03.01.2014.

Stari, dobri HUPER

Čitaocima ovog bloga verovatno nije promakao podatak da "Huper" ima posebno mesto u sistemu mojih enigmatskih vrednosti, jer sam interesovanje za enigmatiku razvio upravo čitajući taj časopis, koji je sadržajem dopirao do svih uzrasta, struktura i intelektualnih nivoa (humor + ukrštenice + pop muzika + enigmatika + razonoda), mada je prevashodno bio namenjen tinejdžerima. Kada je izašao prvi broj, imao sam 6 godina i bio nepismen, a već sam se sledeće godine (iz koje pamtim, a možda i čuvam,  broj sa poslednjom jugoslovenskom predstavnicom na Pesmi Evrovizije, Bebi Dol) okušavao u rešavanju skandinavki na latinici, sa promenljivom srećom, ali uz sve očigledniji napredak. Tek sam mnogo godina kasnije, prelistavajući retke sačuvane primerke, primetio da sam još tada voleo Rešadove tematske ukrštenice, iz kojih sam, recimo, mogao da saznam ko su Sofija Skikolone, Ivo Livi i Dino Kročeti, ili kako se zovu najveće balerine XX veka. Moji enigmatski afiniteti se ni do danas nisu mnogo promenili, pa sam još uvek veliki fan masovne kulture... a to verovatno ima korene u "Huperu". Enigmatika koju pravim, na nekom manje ili više nesvesnom planu, podražava te otiske iz detinjstva, i mada je Rešad rano istupio iz te ekipe (nije ga bilo od 1992. do 2002.), ostalo je dovoljno dobrih autora, od kojih sam mogao ponešto da naučim...

Huper br. 164
"Huper" je, dakle, bio tu tokom čitavom mog odrastanja. Takoreći, zajedno smo stasavali, a iako sam ja, mislim, dosta dobro napredovao, nisam mogao da ga prerastem. Brzo sam oguglao na  Patakovićev humor ili Sindy ("U fazonu jedne tinejdžerke"), ali sam zagonetkama bio zadovoljan sve do Jelenkovićevog odlaska. Kao dečak koji je već bio solidno opismenjen, imao sam utisak da je enigmatika sve bolja, a kasnije, kada je došlo do racepa na dva časopisa, zabavni i enigmatski (prvi "očišćeni" broj je izašao uoči bombardovanja), moj odnos prema "naslednicima" je počeo da varira. Zapravo, da su mene pitali, "Huper" nikada ne bi bio podeljen, a valjda su posle nekog vremena to i sami uvideli, pa je zabavna polutka dobila enigmatski dodatak. Međutim, ni to nije bilo od dugoročne pomoći, pa je pre 5-6 godina prestao da izlazi, dok je "Huper enigmatika" na jedvite jade opstala. Doduše, danas se drugačije zove i nema nekadašnju širinu (propagira nacionalističke ideje, poput insistiranja na ćirilici i etničkog čišćenja enigmatike), a iako još uvek ima državnu etiketu, postala je privatni, eksploatatorski list jednog bogougodnog tiranina, koji je u božji jaram upregao krdo volova, da oru državnu zemlju po njegovom ličnom (i božjem) nahođenju i za njegove lične (i božje) potrebe, uz svesrdnu asistenciju dva božja raba, koji goneći stoku bičevima zarađuju za hleb nasušni. No, to je već tamni deo istorije "Hupera", i ostavio bih tu priču za neku drugu priliku...

Ovde želim da podsetim posetioce na zlatno doba ovog časopisa, te da prelistam jedan broj koji sam slučajno sačuvao, a koji je, još slučajnije, izuzetan po jednom mom spontano napisanom komentaru (neka taj detalj ostane za kraj). Reč je o broju 164, od 1. oktobra 1996. godine.

Danas, kada je enigmatika srozana na najniže moguće grane, časopisi poput ovog, prepuni izvanrednih radova i velikih enigmatskih imena (od kojih se mnoga više ne mogu videti u štampi), izgledaju kao daleki pluskvamperfekat, a zapravo je prošlo manje od 20 godina. "Huper" nije bio list koji je insistirao na purizmu i podvizima, ali su mnogi brojevi sjajne kolekcije vrhunskih komercijalnih sastava, od kojih se neki čak graniče sa umetnošću. Sigurno je lepše i vrednije rešiti nagradnu ukrštenicu Veljka Dopuđe (krojačnica, naivni slikar, Simina ulica...) i dobiti WSC duks, nego ponižavati sebe rešavanjem naizgled sličnog sastava, sa potpisom nekakvog Trešića, pa makar vam obećali suvo zlato kao nagradu... a možda više i nema nagrada, jer se danas sva sredstva preusmeravaju na plate zaposlenih debelih neradnika (to je samo malo poređenje i ilustracija za srozavanje enigmatike). 

Te '96 se ipak držalo do nekakvog nivoa, pa ste u ovom broju, pored Dopuđe, mogli da pronađete i Žarka Đokića, Zorana Zeljkovića, Nebojšu Dragomirovića, Jana Bažika, Mladena Đurđevića, Dragoslava Rosića... Dragomirović je, recimo, u to vreme bio viđen kao mladi autor koji nudi odlične, tehnički veoma zahtevne, kombinacije: ukrštenice su mu po pravilu sadržale kvadrat 7 x 7 u nekom ćošku, i već sam u nekom prethodnom postu pomenuo da sam uvek bio počastvovan kada primetim da je autor uložio poseban trud... I ovde je imao jedan takav (tematski) rad,  strukturalno solidan, sadržinski umeren i savršeno rešiv, ali i jedan atipičan, bez ugaone beline, samo još prožetiji i pismeniji, sa akterima tada popularne komedije "Glupan i tupan".


Huper br. 164


Tu je i Slavko Bovan, sa jednom lepom tematskom ukrštenicom (koja mene, gle čuda, asocira na sastave koji se mogu videti u "Politikinom zabavniku") o konjičkom sportu, Vukadinović je u svom nervoznom maniru sastavio skandi sa karikaturom, ilustrovanu ukrštenicu je potpisao Živanić, velike ukrštene reči je pripremio Skoko, a evo i jednog svojevrsnog rariteta: jedan osrednji enigmata, ispodprosečni kombinator i natprosečni opisivač, kasnije čak i urednik, potpisuje jednu neobičnu kreaciju, specifičnu po, u odnosu na njegov standardni učinak, ogromnoj belini 7 x 7! Ne bih da sitničarim i da primetim da npr. izmišljeni glagol DOPOLIRATI danas kod njega ne bi mogao da prođe ni na mišiće, ali kad čovek postane vlast (ili što bi on rekao: gazda), mnogo toga se promeni... Jedino se nije promenila njegova odanost crkvi, pa i ovu retku kombinaciju krasi jedan protojerej. Možda ste, na osnovu dva pomenuta pojma, već primetili da je belina skoro sasvim monotona (ako izuzmemo grupe MPR i STR), ali s obzirom na to ko je autor, može se reći da je vredna pomena, naročito u vezi sa pričom koju sam ostavio za kraj.

Zvezda ovog broja "Hupera" (a samim tim i ovog posta) je Vladimir Krajnović, odličan ukršteničar, koji je imao čast da ga ja  kao dvanaestogodišnjak "počastim" jednim izuzetnim komentarom. Naime, mojom rukom je na margini, iznad rešene klasične ukrštenice na 68. strani, napisano: excellent! To, mislim, nije bilo uobičajeno (i uopšte ne mogu da se setim da sam još nekome dao tako laskavu ocenu... pamtim da sam Rešadu pisao neke petice, pa Dopuđi, možda katkad i Dragomiroviću, ali "excellent" je po svoj prilici dobio samo Krajnović). E, sad... s obzirom na to da sam tada bio potpuni laik, a pride i klinac, moglo bi se očekivati da danas drugačije procenim taj sastav... ali, ne! Još uvek mislim da je izvanredan. U stvari, toliko je dobar, da sam odlučio da ga predstavim u posebnom pasusu.

KRAJNOVIĆEVA excellent UKRŠTENICA

Čini mi se da je ovo školski primer kvalitetnog rada sa relativno velikom belinom. Šta to znači? Pa, kvadrat 7 x 7, u principu, nije preteško sastaviti, ali ako autor samu belinu shvati kao zadatak - teško može postići vrhunski rezultat. Eto, u istom broju imamo onog sa glagolom "dopolirati", koji je nekako uspeo da sklepa tu sedmicu, a u suštini ništa nije uradio. Na drugoj strani, imamo Krajnovićevu belinu istih dimenzija, koja očigledno nije sama sebi cilj, već sredstvo za postizanje dobre kombinacije. To je princip koji ja najiskrenije podržavam (da me neko shvati bukvalno: u praksi nemam baš uvek dovoljno vremena ili nerava), jer mislim da belina ima smisla samo ako autor njome nešto saopštava, demonstrira, eventualno docira. Ima onih koji tvrde kako "nisu hteli da naprave belinu, nego je, eto, slučajno nastala" (da se razumemo: niko ne može slučajno da napravi 8 x 8), a ima i onih koji ih namerno prave, ali se ne razlikuju od ovih prvih po učinku. Međutim, retko možete videti ukrštenicu poput ove, gde je potpuno nevažno da li je autor silom ili milom rastezao kombinaciju, jer je cilj stopostotno ostvaren: ta belina je toliko lepo ukomponovana u celinu i deluje toliko prirodno, da čovek stiče utisak da je sasvim spontano nastala baš zbog Danice Maksimović, a onda podržana Panterovim skokom, koji valjda i postoji da bi tako sjajno presekao krake beline, i besprekorno se uklopio u lik. Pri tom, pored toga što je bogata vrednim pojmovima (koliko smo puta bili u prilici da u istoj mreži vidimo Anu Frank, fatamorgane, Lafontenove basne, sekvoju, štambilje...?!), ova ukrštenica usred beline ima i samu reč "ukrštenica" (opis glasi: upravo je rešavate!), kao da je autor hteo da poruči: "evo, ovako to treba da izgleda". Naravno, ne tvrdim da je Krajnović zaista imao takvu nameru, ali se ideja lepo uklapa u ovu priču, i fino potkrepljuje moju fascinaciju, a verujem da ćete i vi prepoznati kvalitet. Na kraju, moram da istaknem da je ovo, po mom mišljenju, jedan od 3 najbolja sastava koje sam dosad predstavio na blogu. 


Huper br. 164

12 коментара:

Анониман је рекао...

Dva vrlo slicna rada, oba kvalitetna, radjena u istom stilu (cetvrtasta bjelina, ovaj put 7x7). Nisam bash najpodesniji ocjenjivach ovdje, nije to stil koji radim i poznam. No, evo ipak (makar da potaknem one kojima je ovaj stil mnogo blizi): Meni su negdje podjednake, barem ovako nabrzinu. Definitivno se ne slazem da je donji rad jedan od najboljih predstavljenih na blogu (poredeci samo u okviru istog stila). Istina je da tu imamo nekoliko lijepih (ne bash iznenadjujucih, ali ipak svjezih) pojmova, no puno je vishe (nego u gornjem) slova/polja koja su se "otela kontroli autora" (jednoslovi i dvoslovi). Raspored grupa je predvidiv, a tamo gdje iskachu iz predvidivog lanca (UKRSTENICA, SEKVOJA, REORGANIZACIJA, PREMOSCAVATI) su i baterije crnih polja, jednoslovi i dvoslovi, pa ta odstupanja nisu znachajne vrline jer nisu uklopljenje u kombinaciju. Istina je i da donji rad ima vecu bjelinu, proshirenu nadolje, no bjelina u gornjem je ogranicena ivicama mreze (sto je teze raditi) pa su tu negdje podjednake.
Lijepo bi bilo da u ovakvim, zaista zanimljivim primjerima, imamo i opise i izvore za manje poznate pojmove (ne sporeci pravo svakom uredniku da ima svoje kriterije sta pusta, a sta ne, ipak je znacajna razlika ako je nesto proslo zahvaljujuci "fleksibilnosti" urednickih kriterija)
Na kraju - bilo bi zanimljivo chuti majstore bjelina i njihovo poredjenje ova dva krasna rada.
Hajro

Tonči Milat је рекао...

Ne bih se složio da su se polja otela kontroli: svi dvoslovi su izravna posljedica crnih polja koja zaključuju riječi u bjelini, tako da je taj dio bio neizbježan. Van bjeline, autor se potrudio začiniti križaljku i to se vidi na svakom koraku: izdvojio bih lijepe riječi s nefrekventnim slovima kao što su KRFLJANI, ŽIRAFA, LIŠĆE, ŠTABMILJI, a ima i mnogo drugih pojmova na koje ne nailazimo baš u svakoj križaljci (SLADOKUSAC, HOKAIDO, ZLATOKRILA).Ukratko, čak i dalje od glavne kombinacije, vidi se da je ova križaljka sastavljena s puno ljubavi. Izdvojio bih, primjerice, sitni prostor odmah iznad slike: ovo se moglo riješiti na bezbroj načina, ali autor se odlučio ovdje složiti kombinaciju s MOZAK i ZID, dvije lijepe riječi ukrižane preko nefrekventnog slova: to se zove posvećenost detaljima! Slično i gore desno, iako je to gotovo nebitan dio križaljke, riječ IZBOR je uistinu najbolji izbor za to mjesto, jer daje lijepu riječ VEZ i prepoznatljiv pojam umjesto kratice na poziciji OB. Glavna kombinacija je očito kvadrat 7x7, ali ja bih istaknuo da je jedan jedini pojam u njoj dug baš 7 slova, svi ostali su duži, a ne nedostaje ni suglasničkih i samoglasničkih grupa. I možda najimpresivnije, izlaz iz bjeline, u kojem bi se zbog složenosti kombinacije možda ćak prešlo i preko četveroslovne kratice, umjesto toga ima pojmove SEKVOJA, AVET i SIBIR, čiste kao suza, i PANTEROV SKOK koji uz četiri uzastopna pojma koja izlaze iz bjeline siječe još jedan izmaknut za jedan stupac. Za mene je ovo poprilično blizu idealnoj križaljci u kategoriji onih izgrađenih oko središnje bjeline!

Mel Mandraković је рекао...

Tehnički, ovo ni u kom slučaju nije savršen rad, tako da je Hajro donekle u pravu. Međutim, ja nisam ni tvrdio da je autor postigao apsolutno jedinstvo forme i sadržine, jer je to puka urednička apstrakcija, i svi znamo da u praksi gotovo uvek nešto zafali. Kad je neko sklon perfekcionizmu, kao što je to Hajro, lako može pronaći pregršt nedostataka: tačno je da je raspored grupa u belini predvidljiv, i tačno je da ima mnogo nefunkcionalnih crnih polja, a samim tim i jednoslova i dvoslova, ali meni to zaista ne smeta u ovom slučaju (pogotovo ne strukturalna predvidljivost, jer smatram da je to manifestacija inteligencije; pametnije je proizvesti sadržinski raskošnu kombinaciju iz pomoć formule, i pri tom štedeti vreme i energiju, nego sado-mazohistički izmišljati toplu vodu, trpajući prelome tamo gde ih niko ne očekuje, i to sa neizvesnim ishodom). Baterije crnih polja se ovde javljaju kao posledica Krajnovićevog favorizovanja sadržaja, a verujem da je i on, poput Dragomirovića, u stanju da napravi lepu ugaonu belinu, koja bi formalno bila čistija, ali sadržinski kudikamo siromašnija. Zapravo, ono što mene ovde najviše fascinira jeste utisak da je autor prilično spontano postigao odličan rezultat, bez insitiranja na čistoći, a i bez namere da zadovolji zakerala (Jelenković to nije bio). On je, mislim, krenuo od pojma UKRŠTENICA, napravio lepu kombinaciju i rešio da je zadrži, bez obzira na formalnu nesavršenost. Štaviše, ako pažljivo pogledate, primetićete da je sasvim ležerno završio ćoškove, pa možete izbrojati barem 3 crna polja koja su u višku: umesto SLADOKUSAC - SS je npr. mogao staviti SLADOSTRASNIK, a da je odvojio još 15 minuta, i donji deo je mogao biti manje crn... ali, čemu? Umesto toga, kao što je Tonči lepo primetio, dao je prednost nefrekventnim slovima i efektno izbegao mrcvarenje (a često gubimo više vremena na ćoškove, nego na belinu).
Sve u svemu, ja ostajem pri stavu da je ovo jedan od najboljih sastava na ovom blogu, jer sam potpuno zadovoljan sadržajem, a dopada mi se i Krajnovićeva neusiljenost. Tonči je fino akcentovao najvrednije momente, i drago mi je što nisam usamljen u proceni.

Uzgred, nisam razumeo Hajrin komentar o izvorima za manje poznate reči, a pošto ni u Dragomirovićevom, ni u Krajnovićevom radu ne vidim ništa sumnjivo, mogu da ponudim opise za željene reči.

Анониман је рекао...

Svejedno je jesu li se slova u jednoslovima i dvoslovima “otela kontroli” ili ih je autor “pustio” zadovoljan ovom verzijom kombinacije. Ta su slova definitivno van kombinacije (i to ne doprinosi kvalitetu rada), tako je izabrao autor i svi se slazemo da nije pogrijeshio – bjelina i kombinacija su vrijedne te “cijene”. Krasna krizaljka koju bi svaki urednik rado objavio.

Je li izbjegavanje predvidivosti grupa/preloma sado(?)-mazohisticko otkrivanje tople vode zaista ne znam, stvar je svachije individualne ocjene, jednako vrijedi i za pitanje jesu li slozeniji autorski/urednicki kriteriji i nudjenje razlichitih kriterija/misljenja tek nekakvo zakeranje. Ne bih rekao da bash uzivam radeci naporno na nelezernom dovrshavanju mreze, pravo je olakshanje kad zavrshim. Ne izgleda mi to kao mazohizam, tek nastojanje da kompletan rad bude sto bolji. Je li Sreten mazohist kad se uhvati u kostac sa bjelinom 8x7 i “chupavom” strukturom u kojoj ima prekrasno nepredvidive grupe/lomove (vidjeti rad na ovom blogu, ALTRUIZAM u sredini bjeline)? Je li pretpostavljeno odsustvo lezernosti mazohizam (uostalom kako znamo da ova lijepa bjelina nije rezultat mukotrpnog rada), je li inteligentnije ici lakshim putem, je li najlakshi put najbolji… ? Nije li onda najveci mazohizam raditi rucno?

Izvrstan rad kao sto je ovaj je prilika za josh ponesto osim hvalospjeva, svejedno kako ce to biti nazvano … u svakom poslu, hobiju… je tako, razlichita misljenja, dijalog, stremljenje boljem... Hvala na slaganju i, malko vishe, na neslaganju.

Hajro

Mel Mandraković је рекао...

Ne mogu biti siguran da je autor ovo sastavio kao od šale, no moj utisak je takav. Imam nešto malo iskustva sa belinama (možda nisam baš majstor po Hajrinom ukusu, ali radim kako umem), i uvek polazim od svog iskustva, pa zato i govorim u svoje ime: u principu, znam kako izgledaju moje kombinacije koje su nastale iz cuga, a znam i dokle se može stići kada posvetite sate i sate jednoj istoj mreži... Ne znam da li se rešavači posebno raduju kombinacijama sa nepredvidljivim prelomima, ali čini mi se da se muke na koje sastavljač stavlja sebe projektuju i na korisnika njegovog "proizvoda" (otuda: sado).

E, sad... verovali ili ne, pravim i ja beline sa neočekivanim zaokretima, ali kada ih uporedim sa nekim strukturalno manje impresivnim, ali prilično uspešnim kombinacijama, vidim da su sadržinski tu negde, s tim što su ove druge po pravilu pitkije, a ako tome dodamo i činjenicu da se na njih troši duplo, možda i troduplo manje vremena, nadam se da postaje jasniji princip ekonomičnosti, koji je funkcija inteligentnog ponašanja, a koji je naročito primenljiv u situacijama kada čovek nije sasvim dokon, pa nema baš sve vreme ovoga sveta za usavršavanje jedne jedine ukrštenice. Zato mom ukusu više odgovaraju tehnički nesavršeni, ali sadržinski raskošni radovi.

Invencija i ambicija su dve vrlo različite stvari, mada obe imaju veze sa podvizima. Invencija je stvar trenutka i rezervisana je za odabrane, a ambicija nije vremenski ograničena, i dostupna je takoreći svima. Naravno, opet bih podsetio da ja možda nisam dovoljno veliki majstor da bih mogao da izvedem neki univerzalan zaključak, a eto, ipak smatram da je "formula" invencija + umereni mazohizam inteligentnija nego ambicija + mazohizam bez granica

Rok Ban је рекао...

Sve je dobro! Ukrštenice se rade za vlastito zadovoljstvo ali i za rješavače. Svojevremeno sam izadavo Problem, štampanih prvih šest brojeva a sad je na internetu. Napravio sam anketu kod rješavača kako oni vide sve naše majstorije, i šta očekuju.
Struktura odgovora po starosti, 62% nad 50 godina, 33 % od 30 do 50 godina i samo 5 % ispod 30 godina, 93% su za jednostavne i (relativnO) lagane radove, 6% za teže, 1% im je svejedno. Učestovalo 378 rješavača.Da dodam, struktura rješavača je: 28 % visoko obrazovanje, 43% srednje, 29 % ostalo.

Mel Mandraković је рекао...

Interesantna statistika, Branko. Hvala na tim podacima (prilično su usklađeni sa mojim pretpostavkama).

Mel Mandraković је рекао...

Samo da razjasnim nešto: pošto je Perić pomenut kao primer potencijalnog mazohiste, moram da kažem da je on sastavljač za koga ove moje "formule" ne važe, iako je poznat po insistiranju na čvorovima. Sreten je jedan redak talenat, pre inventivan nego ambiciozan (ako se baš treba opredeliti), i čak i kada govorimo o njegovom "mazohizmu", taj pojam nema negativan predznak. Čovek prosto neguje taj stil, i mislim da ga uopšte ne treba porediti sa drugima, niti mešati u celu ovu priču (biće prilike da ga opet hvalimo, jer sam planirao da u bližoj budućnosti predstavim još neki njegov lep sastav).

Анониман је рекао...

Slazemo se mi ovdje oko vecine stvari (vishe nego sto izgleda), narochito oko postojanja razlichitih stilova i ukusa. O stilovima je zanimljivo voditi razgovor, objasnjavati i dokazivati svoje stavove, o ukusima, kazu, bolje ne. Ono sto sigurno nisam, niti cu raditi (iz jednostavnog razloga sto nemam tog znanja) je govoriti i ulaziti u diskusiju o autorima kao pojedincima, o tome sta jedan moze ili ne moze, sta drugi radi sa lakocom, treci se pati i sl. Progovorio sam samo o konkretnom radu koji je proglashen “najnaj”, pohvalio ga iskreno, ali i ukazao na neke slabosti po nekakvim mojim kriterijima koje, eto, nudim na razmatranje. Pomenuo sam drugi rad (koji, naravno, ima autora, ali sam govorio o radu) pokushavajuci pokazati razliku u strukturi bjeline, sve u kontekstu Mladenove price o sado-mazohizmu, izmisljanju tople vode, pukim urednickim apstrakcijama, zakeranju i sl. Zaista me nista od toga ne smeta, opet ide ista pricha o razlichitim stilovima i ukusima, ovaj put u pisanju komentara, uostalom super je da imamo i svjezine, malko zestine i sl. Ono sto ja pokushavam je reci stogod smisleno i biti dosljedan. Rado cu nastaviti, pogotovo na ovom blogu chiji mi je koncept izuzetno blizak. Zahvaljujem Tonciju i Branku na njihovim komentarima, vjerujem da bi ukljuchivanje vishe komentatora obradovalo mnoge i doprinijelo diskusiji.

Da li je insistiranje na enigmatskim kvalitetima (po razlichitim ukusima i kriterijima, naravno), muchenje nashih dragih rjeshavacha? Zanimljiva je Brankova statistika, sigurno je to tako kad je rijech o starosti i obrazovanju. Kad je rijech o odgovorima na pitanje kakve radove vole tu moze biti problema sa razlichitim definicijama tesko/lako i sl. Ako cemo se sloziti da govorimo o prosjecnom rjeshavachu onda su tirazi izdanja najbolje mjerilo. Za BIH i Srbiju zaista ne znam nista (bilo bi zanimljivo chuti stogod), za Hrvatsku zvanicno najvece tiraze imaju vrlo ambiciozni, enigmatski izuzetno kvalitetni magazini (puni bjelina, razlichitih stilova, noviteta,…svih tih nashih “opsesija”). Jesu li izdavachi i urednici iracionalni enigmatski zanesenjaci koji tjeraju svoje ne misleci na odgonetache ili su to vrhunski profesionalci koji dugi niz godina zive od ovog sto rade, ochito vrlo uspjeshno uskladjujuci ozbiljan pristup i enigmatici i biznisu? Dva puta sam bio u situaciji da to radim i provjerim kroz dugogodisnje iskustvo. Prvi put 1975. kad sam koncipirao i od pocetka do posljednjeg broja uredjivao HIK, pokrenut bez novca, sa odgodjenim placanjem stampe, bez ikakvog izdavackog ili urednickog iskustva u ekipi. Dobacio je do prodanog tiraza od 30.000, pozivio je dugo, o enigmatskom kvalitetu valja pogledati sta je objavljivano. Drugi puta sam, radeci od 1.1.1983. kao urednik enigmatike, uspio (uz pomoc i podrsku drugih faktora) podici tiraz Orbisa sa 16.000 na 80.000. Opet kvalitet nije bio zrtvovan, naprotiv. Ovom treba dodati bezbrojne tezge gdje sam insistirao na solidnom kvalitetu i gdje su povratne informacije uvijek bile vrlo pozitivne. Dakle, nemojmo podcjenjivati nasheg prosjecnog rjeshavacha, kvalitet nije nekomercijalan, “zakeranje” nije besmisleno. Uostalom, nije li enigmatika iliti zagonetastvo po definiciji izazov, odnosno “slatka muka”. Koliko cemo biti u stanju taj izazov uchiniti zanimljivim, pitkim,poucnim, pozeljnim…, koliko cemo uspjeti izbjecu banalnost i podilazenje ostaje na autorima i urednicima da se pokazu. Koliko ce autor potroshiti vremena na pojedini rad zavisi od generalnog pristupa, talenta, tezine koju daje svom potpisu i sl. Opet, ako je rezultat korektan, ni ovdje nema loshih i dobrih, manje ili vishe inteligentnih pristupa, samo razlichitih. Na kraju, ako cemo govoriti kao hobisti, ono sto se jedino istinski rachuna je zadovoljstvo, a to je, valjda, najsubjektivnija kategorija.

Hajro


Rok Ban је рекао...

Mislim da je praksa pokazala (bar ovdje) da najstabilniji tiraž imaju revije koje nude vrhunske i (malo ili više) prosječne radove. Stvar je na uredniku da uspješno komponuje reviju, po principu za svakog ponešto, uloga urednika je tim veća, pošto su nam rješavači i po regijama i željama različiti.

Mel Mandraković је рекао...

Možda se nekome čini da se Hajro i ja slažemo kao rogovi u vreći... a iako su nam pristupi različiti (o ukusima i da ne govorim), mislim da se prilično dobro razumemo, pa čak i kada izgleda da je jedan udario u klin, a drugi u ploču - mi u suštini vrlo slično doživljavamo stvari, pa se obojica trudimo da maksimalno ozbiljno shvatimo ono o čemu govorimo. U te svrhe se malo bockamo, pa smo katkad ironični, sporadično oštri... a kad se na kraju ispostavi da je svako ostao pri svom, rukujemo se... i nastavimo da se "svađamo". :)

Meni je drago što postoji još neko ko je "škrt na rečima" kao ja (ako ne i više), a ko ima svoje aršine, ideje, iskustvo, (...) i sve to voli da podeli sa mnom tj. sa nama.

Oko čega se mi to ovde ne slažemo? Oko konteksta. Ja donosim procene uzimajući u obzir sve meni poznate okolnosti (što, naravno, ne znači da sam u pravu), a Hajro procenjuje samo delo, bez referenci, ali i bez kompromisa, oslanjajući se na lične ideale. Njegove idealizacije mogu biti malo preterane (kao i moje racionalizacije), a ipak ih smatram dragocenim, jer je on po svoj prilici malo veći umetnik od mene, ali sam ja valjda malo bolji matematičar... i tako se dopunjujemo. Za njega ne postoje manje i više inteligentni pristupi, za mene postoje, ali zato njemu veoma smetaju nedostaci koje ja kontekstualno opravdavam... I, eto... nadam se da niko nema ništa protiv naše javne diskusije. :)

Анониман је рекао...

Tacno tako Mladene, hvala.

Idemo "dalje bez medalje", uostalom koga briga za medalje, vazna je igra.

HH