27.04.2015.

Jotovanje Jermena

Levon Aronjan
U jučerašnjoj "Alo razbibrizi" se pojavilo jedno diskutabilno jermensko prezime, i to u klasičnoj ukrštenici čiji je autor Mladen Marković. Taj Marković, kao što je poznato, nije lingvista, ali se iz hobija bavi transkripcijom, te lične transkripcione dileme razigrano rešava uz pomoć relevantne literature. Međutim, neki dobronameran (i nepotpisan) kolega mu je skrenuo pažnju da prezime šahiste Levona treba preneti bez jotovanja, dakle ne ARONJAN, već ARON + JAN, pozivajući se na raspis izvesnog Nikolića, urednika nekog enigmatskog časopisa, koji je pre x godina saradnicima otvorio oči tvrdnjom da u jermenskim prezimenima ne dolazi do stapanja D, L i N sa J.

Poznato je da poslednjih godina urednički posao obavljaju osobe kritičnog obrazovanja (kod nas, a možda i u drugim demokratskim zemljama), jer je valjda u eri borbe protiv diskriminacije po različitim osnovama, i polupismenima omogućeno da donose pravopisne odluke. Tako su enigmati došli u situaciju da ih opismenjuju i jezički savetuju kojekakvi popovi, portiri i njima slični akademici, pa pošto se u ovim našim antidiskriminacionim, demokratskim okolnostima nametnuti autoriteti prihvataju zdravo za gotovo, sasvim je razumljivo zašto je neko bez provere usvojio sugestiju  nestručnog lica u ulozi urednika, i prepoznao grešku u ukrštenici spomenutog Markovića.

Većina ljudi zna da se jermenska prezimena obično završavaju sufiksom JAN. No, transkripcione nedoumice proističu iz činjenice da jermenski jezik ima vrlo specifičnu grafiju (u koju se malo ko sa naših prostora razume), te jermenska imena i prezimena već decenijama uvozimo iz drugih jezika. Najpre je to bio ruski, u vreme kada je Jermenija bila članica SSSR - a, a poslednjih godina se oslanjamo na poengležene varijante, odnosno transkribujemo već transkribovane oblike. Tu, zapravo, nema velikih problema, ali se u našim sredstvima javnog informisanja, a samim tim i u ukrštenim rečima, često viđa slogovno I koje uopšte ne postoji u originalu, tj. originalima.

Aram Hačaturjan
Najpopularniji Jermen u našoj enigmatici je kompozitor Aram HAČATURJAN (1903 - 1978), a u stopu ga prati pesnik Akop AKOPJAN (1866 - 1937). Njihova su prezimena svojevremeno preuzeta iz ruskog, a Hačaturjan i dan-danas sporadično dobija ono I od manje upućenih, te se spominje i kao Hačaturijan (ta pojava nije primećena kod Akopjana, a ni kod nekih drugih, poput Petrosjana). Treba znati da to nije baš sasvim neosnovano, jer postoje i prezimena jermenskog porekla koja su na našim prostorima poznata isključivo u proširenom vidu, te se kompozitor Vartkes (1933 - 1993), rođeni Beograđanin, prezivao BARONIJAN. Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica citira lingvistu Bogdana Terzića: "Не треба писати -ијан, осим код наших грађана јерменског порекла где је такво писање ушло у обичај, нпр. Вартабедијан, Баронијан (изворно: Вартабедјан, Бароњан)."

Babken Simonjan
Za nas je naročito značajna sledeća Terzićeva napomena: "Ispred ruskih sufiksa -jan, -janc i -'jan, -'janc izgovara se mek suglasnik, što u jermenskom nije slučaj sem kod lj i nj, pa se onda pod uticajem ruskog pisanja i izgovora ta ruska mekoća u latiničke transkripcione sisteme pogrešno prenosi pomoću grafeme i." Dakle, I se nikada ne koristi (mada, pitanje je kako treba tretirati američka prezimena jermenskog porekla, poput Kardashian i Sarkisian; prvo nosi starleta svima znana kao Kim KARDAŠIJAN, a drugo slavna Šer, odnosno Šerilin SARKISIJAN), a jotovanje se sprovodi u 66 % slučajeva (dakle, jedino d + j nije đ). Da nije tako, ni jermensko-srpski književnik Babken SIMONJAN, profesor srpskog jezika na univerzitetu u Jerevanu i član UKS - a zasigurno ne bi dozvolio da mu se prezime u našoj ćiriličnoj literaturi koristi u oskrnavljenoj varijanti Симоњан (uzgred, ni ime mu nije u skladu sa našim pravopisnim obrascem, jer ako P13 preporučuje jednačenje po zvučnosti u slučaju Бубка, onda i Simonjana treba zvati Bapken; međutim, ako sam nosilac imena insistrira na tom B, kao što je ovde slučaj, Pravopis je nemoćan). 

Enja
Još nešto: Marković je u tom radu sporno Levonovo prezime ukrstio sa jednako spornim imenom irske pevačice koja se predstavlja kao Enya, te se to grešno jotovano N i uspravno, i vodoravno po želji može čitati na isti način - kao dvoglas. Istina, u slučaju poznate Irkinje spor objektivno postoji, jer bismo poštujući Pravopis na ćirilici pisali ЕНЈА (ne Enija!), s obzirom na to da njeno ime prenosimo iz engleskog. No, zarad opšteg enigmatskog dobra, možemo ga preneti i iz irskog (ne postoje stroga pravila transkripcije sa tog jezika, što će reći da ni jotovanje nije zabranjeno!). Originalna grafija angliciziranog imena Enya je Eithne, a irski izgovor je gotovo identičan engleskom (ɛnʲə), pa budući da nigde ne piše da se N i J u načelu ne svode na Њ, tj. pošto je transkripcija iz irskog mahom fonetska, ЕЊА je sasvim prihvatljiva varijanta.

18 коментара:

Dejan је рекао...

Još jedan vrlo interesantan tekst, koji se čita u jednom dahu.

Nevezano za ove Jermene, Mladene, dopala mi se ta tvoja ukrštenica iz jučerašnjeg dodatka. Nedostatak isprekidanih linija (koje pokazuju da se pojam sastoji iz dve ili više reči) je donekle otežao rešavanje, ali je ukštenica ipak bila rešiva.

Mel Mandraković је рекао...

Ma, ne nedostaju isprekidane linije, samo se ne vide baš najbolje. :)

Uzgred, pao mi je na pamet još jedan slučaj: TAVITJAN.

Garabet Garo Tavit(i)jan, bunjar makedonske grupe Leb i sol, je na nosačima zvuka nedosledno potpisivan, tačnije: češće sa I. To jeste pogrešno, ali svako ko upotrebi dužu varijantu ima dobar alibi (sreće se u našoj enigmatici).

Interesantno je da prezime znači "Davidov sin" (sufiks -jan je, jašta, sin, i zato su mnoga jermenska prezimena u doba SSSR - a dobijala ruske varijante sa završnim -ov). Ako želimo da zadržimo oblik Tavitijan, možda ne bi bilo loše ostaviti Garabeta na miru, i opisivati pojam kao prezime rumunskog džez muzičara Harija. Mislim da se prezime iz rumunskog ne mora transkribovati po poreklu, jer ako smo iz engleskog uvezli Kim Kardašijan, imamo presedan.

Анониман је рекао...


Prihvatam da se jermenski šahista preziva ARONJAN. Samo bih
napomenuo da je sufiks JAN posebno
karakterističan za Jermene. To bi
odgovaralo kao VON, DE, Mc.
Jednačenjem se JAN gubi.Zar
to ne liči na pandan ИНЈЕКЦИЈА, a
ne ИЊЕКЦИЈА ?

Slovarim

Mel Mandraković је рекао...

JAN se gubi jednačenjem sa N i L već u jermenskom, pa - koliko sam shvatio Terzića - mi koristerći њ i љ podražavamo originale.

Kod latinizama ne dolazi do jotovanja radi očuvanja etimologije (injekcija, konjektura, konjugacija).

Анониман је рекао...

Pa rešenje je jednostavno: kad vidiš Levona vikneš АРОЊЊЊЊЊЊАНЕ, ako se ne okrene probaš sa ARONJJJJJJANE!!! Ako njega nema a baš te interesuje kako se izgovara negovo ime pitaš prvog Jermena kojeg sretneš :) . U zalog predvidljivosti čitateljstva ostavljam akronim SMBFB :) .
Inače, Mladene napravio sam stotu (100) belinu 8x8! I šta sad? Šta mi preporučuješ, kome da se žalim što vas sve boli uvo za to? :)

eEnigmata

Mel Mandraković је рекао...

Ih, Pepi, šta sam ja sve napravio, pa još uvek nisam nominovan ni za Pulicerovu nagradu. :)

Kao što naslućuješ, nema boljeg odeljenja za podnošenje žalbi od mog bloga: ja ću te najbolje razumeti i očinski pomilovati po glavi, jer sam inače slab na programere koji su od naše enigmatike napravili buvlju pijacu. Da sam na tvom mestu, proslavio bih taj uspeh kako dolikuje: uz trubače, jagnjeće pečenje i ravno 100 zvanica (zbog simbolike). :)

Uzgred, šta radiš ti sa tim ukrštenicama? Je l' ih objavljuješ negde ili ih štancaš samo iz fazona?

Анониман је рекао...

Pre nekoliko godina sam napravio www.eenigmatika.com. To je bio nekakav izazov, provera mojih hipoteza! Video sam da mogu i odustao. Ove godine sam ponovo pogledao taj softver, malo ga testirao i nastala je nova gomila 8x8. Ali kako je snaga mikroprocesora višestruko uvećana, bez veze je da ostanem na 8x8 :) . Nadam se da ću na leto praviti, bez naprezanja, 9x9. E, onda ću možda pokušati komercijalizovati www.eenigmatika.com. Sumnjam u uspeh, ali što da ne pokušam. Eto, to je bilo DOSTA ozbiljne priča na tu temu.
Imam ideju za proslavu: poslaću skoro svakome od enigmata, koji su živi, po jednu ukrštenicu!
Ipak !!!!!!!
ustručavao bih se poslati JANU BAŽIKU i SAŠI ČOLAKOVIĆU. Siguran sam da se nećeš u potpunosti složiti samnom, ali oni su, opet, po mom skromnom mišljenju, daleko iznad svih ostalih. Možda im je jedino Branko Polič za petama.
A šta ćeš, takvi smo mi stariji, konzervativci, tradicionalisti, kako god to već nazivali :) .

eEnigmata

Mel Mandraković је рекао...

Super, samo napred. Zašto stati na 9 x 9, možeš ti i više, svet će biti oduševljen, a u uspeh uopšte ne treba sumnjati. Prodavaće se kao alva.

Čolakoviću možeš da pošalješ pozivnicu, ali Bažik i ovaj koji mu je za petama odavno spavaju večnim snom. Teško ćeš naći 100 komada za tu svoju terevenku, ali računaj da se svi jednako radujemo tvojim epohalnim dostignućima.

Inače, nijedan od navedenih nije u mojih top 10, a dvojica nisu ni u top 20. Takvi smo mi mlađi, liberali, antitradicionalisti, kako god to nazvali. :)

Анониман је рекао...

Lako se tebi šaliti sa nama smrtnicima! Ajde se našali, sa onim drugima, ako smeš! :)
Da ti ne ponavljam STO puta (a što mi je taj broj nekako poznat), ovi tvoji tekstovi su daleko ZANIMLJIVIJI od bilo koje do danas objavljene ukrštnice! Da nije tako ne bih ih redovno čitao! Ali sad te moram razočarati, nisu baš svi korisni!!! ALI NIJE SVE U KORISTI !!! Znam da se opet nećeš složiti samnom!
Eto, neću više gnjaviti, bar ne do sledeće moje epohalne objave, od koje će svi, kao i ovog puta, pasti na dupe. Odavno sam ućeifio da je svetska, ma koja svetska, KRIZA UNIVERZUMA, posledica mog prestanka štancovanja ukrštenica!
OBJAVLJUJEM: VASIONO NE OČAJVAJ, VRAĆAM SE ŠTANCOVANJU UKRŠTENICA !!!

eEnigmata

Mel Mandraković је рекао...

Dobar si ti meni, Pepika. Nemaš pojma o ukrštenim rečima, ali imaš dosta duha. Primam te u društvo. :)

Анониман је рекао...

Nije vezano za Jermene, ali...
Šta reći o dubletima, kojih ima i
kod prevodioca knjiga.
AGUALUZA ili AGVALUZA
BARATINSKI ili BARATISKIJ
ČABON ili ŠABON
GIŽERMO ili GILJERMO
HAMARŠELD ili HAMARSKJELD
HRUŠČOV ili KRUŠČEV
To je samo mali broj primera.
Slovarim

Mel Mandraković је рекао...

Da, prevodioci vrlo često ignorišu Pravopis.

U praksi postoje dve vrste transkripcije: fonetska i pravopisna. Za ovu prvu nije potrebno ići u školu, dovoljno je imati zdravo čulo sluha i biti elementarno pismen, podaci prikupljeni na taj način su obično pogrešni tj. u neskladu sa pravopisnim normama. Naš prosečan čovek uopšte ne može da ukapira da se književna transkripcija u 80 % slučajeva sprovodi po utvrđenim pravilima, a ne po sluhu, što znači da uopšte nije važno kako nešto zvuči u originalu - nego kako treba (to se posebno odnosi na francuski, nemački, ruski, španski, italijanski, jer tamo nema mnogo izuzetaka, dok je engleski prepun nedoslednosti, i često je potrebno čuti kako nešto zvuči da bi postojeća pravila mogla biti primenjena).

Međutim, mnogi prevodioci se ponašaju kao da nisu išli u školu i kao da su iznad Pravopisa, pa ili daju prednost fonetskoj transkripciji (npr. od hispanista se često može čuti: "ne pada mi na pamet da koristim č - jer to slovo ne postoji u španskom"), ili transkribuju napamet i bez učešća mozga.

Ja mogu da vam kažem koji su oblici u skladu sa normama, pa mogu i da preporučim ono što je tačno preneto, ali ne mogu da utičem na narod, pa će (šta god mi ovde ili na nekom drugom mestu pisali) taj narod izabrati svoju varijantu, i to pre fonetsku nego pravopisnu, ako je odudaranje očigledno, jer kao što rekoh, narod uglavnom misli da je u pravu onda kada koristi ono što zvuči najsličnije originalu.

Ostaje još samo da vidimo šta je izuzetak. Dakle, ako transkripcija ne treba da zvuči kao original, zašto izuzetke prenosimo fonetski? Zato što se tu javljaju konkretna odstupanja na izvornom nivou, pa je tada besmisleno koristiti naše norme. Na primer, ako se Ian iz engleskog uvek prenosi kao Ijan, a ako glumac Ziring tvrdi da se on zove Ajan (aɪən) - to je izuzetak. Međutim, ako se prema normi završno s iz španskog uvek prenosi kao s, nas ne treba da zanima kako to izgovaraju Španci, Amerikanci ili Eskimi, jer je tu sve u redu (imali bismo izuzetak kada bismo naišli na neko špansko prezime koje se u originalu čita npr. bez tog s, kao u francuskom).

Mel Mandraković је рекао...

Agualusa je Agvaluza (stvar sasvim jasna, dovoljnmo je primeniti dva elementarna pravila transkripcije iz portugalskog).

Бараты́нский je, koliko znam, kod nas Baratinski. Varijanta sa j bi bila bliža originalu.

Chabon je Šejbon.

Guillermo se ni iz jednog jezika ne može preneti kao Gižermo, i ako ste to stvarno negde videli, valjda je reč o smešnoj i neukoj fonetskoj transkripciji (jer to lj u portugalskom zvuči kao fuzija lj, đ i ž).

Hammarskjöld je kod nas oduvek Hamaršeld. To je fonetska transkripcija (dosta precizna) iz nekog narečja, a ako se pridržavamo pravila, dobijamo Hamarskjeld.

Хрущёв je Hruščov, tu nema dileme (nikada nisam naišao na oblik Kruščev).

Анониман је рекао...

Očito nemam pojma o ničemu!
"Хрущёв je Hruščov, tu nema dileme"
Da li je to prava istina ili nečije NAKARADNO tumačenje! Ubacite u prevodilac Хрущёв i odslušajte izgovor!
Ne da nemam pojma o ničemu, nego sam i, čini mi se, prilično GLUV jer sam čuo HRUŠĆOV(F)?
Zanimljivo je da bih na času ruskog jezika za čitanje HRUŠČOV dobio tek dovoljan, a za HRUŠĆOV(F) odličan.
ALI OČITO U OVOJ ZEMLJI IMA TOLIKO PAMETNIH I RAZBORITIH IZ SVIH OBLASTI, DA BI MOGLI I RUSIMA PRE(O)DAVATI RUSKI!
Naravno, boli nas uvo za sve, mi smo najpametniji! :)

eEnigmata

Mel Mandraković је рекао...

Šta je s tobom, Pepiška?
Prvo, ako misliš da nemaš pojma "o ničemu", poštujući Pravopis treba da napišeš "ni o čemu".

E, isti je slučaj sa Nikitom: šta god mislio, šta god ti se činilo, kako god Rusi gledali na to, poštujući važeći srpski Pravopis, treba da napišeš Hruščov. Ti iz svog zadovoljstva možeš da koristiš i originalni izgovor (gre'ota da se baci, ako si već imao peticu iz ruskog), ali ako koristiš standardni srpski jezik, onda ti to staro znanje ničemu ne služi.

Анониман је рекао...


Svi navedeni primeri nađeni su
u knjigama, koje sam čitao.Nisam
se trudio da zabeležim odakle su
uzeta ova dubletna imena.
GIŽERMO je GILJERMO MARTINEZ,
argentinski pisac. Može se naći
njegov roman sa nakaradnim imenom.
KRUŠČEV i BARATINSKIJ takođe su
ovako napisani u nekim knjigama.
Slovarim

Анониман је рекао...

Oko bitnih, suštinskih stvari se ne slažemo! To, po meni, nije razlog da se svađamo i vređamo!
Rusi će i dalje tako izgovarati to ime, a lingvisti i oni koji misle da nešto zanju o tome će puno puta menjati pravila.
Imam lična iskustva sa takvima koji misle da nešto zanju o jeziku! Vuk je dobro počeo, a onda se pojavlo svega i svačega.
Ali, jasno je da ja nisam dorastao toj "logici", pa neću dalje ni učestvovati u takvim raspravama!
Petar

Mel Mandraković је рекао...

Ne slažemo se zato što govorimo o različitim stvarima: ja o transkripciji, a ti o izvornom ruskom izgovoru. Kao što sam gore objasnio, ljudi često brkaju te dve discipline, jer ne shvataju da je transkripcija sistemska adaptacija po utvrđenim pravilima, a ne zapisivanje po sluhu. Da li su ta pravila formulisali oni koji stvarno znaju nešto o jeziku, ili oni koji samo misle da nešto znaju, ili oni koji su skloni nakaradnom tumačenju - nije na nama da procenjujemo, već smo kao govornici standardnog srpskog jezika dužni da prihvatimo zvanične pravopisne norme.