28. 4. 2018.

Smiješano najlakše se pije

Objavljeni su rezultati Memorijala Pavić-Kraker, raspisanog povodom 600. broja Feniksa. Učestvovalo je pedesetak enigmata iz regiona, sa 88 ispravnih križaljki (i jednakim brojem rebusa). Pobednički par križaljka + rebus delo je Nebojše Dragomirovića, koji je od petorice Feniksovih urednika sakupio 132 poena (70 + 62). Na drugom mestu je tandem Mladen Marković & Dejan Minić sa 129 poena (64 + 65), a na trećem nedavno preminuli Zlatko Delić sa 128 poena (64 + 64).

Svi zainteresovani su zacelo već videli pobednički rad, no valja ga i ovde citirati.

Meni je, kao kolegi, drago što je Dragomirović (na ovom blogu jednom ili više puta označen kao večiti drugi) konačno pobrao lovorike, dok kao autor i zagovornik borbe za kvalitet baš i nisam oduševljen njegovim rutinskim sastavom sa hrpom amaterskih detalja. S obzirom na to da on inače kombinuje ekstremno poznato sa ekstremno poznatim, kad je reč o rešivosti (ili poetski rečeno: pitkosti), križaljka je zasigurno stopostotno odgovorila očekivanjima uredničkog žirija. Međutim, nameće se pitanje da li su očekivali išta osim toga, jer je malo verovatno da nijedan od preostalih 87 radova nije bio zanatski savršeniji.

Naime, ako prebrojimo sve te jednoslove, dvoslove i troslovne skraćenice oko centralne kombinacije, dolazimo do zaključka da je belina sa rebusom i tematskim pojmom napravila toliku štetu da bi opravdanje moglo da se pronađe samo u fantastičnom sadržaju. A fantastičnog sadržaja nema: obična, svakidašnja belina 7 x 7, sa čak 5 množina i 2 glagola, strukturalno uprošćena, tj. predvidljivo prilagođena tematskim pojmovima, moglo bi se reći i otrcana. Zato je zaista teško opravdati npr. ovaj skaradni ćorsokak sa užetom ili nabacane froncle ispod slike.

Ipak, šire posmatrano, križaljka nije dozlaboga rđava. Dobra je isto onoliko koliko je dobra bilo koja druga Dragomirevićeva kreacija, i nedostaje joj sve što generalno nedostaje njegovim uracima: prefinjenost. Da li nema dovoljno vremena ili nerava, teško je reći, tek uz svaku laganu, ukusnu belinu 7 x 7 on obavezno ponudi i porciju usitnjenog, nejestivog otpada. I to se, što rekao Njegoš, smiješano lako može popiti, ali ne baš uvek. Kad autor sastavlja za neku posebnu, svečanu priliku, valjalo bi da se malo odlepi od svog svakodnevnog šablona. Pogotovo ako taj autor uživa veliko poverenje i naklonost. 

Ako pogledamo tabelu sa rezultatima za križaljke bez rebusa (do 22. mesta), zapazićemo da je pobednički rad prilično odskočio od konkurencije, te se može pretpostaviti da je u tih 4 poena (za koliko prvoplasirani beži drugoplasiranom), sublimiran upravo onaj kvalitet koji nedostaje svim ostalim radovima. Jer, pazite: to nije razlika od 0, 2 poena, već nešto, jelte, osetno, opipljivo, golim okom vidljivo. I sad... nečije golo oko bi moglo da opazi kako neko ko se ič nije trudio da spasi svoju kombinaciju od onog usitnjenog otpada ima npr. 12 poena više od njega koji  je dao sve od sebe da izbegne dvoslove. Ili, neko ko se mučio da uglavi kakvo nezgodno slovo, da izvede neku strukturalnu vratolomiju, da unese malo svežine u svoju glavnu kombinaciju (...) može primetiti da u pobedničkom radu toga nema ni u tragovima, a da je nagrađen sa 15 poena više. I tako bismo svi mi sa golim očima od sutra mogli da počnemo da pravimo iste ovakve beline sa vratarkama i intrigama, da šaljemo na konkurse isključivo diletantske radove sa po 6 množina, 2-3 infinitiva, 5-6 dvoslova, troslova i URV - ova (jer to se, izgleda, najviše ceni), da za novine sastavljamo još nonšalantnije (ako nonšalantnije uopšte i može)... a to ne bi bilo dobro. Ne bi, zaista.

Zato bih zamolio pobednika da se naredni put malo potrudi (recimo, da odvoji 3 sata umesto 2), pa kad iz ovog ili onog razloga pobedi, da to ima više smisla. Pored toga što svi mi znamo (ili bar verujemo) da on zaslužuje zlato, ne bi bilo loše da nam to jednom i pokaže.  :)


1 коментар:

Nedjeljko Nedić је рекао...

Nedostaje ti onaj s 56 bodova, tj. ja. I ja bih ovu križaljku uvrstio među trideset, ali na 1. mjesto ni u snu.