24.05.2017.

Amerikanski Američani



U jednom naučnom radu, Milan B. Obradović bavio se tvorbom etnika i ktetika od naziva saveznih američkih država, pa budući da to može biti od velike koristi enigmatama, citiraću (i prokomentarisati) najvažnije delove teksta. Autor je, inače, prečešljao relevantnu domaću literaturu  (od Skoka do Ivića) i napravio vrlo lep pregled.

Za nas su naročito značajne opšte zakonitosti derivacije etnika, i zato ćemo najpre videti koji su produktivni sufiksi u opticaju: - anin, - janin, - ac i - anac (uzgred, postoje i neproduktivni sufiksi: - ak, - ejac, - elj, - ez, - lija, koji se sreću samo u konkretnim, neknjiževnim, spontano prihvaćenim slučajevima).

Kako da budemo sigurni da je etnik koji smo izveli po osećaju ispravan? Pa, postoji sijaset pravila, ali su nam dovoljna dva ključna orijentira: 1) ne suprotstavljati se ustaljenim oblicima ako su nam poznati tj. ako ih uopšte ima (npr. ustaljeno je Njujorčanin, i zato je oblik Njujorkanac nepotreban), 2) prema načelu ekonomičnosti, prosti tj. kraći sufiksi imaju prednost (što znači: bolje AJOVAC nego AJOVLJANIN, bolje OHAJAC nego OHAJANIN, bolje KENTAKIJAC nego KENTAKIJANAC, bolje DELAVERAC nego DELAVERANIN itd.)

Treba primetiti da sufiks - čanin (koji se često rabi u domaćim etnicima bez razloga) sam po sebi ne postoji, odnosno Č se javlja samo kao posledica jotovanja u slučajevima kada se osnova završava na K (k + janin): ALJAŠČANIN, NEBRAŠČANIN, NJUJORČANIN (teoretski: može i Aljaskanac, i Nebraskanac). Kome se ne sviđa ekonomičnija varijanta Ajovac, neće reći Ajovčanin već Ajovljanin, kome ne paše OREGONAC, reći će OREGONJANIN i sl.

U nekim slučajevima alomorfi ni u teoriji ne postoje jer ih jezičko osećanje prosečnog normalnog čoveka  isključuje kao nakaradne. Zato su sledeći etnici bez alternacija: AJDAŠANIN, ARKANZAŠANIN, VAJOMINŽANIN, ILINOIŠANIN, INDIJANJANIN (ne može Indijanac zbog zauzetog značenja!), JUŽNODAKOĆANIN, JUĆANIN, KANZAŠANIN, KOLORAĐANIN, KONEKTIKAĆANIN, MASAČUSETŠANIN, MEJNJANIN (ne može Mejnac jer je reč jednosložna), MERILENĐANIN, MINESOĆANIN, NEVAĐANIN, NJUMEKSIKANAC (zbog ustaljenog: Meksikanac), ROUDAJLANĐANIN, SEVERNODAKOĆANIN, TEKSAŠANIN, FLORIĐANIN. Dakle, nema nedoumica kad se osnova završava na H, S, G, N, T i D.

Međutim, kako se zove stanovnik Tenesija? Ne može Tenešanin jer osnova nije tenes -, već tenesij - (pridev: tenesijski), a to znači da možemo izabrati jednu od tri varijante: TENESIJAC, TENESIJANAC I TENESIJANIN. Načelo ekonomičnosti nas upućuje na prvu, ni druga ne zvuči rđavo, ali etnici poput Tenesijanin, odnosno, oni u kojima nema glasovnih promena jer nastaju prostim dodavanjem sufiksa - anin na osnovu sa završnim J - većini ljudi paraju uši. I zaista, sve ovo zvuči neprirodno: VIRDŽINIJANIN, KALIFORNIJANIN, KENTAKIJANIN, MISISIPIJANIN, MISURIJANIN, NJUDŽERZIJANIN, PENSILVANIJANIN, DŽORDŽIJANIN. Jedino HAVAJANIN može da prođe, valjda zato što je toponim  pluralia tantum, ali generalno, čini se da je najbolje izbegavati ovakve etnike.

Na kraju, nije zgoreg primetiti da su etnik i ktetik superordiniranog pojma Amerika raspareni: žitelj nije Američanin jer se nekada davno uvrežio oblik Amerikanac, a mada je i ktetik nekada glasio amerikanski, danas koristimo isključivo američki (takođe: Meksikanac/meksički, ređe: meksikanski, dok je njujorški uvek u skladu sa etnikom Njujorčanin, inače bismo imali njujorkanski). 

Čitav tekst OVDE.

1 коментар:

Nedjeljko Nedić је рекао...

Što bi naši urednici rekli kada bi naišli na neke od ovih etnika: MISISIPIJAC, VAJOMINŽANIN, MISURIJAC i sl.? Zacijelo bi križaljku odmah koširali.