17.03.2019.

Vremešni rebusi

U jednom ranijem postu smo videli da je u Politici prva ukrštenica za odrasle objavljena tek 1933. godine, a prve ukrštene reči za decu godinu dana ranije. No, treba znati da je Politika tu neozbiljnu rubriku uvela sa zakašnjenjem od gotovo 10 godina, jer su takvi prilozi u evropskim novinama stekli popularnost još ranih dvadesetih. Takođe, u mnogim jugoslovenskim dnevnim i nedeljnim listovima, ukrštenica se pojavila znatno ranije. 

U dnevniku Vreme (1921 - 1941), u broju od 1. maja 1927. godine, po belosvetskom modelu, pokrenuta je rubrika Nagradni rebusi. Čitaoci su pozvani da "pomoću umešnosti i dosetke" dođu do nagrade, s napomenom da će rezultati izlaziti nedelju dana kasnije, kako bi se stvorila mogućnost čitaocima iz unutrašnjosti da učestvuju u rešavanju. Planirano je da se četvrtkom puštaju zadaci sa kuponima, a nedeljom rešenja, no tokom prvih godinu dana nije bilo mnogo reda, jer je redakcija često ostavljala više vremena rešavačima za odgonetanje težih rebusa

Vreme, 1. maj 1927.
Pod pojmom rebus, tada, a i godinama kasnije, podrazumevao se bilo kakav enigmatski zadatak. Uz to, bilo je i formi koje danas malo ko ubraja u enigmatiku, kao što su lavirinti. Najčešće su objavljivane ispunjaljke sa konačnim rešenjima, različitog oblika i veličine, počev od onih jednostavnih sa petoslovnim rečima i rešenjem u središnjem vertikalnom redu, preko dijamanata, do saća

Kao što vidite, prvi zadatak je bio vrlo težak. Ispunjaljka je iziskivala veliku dozu invencije, te je sve kvadrate trebalo ispuniti pismenima tako da svaki horizontalni red daje ime jedne naše reke. Pravilnim rešenjem, u srednjem vertikalnom redu trebalo je da se pojavi ime još jedne reke u našoj zemlji. Uz svest o tome da vodoravni pojmovi mogu biti varijabilni, napomenuto je da će komplet "Jadnika" Viktora Igoa (u vrlo lepom povezu!) dobiti rešavač koji, pored konačnog rešenja, pogodi najveći broj horizontalnih pojmova (onih koje je sastavljač imao na umu). U uvodu je, pak, rečeno da će se - ukoliko bude više takvih čitalaca - vući kocka

Vreme, 9.maj 1927.
Osam dana kasnije, objavljeni su rezultati sa rešenjem, no nijedan rešavač nije bio dovoljno vidovit da bi bez greške rekonstruisao zamisao autora. Pristiglo je 713 kupona sa po 3 netačna odgovora, 254 sa po dva, a samo je jedan čitalac uspeo da "ubode" 8 od 9 rešenja (umesto Krive Lakavice, imao je Veliku Moravu). Tako je izvesni beogradski gimnazijalac Vojislav Matić postao prvi čitalac Vremena koji je profitirao od rebusa, a svi budući zadaci su bili konkretniji tj. više nisu zadavane mreže bez opisa. 

Međutim, na ovom mestu je značajniji Nagradni rebus br. 3, objavljen 9. maja 1927. godine, jer je to prva klasična ukrštenica koju su rešavali čitaoci Vremena. Interesantno je da mrežu 11 x 11 čini čak 9 potpuno izolovanih delova, što će reći da je autor bio krajnje nestručan, iliti da je samo površno iskopirao ono što je video u nekim drugim novinama. No, uskoro je ispekao zanat, i ukrštenice su u narednim brojevima bile kudikamo kvalitetnije u metodološkom smislu.

Vreme, 21. jul 1927.
21. jula 1927. godine izašla je neobično velika nagradna ukrštenica, vrlo lepo koncipirana. Neobično je dug i propratni tekst, te je čitaocima najpre ponuđena zanimljiva priča o parnici koju je protiv korzikanskog lista La Vie pokrenuo jedan rešavač, a onda je citirano i pismo nekog našeg studenta filozofije (koje je, da se ne lažemo, napisao upravo neznani enigmata iz Vremena): "Rešavam lako ukrštene reči u jednom našem nedeljnom ilustrovanom listu. Ali, nikako da dobijem nagradu - smeta mi znanje! Nagradu je, pak, vidim dobio jedan moj drug, nesvršen đak. Pomaže mu neznanje koje se, srećom, podudara sa neznanjem duhovitog sastavljača. Tako je u jednom zadatku tražena horizontalna reč kao pridev od tri slova, i ja sam dao NAG, jedino moguće, a vertikalno kao uzvik IG, jer uzvik, bar, može biti sve što se vikne (am, ap, aš, aj, ah itd.) Međutim, u pravilnom rešenju je kao pridev data reč NAŠ - zamenica! U drugom zadatku, opet, tražila se vertikalna reč od tri pismena kao riba, s pokrivenim prvim i trećim, i ja sam dao SOM, s kojom je u horizontalnoj vezi zamenica ONO. Međutim, pravilno rešenje je dalo reč KIT, koji je po "pravilnoj" zoologiji sisar, kao i delfin, i druge neke životinje koje žive u vodi i liče na ribe, ali to nisu jer nemaju škrge. Što je najlepše, u novom zadatku koji je tek dat na rešavanje, traži se sadašnje vreme od glagola BITI, a dobiva se, prema vertikalnom IĆI (koračati), oblik ĆE! Pošto svoje znanje neću da potčinjavam tuđem neznanju, to se više neću ni javljati kao rešavač, ali možda ću kao tužilac za oštetu zaslužene nagrade. Ako ništa, neka bude bar smejurije na sudu!"


U međuvremenu su simbolične robne nagrade zamenjene novčanim, i to nemalim (primerak je koštao 1 dinar, a nagradni fond je iznosio 850!), ali se od učesnika, pored tačnih rešenja, tražila i prognoza! Naime, trebalo je da predvide koliko će ispravnih odgovora stići na adresu redakcije, pa je nagradu dobijao rešavač sa najizraženijom intuicijom. Redakcija je u ovom slučaju izvestila čitaoce da  dosad nijedan rebus nije dao manji procenat tačnih odgovora, a uzrok je pronađen u veličini rebusa ("... pretpostavljamo da ograničenost vremena nikom od čitalaca ne dozvoljava da obrati veliku i potrebnu pažnju na rešavanje..."). Pristiglo je 228 tačnih rešenja, a dobitnik glavne nagrade je predvideo 237 (i poslao još 4 kupona, odnosno kupio 5 primeraka Vremena, što je i bila poenta nagradne igre).

15.03.2019.

Samleveni Žrnov

Kralj Aleksandar I Karađorđević (1888 - 1934), opsednut idejom integralnog jugoslovenstva, nije mnogo mario za srednjovekovnu baštinu. Njegovo ignorisanje svega što je nekad bilo (i svega što jeste, takvo kakvo jeste) u korist onoga što bi on želeo da bude, povremeno je dobijalo razmere sumanutosti, i na momente je bio spreman i odlučan da poništi istoriju. Čak i bukvalno. Valjda je zato, samo nekoliko meseci pre atentata u Marseju, počinio kulturni zločin kakav ni pre, ni kasnije nije viđen nigde u svetu. 

Žrnov



Prošlo je 85 godina otkad su, po neopozivoj volji NJKV Aleksandra, minirani i do atoma uništeni ostaci srednjovekovnog grada ŽRNOV (takođe: Žrnovo i Žrnovan) na Avali, a niko živ još uvek ne zna šta je osionog vladara nagnalo na taj vandalizam bez presedana. U opticaju je čitav spektar teorija, od realističnih do naučno-fantastičnih, ali je defakto nemoguće naći logičan odgovor na pitanje: zašto je jugofilni Spomenik Neznanom junaku morao da bude sagrađen baš na toj zauzetoj čuki, kad je bilo onoliko slobodnih?


Kralj, naravno, nikoga ništa nije pitao, nikome ništa nije objašnjavao, štaviše, zabranio je da se o tome javno govori i piše, pa je u režimskim (tj. svim) novinama onog doba sam vandalski čin kratko opisivan kao raščišćavanje terena za izgradnju velelepnog parka, uz naglašavanje da NJKV to čini o Svom trošku (šta to veliko s znači, đavo će ga znati, a najbolji odgovor su, po svoj prilici, imali vojni invalidi iz Prvog svetskog rata koji su tih dana prosili na Mostu Kralja Aleksandra). Jednom je, doduše, pristao da kaže dve-tri reči o svom (pardon, Svom) zlodelu, te je ustvrdio da je, ah, bio u zabludi. Zamislite, molim vas, verovao je da su Žrnov podigli Turci (a i da jesu, to svakako ne bi bio razlog za sravnjivanje sa zemljom). 

Tvrđava Žrnov je poticala iz rimskog doba. Po rečima austrougarskog arheologa Feliksa Kanica, na temelju drevne osmatračnice za kontrolu rudara, srednjovekovni srpski vladari su podigli novo utvrđenje koje je sve do XVI veka imalo izuzetan strateški značaj. Pod Turcima, korišćen je naziv Havala. Slavni turski putopisac Evlija Čelebija je u drugoj polovini XVII veka obišao i opisao 6 najznačajnijih srpskih utvrđenja, među njima i Žrnov. Veruje se da je tu do XVIII veka postojala vojna izvidnica, a grad je kasnije sasvim napušten. Ima živih svedoka, a i slike govore da je 1934. bio sasvim pristojno očuvan. 

Žrnov - digitalna rekonstrukcija - Marko Miladinović

Moguće je da se cela planina Avala nekada zvala Žrnov, i to najverovatnije po žrvnjevima za mlevenje cinabarita. Škaljić nudi dva značenja reči (h)avala, od kojih se prvo po svoj prilici odnosi na planinu, a drugo na sam grad: 1) prepreka, pregrada (u čestim turskim pohodima na Beograd) i 2) mesto ili objekat koji ima pred sobom dobar vidik, koji dominira okolinom. Najviši vrh Avale (511 m), lokacija uništenog grada i potonjeg plagijata sa pridodatim karijatidama, danas se obično označava kao Žrnov ili Žrnovica.

Pronađi 10 razlika: Grobnica Kira Velikog i Spomenik Neznanom junaku

Veoma je čudno što od tvrđave nije ostao ni kamičak! Miniranje je trajalo dva dana, a treća eksplozija je otkrila antičku cisternu sa vodom i furunu za pečenje hleba. Međutim, teren je smesta zaravnjen i zabetoniran, a krhotine razbucane tvrđave su ekspresno uklonjene. Uz to, porušen je stari Spomenik Neznanom junaku, podignut 1922. godine, kako bi ustupio mesto novom, grandioznom zdanju od jablaničkog granita. Istoga dana je u novinama objavljen nacrt projekta dvorskog vajara Ivana Meštrovića (1888 - 1962). 

List Vreme, 18. april 1934.

Pobednik
Uzgred, verovatno je bilo kreativnijih i originalnijih stvaralaca, no NJKV je obožavao estetiku svog kolege masona (te konkursi za njegovog vakta nisu ni postojali), i nije mu smetalo ono što je odmah zaparalo oči pojedinim građanima: spomenik je toliko sličan grobnici persijskog cara Kira da je to neukusno. Istina, negodovanje se i ovako, i onako moglo očekivati jer Meštrović nije bio popularan među obrazovanim beogradskim svetom. Šest godina ranije, kada je na Kalemegdanu u visine vinut goli Pobednik sa shizofreno izduženim vratom, morbidnom ("asirskom") facom, hipertrofiranim prsima i zakržljalim pačetom, pride u nemogućim položaju, malo kome se dopao (inače, Pobednik je rođen još 1913. godine kao potencijalni ukras Terazijske fontane, no rat je omeo tu zamisao, a durašni autor je kasnije odbio da posao dovrši besplatno jer je, kao i svi profesionalci, svoje učešće u kreiranju jugo-nacionalnih simbola papreno naplaćivao svom jaranu NJKV - u; zato je Vesnik pobede sa sokolom spavao u nekom hangaru blizu 15 godina, a njegovim buđenjem, tj. uskrsnućem, obeležena je desetogodišnjica proboja Solunskog fronta, 7. oktobra 1928. godine).

14.03.2019.

Nekad i više nikad

Pre tačno dve godine, slučajno sam nabasao na TV film Love in paradise. Nije me zaintrigirala radnja, niti bilo šta slično, već činjenica da nosioca glavne uloge, nekada vrlo popularnog glumca, godinama pre toga nisam video ni na malom, ni na velikom ekranu. Zapravo, nisam znao ni da li je nastavio da se bavi glumom nakon poslednje epizode tinejdžerske serije koja ga je proslavila.

Luk Peri, eng. Luke Perry (1966 - 2019), zvezda devedesetih, iznenada je preminuo pre desetak dana. Uloga u spomenutom TV filmu bila mu je jedna od poslednjih, a svet će ga zauvek pamtiti (naročito pripadnice lepšeg pola starije od 30, a mlađe od 50 godina) kao noviju verziju Jamesa Deana, neukrotivog i buntovnog zavodnika Dylana McKaya iz hit-serije Beverly Hills, 90210. 

Tada sam napravio skandi par pod naslovom Nekad i sad, u nameri da podsetim rešavač(ic)e na jedno pomalo zaboravljeno lice, i da ih obavestim da Luke, tamo negde u Holivudu, i dalje radi punom parom... Međutim, problem je nastao kada sam pokušao da u sastav udenem lanac brojeva (90210), kao deo zvaničnog naziva serije, i premda sam poslao i drugu varijantu iz koje su brojevi sasvim izbačeni, skandinavke nisu objavljene. 

Nažalost, evo (ne)prilike da se setimo nekadašnjeg idola tinejdžerki. 



07.03.2019.

Raro fudbalero

U jednom broju Eureke, u ukrštenici Žarka Pešića, naiđoh na četvoroslov RARE, opisan kao nadimak bivšeg fudbalskog trenera Franje Novaka. Možebiti da je taj pojam dobro poznat starijim enigmatama i da je nekada često i rado korišćen. Međutim, izgleda da je posredi zabuna ili barem lapsus, jer je g. Novak, nekadašnja uzdanica fudbalskih klubova Zrinjski i Velež,  u svoje vreme bio čuven kao RARO (a oblik sa završnim E je po svoj prilici nehajno prepisan iz nekog teksta gde je spomenut u genitivu). 


Nino Rotim na sajtu Hercegovina.info piše: 

Što se zbilo s nekim od nogometaša koji su preživjeli 1945. godinu? Svakako su najzanimljivije okolnosti „transfera" Franje Novaka iz HŠK Zrinjski u FK Velež. Franjo Novak zvani Raro rođen je 1914. godine u Mostaru. Njegov otac Hugo bio je doktor prava, a tu akademsku titulu stekao je na Sveučilištu u Beču. Međutim, Franjo nije nastavio očevim stopama već je od malena pokazivao sklonost prema športu i nogometu. HŠK Zrinjski je bio njegova istinska ljubav, a to su znali cijeniti i ondašnji ljubitelji nogometa. Tim više što je Franjo igrao na poziciji centarfora te je kao vrsni golgeter pogotcima često znao obradovati navijače. Poslije prisilnog gašenja kluba športsku karijeru nastavlja u FK Velež. Posebno su zanimljive okolnosti prelaska nogometaša Franje Novaka iz HŠK Zrinjski u FK Velež. Prije toga treba napomenuti kako je određeni broj navijača Zrinjskog nakon zabrane rada voljenog kluba i iz ljubavi prema nogometu nastavio gledati utakmice drugih mostarskih klubova. Ono malo igrača Zrinjskog što je uspjelo sačuvati „glavu na ramenima" nije bilo pretjerano omiljeno u novom društvu. Slično je bilo i s Franjom Novakom koji je dolaskom nove vlasti 1945. godine odmah pritvoren u zatvor „Ćelovina". Uskoro se na starom igralištu podno Biskupove glavice odigravala utakmica između FK Velež i nekog od sarajevskih klubova. Razočarani slabom igrom domaćih nogometaša veliki broj nazočnih navijača neprestano je skandirao „Raro-Raro". To skandiranje i prizivanje vrsnog nogometaša Zrinjskog Franje Novaka ubrzo je dosadilo narodnom heroju Mehi Trbonji koji također gledao spomenutu utakmicu. Stoga je Trbonja žurno napustio utakmicu i otišao u zatvor Ćelovina kako bi iz tamnice izbavio Franju Novaka. Njega je doslovce iz zatvorske ćelije izravno ubacio u kopačke da igra za prvi tim Veleža. Veselju navijača nije bilo kraja. Od tada je Franjo do svog športskog umirovljena igrao za FK Velež te zahvaljujući navijačima ipak spasio i život i nogometnu karijeru.

06.03.2019.

Drži slovo Zekić Novo (44): Luckaste ideje


Prije nekoliko mjeseci mi je pod ruku došla knjižica sa kineskim zanimljivostima, pa i kulinarskim. Jedan od meni simpatičnih specijaliteta zvao se, ni manje ni više, nego "Kuvane volovske žile". Pošto su i kod nas volovske žile bile specijalitet, ali žandar(m)ski, o njemu  sam mnogo slušao od starijih koji su imali čast  da  ga  konzumiraju, pa sam odmah odlučio da ga ovjekovječim u jednom radu i smjesta se dao na posao. Rad je napredovao, a ja sam se pokasno sjetio da će to biti prilično komplikovano ilustrovatii, ali mi se pojavio ovaj prvi uspravni pojam u bjelini, što je dostojna zamjena zamišljenom.

Novo

Napomena blogogazde: ovaj blog ne podržava enigmatsku promociju estradnog šljama, te je u izrez za sliku uskočila dvorska luda, u skladu sa naslovom posta.