Pogled u prošlost: Sećanje na Simona

piše: Milan Šaban

Enigma br. 1640

12. januar 1988.

Navršilo se 15 godina od smrti Simona Rackovića (29. 12. 1972). Ovaj velikan beogradske i jugoslovenske enigmatike ostavio je neizbrisiv trag u poratnom razdoblju razvoja enigmatike. Bio je urednik Enigme i izdanja koja je izdavao Enigmatski klub iz Beograda. Golema erudicija i enciklopedijsko znanje omogućili su mu da se poigrava sastavljajući ukrštene reči najsloženijih konstrukcija. Bio je ključna figura procvata beogradske enigmatike pedesetih i šezdesetih godina. Sledeći njegovo majstorstvo i drugujući s njim, razvila se plejada vrsnih enigmata (Boško Petrović, Veljko Dopuđa, Petar Bizumić, Zoran Zeljković i drugi) koji su izdigli enigmatiku na dotle neviđen nivo. Ostavio je veliki opus, a radovi potpisivani sa "Car Minos" i danas su sinonim najvišeg kvaliteta.

Pogled u prošlost: Plagijator iz Sremčice

 

Piše: Milan Šaban

Enigma br. 1654

19. april 1988.

Rešivši ukrštene reči potpisane imenom i prezimenom Dobrica Janjić u broju 1649 od 15. marta 1988, mnogi iskusni enigmati rekoše: Konačno dobismo jednog vrsnog kolegu!

Doduše, izgledalo je čudno da osoba sa relativno malo objavljenog (i ne bogzna kako kvalitetnog), može sastaviti tako dobru, kvalitetnu ukrštenicu. Ukrštenicu koja bi po svim merilima mogla naći mesto u nekom udžbeniku koji bi se bavio podučavanjem sastavljača ukrštenih reči.

Ali, avaj! Avaj i za nas u redakciji i za sve prave ljubitelje enigmatike! Ta "vaša" ukrštenica je plagijat, i to bezočan plagijat! Raniji plagijatori su, da ne budu otkriveni, "pozajmljivali" samo jedan deo ukrštenice poznatog autora. Oni "vrhunski" plagijatori su bili toliko oprezni da su delove ukrštenih reči više autora spajali u celinu (prošlogodišnji skandal sa mamutskom skandi za Ginisovu knjigu rekorda).

Ipak su i oni na kraju dolijali. A šta vi radite? Vi "hrabro" uzimate kompletnu (podvlačimo: kompletnu) ukrštenicu našeg poznatog enigmate Veljka Dopuđe, objavljenu u "Mozaiku" br. 82 od 8. 1. 1981. godine. Kada to saznasmo i uporedismo, ostadosmo zapanjeni i osramoćeni. A vi? Vi, naravno, ne! A i kako bi?!

U Leksikonu zagonetača uz vaše podatke stoji da vam je enigmatski pseudonim "JaDo". E, jado, jado, šta uradi! I ko zna koliko puta do sada?!

Neka ovo bude kakvo-takvo izvinjene čoveku i enigmati Veljku Dopuđi, a i svim našim čitaocima i saradnicima. Plagijatorima se zna mesto. A ono nije na stranicama našeg lista, niti u enigmatici uopšte.*

*Nažalost, nemam Enigmu br. 1649, niti Mozaik br. 82, da bismo videli plagiranu ukrštenicu. Takođe, ne znam ništa o pomenutom skandalu sa mamutskom skandinavkom. 

Pogled u prošlost: Šta je objavljeno u Enigmi 1985. godine?

Piše:Milan Šaban

Enigma br. 1546

18. mart 1986.

Obično se po završetku kalendarske godine svode računi. Glavni i odgovorni urednik priprema rezultate poslovanja, a mi enigmate, imajući u vidu praksu koju smo prihvatili u prošloj godini, sačinili smo pregled enigmatskog dela u listu. Pregled ima elemenata koji su interesantni za sastavljače, ali i za rešavače. Pa, evo nekih činjenica:

U protekloj 1985. godini objavljeno je 1670 enigmatskih priloga.* Ove priloge je uradilo 125 saradnika, neko više, neko manje. 

Po vrstama zagonetaka, najbrojnije su, to je i shvatljivo, ukrštene reči. Objavljeno je 510 skandinavki i 241 klasična ukrštenica. Prostorno, to je glavnina enigmatskih stranica lista, a u odnosu na ukupno objavljeni broj radova 45 %. Objavljeno je i 17 ukrštenih slogova, 54 magična lika i kvadrata, 36 osmosmerki, 31 ispunjaljka i 41 konjićev skok. Rebusa, uglavnom slovnih, bilo je 281, a anagrama, što klasičnih, što u stihu, 367. Ostatak čine raznovrsni radovi koje mi u redakciji nazivamo sitnim radovima, ali ne u smislu njihovog kvaliteta.

Gro ukrštenih reči, klasičnih ili skandinavki, sačinili su: Milan Jelenković (80), Zoran Zeljković (60), Rešad Besničanin (58), Dušan Kos (47), Mihailo Reljić (46) itd. Osmosmerke je najčešće potpisivao Branko Stojanović, a rebuse Momir Vučenović. Anagrame u stihu sa uspehom je pravio Živan Perić, dok je pravilne magične kvadrate sa mora slao Boris Babič. 

Interesantno da je ukrštene reči radilo 78 sastavljača, rebuse 36, anagrame 28 itd. 

Ostaje da mi u redakciji iz ovih cifara izvučemo naravoučenije. Vama sastavljačima dugujemo zahvalnost za veliki odziv. Ukoliko neko smatra da je protekle godine bio zapostavljen, ova godina je prilika da se ispravi "kriva Drina". Pozdrav svima. 

*Enigma je bila nedeljnik na velikom formatu i imala 28 strana, od toga oko 15 enigmatskih. Ako su u 1985. godini izašla 52 broja, to znači da je u proseku bilo 32, 11 priloga po broju. Računajući svaku zagonetku zasebno, a ne kao celinu (npr. anagrami u stihu su uvek objavljivani u blokovima od po 5, 6 ili 7, rebusi takođe itd.), u broju u kom je objavljen citirani tekst ima 35 priloga. 

Iz pera Jupitera (3): Bosonog u trci za Ginisa

Piše: Milan Šaban

Enigma br. 2211

31. decembar 2004.

Naš list ima neobičnu ukrštenicu koju smo nazvali "U susret Ginisu". Izlazi u nastavcima i već je podugačka, ako je to neko merilo (op. cit. u tom broju je objavljen 123. nastavak). Međutim, radi se o nečemu drugom.

U periodičnom izdanju "Ginisove knjige rekorda" zabeleženi su i neki rekordi vezani za ukrštene reči. Rekordi su sa anglosaksonskog govornog područja. Navodi se koliko polja i pojmova sadrži rekordna ukrštenica, pa čak i kolike je površine. S obzirom na to da nam je poznat izgled i sadržina ukrštenih reči na engleskom jeziku, zažalio sam što je naslov naše ukrštenice takav kakav je. A evo i zašto.

Za rekordnu ukštenicu se navode kvantitativni podaci, ali nema ni slova o tome koliki je broj crnih polja. O prosečnoj dužini reči da i ne govorim. Kako su ukrštene reči na engleskom jeziku više crne nego bele, nije teško zaključiti na šta liči ovaj "dinosaurus". 

Teško je "bosonog" ući u ovu trku, jer su propozicije nepoznate, a i "sudijinu" stručnost nema ko da proveri. Kriterijumi kojima se oni rukovode strani su našem shvatanju enigmatike, u ovom slučaju: kriterijumi smisla i kvaliteta ukrštenih reči. U mogućem nadmetanju mi smo time hendikepirani, pa se nije čuditi što zaostajemo u neravnopravnoj trci.

Moguće da je naš "enigmatski roman u nastavcima" jedinstven u svetu. To valja proveriti. Ako je tako, od nas je dovoljno.  Kako se romani ne pišu "preko kolena", i ovaj naš se, maltene po modelu, pojavljuje dvonedeljno. Ta činjenica ga čini sporim za trku, ali i kornjača ima svoju brzinu. Svejedno, uvek stigne gde je naumila.

***

piše: Roman Petrovski

Enigma br. 2294

7. mart 2008.

U ovom broju Enigme, na srednjim stranama je slavljenički prilog koji pada baš na osmu godišnjicu ovog jedinstvenog poduhvata u našoj enigmatici. Enigma i njen autor Milan Šaban su na dobrom putu ne samo da konkurišu, već i da ostvare Ginisov rekord u ovoj oblasti. To bi trebalo da se desi za dve godine, jer ova ukrštenica izlazi u nastavcima, uvek na istim, srednjim stranama još od 10. marta 2000. godine. 

- Do ovog poduhvata, nikada u srpskoj enigmatici nije izlazila ukrštenica u nastavcima. Stigli smo do 206. priloga - kaže enigmata Milan Šaban, i dodaje u šali da se jedva i seća početka. - Mamutska ukrštenica je koncipirana tako da se njeni pojedinačni delovi rešavaju samostalno, ali se istovremeno nadovezuju na prethodne i spajaju u celinu sa narednim "tablama". Tako se dobija jedinstvena ukrštenica koja je već sada dugačka oko 67 metara. Za svetski rekord će biti potrebno da izguramo preko 80 metara.

Enigmate koje ovaj poduhvat prate od početka i rado komentarišu, već su izračunali da će jedinstvena ukrštenica po obaranju rekorda moći da poploča deo Knez Mihailove ulice u Beogradu, od "Ruskog cara" do "Grčke kraljice", dva popularna prestonička restorana.

Milan Šaban je, inače, penzionisani elektroinženjer, jedan od najviđenijih beogradskih i srpskih enigmata, i kaže da je ideja o mamutskoj ukrštenici nastala u razgovoru sa ondašnjim urednikom Enigme Svetozarem Đonovićem. Napominje da je pre 10 godina jedan američki izdavač štampao najveću ukrštenicu na engleskom jeziku: imala je 28 000 odrednica i više od 91 000 polja. Velika je 2 x 2 metra, i potrebno je skoro godinu dana za rešavanje (?!?). 

Poslednji svetski rekord u veličini ukrštenih reči najavljen je početkom godine iz Jemena. Enigmata Abdul Karim Kasem koji pravi ukrštenice za časopise na arapskom jeziku, tvrdi da je napravio najveće ukrštene reči na svetu. Njegova ukrštenica, navodno, ima više od 320 000 polja, a opisi se nalaze u knjizi od 800 000 reči! Kasem je ovu ukrštenicu pravio sedam godina. Ginisova knjiga svetskih rekorda trenutno razmatra ovaj poduhvat. Prethodni rekord držao je Tunišanin čija je ukrštenica imala 1 800 polja. 

Imajući u vidu sve ove podatke, nesporno je da je mamutska ukrštenica Milana Šabana na dobrom putu da osvoji svetski rekord. 

Napomena: poslednji, 303. nastavak izašao je 1. februara 2015. godine, u broju 2389. Poduhvat nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda. 

Iz pera Jupitera (2): Šalju svi, osim Zorana Milunovića

Piše: Milan Šaban

Enigma br. 2200

30. jul 2004.

Obično se misli da priloge u enigmatskom časopisu radi urednik sa ekipom u redakciji. U nekim zemljama, uzmimo kao primer Italiju, zaista biva tako. Formira se tim koji se enigmatikom bavi profesionalno, i svi članovi se mogu smatrati novinarima. Časopisi poput La settimana enigmistica izlaze u za nas neshvatljivom tiražu. Prava fabrika enigmatike! Razumljivo, primaju se prilozi i od spoljnih saradnika, jer postoje vrsni enigmati koji ne žive u mestu izlaženja časopisa.

Kod nas je drugačije. Malo ko se enigmatikom bavi profesionalno jer se to, sada kao i do sada, jednostavno ne isplati. Naš časopis, recimo, živi od spoljnih saradnika. Zahvaljujući njihovoj ljubavi prema zagonetkama, list je u prilici da obezbedi dovoljan broj priloga. Naknada autoru je uglavnom simbolična, pa se bavljenje enigmatikom kod nas svodi na hobi.

Prilozi nam stižu iz raznih krajeva. Tako je Rešad Besničanin iz Novog Pazara, Sreten Perić iz Loznice, Mihailo Reljić iz Bajine Bašte, a Jan Bažik iz Gložana. Priloge šalju i: Vojislav Skoko iz Sečnja, Miodrag Kijanović iz Prijepolja, Saša Čolaković iz Niša, Hranislav Dodić iz Leskovca, Jovan Vuković iz Nove Pazove, Gordana i Vladimir Šarić iz Šimanovaca, Miroljub Janković iz Kraljeva, Živadin Jovanović iz Češljeve Bare, Života Petković iz Ravnog Sela, Milan Milin iz Srbobrana, Milan Đidera iz Niša, Vojislav Trumpić iz Jagodine, Aco Janković iz Kragujevca, Dušan Nikić iz Pančeva, Stanislav Lukić iz Zrenjanina, Momir Paunović iz Pančeva, Karlo Vereb iz Smedereva, Branko Milovanović iz Ljubljane i dr. Za beogradski tim igraju: Miodrag Tošić, Dragan Lojanica, Milenko Mijatović, Miroslav Lazarević, Momir Vučenović, Branko Polić, Petar Jovanović. Moguće je da sam nekoga izostavio, ali je u ovom trenutku bitno da nas ima širom Srbije, a izvan nje. 

Iz pera Jupitera (1): Ružni likovi

Milan Šaban

Milan Šaban

Enigma br. 2243

24. mart 2006.

Ukrštene reči su vrlo popularne kod rešavača, posebno skandinavke. Autori se trude, uglavnom pojedinci, da im ukrštenice budu ispunjene duhovitim kombinacijama i neočekivanim rešenjima. To i jeste draž sastavljanja. Ima, međutim, nekoliko slučajeva kada rešavač ili kolega sastavljač nemaju primedbe na sadržaj ukrštenice, ali im ipak nešto smeta: kažu da lik izgleda "ružno". Taj efekat proizvodi raspored crnih polja. Kako se dolazi do "ružnoće"?

Pojedine enigmate, danas su u većini, rad započinju tako što najpre sastave "belinu". Ona je, to je valjda nepisano pravilo, formata 6 x 6. U ovu "belinu" se udeva pojam koji ima veze sa slikom, mada ima i drugačijih pristupa. Onda počinju "tesarski radovi": pripremljeno "belilo" treba smestiti u lik. Najbolje je da zjapi u sredini: lepo izgleda, ali je još važnije da omogućava lakše smeštanje "udova", reči koje izlaze iz nje. Može na sve četiri strane. Problem nastaje ako "belilo" ima dugačke "ruke i noge", a nisu za amputiranje. Rešenje je da se nadžidžaju dva do tri crna polja, posebno uz ivicu. Format skandinavke je takav da se "noge" lakše mogu smestiti, pa makar se radilo i o ljudeskari. Tako nastaje "ružan" lik. 

Druga mogućnost proističe iz konstrukcije "belila". Ako nam je "čedo" razvijeno, onda ima više "nogu i ruku", koje treba da budu razmaknute. Problem se rešava tako što mu se "udovi" provuku kroz "prozore", odnosno između dva crna polja. Po okončanju posla, nastaje lik u kojem  raspored crnih polja liči na tarabu u kojoj fali nekoliko dasaka. I ovo je "ružan" lik. 

Navedeni primeri nisu preporuka. Naprotiv! Možda se nekim sastavljačima čini da estetski izgled lika nije važan. Varaju se! Mišljenja sam da su naše "umotvorine" roba jer idu na tržište, a danas se roba prodaje zbog kvaliteta, ali još više zbog estetskog izgleda.  

Šabanova simetrična ukrštenica

Enigmatski bard kome je posvećen ovaj post, jeste naš poslednji aktivni enigmata starog kova, jedan od onih koji su učestvovali u etabliranju srpskih modernih zagonetki, predani ukršteničar i sinonim za "Enigmu", najstariji enigmatski list na Balkanu. On je istovremeno Evropa, Ganimed, Io i Kalisto - ali i Jupiter srpske enigmatike. 
Zove se Milan Šaban.

Imam dobar uvid u sastave koje je objavljivao tokom poslednjih 20 godina, ali sam bio u prilici da se upoznam i sa ranim radovima ovog produktivnog stvaraoca. Listajući neke brojeve "Enigme" s početka šezdesetih, nailazio sam na ukrštenice koje su već samom svojom strukturom, ali i sadržajem, bile "potpisane". Naime, Šaban nikada nije bio autor koji "hvata za gušu" uz pomoć vizuelnih senzacija ili mase suglasničkih i samoglasničkih grupa, Vukovih slova i retkih "čvorova". Kao predstavnik stare škole, koja je negovala enciklopedijsko znanje i visoko vrednovala preciznost i pomnost pri sastavljaju i opisivanju, Šaban je (uz Simona Rackovića) takoreći bio profesor svim važnijim enigmatama sa naših prostora, i čak i oni koji su ga nadrasli svojom kombinatorikom, skladom ili čistoćom - ne mogu da ospore njegov značaj.

Kako radi Šaban? Opušteno, logično, inteligentno. U njegovim radovima nema napetih, usiljenih, iskonstruisanih delova; nema purizma, formalizma, megalomanije; nema sklepanih i navrat-nanos smišljenih opisa... Kod njega je sve podređeno jasnoj, dvojakoj nameri: da zadovolji rešavača, dajući mu majušno zrnce svoje erudicije i poveći komad igrarije, i da pri tom ne izmrcvari sebe, boreći se sa sopstvenim glavolomkama. Nekada, pre više decenija, kada je ukrštenica tek postala zabava milona - prosečan rešavač je od nje očekivao pomoć pri relaksaciji. Današnji konzument verovatno ima slična očekivanja, a Šaban je jedan od retkih autora, koji mu gotovo uvek nesebično izlaze u susret. 

Kritikuje se njegova sklonost ka monotonom pojmovima, koji grade izolovane beline između ivica i proreza za sliku. Kritikuje se i odsustvo varijabiliteta u njegovim sastavima, pa sve ukrštenice koje napravi, kako god da ih potpiše, izgledaju poznato, već viđeno, anahrono. Kritikuje se i njegova nebriga o domaćim rečima, u korist upotrebe tuđica, koje često nemaju bogzna kakvu funkciju u našem jeziku... Međutim, treba znati da Milan Šaban sve to radi vrlo svesno, baš zato što tako hoće, a ne zato što ne može drugačije. Kao čovek mnogo šireg opšteg obrazovanja i raskošnije inteligencije nego što je to uobičajeno za jednog enigmatu - on tačno zna šta je potrebno njegovom klijentu, i ne pada mu na pamet da izlazi iz proverenog okvira. On radi po svom, sasvim ličnom, šablonu, i tu nema mesta prigovorima. To nam se može, a i ne mora svideti, ali je red da se složimo u jednom: zaslužuje poštovanje. 

Klasična ukrštenica koju predstavljam je jedan od njegovih poznijih radova, i smatram da na veoma lep način ilustruje ono o čemu sam govorio: u njoj je sve jednostavno, skladno, nenapregnuto. Ne insistira se na zavijucima i prelomima tamo gde se sami ne pojavljuju, po logičnom toku igre. Nema nijednog Đ, DŽ, H, pa ni F, ali to zasigurno sastav ne čini manje vrednim. Uostalom, to nije ukrštenica koju je autor spremao za enigmatsku olimpijadu, već jedan prosečan, standardni, komercijalni rad, ponuđen rešavaču uz pregršt sličnih - a ipak vrlo osoben. Ko ne shvata Šabanovu osobenost - enigmatika definitivno nije njegov teren.

Objavljeno u "Enigmi" br. 2171, 21. 06. 2003. godine.

Pdf OVDE.