Mungosova Rajka

Olga Stanisavljević kao Rajka

U potrazi za nekom svojom ukrštenicom sa Đuzom Stojiljkovićem, naišao sam na jednu iz 2011 (iz serije radova Glumački parovi). Međutim, nimalo mi se nije dopala i najpre sam pokušao da je popravim, a onda sam odustao i sastavio sasvim novu, a na istom formatu i sa istim tematskim pojmovima. Tematski pojmovi su, dakle, Đuza, njegova koleginica i supruga Olga i legendarna serija u kojoj su igrali. 

Imam najmanje dva razloga za ovu besedu: RTS po iksipsiloniti put reprizira originalno "Pozorište u kući" (i nas, fanove te serije, iznova boli petnaestak izgubljenih epizoda jer znamo da ih ni ovoga puta neće emitovati), a narednog meseca se navršava decenija od Đuzinog odlaska. Njegova koleginica iz serije i supruga u stvarnom životu napustila nas je mnogo ranije, još davne 1987. godine, a da li je otišla u legendu ili u zaborav nije baš najizvesnije, s obzirom na to da se na internetu ne može pronaći nijedna njena valjana portretna fotografija. Takođe, na Trgu glumaca u Kruševcu nema njene biste, iako je ispunila četiri uslova za tu počast: Kruševljanka je, izvanredna komičarka (ako između prvog i drugog podatka uopšte ima razlike), nagrađivana umetnica i večna stanarka Aleje zaslužnih građana. 

Olga Stanisavljević, odmila i najčešće Olgica (1930 - 1987), nije bila superzvezda kalibra Seke Sablić, niti je tome težila, ali je ono što se o njoj danas zna i što je preseljeno na virtuelni plan ponižavajuće malo. U doba najvulgarnijeg senzacionalizma otkad svet postoji, o nekadašnjoj vedeti Beogradskog dramskog pozorišta i mlade Televizije Beograd na internetu se zakopitila samo priča o navodnom ljubavnom trouglu u kom je pobedio Đuza, a izgubio Ljuba Tadić. Ne postoji portal koje nije prepisao taj trač sa drugih sličnih portala, a da neka alapača nije otkrila pikanteriju i pustila je u etar, Olga bi jamačno bila i ređe spominjana, i to samo u tekstovima o Đuzi, kao njegova supruga bez imena... ili s imenom koje deli sa Rođinom bračnom drugaricom u seriji "Pozorište u kući", svejedno.

Đuza i Olgica su u Kruševcu stanovali u istoj ulici i išli u istu školu. On je pohađao dramsku, a ona folklornu sekciju. Nakon završene gimnazije, on je upisao Rudarski fakultet (i napustio ga nakon 3 semestra), a ona se zainteresovala za glumu. Dve godine kasnije, sreli su se u Akademskom pozorištu (1948). Atestirala ih je Soja Jovanović u "Gogoljevoj ženidbi" i odmah zatim su primljeni na Pozorišnu akademiju. Prve pozorišne uloge odigrali su zajedno, u nekom Nušićevom vodvilju, tumačeći muža i ženu sa četvoro dece. Tada nisu znali da će se desetak godina kasnije venčati, niti da nikada neće biti roditelji.

U brak su stupili 1962. i ostali zajedno 25 godina, do Olgine smrti. Živeli su u Makenzijevoj ulici na Vračaru, vizavi Čkalje, u dvosobnom stanu koji su dobili od pozorišta. Prethodno su godinama bili podstanari Bate Paskaljevića. Đuza je smatrao da je za uspeh tog braka bilo ključno to što su oboje glumci ("Glumcu je teško da nađe ženu koja odgovara njegovom načinu života"). Ona je, pak, mislila da je ključ njihove bračne sreće u tome što mu dozvoljava da bude glavni u kući i što se ne pravi pametna. Svađali su se samo oko novca jer, po Đuzinom priznanju, Olga nije znala njegovu pravu vrednost i "treba mi tri miliona za kućicu na Rudniku" za nju je bilo kao i "treba mi tri hiljade za haljinu" ("u stanju je da potroši taman onoliko koliko ima"). Vozili su "Audi 100 LS" i Đuza joj je rado prepuštao volan. 

Đuza je televizijska zvezda postao kao Dvoprstaš u seriji Nebojše Komadine "Rađanje radnog naroda" (1969). Olga godinu dana kasnije, kao Miloradova strina Lazinica u seriji Dragoslava Lazića "Ljubav na seoski način". Usledili su "Diplomci", serija u kojoj je Đuza (opet) igrao jednu od glavnih uloga, a Olga (opet) efektnu epizodu. Tako je bilo i kasnije u svim drugim zajedničkim projektima, da li zbog toga što su reditelji verovali da ona nije dovoljno atraktivna da bi nosila glavne televizijske role ili prosto zato što njen glumački izraz nije odgovarao njihovim zamislima, tek, i u doba kada je bila najaktuelnija,  Olga je delovala iz drugog plana. I onda je došlo na red popularno "Pozorište u kući", a komšinica Rajka se u prvoj sezoni od 28 epizoda pojavila samo tri puta. Međutim, epizoda "Razvod na đački način" ostavila je tako jak utisak na gledaoce da Novak Novak nije imao dilemu: Rajka je morala postati češći gost porodice Petrović. Igrom slučaja, ekipa RTB - a je bila na setu baš tokom snimanja te epizode, kada je tema emisije Znanje-imanje bila "Kako nastaje Pozorište u kući" (u zimu 1972/73).

Čeda Mungos (Bata Paskaljević), nastojnik TV solitera u Lapskoj (1)19, šesti je glavni lik "Pozorišta u kući", te se njegova supruga Rajka u seriji spominje mnogo češće nego što se pojavljuje (za razliku od Radmile Savićević koja se javno žalila što je premalo zastupljena u drugoj sezoni, Olga je bila zadovoljna sa svega 10 pojavljivanja tokom 4 sezone). Rajka je priprosta i površna, ali lukavo manipuliše Čedinim emocijama i napušta ga svaki drugi-treći dan, nezadovoljna njegovom visinom i očekivanjem da mu bude verna. Zapravo, ona je histerična nimfomanka koja samo želi da "frapira" tunjavog i sitnog Mungosa i probudi u njemu mužjaka, pa u te svrhe obožava svog bivšeg muža Noleta, prima muške posete kad je sama u stanu, ide u bioskop sa poslovođom, napadno koketira sa Belaninim Savom (...) i divi se svim krupnim muškarcima, poput Parlova. Takođe, žudi za pripadnošću visokom društvu (članove porodice Petrović/Nikolajević doživljava kao pripadnike više klase) i u te svrhe se služi glomaznim rečima stranog porekla koje čestito i ne razume, sa sve uzrečicom "mame mi". Ukratko, komšinica Rajka je jedan urnebesno komičan lik, vrhunski protumačen glumom Olge Stanisavljević.

U jednoj epizodi "Pozorišta u kući" Rajka i Rođa se sreću ispred lifta i skoro je nemoguće ne zapaziti sa kolikom naklonošću i toplinom Đuza razmenjuje replike sa svojom Olgicom (premda je to takoreći izlazilo iz scenarija). To je, zapravo, retka prilika u kojoj su njih dvoje delili kadar i retko svedočanstvo o njihovoj vezanosti. 

U poslednjoj, petoj sezoni "Pozorišta u kući" (1984) Rajke nije bilo. Olgica je već bila veoma bolesna i morala je da pauzira. A želela je da se vrati na scenu... i čim joj je bilo malo bolje, zaista se vratila predstavom Zorana Tasića "Bečki tango" u BDP - u. Posle operacije grla, glas je nije ponajbolje služio, ali je rolu Marije, nekadašnje zvezde kabarea koja u starosti radi kao čistačica tumačila s neobičnim nadahnućem i nadala se da će je igrati do penzije (partner joj je bio takođe potcenjeni i zaboravljeni Miodrag Deba Popović). Za tu ulogu nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda. Iste godine je preminula.

Đuza se odmah potom iselio iz zajedničkog stana jer nije mogao da podnese samoću u tom prostoru i tri meseca je proveo kod roditelja u Kruševcu. Tri godine kasnije, navodno na nagovor Ljube Tadića, ponovo se oženio. Iako je bilo zamišljeno da ovo bude priča o njemu, prednost sam dao njegovoj voljenoj supruzi Olgi Stanisavljević, o kojoj se tako malo piše. Verujem da bi i Đuza mnogo radije pročitao tekst o njoj, nego o sebi.