29.11.2014.

Nesam školuvala (1)

Prelistavajući stare enigmatske časopise, redovno nailazim na sastave koji u svakom smislu predstavljaju tamnu stranu enigmatike. Oduvek je bilo autora kojima sastavljanje ukrštenica nije baš išlo od ruke, a nesebično su nudili svoje radove svim mogućim listovima, pa su neki od tih hiperproduktivnih antitalenata u nekim periodima bili najzastupljeniji u enigmatskoj štampi. Kao što znamo, stvari ni danas ne stoje drugačije, i mada se moglo očekivati da će sa izumiranjem autorske enigmatike tj. sa smanjenjem potrebe za velikim brojem sastavljača, nestati i beznadežni amateri, ali nas živopisni slučaj gospodina Budića i još nekih njegovih kolega uverava da će za enigmatski škart uvek biti mesta.

Loši autori se generalno razlikuju od dobrih po nemogućnosti da napreduju: njihovi, uslovno rečeno, zreli radovi, nastali posle godina i godina stvaranja (i objavljivanja) su gotovo identični onima koje su potpisivali kao početnici. Podatak da neko 10, 20 ili 40 godina pravi potpuno iste, amaterske i neuke, kombinacije sa bakalinima i ananasima, i da se ni u jednom trenutku u njegovom stvaralaštvu ne pojavljuju ni zrnca napretka - deluje neverovatno. To čak nije ni logično, i jedino se može objasniti nekakvom neurotskom perseveracijom ili mentalnom zaostalošću, a takvih je autora bilo... bogzna koliko. Za plasiranje bofla su, naravno, najviše krivi urednici, koji su takvim sastavljačima dozvoljavali da godinama teraju po svom, vređajući ostale saradnike, ali i rešavače.

Ako se setimo jednog čuvenog slučaja iz ne tako davne prošlosti, možemo da zaključimo da se nedostatak talenta ne može nadoknaditi ni kada nedaroviti autor pored sebe ima nekoga ko ima više smisla za sastavljanje, i ko mu savetima može pomoći da se razvije. Naime, supruga jednog hiperproduktivnog pacera je vremenom postala solidan autor, dok je on zauvek ostao na nivou nespretnog i ne mnogo bistrog početnika. Meni je, kao rešavaču, često bilo neprijatno pri susretu sa njegovim "kreacijama", a verujem da se njegovom potpisu niko nije posebno radovao.

Rasadnik antitalenata je bilo jedno enigmatsko udruženje koje je odgajilo čitavu četu večnih početnika. Među njima je (bila) i jedna dama, čije su ukrštenice u dugom periodu blistale na stranicama "Eureke". Znamo da se žene retko bave enigmatikom, još ređe sastavljanjem ukrštenih reči, pa je moguće da je ova autorka imala poseban tretman na račun usamljenosti, ali ako ostavimo po strani poštovanje koje zaslužuje kao pripadnica nežnijeg pola, ostaje samo utisak da ni klub, ni enigmatika uopšte nisu bili na dobitku s njom. Taj utisak je još izraženiji kada shvatimo da, baš kao i njen gorespomenuti kolega, nikada nije uspela da prevaziđe nivo nedarovite početnice.

Predstavljam jedan njen rad iz specijalne, šampionske "Eureke" (mart '90), kojim je demonstirala svoj "stil", a zapravo nam dala školski primer učinka jednog nepopravljivo slabog autora. Nema potrebe za analizom, verujem da je očigledno o kakvom se biseru radi, ali skrećem pažnju na besmislenu belinu u gornjem levom uglu, koja je karakteristična za one koji ne znaju, a ne znaju da ne znaju. Uzgred, ovu seriju postova samo igrom slučaja započinjem radom dame (uostalom, dame imaju prednost), a kasnije ćemo videti da je među muškarcima bilo jednako loših, ako ne i gorih autora.


28.11.2014.

Bauk, bair, boem...

Iz sastavljačke prakse znam da se četvoroslovne reči koje počinju slovom B, a na drugoj i trećoj poziciji imaju samoglasnike pojavljuju prilično često, pa se svakom autoru nameće zadatak da ovlada što većim brojem takvih pojmova. Mnoge smo usvojili, a da se prethodno nismo zapitali da li zaista postoje, da li su ispravno prepisani, da li su tačno transkribovani ili transliterirani iz hrvatskih enigmatskih izdanja itd. 

Ovo je spisak pojmova sa šemom "B - samoglasnik - samoglasnik - suglasnik". Većina se može pronaći u Žugićevom "Četvoroslovnom rečniku", a oni kojih nema u tom rečniku su označeni zvezdicama.

BAAL - semitski bog plodnosti;
Dopuna: Baal ili BAEL je vrhovni demon u semitskoj mitologiji, poznat kao Gospodar Istoka, a i sama reč znači "gospodar". Ipak, pošto mitološke utvare nisu baš rado viđeni posetioci ukrštenih reči, bolje je osloniti se na opštije značenje: semitska titula, BALU. 
Interesantno je da se poštovaoci Baala  nazivaju BAALITI ili BAALISTI. 

BAAS - skraćenica Socijalističke partije Sirije i Iraka;
Dopuna: Savremeniji opis glasi: Arapska socijalistička partija, budući da je 2003. u Iraku zabranjeno delovanje stranke. Još uvek je dominantna u Siriji, a sedište je upravo u Damasku. 
Simpatizeri BAAS - a su BAASISTI.

BAER - estonski zoolog, Karl Ernst (1792 - 1876).
Dopuna: K. E. fon Baer je bio i geolog, meteorolog, geograf itd., a naročito se istakao na polju embriologije, te ga danas smatraju utemeljivačem ove discipline. U Rusiji su ga zvali BER, ali je Baer sasvim prikladna transkripcija iz estonskog. Ne postoji značajnija ličnost sa tim prezimenom.
BAER je, prema Rečniku SANU, i pokrajinska varijanta turcizma BAIR (vidi bair).

Džoan Baez
BAEZ * - Džoan, američka folk pevačica.
Zanimljivo je da se u našoj štampi iz šezdesetih ("Džuboks") može pronaći transkripcija Žoan, do čega je verovatno došlo pod uplivom španskog ili čak katalonskog jezika, mada je gospođa Baez (IPA sugeriše da preciznija transkripcija njenog prezimena glasi BAJEZ; prema Prćiću isključivo Baez) meksičkog porekla. Što se tiče imena, odranije znamo da Prćić navija za Džoun.

BAIZ - reka u Francuskoj, pritoka Garone (izv. Baise).

BAIL - mletački poslanik u Carigradu (ital.);
Dopuna: u Rečniku SANU nalazimo sledeći opis: diplomatski predstavnik (obično Mletačke Republike), reč je o istorijskom pojmu, a prva preporučena varijanta glasi BAILO. Pored nje, koriste se i oblici BAILE i BAJLO. 
Zgrada mletačkog poslanstva se zove BAILAĆ.

BAIN - škotski filozof i psiholog, Aleksander (1818 - 1903);
Ispravka: Ovo je primer uvrežene transliteracije, jer se Bain transkribuje kao BEJN!
Sugestija: BAIN ili BAINA je, prema Rečniku SANU, zoološki naziv za slatkovodnu ribu bucova.

BAIR - obala; breg (tur.); mesto kod Novske; deo Šapca u blizini ostataka nekadašnje tvrđave;
Dodatak: BAER je, prema Rečniku SANU, pokrajinski oblik sa značenjem: obala.

BAIS - grad i luka na filipinskom ostrvu Negros;

BAIĆ - raniji jugoslovenski fudbaler, Milan (1889 - 1944);
Moguće je da je reč o lapsusu kalami, što može značiti da se taj danas sasvim zaboravljeni fudbaler prezivao Bajić. Nema drugih poznatih ličnosti sa tim prezimenom. 

BAIF - francuski pesnik, Žan Antoan de (1532 - 1589);
Dopuna: De Baif je bio član pesničke grupe "Plejade", koju je predvodio Pjer de Ronsar.

BAOR * - burag kod preživara, BAHOR, BAORNJAK, ŠKEMBE (pokr.);

BAUD - grad u Bretanji, na reci Evel; 
Ispravka: Baud je izvorni naziv, transkripcija glasi BO!

BAUK - izmišljeno zlo biće kojim se plaše deca; crnogorski šahista, Slavko;

BAUL - veći putnički kofer (ital.);

BAULJ * - onaj koji baulja, bauljač (pokr.);

Viki Baum
BAUM - austrijska književnica, Viki (1888 - 1960); nemački slikar, Paul (1859 - 1932);

BAUR - nemački botaničar i genetičar, Ervin (1875 - 1933); nemačka pevačica, Gracija (ESC 2005);

BEAZ * - beo konj ili golub, BEJAZ, BEJAS (nem.);

BEAN * - zvečka, bejan;

BEAR * - francuska glumica, Emanuel; drugi naziv za BEHAR.

BEAS - grad i jezero u Španiji; jezero u Španiji;
Sugestija: reka u Indiji, pritoka Satledža.

BEAT * -  švajcarski alpski skijaš Fojc; španski teolog iz VIII veka, BEATUS;

BEIZ * - mladež (tur.);

BEON * - mesto u Francuskoj;

BEOS * - kompjuterski operativni sistem;

BEOT * - sin Posejdona i Melanipe, praotac Beoćana (mit.);

BEUK * - grdnja, pretnja, BEHUK (nem.);

BEUT * - nesvest, omamljenost, BEVUT, BEHUT (pers.);

BIAK - ostrvo na severu Nove Gvineje;
Ispravka: neophodno je međusamoglasničko J, što znači da ne postoji nijedan četvoroslov sa strukturom BIA_, kao ni BIE_ i BIU_.

BION - starogrčki pesnik iz Smirne (II vek);

BIOS * - standardni kompjuterski program; 

BIOT - francuski fizičar i astronom, Žan Batist (1774 - 1862);
Sugestija: ispravna transkripcija glasi BIO, no pošto se već vekovima u našoj literaturi spominje pod transliteriranim imenom, korekcija nije neophodna. Po njemu je nazvan crni mineral iz grupe liskuna BIOTIT.

BIOČ - planina u Crnoj Gori;

Boaz Mauda
BOAZ * - izraelski pevač Mauda (ESC 2008); grad u Alabami (SAD)

BOAK - grad na Filipinima; 

BOAL - grad u Španiji;
Dodatak: kolumbijski pozorišni režiser i pisac, Augusto (1931 - 2009).

BOAN - mesto kod Šavnika u Crnoj Gori;

BOAS - američki antropolog nemačkoj porekla, Franc (1858 - 1942);

BOAT * - Fredi, engleski glumac;

BOEM - umetnik koji vodi nekonvencionalan život (fr.), BOHEM;

BOEN - grad u Francuskoj;

BOET - starogrčki vajar iz Halkedona, BOETUS (II i III vek pne);

BOIZ - glavni grad Ajdaha (SAD);
Ispravka: Boise se transkribuje kao BOJSI.

BOIS -jezero u Kanadi;
Neizvesno.
Sugestija: engleski srednjovekovni tumač Biblije, Džon.

BOIT * - raniji kenijski atletičar, Majk;

Ema Boić
BOIĆ * - hrvatska glumica, Ema (1883 - 1914);
Napomena: u Žugićevom rečniku se sreće pogrešna odrednica BOIT, sa opisom: Gema, nemačka glumica jugoslovenskog porekla. Boićka je studirala u Beču i nastupala u nemačkim pozorištima, ali je debitovala u HNK - u i tokom karijere više puta gostovala u Zagrebu. U Evropi je bila poznata kao GEMA BOIĆ. 

BOUV - američki bokser, Ridik;
Ispravka: Bowe se transkribuje kao BOU!

BOUE - grad u Gabonu;
Ispravka: reč je o naseljenom mestu, ne o gradu.
Dodatak: nemački putopisac i geograf, Ami (1794 - 1881).

BOUZ - američki glumac, Edi

BOUK - australijski pesnik, Barkroft (1866 - 1892);

BOUM * - američki spenarista i filmski producent, Džefri;

BOUS * - pevač škotske grupe Ejlstorm, Kristofer;

BUAL - rt na filipinskom ostrvu Mindanao;
Sugestija: portugalsko grožđe, BOAL.

BUAN * - naziv više mesta u Francuskoj;

BUAR * - mesto kod Užica;

BUAČ * - insekt tvrdokrilac nalik buvi, BUVAČ;

BUEA - grad u Kamerunu;

BUEN* - mesto u Francuskoj;

BUER - grad u Nemačkoj;

Desimir Žižović Buin
BUIN - autor stripa o Mirku i Slavku, Desimir Žižović;
Dodatak: veliki i trom konj za vuču (tur.).

BUIR * - jezero na granici Mongolije i Kine;

BUIS * - mesto u Francuskoj;

BUIĆ - hrvatska tapiseristkinja, Jagoda;

BUON - italijanski vajar, Bartolomeo (oko 1405 -  posle 1464).
Napomena: originalno prezime glasi BON, mada se širom sveta koristi četvoroslovna varijanta.

23.11.2014.

Huperovi biseri



Iako je bilo dovoljno da jedan prosečan saradnik „Hupera“ ostane na nivou komercijalne jednostavnosti, neki brojevi su prave male zbirke enigmatskih bisera. Čini se da su za samo 20 godina izumrli skoro svi autori skloni tome da zarad svog i tuđeg zadovoljstva sastavljaju ukrštenice koje pored upotrebljivosti imaju i elemente majstorstva. Zaista je tužno uporediti današnja enigmatska izdanja prepuna serijskih radova sa „Huperom“ iz ne tako davne prošlosti, i konstatovati da su Dopuđa, Đurđević, Zeljković i mnogi drugi odavno prohujali sa vihorom neautorstva. U „Huperu“ 106 (19. april 1994. godine) među ostalim sjajnim sastavima, nalaze se i dve skandinavke vredne naročite pažnje, pogotovo ako se u obzir uzmu moji sastavljačiki afiniteti. 

Naime, skandi na strani 53 potpisuje autor koji je jednom citiran na Jankovićevom blogu, ali iz čijeg opusa (osim tog citata) dosad ništa nisam video. Zove se Momir Vujović, a oskudne podatke je moguće pronaći u „Leksikonu srpskih enigmata“. U vreme kada sam ja upoznavao svet (a rođen sam i više od 7 godina živeo u SFRJ), stajao je znak jednakosti između Srba i Crnogoraca, ali u godinama koje su usledile, sa jačanjem separatizma i etnocentrizma, postalo je poželjno i politički korektno posmatrati ovaj naš teritorijalno podeljen, a u primitivizmu savršeno ujedinjen narod kao dve nezavisne nacije različitog porekla, veštački poistovećene zahvaljujući Njegoševom romantizmu i prosrpskoj propagandi – te  je danas verovatno najispravnije reći da je Vujović crnogorski enigmata koji je stranu u LSE – u zaslužio omaškom priređivača. 

Bilo kako bilo, Vujovićev sastav se već na prvi pogled ističe „molerajem“ koji, kao što svi koji prate ovaj blog znaju, nije lako napraviti: 15 x 4. Međutim, na prvi pogled se ne vidi sa koliko je majstorstva ta operacija izvedena, jer nas tematski pojam EKATARINA VELIKA može uputiti na pogrešnu pretpostavku da su i ostali pojmovi monotoni. Napravljeno je mnogo ukrštenica sa sličnom belinom od sredine osamdesetih, kada je rok grupa Milana Mladenovića KATARINA DRUGA zbog sukoba frontmena sa bivšim članom Gagijem Mihailovićem promenila ime, čime su enigmati dobili neprocenjiv pojam koji se po upotrebljivosti može meriti samo sa petnaestoslovnim „evergrinom“ OLIVERA KATARINA (ranije je u priči o transkripciji već ukazano na kuriozitet da ime Ekatarina uopšte ne postoji, te da se ime slavne ruske carice prenosi kao Jekaterina ili prosto Katarina). Elem, napravljeno je bezbroj moleraja sa tim pojmom, ali se malo koji autor na ovakav način poigrao strukturom i upotrebio potpuno neočekivane pojmove (eksperimentator i nekolegijalnost), uspešno razbijajući monotoniju u desnom delu beline.  Iako ćoškovi nisu tako stručno i ambiciozno sastavljeni (recimo, u gornjem delu imamo čak 3, možda i 4 sasvim suvišna crna polja, dole je umesto renesanse mogla da upadne neka sintagma, npr. renesansni roman itd.), neosporno je reč o skandinavci vrednoj podsećanja. 

Huper 106, autor: M. Vujović
Drugi sastav u tom broju koji mi je zapao za oko je tematska skandinavka Jana Bažika na strani 23,  vrlo slična onoj koju sam nedavno predstavio na blogu, ali nešto senzacionalnija: umesto 5 tematskih pojmova u belini 6 x 6, ovde ih je čak 7! O principu dijagonalnog ređanja sintagmi sa istim pridevom (u prvom slučaju SVETO, ovde SLEPO) je već dosta toga rečeno, ima onih koji u tome ne vide bogzna kakav podvig, a ima i nas koji mislimo drugačije, ali je neosporno da ni u ovom, ni u nekom drugom enigmatskom časopisu standardna belina sa tolikim brojem tematskih pojmova (kakvi god oni bili) nije bila svakodnevna pojava. Iako ukrštenica generalno nije savršena (lanci crnih polja nisu baš reprezentativni, niti se u strukturi krije neka caka), nije teško zapaziti da je u njenoj izradi inteligencija uzela veći udeo od pukog zanatstva.  

Huper 106, autor: J. Bažik
     

21.11.2014.

Zdravko vs. Života

Ilija Đurković je poslao deo zanimljive javne prepiske koja se pre skoro 25 godina vodila između Zdravka Žarkovića i Živote Stankovića u „Kvizu“. Spor je nastao kada je Žarković izneo kritiku Stankovićevih radova, rekavši da „obiluju jezički neispravnim rečima, izmišljenim pojmovima s tobože  mogućim konstrukcijama.“ Suština njegovog kazivanja je protest zbog objavljivanja  ukrštenica diskutabilnog kvaliteta, čime je želeo da podseti uredništvo na etablirane kriterijume lista, ne mareći što će na taj način nužno uvrediti autora spornih sastava.

Života Stanković je (bio) jedan vrlo originalan autor. Možda čak i suviše originalan za oblast u kojoj je želeo da se potvrdi kao stvaralac, i zato nikome nije bilo lako da prihvati njegove kreacije: ni urednicima, ni kolegama, ni rešavačkoj publici. U trenucima lucidne samokritičnosti, predstavljao se kao „otkrivač žitelja svih sela i zaselaka na planeti... Emilijanin, Aventinininov, domarov irigator...  dobroćudni ubica ufitiljenih reči... dizajner nerešivih radova“ (Beokviz), i  pokušavajući da otkrije krajnje  mogućnosti jezika i dosegne najvišu tačku svoje kombinatorike, uspeo je samo da pobegne od objektivnih ili bar zdravorazumskih zahteva koje enigmatika kao delatnost sama po sebi nameće,  i na neki način izvitoperio, možda čak i ismejao, pojam rekorda u enigmatici. 

Budući da ja nemam mnogo razumevanja za Stankovićevo stvaralaštvo, u ovoj polemici stajem na Žarkovićevu stranu (iako ne poznajem njegov rad), jer smatram da jedan ozbiljan enigmata po logici stvari ne treba da gubi realnost iz vida, niti da ostvaruje svoje ambicije pomoću bezgranične pesničke slobode. Jedna fina doza inovativnosti je u pojedinim situacijama prihvatljiva, čak poželjna, ali je nit  između duhovite inovacije i nesuvisle konstrukcije vrlo tanka, a to je najočiglednije u sastavima onih autora koji nemaju naročito razvijen osećaj za meru. U konkretnom slučaju, najviše argumenata je potrošeno na odbranu izmišljenih i sumnjivih etnika (tj. etnica), a najfascinantnije je to što su svi ti pojmovi stali u samo 2 ukrštenice 7 x 7!





11.11.2014.

Godišnji pomen "Huperu"


Više puta sam govorio o "Huperu", jednom kolažnom časopisu za tinejdžere i penzionere, koji je u dugom periodu bio najtiražnije Politikino izdanje. Prvi broj je izašao u martu 1990. godine, a koncept je definisan već samim nazivom, budući da je reč o akronimu: horoskop, ukrštene reči, pop zvezde, enigmatika, razonoda. Teme nisu bile jednako zastupljene, već je 50 % sadržaja činila enigmatika (tj. ukrštenice i ostali enigmatski prilozi), a na ostalih 25 strana su bili napisi o popularnim ličnostima, muzičkim i filmskim aktuelnostima, zatim testovi ličnosti, kratke priče, pisma čitalaca itd. Na horoskop koji je najpre pripremala izvesna Magdalena, a kasnije jednako nepoznata Luna, otpadale su 2 strane, a tokom prve godine izlaženja nije bilo strana u boji, osim korica na kojima su sa unutrašnje strane preštampavani članci iz stranih časopisa, ilustrovani kolor fotografijama belosvetskih zvezda.

Urednik izdanja i autor nekih efektnih humorističkih rubrika ("Čoveče ne ljuti se", kasnije "Trač sa dve oštrice", "Izmišljeni intervju", "U fazonu jedne tinejdžerke") bio je Dejan Pataković, a urednik enigmatskog dela Milan Jelenković. Enigmatika je već u junu 1991. godine odvojena od revijalnog sadržaja, pa je u broju 32 uveden "Huper plus", neenigmatski dodatak na 16 strana (kasnije 34), koji je ubrzo postao glavni deo lista. Ovde nisu od značaja rubrike koje spadaju u neenigmatski sadržaj, pa ću preskočiti kazivanje o ekskluzivitetima koje su pripremale Patakovićeve ćerke, ali moram da primetim da je najsavršenija forma postignuta tek početkom 1994. godine. Da je to zaista bio najbolji koncept potvrđuje i podatak da narednih 5 godina nije bilo nikakvih izmena, a moguće je da bi sve to trajalo i duže - da Jelenković nije preminuo u februaru 1999. godine. 

Nisam slučajno napisao da je "Huper" bio časopis za tinejdžere i penzionere: balavurdija se godinama obraćala redakciji za željom da se ukine ili bar smanji broj enigmatskih strana - kojih je u zlatnom periodu 1994 - 1999. bilo 26 od 72 (14 skandinavki, 3 klasične ukrštenice, 2 bele, 2 osmosmerke, 1 mozaička, 1 brojčana, 1 haos itd). Tiraž je, ako se može verovati uredniku koji se u uvodniku redovno hvalio čitaocima, iznosio oko 150 000, što je već u to vreme drugim časopisima bilo nedostižno. Tinejdžeri su želeli što više postera, intervjua, pesmarica, a što manje ukrštenica, a oni koji su kupovali "Huper" zbog enigmatike, dakle stariji ljudi, nisu bili tako glasni i agresivni, pa je već u martu 1999. godine odlučeno da se list pocepa na 2 nezavisna izdanja: zabavno i enigmatsko. 

Ne znam da li me je tog 24. marta 1999. godine više užasnuo podatak da je stari, dobri "Huper" raspolućen ili početak bombardovanja, a vreme je pokazalo da je to i u komercijalnom smislu bio potpuno pogrešan potez. Čini se su jedva dočekali da Jelenković ispusti dušu ne bi li realizovali tu nesuvislu ideju, a pošto se ubrzo pokazalo da im je tiraž u strahovitom padu, uveden je dodatak sa 14 skandinavki. Međutim, sin starog "Hupera, koji je od oca nasledio samo ime (a po svemu drugom je bio loša imitacija jednog poznatog stranog tinejdž-časopisa) je samo vegetirao do gašenja, dok je ćerka pod imenom "Huper enigmatika" nastavila da neguje enigmatsku tradiciju pokojnog oca... sve dok Veselin Patrnogić nije umro. Nažalost, kao što je "Huper" umro sa Jelenkovićem, "Huper enigmatika" je nestala sa Patrnogićem, a ono što je od nje ostalo ne zaslužuje da bude spomenuto u ovoj priči. Eventualno mogu da primetim da dobri urednici brzo umiru, ali su zato idioti neuništivi.

 "Huper" je verovatno bio poslednji popularni list koji je okupljao enigmatsku elitu, i ni u jednom broju nije lako pronaći izrazito loš sastav, dobrih je bilo na pretek, a odličnih i više nego što je to bilo potrebno i očekivano, s obzirom na ciljnu grupu. U nekom narednom postu ću predstaviti najimpresivnije ukrštenice iz brojeva koje imam na raspolaganju. Prvih godina su najupečatljivije radove potpisivali Žarko Đokić, Rešad Besničanin, Zoran Zeljković, kasnije su se priključili Veljko Dopuđa, Mladen Đurđević, Dragoslav Rosić i mnogi drugi, a čak ni pojava nekih beznadežno slabih autora, čije je šklopocije Jelenković verovatno objavljivao iz sažaljenja,  zato što su mu dosađivali ili ga davili tužnim životnim pričama, kao izvesni Nikolić i još neki, nije značajno narušila kvalitet lista.

Još jednom se zahvaljujem Miroslavu Živkoviću na svim ustupljenim brojevima. Nikada ni od koga nisam dobio lepši poklon.

10.11.2014.

Ukrštene reči u starim neenigmatskim revijama

Ukrštenica je već posle Drugog svetskog rata postala nezaobilazna u gotovo svim našim neenigmatskim časopisima, i ravno pola veka nije postojao nijedan tiražan magazin koji je ignorisao tu rubriku, uključujući i neke prilično ozbiljne novine, kao što su "Duga " i "Nin". Taj trend je polako počeo da jenjava pre dvadesetak godina, a sa osipanjem čitalačke publike i izumiranjem štampe sve brže nestaje i potreba za negovanjem tradicije. U sklopu sveopšte erozije vrednosti, danas su najtiražnije revije kojekakvi tabloidi, aferaške slikovnice i šund štampa, a pošto su ta izdanja prevashodno namenjena obrazovno zapuštenim i mentalno defektnim osobama tj. našem većinskom življu, vremenom je postalo jasno da je em nepotrebno, em vrlo štetno insistirati na ozbiljnom ili bar nešto finijem sadržaju. Starije generacije su umorne od teških tema kao što su kultura i nauka, a mlađe stasavaju bez mozga i etičkog kodeksa u plutokratiji i kleptokratiji, pa su i štampani mediji prilagođeni zahtevima novog doba. Naša okupiranost skaradnim estradnim pojavama, psihofenomenima i kontakulturom je odavno poprimila patološke razmere, a u skladu sa profilom prosečnog korisnika takvih sadržaja, i pružaoci medijskih usluga su se vremenom profilisali kao lica bez mere i stila, te su tzv. novinari i tzv. urednici visokotiražnih časopisa danas listom ljudi sumnjivog morala i intelektualnog statusa.

U takvim okolnostima je potpuno logično što je ukrštenica, dakle jedna sasvim sporedna stvar u sadržaju bilo kog neenigmatskog časopisa, spala na najniže grane. Ona se danas u mnogim listovima pojavljuje samo radi reda, kao tradicionalni prilog koji služi za puko popunjavanje levog stupca najnebitnije strane, a sadržajem u većini slučajeva vređa inteligenciju normalnog čoveka. Istina, diskutabilno je šta je danas normalan čovek i da li, ako je normalan, uopšte čita takve novine, ali je činjenica da ekspanzija neautorske iliti jeftine enigmatike koincidira sa opštim kulturnim sunovratom, te da su predstavnici najjezivijeg enigmatskog šunda, poput gospodina Budića, uspeli da isteraju iz novina i onaj minimum kvaliteta koji se nekada podrazumevao.

Evo prilike da se podsetimo ukrštenica iz najpopularnijih neenigmatskih porodičnih i ženskih revija skraja prošlog veka. U časopisu "TV Novosti" (izlazio oko 4 decenije, od '64) u jednom periodu je objavljivana skandinavka na celoj strani, i to je verovatno najveći format koji se ikada pojavio u nekom neenigmatskom listu. Autor, kao i u većini drugih izdanja, nije bio potpisan, kvalitet radova se kretao u rasponu: srednje žalosno - vrlo dobro, likovi su povremeno bili simetrični, a opisi su unošeni rukom. To je bilo davne 1981. godine, a skandinavka je već naredne godine prepolovljena po visini i te dimenzije su otprilike zadržane do gašenja lista, s tim što je početkom devedesetih rukopis zamenjen štamparskim pismom. Drugo tiražno izdanje "Večernjih novosti", časopis o narodnoj muzici pod nazivom "Sabor" (od '83 do početka dvehiljaditih) imao je iznenađujuće pismenu  skandinavku (takođe opisanu slobodnom rukom), a u "Radio TV reviji" (od '66 do sredine devedesetih) je dosledno izlazila jednostavna simetrična ukrštenica koju je u principu svako mogao da reši (a i da sastavi), ali koju je ipak imalo smisla rešavati. U jednom broju iz marta 1978. godine, čitateljka Vera Vranić, profesorka iz Novog Sada, hvali (nepoznatog) autora ukrštenih reči, kaže da uživa u rešavanju i da uvek sazna neki novi pojam, i predlaže uvođenje tematskih ukrštenica. "Mislim da bi mogle biti posvećene ribama, kosmonautima, stranom novcu, velikim gradovima, nobelovcima, insektima... Tada bi bile još poučnije i interesantnije. To je verovatno teže za sastavljanje, pa neka ovo bude samo predlog vašem uredniku". U odgovoru redakcije, između ostalog, piše i: "Napominjemo vam da se trudimo da nam ukrštenice budu (koliko je to moguće) tematski u vezi sa oblastima koje naš list poglavito prati (televizija, radio, film i muzika)."

"Ilustrovana politika" (od '58 do danas) je tokom osamdesetih imala ubedljivo najgoru ukrštenicu na vascelom tržištu, i rečima je vrlo teško opisati amaterstvo koje je u dugom periodu krasilo pretposlednju stranu. Kasnije, tokom devedesetih, autor je bio Veljko Maksimović, a njegovi sastavi su u principu imali određeni nivo. Meni su te skandinavke ostale u lepom sećanju, mada su grafički bile ispod svakog kriterijuma. U "Bazaru" (od '64 do danas) za ukrštene reči je tokom osamdesetih, a možda i pre i posle toga, bio zadužen izvesni M. Kostić. Gospodin očigledno nije bio veliki majstor, ali su ti sastavi bili vrlo pristojni, što je valjda sasvim dovoljno za časopis tog tipa.

"Praktična žena" (od '56 do početka devedestih) je u dugom periodu objavljivala ljubavne romane u nastavcima, a na poslednjoj strani svakog nastavka, negde pri dnu, štampana je po jedna skandinavčica. Njen autor je bio Radojica Jovičić, i na osnovu onoga što sam video ne bih mogao da kažem ništa loše, ali ni bogzna šta dobro, a najzanimljivija mi je tehnička priprema, jer opisi izgledaju kao da su otkucani na pisaćoj mašini. U isto vreme, u ženskom magazinu "Nada" (od '76 do početka devedesetih) skandinavku na poslednjoj strani ljubavnog romana u nastavcima pravio je Ivica Mlađenović, dosledno potpisivan kao Arhim, i tu su se mogli sresti vrlo zanimljivi simetrični likovi i slobodne kombinacije.

TV Novosti ('81)
Radio TV revija ('89)
Ilustrovana politika ('96), autor: V. Maksimović
Bazar ('83), autor. M. Kostić
Praktična žena ('87), autor: R. Jovičić
Nada ('84), autor: I. Mlađenović

09.11.2014.

Enigmo-pabirci

piše: Jadran Goloigra,
"Zagonetka" br. 39,
novembar 1998.

TOPONIMI

Našim ljubiteljima ukrštenih reči, kako sastavljačima tako i rešavačima, poznata su dva mesta (toponima) u valjevskom kraju, čiji su nazivi specifični po zvučnosti i izuzetnoj kratkoći - to su UB i BA. Doduše, u nekim drugim jezicima srećemo čak i jednoslovne geografske pojmove (na primer, E - mesto na obali Lamanša, O - jezero na zapadu Škotske itd). Međutim, nije nam cilj da danas pišemo samo o najkraćim toponimima, hidronimima, oronimima i sl., nego da se ponovo osvrnemo na valjevski kraj, i da vam predočimo jedan nešto duži, ali po konstrukciji nimalo dosadan i vama verovatno nepoznat oronim. Naime, brdo OAB jedino možemo pronaći na karti 1:50000 Vojno-geografskog instituta, a nalazi se u planinskom selu Zarožju pod Povlenom. Što se njegove etimologije tiče, postoji nekoliko interpretacija, ali nam je najbliža ona po kojoj je naziv Oab nastao od staroslovenske reči ohaba, koja je potvrđena u srednjovekovnim rumunskim dokumentima kao termin feudalnog prava, i označava nasledni posed slobodan od dažbina.

Dakle, na znanje i ravnanje enigmatskim urednicima da ne beče oči pred Oabom. Kad može Tra, Pla, Bra, Kra itd., zašto ne bi mogao Oab, tim pre što za taj sklop postoji jedino skraćenica "obalska artiljerijska baterija"?! Ko voli, nek izvoli.

LAPSUS MEMORIAE

Neki krugovi nama enigmatama prigovaraju da prepisujemo jedni od drugih (često pogrešno), da radimo površno, pa čak i neozbiljno.

Da ima istine u tome, pokazaćemo na sledećem primeru: u većini časopisa našeg enigmo-fonetskog podneblja srećemo hidronim IN, sa opisom "reka u Austriji, pritoka Dunava", a ponegde i "pritoka Dunava u Tirolu". Međutim, ako zavirimo u bilo koji atlas sveta, videćemo da to jednostavno nije tačno. Naime, reka In (vidi "Opću enciklopediju") je najveća desna pritoka gornjeg Dunava, duga 510 kilometara; izvire u švajcarskom kantonu Graubindenu, nedaleko od Sankt Morica, a protiče kroz Švajcarsku, Austriju (Tirol) i uliva se u Dunav kod grada Pasau u Nemačkoj! Dakle, In nije pritoka Dunava u Austriji.

08.11.2014.

Maturski almanah


Nekada davno, pre više od 15 godina, imao sam neke planove u vezi sa enigmatikom. Želeo sam da jednoga dana imam svoj enigmatski časopis, i imao detaljno razrađen koncept zamišljenog izdanja. Za naslovnu stranu prvog broja je bio viđen Rade Marković, zamislio sam neku vrstu enigmatske reportaže o njemu i specijalni intervju sa enigmatskim momentima, a jedino me brinulo da li će stari gospodin dovoljno dugo poživeti da bi mogao da učestvuje u realizaciji moje ideje. Inače, u tom časopisu bi bilo svega i svačega, od najobičnijih do najneverovatnijih priloga i podataka, a neke zamisli mi danas deluju gotovo megalomanski. Na primer, karikature bi radio glavom i bradom Petar Pismestrović, mada mi i Konstantin Grosu nije izgledao kao loše rešenje. U najgorem slučaju, mogao sam i ja da ih crtam, ali ne znam da li bi mi ostalo dovoljno vremena, jer sam sebi namenio i previše uloga.

Nažalost, ta naivna ideja me je brzo napustila, možda za godinu ili dve, a ništa se samo od sebe nije desilo.  Vreme je pokazalo da se neće ni desiti, prost račun kaže da nema smisla rehabilitovati jednu tako nefunkcionalnu fantaziju, a povrh svega, Rade Marković je već godinama počivši. Sada sa njim počiva i ta moja zamisao, samo ne u Aleji velikana, već na jednom privatnom groblju, gde su večni mir pronašli još mnogi moji planovi iz tog i nekog kasnijeg vremena.

Ipak, mislim da se ove godine desilo nešto što pre 15 godina nisam planirao: postao sam jedan ozbiljan enigmatski autor. Ne umem da procenim objektivnu vrednost tog statusa, bojim se i da ne postoji, ali imam utisak da sam u stvaralačkom smislu uspeo da postignem skoro sve što sam želeo, i to mnogo brže i lakše nego bilo šta do sada. Vidite, malo ko mi veruje da je najkrvavija stvar za koju sam se u životu izborio - diploma gimnazije. Za 4 godine skapavanja u besmislu više matematike, davljenja u septičkoj jami hemije i akanja po bespuću fizike, uspeo sam samo da postanem gluplji nego ikada pre. Nikakav uspeh nisam postigao, sve je bilo prezarađeno i preplaćeno. Ništa važno nisam stekao, osim podloge za utisak da je fakultet mačji kašalj - a to i nije neki dobitak, s obzirom na psihofizičke rashode.

Elem, otkud sad ova priča? Pa, moje intenzivno bavljenje autorskom enigmatikom traje tačno 4 godine. Tu aktivnost poredim sa gimnazijskim mrcvarenjem  zato što sam i jedno, i drugo izabrao sam - i to iz gluposti: u prvom slučaju sam zalutao na matematički smer, jer ničeg zahtevnijeg nije bilo u ponudi, a u drugom na belinaški odsek, jer takođe ni za šta teže nisam znao; u oba slučaja sam vrlo studiozno pristupao svojim zadacima, kretao se u okviru nekih pisanih i nepisanih pravila, arčio energiju bez milosti, spavao svakog drugog dana itd. Razlika je, kao što rekoh, u tome što sam kao svršeni maturant bio gluplji nego u zabavištu, a kao enigmata sa četvorogodišnjim stažem imam utisak da sam napravio određeni pomak u svom razvoju. Taj pomak, istina, nije veliki, jer ja i ne umem da se krećem velikim koracima, ali se ipak u okviru te enigmatske referentne grupe ne osećam kao ovca. Našao sam način da se izrazim kao stvaralac i spontano sam stekao uverenje da mi nije mesto u stadu. To za mene znači: ozbiljan autor. 

I, sad... pošto sam pre svega želeo da napravim jedan enigmatski list, a posle svega postao ozbiljan enigmatski autor, odlučio sam da za čitaoce bloga pripremim jednu malu zbirku svojih ovogodišnjih sastava i ponudim im je u elektronskom izdanju. Uz klimavu pretpostavku da ovde svraćaju oni koji su iole zainteresovani za moj rad, napravio sam izbor ozbiljnih ukrštenica koje su napravljene za jedan neozbiljan časopis (da li su objavljene ili nisu, stvarno me ne zanima), a u skladu sa iznetom paralelom, taj mali web almanah se može posmatrati i kao enigmatski maturski rad. Mislim da je tu sažeta moja stvaralačka zrelost, dobar deo raspona i reprezentativan uzorak stilova. Na naslovnoj strani nije Rade Marković, već jedan njegov manje poznat prezimenjak, a umesto senzacionalnih neenigmatskih priloga, određeni senzacionalizam se skriva u nekim enigmatskim radovima. Tako se, na primer, na strani 15 nalazi skandinavka sa nivelisanom belinom 14 x 6.

Pdf Almanah ENIGMAGIKA OVDE.