27.01.2017.

Novi blog: Enigmatika za decu

Časopisi sa dečjom enigmatikom su u razvijenim zemljama veoma popularni. Tamo prosvetni radnici smatraju da rešavanje enigmatskih zadataka oštri vijuge i neretko ih primenjuju u nastavi, pa budući da napredni još uvek nisu izgubili iz vida edukativnu moć enigmatskog stvaralaštva, kod njih je tlo za gajenje ovog sitnog cveća i dalje plodno. Kod nas, nažalost, nije tako.

Najmlađima se u enigmatskim i drugim časopisima za odrasle tek sporadično i usputno posvećuje po strana-dve sumnjive svrsishodnosti, a na našem tržištu od gašenja Mini Kviza nije bilo sličnih listova za osnovce. Deca iz Srbistana od 8 do 14 godina su sasvim uskraćena za druženje sa enigmatikom koja je sasvim prilagođena njihovom uzrastu, znanju, sklonostima i interesovanjima, a s obzirom na to kakav vandalski haos vlada u našem enigmatskom mikrosvetu, ni budućnost nije svetla.

Enigmatika za decu se po logici stvari odupire savremenim trendovima u našoj prokletoj avliji, jer njena upotrebljivost gotovo stopostotno zavisi od autora. Pri sastavljanju za klince važno je voditi računa o svakoj pojedinosti, i neprestano paziti da sastav bude što primereniji intelektualnom nivou deteta. Za anakte, etamine, etatiste, iranite, okanice i ostale enigmatizme tu nema mesta, jer svaki pojam treba da bude tačno onoliko težak, vredan i bitan koliko dečja pleća mogu da podnesu. A to znači da i autor mora da bude dobro izbaždaren

Kad bih mogao da pokrenem bilo kakav list, to bi bez sumnje bilo izdanje sa enigmatikom za decu. Potreba postoji, ali je za realizaciju neophodno mnogo više sredstava od raspoloživih, i da se nekadašnji ESS nije pretvorio u đuvečarsko-vunovlačarsku sektu, možda smo mogli da pokušamo da vaskrsnemo Mini Kviz, čiji je osnivač bio Branko Polić tj. ESS, a list je uredno (bio) upisan u Registar sredstava javnog informisanja. Trebalo je samo naći izdavača i popuniti rupu koja godinama zjapi na tržištu, ali za to niko nije mario.

Elem, od danas NA OVOJ ADRESI radi novi blog za male ljubitelje enigmatike (od 8 do 14 godina). Zove se ENIGMATIKA ZA DECU, i pokrenut je s ciljem da se ostvari komunikacija sa mališanima koji pokazuju sklonost ka enigmatskim zadacima, kao i sa njihovim roditeljima. To je mesto za popularizaciju autorske enigmatike za decu, a pored priloga koji će biti plasirani u postovima, zainteresovanim posetiocima će biti ponuđen i mesečni elektronski časopis "Enigmatika za decu" koji će moći da pazare u pdf formatu.


Poštovane kolege, ovo je naslovna strana e-časopisa u pripremi, i pozivam vas da uzmete učešće (počnite odmah, ne bilo zapoveđeno). Uz to, bilo bi dobro da podržite novi blog reklamom (na svom FB profilu, blogu, u neposrednom okruženju itd). Na mejl remorkermali@gmail.com možete slati ukrštenice (format 9 x 15 bez opisnih polja), osmosmerke (max 14 x max 15), ispunjaljke, magične likove, rebuse, stihovne zagonetke, anagrame i sve ostale enigmatske priloge, tematski i sadržinski prilagođene navedenom uzrastu. Ukoliko niste vični tehničkoj pripremi, pošaljite samo zamisli. Neki vaši radovi će biti objavljeni kao dnevni postovi, a najkvalitetniji će se naći u prvom broju "Enigmatike za decu" koja po planu treba da bude gotova 10. februara. 

Radi ilustracije i autorske orijentacije, prilažem i jednu skandinavku iz budućeg e-časopisa.


20.01.2017.

Obavezno J za strance

O međusamoglasničkom J smo govorili u postu Gospođo, vi ne znate kako se zovete, i tada su navedena neka imena koja se svakodnevno sreću u ukrštenim rečima, a nedostaje im ono grešno slovce koje pravopisci nameću kao obavezno. Postoje i neke domaće reći koje se odupiru spornom pravilu, kao prianjati, priučiti ili priuza, ali izuzev kompozita sa prefiksom pri (i drugih prefiksa koji su nabrojani u citiranom postu), u sve ostale reči našeg i tuđeg porekla u kojima iza samoglasnika I dolazi A, E ili U teoretski se umeće po jedno J, bar kada se služimo ćirilicom.

Anastasi(j)a Anja Mandić
Međutim, videli smo da su lična imena (i prezimena) iznad toga, što znači da bi doslovno i kruto poštovanje pravila moglo da nas navede na ugrožavanje nečijeg identiteta, jer nije baš isto kada udesimo ime stranca koga boli uvo kako ga zovu u tamo nekoj zemlji trećeg sveta, i kada našem hipersujetnom čoveku koji nosi isto to ime dodamo celo jedno slovo. To se čini po navici, iz znanja ili neznanja, a neke javne ličnosti katkad protestuju protiv imputiranja nesrećnog J. Tako je, recimo, Vlado Georgiev svojevremeno u svom maniru objasnio novinarima da nije Georgijev, a jedna srpska glumica koja je manje poznata po ulogama, a više kao supruga (sada udovica) Milorada Mandića Mande, tvrdi da se zove Anastasia (rođena u Beogradu). Iako takva imena nisu u duhu srpskog jezika, ukoliko lica koja ih nose insistiraju, nemamo kud nego da prihvatimo. Pravopis je tu nemoćan, barem dok se željeno ime može zapisati slovima azbuke (čovek u Srbiji može krstiti dete i Jacqueline ili Alexander, ali u knjizi rođenih bi moralo da piše nešto drugo, ali ako reši da bez pravopisnog alibija nadene ćerki ime Anastasia, Maria, Lucia, Daria i sl. problem je mnogo bezazleniji).

Vaska Ili(j)eva
Koliko je to pravilo zavisno od vanjezičkih faktora, najrečitije govori naš odnos prema bugarskim i makedonskim prezimenima. Bugare iz Bugarske listom tretiramo kao strance, Makedonce iz Makedonije i ovako, i onako, a srpske državljane bugarskih ili makedonskih korena (tj. one koji nose prezimena poput Georgiev) smatramo svojima, i samim tim ne primenjujemo adaptaciju. Možda sledeći podatak zvuči apsurdno, ali nije neistinit: potpuno isto prezime, npr. Илиев, varira u našem sistemu u zavisnosti od toga odakle vlasnik dolazi (ne potiče!), a originalnu grafiju mogu da sačuvaju samo žitelji Srbije (i to ako baš insistiraju)! Dakle, fudbaler Валентин Илиев u Srbiji postaje Ilijev, tu dileme nema: čovek je Bugarin, i sve što važi za jednog Rusa, važi i za njega (a ruska imena i prezimena se neizostavno transkribuju); nekad popularna makedonska pevačica Васка Илиева na nosačima zvuka izdatim u Srbiji potpisivana je kao Vaska Ilijeva. A gle čuda: srpski fudbaler Ивица Илиев (rođen u Beogradu) ostaje Iliev – jer po svoj prilici tako piše u njegovoj ličnoj karti.

Maja Odžaklijevska (1973)
Kada je pre četrdeset i kusur godina u Beograd pristigla pop pevačica Maja Odžaklijevska, nosila je prezime Оџаклиевска (u Srbiji, uzgred, postoji tendencija da se makedonskim prezimenima akcenat pomera udesno za jedan slog, te je Maja vremenom postala OdžakliJEVska, umesto OdžakLIevska; zato se i pokojni Toše PROeski proslavio kao ProEski, no to nije tema ovog posta).

U Sloveniji živi i radi jedan filmski režiser iz Beograda, po poreklu Bugarin, koji se zove Dimitar Anakiev. Da živi u Srbiji, moglo bi se diskutovati, no budući da je sada stranac - njegovo prezime valja pisati prilagođeno, dakle: Anakijev. Čak i da se radi o Slovencu,  pravilo ne bi bilo bez snage, a da li ga treba uvek primenjivati – teško je reći. Recimo, na srpskom govornom (tj. pismenom) području slovenačka glumica Ana Maria Mitič postala bi Ana Marija, ali ako bismo istoj proceduri podvrgli ime Etien (fudbaler Velikonja), ne bismo dobili  uobičajenu transkripciju Etjen, već Etijen – što deluje pomalo nakaradno (iako ima izvesnu enigmatsku vrednost). Zapravo, oblik Etien je slovenačka transkripcija francuskog imena Etienne, pa bismo umetanjem slova J takoreći izvršili transkripciju transkripcije.

Daniel
Ima sličnih slučajeva i u Hrvatskoj: Milan Popović, koji je 1983. napravio ršum na Evroviziji, nekoliko godina pre toga je izabrao umetničko ime Daniel i postao jugoslovenski Šejkin Stivens (eng. Shakin’ Stevens). S obzirom na njegovo muzičko usmerenje i internacionalne ambicije, to je bilo sasvim prikladno – jer se u velikom svetu niko ne zove Danijel.  Međutim, iako su Evropljanke do estrusnog žara bile oduševljene njegovom obradom Stivensovog hitića „Oh, Julie“, nije postao ni evropski, ni svetski superstar – pa kada je ostalo samo sjećanje na jedan juli, u domaćoj štampi i na omotima ploča se često koristila varijanta Danijel Popović. Danas više nije aktuelan, ali valja podvući da je njegov zvanični pseudonim i dalje Daniel. Da li bi ta šestoslovna reč mogla da se nađe u ukrštenim rečima? Pa... možda. U svakom slučaju, ne uz opis glumac Redklif (eng. Daniel Radcliffe) ili glumac Otej (fr. Daniel Auteuil).


Mira Peić (1985)
Postoje i neka prezimena koja generalno ne podležu pravilu o umetanju slova J, ali se ono javlja prilikom izgovora, te se u medijima naizmenično upotrebljavaju izvorne i adaptirane varijante. Hrvatska kantautorka Alka Vuica je tokom karijere na pločama i kompakt-diskovima često potpisivana kao Vujica. Jedna nekada popularna pevačica i glumica bi verovatno već skliznula u zaborav da se u ukrštenim rečima nije zadržalo njeno unikatno prezime, iako je na pločama češće potpisivana sasvim obično: Pejić. To je Mirjana Mira Peić, koja se još ranih šezdesetih afirmisala sa četvoroslovnim prezimenom, kao članica grupe Duo DD. I konačno, za razliku od Odžaklijevske, Peićke i drugih koji su ćutke prihvatili umetnuto tj. nametnuto slovo – glumac Pavle Vujisić je, smatrajući J sasvim suvišnim, zvanično promenio prezime i pod stare dane postao Vuisić

19.01.2017.

Na Nj

Jedno od najmlađih i najređih slova u našem jeziku (tačnije: jezicima) jeste (Њ). Kao god i LJ (Љ), rođeno je pre nepunih 200 godina, kada je Vuk uprostio digram нь (Pismenica, 1818). U latinici nikada nije došlo do grafičkog stapanja N i J (iako je Daničić predlagao), ali o svemu tome je već bilo reči u postu Naše Lj

Broj živih i opštepoznatih reči koje počinju na slovo NJ je vrlo mali. Budući da je u ukrštenim rečima i križaljkama oduvek postojala potreba za proširenjem tog spiska, tj. za češćim korišćenjem takvih pojmova nego u stvarnosti, tokom minulih decenija se ustalio popriličan broj enigmatizama

U nastavku posta su navedeni pojmovi iz mog enigmatskog podsetnika, a s obzirom na to da nisam beležio otrcane reči (poput: njiva, njak, njištanje), ukoliko želite, u komentarima možete dopuniti listu. Napomene: T - transkripcija, TU - ustaljena, ali diskutabilna transkripcija, I - ijekavica. Izvori: SGV - Rečnik srpskih govora u Vojvodini, RMS - Rečnik Matice srpske, MZ-G  - Enciklopedijski rečnik Mozaik znanja - geografija, OR - Ornitološki rečnik.


NJA – uzvik za teranje svinja (SGV)
NJAČIĆ – pseudonim muzičara Dejana Cukića, Vrisko
NJAD – tamnozelen, modar (RMS, Draž., Bud.)
NJADASTO – prilično njado (tamnozeleno) (RMS)
NJADETI – postajati njad (RMS: Bud.)
NJADJETI (I) – njadeti (RMS)
NJADO – tamnozeleno, modro (RMS)
NJAGANJ (T) – grad u Rusiji (рус. Нягань)
NJAGU (T) – rumunski pisac, Fanuš
NJAKALAC – njakavac (RMS)
NJAKALO – magarac koji mnogo njače (Novo Miloševo) (SGV)
NJAKAVAC – onaj koji njače, magarac (RMS)
NJAKO magarence iz dečje pesme Dragana Lakovića
NJAKOŠ – onaj koji se pravi važan, njalkoš (SGV)
NJAMC (T) – okrug u Rumuniji (rum. Neamţ)
NJANGA (T) – grad u Zimbabveu (izv. Nyanga)
NJANJA – pesma Leontine Vukmanović; dadilja (rus.)
NJANJAVOST – tromost, nespretnost
NJANJUŠKA – dadilja, njanja (rus.)
NJAO ŠI – staro kinesko kaligrafsko pismo
NJARIKA – letnja kuhinja (SGV)
NJARITI SE – plakati uz kreveljenje (SGV)
NJARTOV –udubljenje u kom se zadržava riba nakon oseke (SGV)
NJASA (TU) – jezero u Africi (izv. Nyasa) (MZ- G)
NJASALEND (TU)– staro ime afričke države Malavi (MZ - G)
NJASVIŽ (T) – grad u Belorusiji, Njesviž (blr. Нясві́ж)
NJAUKATI – mjaukati (RMS: Božić) (gl. im. NJAUKANJE)
NJAUKATI – mjaukati (SGV)
NJAVRKANJE– oglašavanje mačke u vreme parenja; plačno govorenje, cmizdrenje (SGV)
NJE (T) – Varšavski nedeljnik; kineski kompozitor, Er (Pravopis)
NJEBUČKA – uzvik za teranje krava
NJEGANOVIĆI – mesto kod Bileće (BiH)
NJEGNJEVO – mesto kod Bijelog Polja
NJEGOMIR – srpska pevačica narodne muzike, Merima (ranije: Kurtiš)
NJEGOŠEVO – mesto kod Bačke Topole
NJEGOVAN – bivša novosadska balerina, Biljana
NJEGOVIC – vrsta ptice, vrebac, mikavac, nikavac, nikavica, nikobica, pinoža, ćukme (OR)
NJEGOVSKI – njemu svojstveno (RMS)
NJEGOVUĐA – mesto kod Žabljaka
NJEGUŠ – bivši fudbaler Crvene Zvezde, Zoran
NJEGUŠI – rodno mesto Petra Petrovića Njegoša
NJEGUŠKA PRŠUTA – specijalitet crnogorskog mesta Njeguši, njeguški pršut
NJEKRASOV (T) –ruski pesnik, Nikolaj Aleksejevič
NJEMEN – najduža reka u Litvaniji; reka u Belorusiji; (protiče i kroz Rusiju, uliva se u Baltičko more) (litv. Nemunas)
NJEN ALIBI – film Brusa Beresforda sa Tomom Selekom (1989, eng. Her alibi)
NJENI JADI – pesma Branka Radičevića
NJENO IME – pesma Vladislava Petkovića Disa
NJENJARE – starinski narodni instrumet, kobilina glava, slepačka violina
NJERD – bog vetra, mora i vatre u nordijskoj mitologiji, otac Freje i Freja
NJERERE (TU) – bivši tanzanijski državnik, Džulijus (eng. Julius Nyerere)
NJERŠ – hrvatska vajarka i slikarka, Ljerka
NJERUN  – boginja nebesnica u nordijskoj mitologiji, NJERUNA, NJORUN, NJORUNA
NJETA COKI (T) – ranija italijanska glumica („Luda posla“) (ital. Nietta Zocchi)
NJETILO (I) – ono što rasplamsava vatru, iver, luč (RMS: Kozarac, Šenoa)
NJEŽIĆ – mesto u Hrvatskoj kod Slavonske Požege; srpski slikar-mozaičar, Borislav
NJEŽITI (I) – razgaljivati, blažiti, umirivati (RMS)
NJEŽNA KOCKAVICA (I) – vrsta cvijeta iz porodice ljiljana
NJIČEVO – ništa ne mari, ničevo (rus.)
NJIH – njihaj, njihanje (RMS)
NJIH DVE – film mađarske režiserke Marte Mesaroš (1977)
NJIHOVE ŽENE – roman srpskog književnika Đorđa Ocića
NJIHOVSKI – prilog: na njihov način (RMS), obično: po njihovski
NJILAŠ – pripadnik mađarske fašističke organizacije u II sv. ratu (RMS); bivši mađarski fudbaler, Elek (mađ. Elek Nyilas)
NJILAŠI (T) – bivši mađarski fudbaler, Tibor (mađ. Tibor Nyilasi)
NJILIN – ruski pisac, Pavel Filipovič (rus. Павел Филиппович Нилин)
NJIN – njihov (RMS)
NJINUTI – poleteti, požuriti (pokr. RMS: Lalić)
NJINJATI (SE) – ninati (se) (pokr. RMS)
NJIRALICA – žena njiralo (RMS)
NJIRALO – onaj koji njiri, zuri u što (RMS: Vukov rj.)
NJIRE (T) – mađarski književnik i državnik, Jožef (mađ. József Nyírő ); u staroj štampi: trans. Njiro
NJIRI (T) – mađarski pisac i reditelj, Janoš (mađ. Janos Nyiri); pustinja na jugu Kenije (izv. Nyiri)
NJIRIĆ – hrvatski kompozitor, Nikša; hrvatski vajar, Nikola
NJIRITI – viriti, blenuti, zuriti (RMS: Vukov rj.) (gl. im. NJIRENJE)
NJIRKATI – pomalo njiriti (RMS)
NJISAK – prodorno oglašavanje konja, njiska; jednina: NJOK (HJP)
NJITRA – slovenska kneževina na tlu Slovačke u VIII veku, Nitra; reka u Slovačkoj, Nitra
NJIVERAK – njivarak (RMS: Kulenović)
NJIVETINA – velika njiva (RMS)
NJIVIŠTE (T) – mesto u Makedoniji, kod Mavrova (mkd. Нивиште)
NJIVITI – orati njivu (RMS: Vit); gajiti, podizati (RMS: Matoš) (gl. im. NJIVLJENJE)
NJIVNA GUSKA – vrsta guske, velika ligarica, glogonjača, ligarica, ljigarica, mala ligarica (OR)
NJKV – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo (skr.)
NJOJ – Puškinova pesma („Pjesme, bajke, drame“, 1817, prevod: Užarević)
NJOK – knedla, valjušak (ital.), mn. NJOKI
NJOKALICA – nos, njuška (žarg.) (RMS)
NJOKALO – nos, njokalica (pogrdno) (SGV)
NJOKAVAC – vrsta kosa, ždrkelj, kosov, nokavac, njokovac, obični kos, ČOS (OR)
NJONJA – slabić, mlakonja (pogrdno)
NJONJO – mlitavac, bezvoljna osoba (žarg.)  (SF 84)
NJONJUL – glup, prost čovek (u Mokrinu) (SGV)
NJOPATI – v. njupati (SGV)
NJORAC – mužjak njorke; ptica gnjurac
NJORBA – vrsta ptice, njorka, alka, ronac (OR)
NJORBA POPOVAČA - vrsta ptice, krokar, morski gak, plinor, čiga (OR)
NJORČIĆ – mali njorac (RMS)
NJORIĆ – vrsta ptice, norac, norčić, njorčić (OR)
NJORITI – roniti (RMS) (gl. im. NJORENJE)
NJORKA – ptica plovuša severnih mora, alka
NJU DIL (T) – Ruzveltov ekonomski program (eng. New Deal)
NJU MEKSIKO (TU) – država na jz SAD (MZ - G), NOVI MEKSIKO (eng. New Mexico)
NJUCA – njuška (SGV)
NJUCALO – osoba koja zabada njušku u tuđe stvari (SGV)
NJUFAUNDLAND (T) – ostrvo u Atlantiku na ji obali Kanade (eng. Newfoundland)
NJUFER – devičnjak (pokr.)
NJUFERKA – nevina žena (SGV)
NJUGET (TU) – londonski zatvor, zgrada u kojoj se izvršavaju smrtne kazne (eng. Newgate, tr. Njugejt)
NJUHE – mesto kod Foče
NJUJORŠKA SERENADA – komedija Frenka Vejlija sa Fredijem Princom Džuniorom (2007, eng. New York City Serenade)
NJUJORŠKI MARATON – godišnja trka u Njujorku
NJUJORŠKI PLAVCI –  TV serija Stivena Bohka i Dejvida Milča (eng. NYPD Blue)
NJUKATI – mukati (RMS)
NJUKERI (T) – surinamski pamuk slabijeg kvaliteta (SGV) (eng. newkerry)
NJUKTA – helenska boginja noći, Nikta, Niks (mit.)
NJUMEN – američki glumac, Pol (eng. Paul Newman); američki kantautor i pijanista, Rendi (eng. Randy Newman)
NJUNJORITI – mrmljati (pokr. RMS: Ljub) (gl. im. NJUNJORENJE)
NJUNJORITI – mrmljati (SGV)
NJUPA – hrana (žarg., RMS)
NJUPADŽIJA – večno gladni snagator iz Štrumpfova
NJUPATI – jesti (žarg., RMS) (gl. im. NJUPANJE)
NJUPAŽA – jedenje, njupanje (SGV)
NJURAC – vrsta ptice, ronac, njorba, gnjurac (OR)
NJUŠKAR – vrsta psa (RMS)
NJUŠKAŠ – životinja sa njuškom
NJUŠKOREZAC – onaj koji reže noseve, nosorezac (RMS: Kovačić)
NJUT GINGRIČ (T) – američki državnik i istoričar (eng. Newt Gingrich)
NJUTNMETAR – jedinica za merenje rada i energije
NJUZ (T) – bečki nedeljnik (eng. News)

17.01.2017.

Zarubljena enigmatska piramida

Otkrio sam da jedan enigmatski alaman na svom blogu redovno objavljuje skandinavke iz dnevnih novina sa kojima sarađuje njegov klub. Moguće je da su neke saradnje nominalno sklopljene sa ESS - om (za neupućene: to je Antienigmatski Antisrpski Savez Srbije koji po inerciji iz minulih vremena nosi zastarelo ime, te se i dalje formalno koristi pogrešna skraćenica), no budući da između pojmova ESS i EK Piramida postoji stabilna tautologija, možda je vreme da se ovaj prvi odloži ad akta (ili preimenuje u Antienigmatski savez Piramida).

Elem, kada je uz mrsne prostačke povike onomad smenjen poslednji predsednik ESS - a (poslednji jer je sa inauguracijom blagorodnog Aleksandra savez defakto prestao da postoji, i postao cirkuska pozornica), te kada su udruženi pravednici nama banditima oduzeli onih veličanstvenih 9 (devet) strana tj. podlistak Alo razbibriga, rečeno je (javno, i to više puta) da se to čini zarad opšteg enigmatskog dobra, u korist članova saveza koji su ranije bili zapostavljeni (novi tzv. predsednik je sebe takođe smatrao oštećenim, iako je bio jedan od saradnika). Prema programu tzv. predsednika i njegovog premijera, konačno je svima bilo dozvoljeno da budu jednaki u trci za 300 dinara. 

To "svima" znači: svima koji nisu članovi EK Piramida, jer se podrazumevalo da će 60 do 90  % zaplenjenog prostora pripasti onome ko je kupio ESS za 5000 (pet hiljada) dinara: Janković Miletu (i njegovoj sviti). Dakle, svi ostali članovi ESS - a su ravnopravno mogli da se bore za preostalih 10 do 30 %, tačnije za jednu do dve strane. Međutim, predsedništvo (na čelu sa povodljivim i otupim tzv. predsednikom) nije marilo za to, jer je, kao što znamo, svima obećan po jedan lanč-paket. Uz to, bio im je zagarantovan i procenat za pljeskavice na vanrednim češanjima jezika, pa je izgladnelim, degenerisanim i poluludim starcima i marginalcima bilo potpuno svejedno da li će se enigmatikom u ime ESS - a baviti Budić, Rudić ili bilo ko treći, sve dok mogu da računaju na pun tanjir.

U ovoj priči nije naročito bitno što sam ja tada demonstrativno istupio iz tog kriminalnog antienigmatskog kružoka, ali se nameće pitanje: šta se u međuvremenu dogodilo? Pored toga što su popravili ishranu, da li su članovi koji su se ranije osećali skrajnuto ili ojađeno dobili priliku da se enigmatski izraze, i da li je domaća enigmatika generalno procvetala posle privatizacije (a po logici stvari, tzv. krovna organizacija, kako to lepo reče tzv. predsednik, valjda prevashodno treba da brine o tome)? Da li jedan mentalno zdrav član ESS - a  (ako takvih ima) može da bude zadovoljan i ponosan na svoju matičnu kuću kada zna da je glava te kuće neko ko u novinama svakodnevno objavljuje ovakve strahote:


Evo šta se promenilo: ono što smo radili mi (članovi bivšeg ESS - a) sada mahom priprema EK Piramida. Članovi drugih klubova su ili nepoželjni, ili nezainteresovani (osim Besničanina i pojedinih autora sitnih zagonetaka). Dakle, uglavnom se promoviše neautorska enigmatika, ali to samo po sebi ne bi moralo da ima negativan predznak kada korisnici programa (tj. komplet EK Piramida) ne bi plasirali šund (a da sve bude još crnje, među saradnicima su i neki beznadežno slabi enigmati poput Dodevskog, koji dodatno pojačavaju utisak o padanju na najniže grane; fale samo Ivović, Mijatović, Branko i Dragan Nikolić da burleska dobije dostojan epilog). Tako je došlo do paradoksalne situacije u kojoj su, generalno gledano, čak i Kuzmanovićeve ukrštenice u zanatskom smislu kvalitetnije od onih iza kojih stoji ESS. Realno, ono što Mile Janković bez blama potpisuje (i pride ponosno prezentuje na svom blogu) jeste nivo Mileta Budića. 

U toj ekipi, ruku na srce, ima i ozbiljnijih priređivača (mislim da je priređivač preciznije zvanje, i valjalo bi eliminisati reč autor, bar kada se jankovići, čolakovići i njima slični oglašavaju pod zastavom ESS - a, i to iz poštovanja prema stvaraocima poput Petrovića ili Dopuđe), no ako je đubre koje EK Piramida nudi najbolje od svega što ova zemlja ima, uprkos tome što u enigmatskom kadru nikada nismo oskudevali, izvesno je da ESS ne treba ni da postoji. Još jednom apelujem da promeni ime i da prestane da nas bruka.

15.01.2017.

Hrvatske enigmatske dive

Ukrštene reči i križaljke su podjednako slabe na pojedina imena i prezimena iz regionalnog javnog života, pa se na listi enigmatskih zvezda koje ne tamne nalaze i mnoge hrvatske glumice. Neke od njih su svojevremeno bile toliko zastupljene u medijima da je njihova popularnost iz realnog života morala da se prelije i u paralelni svet enigmatike, a bilo je i onih koje su igrale samo jedno leto. Što su im imena strukturalno bila zgodnija i unikatnija, to su šanse da se ukorene bile veće, i zato ih danas svakodnevno srećemo u mrežastim zagonetkama. 

Ana Karić
ANA KARIĆ (1941 - 2014)

Kada je prošli put spomenuta na ovom blogu (u postu o lancu anakar), gospođa Karić je bila živa i glumački aktivna. Nažalost, u međuvremenu se preselila u legendu. Enigmatska zvezda prvog reda je postala još ranih šezdesetih, na samom početku karijere, a čak nije bilo ni neophodno da javna ličnost sa takvim imenom i prezimenom postane bogzna koliko slavna da bi bila univerzalno prihvaćena u jugoslovenskoj enigmatici. Prosto, taj niz od 8 slova je bio potreban autorima, a slučaj je, eto, hteo da u našim okvirima Ana postane ono što je u svetskoj kinematografiji (bila) njena enigmatska "rivalka" Ana Karina (fr. Anna Karina), tako da je učestalo korišćenje neodoljivog imena uskoro postalo sasvim opravdano. Kao debitantkinja je nagrađena u Puli za ulogu u filmu Zvonimira Bajsića Pustolov pred vratima (1961), a neobičnu pažnju širokog auditorijuma privukla je delikatnom ulogom u TV drami Usnuli ratnik (1963), kada se u priči o postkoitualnoj cigareti na ekranu pojavila u negližeu, sa pikslom na stomaku. Uz Miu Oremović, bila je najviđenija zagrebačka filmska vedeta tokom šezdesetih i sedamdesetih, a poslednju ulogu je odigrala u TV seriji Na terapiji.

Irena Kolesar
IRENA KOLESAR (1925 - 2002)

Danas ima mnogo poznatih Irena, ali u ukrštenicama i križaljkama ovaj monotoni lanac od 12 slova još uvek nije prevaziđen. Protagonistkinja prvog posleratnog jugoslovenskog filmskog hita Slavica (Vjekoslav Afrić, 1947), i prva jugoslovenska filmska zvezda posle Ite Rine, postala je glumica gotovo slučajno - u partizanskoj brigadi! Naime, kad se u njenoj jedinici javila ideja o formiranju ratne pozorišne trupe, glumac Joža Gregorin je primetio da mlada partizanka ima retko lep i erotičan (!) glas, i ponudio joj ulogu! I zaista, taj njen senzualni glasić je, uz ljupku pojavu, kasnije postao prototip jugoslovenske filmske ženstvenosti, i model mnogim budućim glumicama. Međutim, uprkos velikoj popularnosti, Irena je jedinu glavnu ulogu nakon Slavice dobila u filmu Krešimira Golika Plavi 9 (1950), a onda se posvetila pozorišnoj karijeri. Kao prvakinja Hrvatskog narodnog kazališta, obrela se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i tu ostala do penzionisanja, ravno 20 godina. 

Ivka Dabetić
IVKA DABETIĆ (rođ. 1936)

Teško je zamisliti makar jedan broj bilo kog enigmatskog časopisa bez ove glumice, iako njena slava nikada nije imala enormne razmere. Međutim, njeno nezaobilazno ime već decenijama navodi enigmate na istu asocijaciju - jer drugih poznatih Ivki nema (a malo je verovatno da će ih biti, jer su takva imena odavno izašla iz mode). Dabetićka se na filmu pojavila tumačeći epizodnu ulogu u ostvarenju Fedora Hanžekovića Svoga tela gospodar (1957), i tokom svih narednih decenija bila u drugom planu na malom ekranu. Međutim, u pozorištu je interpretirala krupne i komplikovane uloge, te je bez sumnje jedna od najstaknutijih hrvatskih pozorišnih glumica.
Uzgred, Ivkina koleginica Nevenka Mikulić (1905 - 1981), u prvoj fazi filmske karijere (Anikina vremena, Potraži Vandu Kos) potpisivana je sličnim tj. logogrifnim imenom, tačnije: četvoroslovnim nadimkom koji se takođe zadržao u našoj enigmatici: EVKA

Ivona Petri
IVONA PETRI (1897 - 1974)

U doba kada je ova glumica bila aktuelna, ime Ivona nije bilo baš često (a i broj javnih ličnosti po glavi stanovnika bio je neuporedivo manji nego danas), pa su šanse da se ne proslavi u ukrštenicama i križaljkama bile nepostojeće. Uz to, vreme nam nije donelu neku bitniju osobu sa prezimenom Petri, i može se reći da je, posmatrano kroz durbin enigmatike, i to hronološki, ova glumica jedna od najspominjanijih - mada bi samo retki mogli da je prepoznaju na fotografiji. Odigrala je sijaset značajnih uloga u pozorištima diljem bivše Jugoslavije, što je svakako čini istaknutom figurom hrvatske i jugoslovenske kulture XX veka, a na velikom platnu se pojavila samo nekoliko puta. Glavnu ulogu je odigrala u filmu Anta Babaje Mirisi, zlato i tamjan (1971). 

Inge Ilin
INGE ILIN

U čuvenom filmu Veljka Bulajića Vlak bez voznog reda (1959) ženske uloge su tumačile: svima znana Olivera Marković, spomenuta Ivona Petri, odavno zaboravljena Italijanka Lija Ro Barbijeri (ital. Lia Rho Barbieri), takođe zaboravljena Ljiljana Vajler, a centralnu rolu je odigrala jedna simpatična devojka za koju se ne može reći ni da je zaboravljena - jer je najpre morala da bude zapamćena. No, o Inge Ilin ne znamo gotovo ništa, osim da se te 1959. godine prvi i jedini put pojavila na filmu, i odmah potom odustala od karijere glumice (iako je dobila vrlo laskave kritike). Gle čuda: to je bilo dovoljno da postane (i ostane) velika enigmatska zvezda! Petar Krelja se, govoreći jednom prilikom o hrvatskim glumicama, neočekivano osvrnuo i na taj slučaj: "Publike se dojmila i debitantica Inge Ilin u ulozi suptilne i plahe djevojke u ostvarenju Veljka Bulajića; umjesto na filmu, kako se s pravom očekivalo, ustrajno, do naših dana, ostala je tek u - križaljkama!" Istina, za četvoroslov Inge se češće (i osnovano) rabi opis glumica Appelt (rođ. 1943), ali prezime, kao i kombinacija imena i prezimena, ipak idu u prilog Dani iz Bulajevićevog klasika. 

Vera Misita
VERA MISITA (1906 - 1986)

I ovoj dami je već posvećeno nekoliko redaka na ovom blogu (u postu o operskim pevačicama), i znamo da je pre II svetskog rata bila čuvena po svom sopranu (i izraženoj muzikalnosti). U posleratnom periodu se posvetila glumi, najpre u teatru (u Rijeci, Zagrebu, Splitu), a onda i na filmu i televiziji. Mnoge operske pevačice su se oprobale u sedmoj umetnosti (poput Ane Mofo), no malo koja je igrala u čak 13 dugometražnih filmova (doduše, epizodne uloge)! U Hrvatskoj enciklopediji se uopšte ne spominju njeni  filmski izleti, ali je opisana kao "umjetnica s urođenim scenskim šarmom". Puno ime joj je Vera (ili Vjera) Darinka, a udato prezime Frangeš, no desetoslovni niz Vera Misita je enigmatama sasvim dovoljan. I nezamenljiv.

Ena Begović
U enigmatske evergrin superstarove spadaju i: IRMA POLAK (1875 - 1931, rođena kao Marija Fabiani), EMA BOIĆ (1883 - 1914, u Nemačkoj: Gemma Boic), ERVINA DRAGMAN (1908 - 1990), NELA ERŽIŠNIK (1922 - 2007, rođena kao Nevenka Maras), ETTA BORTOLAZZI (1926 - 2000, trans. Eta Bortolaci), MARIJA KOHN (rođ. 1934, trans. Kon), NEVA ROŠIĆ (rođ. 1935), JAGODA KALOPER (1947 - 2016), BISERKA IPŠA (rođ. 1950), ENA BEGOVIĆ (1960 - 2000), MARINA NEMET (1960 - 2010), ALMA PRICA (rođ. 1962), NINA ERAK (rođ. 196?, udata Erak-Svrtan)...

14.01.2017.

Zaboravljenih 11

Ako ostavim po strani sve ono što sam radio do 2010. godine (arhivirano nekoliko stotina ukrštenica), kao i namenske sastave prezentovane na ovom i drugim blogovima, dakle, kada u obzir uzmem samo ukrštene reči koje sam tokom poslednjih 6 godina pravio za bilo koje i bilo kakve novine, neveselo konstatujem da dobra trećina nije objavljena. Što se tiče objavljenih, možda je u statističkom smislu najvrednija pomena informacija da sam honorare za oko 2/3 (verovali ili ne, oko 800 komada) dao u humanitarne svrhe, pa ako jednom neko za anale bude pravio spisak najhumanijih srpskih enigmata, verujem da ću se naći bar u TOP 10. Napomena: moja humanost je u najužoj vezi sa enigmatikom, i kvalitativno se razlikuje od usputnog darivanja prosjaka bez noge ili oka: moja ciljna grupa su (bili) najteži duševni bolesnici sa specifičnom dijagnozom urednik.

No, da vidimo šta je sa onim ukrštenicama koje sam poslao, a nisu objavljene. Moglo bi se pretpostaviti da nisu valjale... ali, to bi bila vrlo maliciozna pretpostavka. Nisam ja švajcarski sat, ali valjda nisam ni moron koji je u stanju da napravi 300 ili 500 neispravnih ukrštenica. Ok, ako su bile ispravne, zašto nisu štampane? Pa, odgovor na to pitanje ima nekoliko tačaka: 1) zato što je u međuvremenu došlo do prekida saradnje, 2) zato što je sve ostalo na nivou ideje, 3) zato što su u priču naprasno uleteli budići i jankovići, i 4) zato što je od npr. 5 planiranih izašao samo 1 broj lista.

Tražeći nešto peto u svojoj arhivi, slučajno sam u folderu Poslato naleteo na okrnjeno tuce skandinavki. Piše "februar 2013", ali nema drugih podataka (pri tom, samo dve su ubačene u folder Objavljeno). Češem se po glavi, vraćam film... i nikako da utvrdim kojim sam ih povodom napravio. Pazite, nije reč o 11 čiča-Gliša, nego o 11 skandinavki koje sam, jednu po jednu, pažljivo sastavio i opisao (za neupućene: taj proces je verovatno trajao 6, 8, 10 ili ne znam koliko sati). I onda mi je sinulo: jedan kolega ih je naručio sa napomenom urgent (izdiktirao imena tematskih ličnosti, odredio položaj i dimenzije proreza) za podlistak ženskog časopisa Glorija, a ja sam sve završio za dva dana u pauzama između nekih obaveza. Toliko sam bio okupiran drugim stvarima da nijednu kombinaciju ni po čemu nisam zapamtio. Prosto sam odradio šta se od mene tražilo.

Tog leta je izašao jedan broj. Objavljene su 2 moje skandinavke, a 9 je ostavljeno za kasnije... ali kasnije se ništa nije desilo. U stvari, posle x meseci sam dobio honorar za te dve strane (po mom sećanju, oko 2000 dinara, što je samo naizgled pristojno: realno sam dobio manje od 200 dinara po radu, jer sam đuture otpremio 11 naručenih komada, a samim tim me ne zanima da li su ili nisu iskorišćeni). Objavljujem čitav kontingent (sa izvesne vremenske distance povoljno ocenjujem većinu radova, te mislim da bi bilo nepravedno opet ih zaboraviti).



13.01.2017.

Ko zna zna


Napravio sam niz od 9 tačnih (i bržih) odgovora u facebook verziji Slagalice! Na deseto pitanje nisam odgovorio jer sam bio zauzet slikanjem ekrana (a realno je bilo lakše od svih prethodnih). 

Elem, ovo se ne događa često. U jednom periodu sam igrao FB Slagalicu svakodnevno, i znam da je na višim nivoima gotovo nemoguće dobiti protivnika koji je baš toliko neuk i spor da bi svi poeni iz igre Ko zna zna završili u mojoj kasi. Budući da sam u takmičenje ušao tek juče i da se još nisam ni ispilio (kao što slika kaže, sovino jaje je tek napuklo), žreb mi dodeljuje i slabe partnere, no to je samo olakšavajuća okolnost, jer su šanse da bilo ko, pa i ja, zna odgovore na svih 10 pitanja minimalne (pri tom, baza je ogromna i redovno se apdejtuje, te se pitanja ne ponavljaju). 

Usput rečeno, nikada nisam učestvovao ni u jednom televizijskom kvizu. A verovatno i neću. Prvo, ne volim taj vid eksponiranja (obrni-okreni, takmičar je tu uvek u ulozi mečke Božane), drugo, mislim da imam ogromne rupe u znanju (tj. neuporedivo više ne znam nego što znam), i treće, mislim da bih se najstrašnije izblamirao jer sam nesposoban da funkcionišem pod bilo kakvom presijom. Iako sam rano razvio kretensku sklonost ka skladištenju nepotrebnih informacija (i premda vrlo teško zaboravljam ono što naučim), ja zapravo nisam univerzalac, a samim tim nisam ni kvizaš. Postoje oblasti koje me nikad nisu zanimale, a to znači da sam se rano ograničio. Zato danas npr. geografiju poznajem jedva prosečno, hemiju samo elementarno, a sport, uzimajući u obzir nepreglednu razgranatost i brzo smenjivanje značajnih imena, skoro nikako. 

O tome koliko je krhko (moje) znanje, najslikovitije govori sledeća anegdota: u jednoj odsudnoj situaciji, trebalo je da što brže odgovorim na neka pitanja iz opšte kulture. Imao sam 18 godina i raspolagao mnogo većim fondom znanja nego ikad kasnije, tako da sam tu bitku unapred smatrao dobijenom. Od 28 pitanja, barem 20 je bilo koncipirano upravo onako kako je meni u teoriji išlo naruku. Međutim, u  praksi, tj. u uslovima u kojima se testiranje odvijalo, činilo se kao da se prvi put u životu srećem sa najobičnijim pojmovima katiheta, kominike i konfesija (autoru testa se Vujaklijin ili neki drugi enciklopedijski rečnik očito otvorio kod slova K).

11.01.2017.

Ni iris, ni irit

Iris (Irida)

Jedan od najčešćih četvoroslova u ukrštenim rečima i križaljkama jeste IRIS. Taj fenomen ne treba posebno objašnjavati jer su nam elementarne zakonitosti kombinatorike u okviru azbuke i abecede dobro poznate, a na ovom mestu se nećemo detaljno baviti ni opisima koje naizmenično koristimo: dužica u oku (med.), vrsta cveta, perunika (bot.), i krilata glasnica bogova ili boginja duge u starogrčkoj mitologiji, Irida.

Kada niz IRI ne možemo (ili ne želimo) da završimo slovom S, prema tabeli frekvencije suglasnika, a uz poštovanje tabele enigmatizama, u ukrštenici/križaljci će se najverovatnije pojaviti IRIT (mineral iridijuma i osmijuma) jer T po učestalosti prati drugoplasirano S. U trećem opštepoznatom slučaju, na četvrtu poziciju dospeva srednje učestalo G, te dobijamo IRIG (sremski gradić ispod Fruške gore), i tu se spisak uobičajenih četvoroslova sa šemom IRI_ završava.

No, autorima ponekad nijedna od navedenih opcija nije po meri. S je, kao što rekosmo, na drugom mestu po učestalosti, a prvi tj. najnasrtljiviji suglasnik je N - što znači da se niz IRIN sastavljačima teoretski nameće češće od niza IRIS! Ali, kao za inat, tokom prethodnih decenija nije pronađeno ništa bitno sa tim imenom, te se univerzalni opis nije uvrežio. Zato je IRIN reč koju vešto i nevešto izbegavamo. 

Ajrin Šir
Neki srpski autori su je od sedamdesetih naovamo sporadično koristili sa opisom: ime engleske pevačice Šir (nekom zgodom sam nabasao i na Patrnogićev sastav u kojem je pojam opisan kao glumica Šir). Radi se o nemačko-engleskoj pevačici (ne glumici!) koja je 5-6 puta nastupala na Evroviziji, ali njeno ime se transkribuje drugačije: AJRIN ŠIR (eng. Ireen Sheer). Uz to, malo je verovatno da se bilo koja vlasnica imena Ireen, odakle god poticala, odaziva na Irin

Ako po strani ostavimo opskurne toponime, postoji jedan interesantan opis (doduše, ograničeno upotrebljiv): pesma Jovana Ilića! Gosn Ilić tj. Ilijć je na ovom blogu već opevan u postu Najčešće retko prezime, i trebalo bi da je poznat većini prosečnih poznavalaca srpskog jezika i književnosti ako ne likom, onda delom, a ako nije ni delom, onda barem kao otac slavnog Vojislava. Eto, on je 1851. godine napisao pesmu o smrti dobrog ribara Irina (možete je pročitati OVDE). 

Pol Irib
U ukrštenicama se katkad javlja i pojam IRIB, sa opisom: francuski modni dizajner i ilustrator, Pol (fr. Paul Iribe). Svojevremeno, pre II svetskog rata, ovaj Francuz je zaista bio planetarno poznat, i sarađivao je sa eminentnim imenima svoga doba, kao što su Pol Poare (fr. Paul Poiret), Žan Kokto (fr. Jean Cocteau), Sesil Demil (eng. Cecil B. DeMille), a bio je i desna ruka, ljubavnik i zaštitnik slavne Koko Šanel (fr. Coco Chanel). 

Postoji i jedan pojam koji je blizak svim slovenskim narodima, a sasvim je zapostavljen u južnoslovenskoj enigmatici: IRIJ. Ne postoji knjiga o slovenskoj mitologiji u kojoj se Irij ili VIRIJ ne pominje kao svet bogova (i svet mrtvih). Interesantno je da NAV po inerciji opisujemo kao raj u slovenskoj mitologiji, iako uz taj opis upravo prianja Irij - jer je Nav (ili Navi) podzemni svet, tačnije: pakao. Usput, Irij je jedan od svega nekoliko četvoroslova sa završnim - IJ (u enigmatici našeg regiona je najpopularniji Ilij, latinski naziv za Troju, i premda je adaptirani oblik primereniji hrvatskom jeziku, dok bi u srpskom valjalo upotrebiti i nastavak - um, što će reći: ILIJUM, kraća varijanta se jednako koristi u ukrštenicama i križaljkama). 

Irio De Paula
U hrvatskoj enigmatici, tj. u križaljkama se može sresti i IRIA, izvorno ime histarske boginje/božice po funkciji srodne Veneri (puno latinsko ime: Iria Venus), kao i adaptirani oblik sa intervokalnim J - Irija (u srpskoj enigmatici se ne može koristiti četvoroslov). Jedan brazilsko-italijanski gitarista i kompozitor, ne mnogo poznat na našem terenu, ali svakako ne beznačajan u svetu muzike, zove se IRIO De Paula (port. Irio De Paula). Ako vam neizostavno zatreba IRIK, to je jedna od milijardu reka u Rusiji (pritoka reke Baksan). 

I, konačno, od niza IRI se može napraviti i četvoroslovno prezime koje je nosio stari Pavle, pevač Vuka Karadžića. Pavle IRIĆ je, uz Filipa Višnjića, Tešana Podrugovića, Starca Miliju, slepu Živanu, slepu Jecu i slepu Stepaniju, najpoznatiji kazivač narodne poezije iz grupe Vukovih saradnika, iako je zaslužan za samo dve pesme ("Đurđeva Jerina" i "Janko i Sekula").

09.01.2017.

Ipak enigmata

U prvom ovogodišnjem postu želim da podelim sa čitaocima jedno posve neobično, gotovo bizarno otkriće: bez obzira na to što na bijelom dunjaluku kao žutih mrava ima ljudi koje nose isto ime i prezime kao ja (neki od njih su toliko uspešni u svojim profesijama da ih možemo smatrati bitnima), verovali ili ne, ovaj Mladen Marković koji piše o enigmatskim tricama i kučinama, propagira ukrštene reči sa dušom, pasionirano skandalizuje enigmatske (i druge) mediokritete i ponosno nosi titulu "trinaesto (i najbrljivije) prase srpske enigmatike" - ima nešto što većina enigmata iz Srbije nema: evidenciju na Google pretraživaču.


Dakle, kad ukucate tih 14 slova u najpopularniji pretraživač, pa dodate E, dobijate čak dve sugestije: "enigmatika" i "enigmata". To možda ne bi bilo tako ekskluzivno kada bismo iz vida izgubili podatak da uz mnoga druga enigmatska imena do mile volje možete kucati isto to E - i nećete dobiti ništa. Ukratko, korisnici interneta su tokom prethodnih godina prilično često guglali moje ime, i to ciljano, uz oznake koje eliminišu druge mladene markoviće. Pre nekoliko meseci sam se našao u čudu kad sam utvrdio koliko pregleda ima gmail profil Mela Mandrakovića (zaista mi nije baš jasno ko me je i zbog čega toliko tražio), a sada sam još više zbunjen, jer uprkos tome što se obično lažno predstavljam pišući o enigmatici, na Googlu je pobedio moj pravi identitet!

Najveća enigmatska internet zvezda je, naravno, Slavko Bovan (uz sve ostalo, i kombinacija imena i prezimena mu ide na ruku), sugestiju ima i jedan profesionalni enigmata... i tu se spisak završava (napomena: moguće je da se reči "enigmatika" ili "enigmat/a" javljaju uz još neka imena koja nisam testirao).

Zbog čega je ovo važno? Pa, vidite... naprasno sam shvatio da od svega što sam u životu radio najveći odjek ima moja enigmatika (i mlaćenje prazne enigmatske slame, dabome). Ne znam da li se to najpreciznije može označiti kao smešno, tužno ili uvrnuto, ali reklo bi se da za skoro 33 godine nisam stvorio ništa dovoljno krupno da bi neko seo za računar i ukucao baš moje ime u pretraživač. Ništa - osim ukrštenih reči. I ovog bloga.

Paradoks je u tome što sam se neuporedivo više (i ozbiljnije) bavio drugim stvarima. I niko nema pojma o tome. Evo slikovitog primera: tokom poslednjih godina sam pisao završne, diplomske, master i razne druge radove za kojekakve studente privatnih i tzv. večernjih fakulteta. Ne da bih zaradio (to je nemoguće, jer konkurencija svakodnevno vuče cenu strane prema nuli), nego da bih preživeo. Ne znam tačno koliko sam "studenata" odmenio i koliko sam puta diplomirao pod tuđim imenom, ali znam koliko sam truda morao da uložim da bi svi je*eni članovi tzv. akademskog lanca u svakom konkretnom slučaju bili zadovoljni. Završim debilu fakultet od a do š, što znači: sarađujemo godinama (usmene ispite nema, a ako ih ima, napravim mu prezentaciju ili ga usmeno spremim za majmunisanje), i kad napokon odbranimo master rad, debil lepo sa tom diplomom istog dana uskoči na odavno rezervisano mesto u nekoj državoj ustanovi (jer ovi što studiraju tzv. državne fakultete obično nemaju para za takav luksuz).

Većina mojih klijenata se zaposlila. Većina mojih kolega sa fakulteta nije. U državi u kojoj živim to je potpuno logično. Zapravo: jedino logično. Ilustracije radi, ovde nema ničeg logičnijeg od sledeće šeme: Ministarstvo odobri jedno radno mesto i to bude objavljeno na zvaničnom sajtu. Sve kako zakon zapoveda. Međutim, direktor ustanove negira tu javnu informaciju. Onda se ja obratim Ministarstvu i za 14 dana dobijem odgovor od ministra lično. Tu otprilike piše: 2 + 2 = 4, a ako dodate 3, to vam je 7, ali ako mi odlučimo drugačije, biće 9. Ili 14. Ili kako nam paše. Drugim rečima: ministar tvrdi da to mesto praktično ne postoji. I gle, dok je pismo putovalo do mene, mesto je zaista prestalo da postoji - jer je dan ili dva pre toga primljena moja klijentkinja sa taze diplomom Miljana Dimitrijević kojoj sam napisao sve što je ikad predala i položila (pozdravljam vasceli tzv. fakultet "dr Lazar Vrkatić", a i simpatičnu Miljanu, iako je malo verovatno da će pročitati, budući da je praktično nepismena). Uzgred, moja kompletna višegodišnja zarada iznosi oko 400 evra, odnosno, završio sam joj ceo nazovifakultet za jednu mesečnu platu. Prosečnu.

I, kad stavim na jedan tas svoj ozbiljan rad (ovaj iz teksta ili neki drugi, svejedno), a na drugi svoje javno enigmatsko masturbiranje i izmotavanje, meni je zaista neverovatno što je bilo ko van najužeg enigmatskog kruga zapamtio moje ime. I osećam se prilično blesavo zbog toga.