11.02.2017.

Enigmatika za decu na 32 strane

Prvi broj e-časopisa Enigmatika za decu je spreman za korišćenje.

Trud uložen u izradu ove enigmatske zbirke mnogostruko prevazilazi uobačajeno zapinjanje pri zagonetanju, jer je pored svih podrazumevajućih nepisanih pravila, u ovom slučaju valjalo odgovoriti i specifičnim zahtevima koji po logici stvari proizilaze iz karakteristika ciljne grupe. Naime, ovo je neka vrsta eksperimenta koji se sprovodi u cilju približavanja enigmatike najmlađima, što znači da su radovi tematski i sadržinski listom prilagođeni uzrastu, dok je u formalnom i vizuelnom smislu sve na nivou standardne enigmatike.

Posao otežava odabrani uzrasni raspon, jer kako je rečeno u postu o Mini Kvizu, gotovo je nemoguće istovremeno izaći u susret tek opismenjenim mališanima i njihovim kolegama iz viših razreda osnovne škole. Zato je na ovih 30 strana (32 sa rešenjima) ponuđen prilično širok spektar enigmatskih zadataka, uz brigu o tome da najveći broj radova služi prevazilaženju prvog rešavačkog nivoa. Dečju enigmatiku je, verujem, besmisleno posmatrati izolovano od opšte, odnosno, suziti je na operisanje ilsutracijama ili naivnu obradu strogo dečjih tema. Deca su bića koja se svakodnevno penju sa predstavnog na pojmovni nivo, i u tom prirodnom procesu sazrevanja intelekta poturanje kuca, maca, meda i lija može biti doživljeno kao omalovažavanje. Mora se imati u vidu da enigmatici (kao i matematici) nije sklono dete sa lenjim mozgom, već ono koje ima tendenciju da oštri vijuge, i samim tim mu se i enigmatski treba obratiti kao malom čoveku. Na drugoj strani, na klince može delovati zbunjujuće ako u sastavu koji im je, navodno, namenjen naiđu na suviše apstraktne ili neprikladne pojmove - čak i ukoliko se radi o sasvim uobičajenoj građi enigmatskog štiva za odrasle.

E-časopis Enigmatika za decu je neka vrsta spone između dečje i - uslovno rečeno - ozbiljne enigmatike. Svaki detalj je izmeren na enigmatskom kantaru i procenjen kao dovoljno lagan za prvi nivo. Teži pojmovi koji su jednom ili više puta upotrebljeni u e-časopisu predstavljaju most do narednog nivoa, i stoga su ispod ukrštenica ponuđeni kao pomoć i nota bene, uz opširnije opise. Gro sadržaja, naravno, čine skandinavke, i to je, u izvesnom smislu, inovacija u enigmatskom obraćanju (našoj) deci, jer su se tokom prethodnih decenija u listovima za najmlađe sasvim retko mogli videti takvi enigmatski zadaci.

U doba kada sam ja bio mlađi osnovac, još uvek su bile aktuelne Dečje novine. Po mom sećanju - ukrštenice su tamo bile retkost, a osoba koja je uređivala enigmatiku nas je tretirala kao decu ometenu u razvoju. Recimo, siguran sam da bi one nekada popularne tzv. pletenice mogli da čitaju i čovekoliki majmuni (a možda i oni drugi), i nikad mi nije bilo jasno zbog čega se takve budalaštine štampaju na enigmatskim stranama. Možda ja generalno naginjem precenjivanju verbaliteta (a onda i ukrštenih reči), no i danas mislim da je bilo mnogo celishodnije da je na tom mestu u svakom broju izlazila po jedna pažljivo pripremljena skandinavka, koji bi male čitaoce upućivala na otkrivanje lepote i značaja reči tj. jezika, a onda i enigmatike.

Malo skretanje s teme: meni je već decenijama nejasno kako je moguće da u ovoj zemlji postoje ljudi koji su izučili osnovnu školu, pa onda srednju (kakva god bila), pa nekakav fakultet (makar bio večernji), i čak nastavili tzv. školovanje ne bi li se zakitili još kojom titulom koja će im povećati platu za 20-30 % i učiniti ih većim u očima komšiluka (jer takvi obično komšijama služe za sprdnju) - a i dalje nisu u stanju da sastave (a kamoli napišu) dve rečenice bez gramatičkih grešaka (o pravopisu da ne govorim). Kada bi se otvorila škola za već spomenute čovekolike majmune, posle 18 - 20 godina žipčenja od kuće do škole i od škole do kuće - ubeđen sam da bi svaki bonobo, gorila, orangutan ili šimpanza bez greške govorio srpski jezik. Koliko bi to sadržinski bilo smisleno u ovoj priči nije mnogo bitno, ali garantujem da jedan npr. magistar orangutan nakon tolike izloženosti akademskom tesanju ne bi imao nikakve šanse da pobrka npr. akuzativ i lokativ. Međutim, nedavno sam razgovarao sa jednim direktorom škole koji je u roku od 10 minuta bar 30 puta omašio padež. Da ironija bude trpkija, završio je nekakve visoke učiteljske čkolje, što će reći: ne samo da je direktor, nego i nastavnik koji podučava decu (osnovano se sumnja: većinski srpsku) srpskom i NA srpskom jeziku (malo je verovatno da nastavu sprovodi na francuskom ako ne zna ni maternji, jer da bi čovek mogao da nauči drugi jezik, mora da savlada bar svoj, logično). Takvi su naši političari, naši direktori, predsednici i naš establišment uopšte, ali to nije tema ove priče, već moja sasvim privatna zaprepašćenost - garantujem da jedno mentalno zdravo dete, iz ma kakve sredine poticalo, bez po muke može da savlada strukturu našeg književnog jezika ako pročita samo jednu knjigu (npr. "Doživljaju Toma Sojera") ili odgleda svega nekoliko epizoda bilo koje edukativne dečje emisije. Kako onda objasniti da postoje tzv. ljudi koji su tobože izučili neke ozbiljnije knjige od dečjih romana, a u i svojoj petoj deceniji su u svađi (i) sa maternjim jezikom? Čovek slovenskog porekla i u genima možebiti ima strukturu jezika svojih predaka, i potpuno je logično što npr. Romi u 90 % slučajeva ni u idealnim uslovima ne mogu da usvoje elementarnu gramatiku našeg jezika, ali nije logično što neko ko je: a) slovenskog porekla i b) navodno visoko obrazovan, i c) po prirodi svog obrazovanja upućen na jezik - nema nikakav osećaj za slaganje reči.

Elem, uveren sam da enigmatika (pogotovo mrežasta) podstiče kod dece sposobnost za to slaganje reči u najopštijem smislu, jer se inteligencija u ranom uzrastu dominantno razvija kroz jezik. Enigmatika je, nažalost, odavno na našem tlu izgubila edukativnu funkciju u okviru opšte moralno-edukativne kataklizme, no kakve god danas bile sklonosti i navike najmlađih, svako ljudsko biće prosto mora da prođe kroz starinske faze. To što današnje dete već sa 3 ili 4 godine barata elektronskim uređajima ni u kom slučaju ne znači da je intelektualno razvijenije od svoje babe u tom uzastu. Ne, čak je osakaćeno i rano dovedeno u vrlo delikatnu i neprirodnu situaciju. Na primer, bez obzira na to što nepogrešivo prepoznaju sve komande na engleskom - bar 9 od 10 dece neće naučiti taj jezik spontano (pri tom, u opasnosti su od gubljenja osećaja za maternji jezik, tj. u startu im je podriven temelj razvoja). U pauzama između buljenja u monitor i druženja sa ajfonom, na klasičan način će morati da formiraju pojmove, da razmišljaju, komuniciraju, da se snalaze u novim situacijama, da rešavaju praktične probleme (...), a to uglavnom neće moći klikom ili dvoklikom na ikonicu. I mada naša socio-politička stvarnost upućuje na izrazito negativnu korelaciju između obrazovanja i tzv. uspeha (što znači da će neko ko se objektivno razvije taman koliko i prosečan šimpanza iz zoološkog vrta - sutra imati dobre šanse da postane direktor, predsednik, premijer, ministar ili nešto slično), decu bi ipak na vreme trebalo učiti dostojanstvu, i objasniti im da ličiti na čoveka samo spolja, a pri tom biti prostitutka, lopov i (tj. ili) partijski funkcioner iz suvog interesa, samo po sebi nije uspeh već sramota.

Sve u svemu, enigmatski e-časopis Enigmatika za decu, pored eksperimentalnih i čisto enigmatskih, ima i izvesne edukativne pretenzije. Broj kolega koji su makar simbolično učestvovali u realizaciji ove ideje (neraskidivo povezane sa pokretanjem novog bloga) očekivano je mali, i zbog toga posebno zahvaljujem Dejanu, Nedjeljku i Miši na podršci. Interesovanje tzv. pretplatnika je takođe nikakvo, tako da je u ovom trenutku neizvesno da li će u bližoj ili daljoj budućnosti biti pripremljen (bar) još jedan broj. 

Ko želi e-časopis u pdf - u, može se javiti na mejl (kolege enigmate ne mogu biti pretplatnici, dakle, dokument po želji mogu dobiti samo na poklon). Za zainteresovane roditelje koji ne pripadaju enigmatskom krugu će uskoro biti istaknuto uputstvo na blogu Enigmatika za decu (OVDE). 

Kao tizer prilažem dve strane e-časopisa. 




Нема коментара: