANSTVO (pojam nisam uspio pronaći, pa sam ga lično sročio kao anagram  od sintagme VOJNI ORKESTAR): rok-eksperti vrše pravo nasilje nad autorskim radovima, po cijenu "genetskih malverzacija" kao u GIB-slučaju. Ako pak već postoji "upotrebljiv" pojam u ukrštenici, onda se vrše "samo" intervencije nad opisima. Ovaj slučaj me  se iz nekog razloga posebno dojmio, a bogami i posebno razljutio:  SAM, troslovni pojam koji obično opisujemo riječju "usamljen",  u jednoj mojoj ukrštenici je opisan kao "veliki hit grupe Kerber", što je garant moju "tešku" ukrštenicu učinilo rješivijom. Ima prilično ovakvih slučajeva u mojim radovima, ali ih neću nabrajati, samo bih zamolio "koautore" da stalno imaju u vidu da ispod njihovih hirova stoji nečiji potpis koji, autorima, ni krivim ni dužnim stavlja na teret njihove egzibicije.

Novo Zekić 


06.09.2017.

Nesam školuvala (5): Wundermann

Posprdni komentar koji sam 19. marta prošle godine ostavio na blogu TIO izazvao je neobično veliku pažnju (pogotovo u jednom beogradskom enigmatskom klubu). Naime, Novo Zekić je tada predstavio foto-zapis susreta sa kontroverznim autorom ukrštenih reči Tanasijem Savićem, koji dotle nikome nije bio likom poznat jer je na našu enigmatsku scenu stupio pod stare dane, kao wundermann, otkriće i pulen tzv. urednika jednih čudnih novina.

Pre toga, nekoliko puta sam usputno pisao o prisustvu g. Savića u našoj enigmatskoj stvarnosti, a jednom prilikom sam i usmeno ukazao tzv. uredniku na skandalozno nizak kvalitet kreacija novog saradnika. Da apsurd bude veći, g. Tanasije je dobio rekordan broj strana, jer je te svoje besmislene, monotone ukrštenice, prepune gugl-mikrotoponima sa svih meridijana, transliteriranih imena, indijskih brendova i svakojakog đubreta sa interneta verovatno isporučivao u džakovima. Tzv. urednik, kao površna i neizgrađena osoba, ogrezla u edukativnom mulju i predškolskom shvatanju enigmatike, nije mnogo polagao na sadržaj, pa pošto su sastavi g. Savića pristojno izgledali, u svakom broju ih je bilo mnogo više nego što razum može da opravda. 

Istina, estetska crta je od samog starta bila evidentna kod g. Savića - ali mu se stvaralački domet završavao na organizaciji crnih polja. Po svim ostalim kriterijumima, uključujući onaj najbitniji: kvalitet reči, pripadao je enigmatskom dnu. Ako se talenat za ukrštanje ne vidi već na početku, to je siguran pokazatelj da uopšte ne postoji. Kod g. Savića se nije video. Favorizovanje jednog takvog autora je počelo da vređa enigmatsku tradiciju i enigmatiku uopšte, a situacija je naročito bila uvredljiva za nas koji smo godinama radili za taj časopis besplatno (kasnije za neke smešno sitne pare), i to najbolje što umemo. Nije bilo sporno samo to što je Tanasijev honorar bio veći od npr. Novinog, tj. to što je ovaj prvi imao pet puta više strana od ovog drugog, već smo objektivno upali u zonu sumraka zahvaljujući odsustvu reda, smisla i logike.

Elem, komentarišući fotografiju koju je Novo podelio sa kolegama, između ostalog, napisao sam: "Jedno vreme sam sumnjao da je to robot ili vanzemaljac, i prijatno sam iznenađen podatkom da je ipak u pitanju živ čovek. To valjda znači da i dalje može da uči i da se razvija, pa ima nade da će jednom naučiti ili bar priučiti srpski, naći neku literaturu koja će mu pomoći da se upozna sa elementarnim pravilima transkripcije, pa shvatiti da nije baš sve što se može naći na internetu dobra građa za enigmatske kreacije, pa kad sve to pohvata možda će prestati da ukršta mesta u Mozambiku sa brdima u Hondurasu... a možda će jednog dana naučiti i da, makar iz fazona, izbegava beskrajne monotone nizove slova tipa atanatizacija, kao i da je mnogo važniji sadržaj ukrštenice nego vizuelni efekat. Doduše, za te novine u kojima se pojavljuje i nije mnogo važno da sve to nauči jer aktuelni urednik zna još manje od njega, tj. skoro ništa, ali ako ima ambiciju da jednom stvarno postane enigmata (po slici bih rekao da tek ima 60-70 godina, a to su u srpskom enigmatskom bratstvu srednje godine, takoreći kasna mladost), preporučujem bukvar za početak."

Kasnije nisam pratio taj list i stvarno ne znam šta se dešavalo sa g. Savićem u proteklih godinu i po dana. Da li je usvojio neku kritiku, da li se popravio, napredovao u bilo kom pogledu? (pitanje "da li je postao gori?" nema smisla, jer je to i teoretski nemoguće). Sada više nije početnik, već 3-4 godine aktivno ukršta, i - bez obzira na rano detektovani nedostatak talenta - ipak se mogao očekivati nekakav, makar minimalni, pomak na račun iskustva. To prosto tako ide kod svih koji su sposobni da se usavršavaju i oblikuju kroz praksu, pa ako odbacimo predrasude - nema razloga za apriornu diskvalifikaciju pripravnika u sedmoj deceniji (štaviše, podržavam i starce koji u 75. upisuju fakultete, uče jezike, prave decu... ko zna, možda nas već sutra obraduje vakcina protiv smrti, možda je budućnost pred njima). 

I, bejah vrlo prijatno iznenađan kada juče na jednom blogu naleteh na skeniranu stranicu sa svežim radom g. Savića. Ko velim: taj blogovlasnik meće na blog svašta i hronično brka pojmove ukrštenica i belina, ali nije valjda totalno prolupao da citira đubre... osim, ako nije hteo da na taj način perfidno podrži negativnu enigmatsku  pojavu u cilju dalje manipulacije starcima, potencijalnim klakerima, koji i ne traže više od sitne pažnje i tanjira tople pileće čorbice. 

Evo te skandinavke:


Ne izgleda rđavo, zar ne? Fino, sve belo pored slike, crna polja raštrkana, svega jedan dvoslov... ma, lepota! Rekao bi čovek: isto tako izgledaju i radovi iskusnih profesionalaca. Tačno... ali, ovaj autor je od samog početka mesio pite od go*ana, tj. vizuelno je oduvek bio solidan. Zato,  hajde da ostavimo po strani pakovanje i da vidimo kakav je sam proizvod iliti sadržaj ukrštenice:


Uh... Šta reći, sem: što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Da li jedan zdrav enigmatski mozak može da poveruje da je ovako nešto objavljeno u bilo kakvim novinama, makar bile seoske, makar ih štampali u 100 primeraka i besplatno delili pijačnim prodavcima, makar ih uređivali umno zaostali ljudi... i to u septembru 2017. godine?! Ranana, emanat, Perota, aramon, ritava, akolit, reparator, Amerikanac, narator, natoviti se, atanatizam! Ovako nešto nije viđeno najmanje 10 godina, od povlačenja g. Nikolića iz sveta enigmatike (dobro, de, viđeno je kod g. Dodevskog)! A pogledajte tu buvlju internet pijacu van beline: ZEST - začin od pomorandžine kore (!!!), EKTANON - vrsta insekticida (!!!), MADI Ruštu - turski fudbaler (!!!), ARARABA - tropsko drvo (!!!) (iako sam se nadao, nema šampona za kučiće)... Pa, tu amarant, apelat, Arenas, anali, agar... možda samo treba dodati atamana i jedan ananas da kolekcija bude potpuna... Nema ananasa, nema ni banane, ali zato je tu tanana (valjda da pravi društvo Ranani), pa Atila Vari, i naposletku LJETO, kao setni pozdrav ijekavcima od braće ekavaca na pragu jeseni. Impresivno. Potresno. Jezivo.