Autor prvog objavljenog sastava sa belinom 8 x 8 na ex YU prostoru je Zlatko Stipaničić-Aurel (1935 - 2009). Podvig je promovisan pre ravno 35 godina u Vjesnikovom Kvizu (br. 288, 2. III 1983), a onda je usledila i promocija u Enigmi (br. 1401, 26. IV 1983). Tako je ovaj hrvatski autor obezbedio titulu inovatora i u križaljkama i u ukrštenicama - i izazvao belinašku pandemiju.
 |
| Prva belina 8 x 8, Vjesnikov Kviz 288, autor: Zlatko Stipaničić-Aurel |
Prva belina je bila odlična mustra. Strukturom i sadržajem je savetovala kombinatore da ne zloupotrebljavaju strane, monotone reči u takvim poduhvatima - a onda je u Enigmi osvanuo negativ te ideje.
 |
| Druga belina 8 x 8, Enigma 1401, autor: Zlatko Stipaničić Aurel |
Isti autor je, dakle, ubrzo ponudio i jeftiniju paradigmu, koja je nažalost stekla mnogo veću popularnost među epigonima. Razlozi su sasvim jasni: mnogo je lakše stići do cilja uz pomoć aristotelizma, manastirina, raznih - acija i latinskih glagola. I tako su tokom osamdesetih beline 8 x 8 počele da niču kao pečurke, naročito na istoku, ali je, zapravo, do danas napravljen vrlo mali broj kvalitetnih. Jedva dvocifren.
Prvu repliku je objavio Milan Jelenković - i to već u narednom broju Enigme! On je na taj način postao prvi srpski enigmata koji je potpisao četvrtastu rupu od 64 polja, i to rupu koja je nekoliko metara dublja od Aurelove. Pre svega, rad je metodološki neispravan (trostrana prizma, četvorostrana piramida, trospratnica), strukturalno još prostiji od svoje mustre (STR : ST), a sadržinski, ako ne više, onda bar jednako prazan. Broj - acija je duplo manji (3 : 6), ali zato ima više glagola (6 : 4), od kojih se dva povratna, prvi put u našoj slavnoj enigmatskoj istoriji, presecaju u donjem desnom uglu. Takođe, prvi put u istoriji, ova belinaška parada je proizvela lanac od 10 crnih polja, pa kad se tome dodaju tarabe koju zatvaraju kombinaciju sleva i odozgo, stiče se utisak da Jelenković ništa drugo nije ni želeo da postigne - osim da pošto-poto sklepa 8 x 8.
 |
| Treća belina 8 x 8, Enigma 1402, autor: Milan Jelenković |
Ta pošto-poto belina 8 x 8, nastala kao jeftini odgovor na jeftiniju varijantu Aurelove kreacije, počela je da služi ambicioznim, ali ne naročito odgovornim autorima kao etalon. Okuraženi Jelenkovićevom slobodom, enigmati poput Vojislava Gložanskog, Živka Dokića i Miodraga Tošića uskoro su se strastveno posvetili ovoj formi, i zloupotrebljavajući odsustvo kriterijuma u srpskim enigmatskim časopisima, svakim novim radom spuštali standard na još niže grane.
Uređivačka politika u hrvatskim listovima tog vremena je bila drugačija (reklo bi se rigoroznija ili čak rigidnija), te se tamo nisu zapatile "pošto-poto beline". Aurelov primer je u dugom periodu sledio samo Branko Lipanović, a zanimljivo je da njegov prvenac, četvrtva jugoslovenska, odnosna druga hrvatska belina 8 x 8 (Vjesnikov Kviz br. 300, 17. VIII 1983) nije bila autentična - već je nastala reciklažom mustre! Naime, u želji da replicira Aurelu, "prepisao" je strukturu i sa njom 40 od 64 polja!
 |
| Četvrta belina 8 x 8, Vjesnikov Kviz 300, autor: Branko Lipanović |
Usput, prema evidenciji Nedjeljka Nedića, do kraja prošlog veka u hrvatskim enigmatskim listovima objavljeno je svega 6 križaljki sa belinama 8 x 8! Pored Aurela (1) i Lipanovića (3), po jednu su sastavili Refik Husedžinović (1996) i Ivica Maljković (1998). Kontrasta radi, u srpskoj enigmatskoj štampi dotle je objavljeno bar 150 (od toga, 50 su na nivou Jelenkovićeve, a 80 još grđe od nje).
