22.04.2018.

Neveni

Počev od majskog broja, časopis za mlađe osnovce Mali Neven donosi Mandrakovu enigmatiku na nekoliko strana. Takođe, čast mi je da vas obavestim da će od narednog meseca u listu Neven, koji je namenjen starijim osnovcima (i koji je osnovao Čika Jova Zmaj, a obnovio ga Mika Antić) biti mnogo enigmatskih priloga!

Toplo preporučujem oba časopisa u ime urednica, izuzetno posvećenih i profesionalnih dama, Ivane Đukić i Jelene Dopuđ.

Za letnje brojeve tj. trobroje Malog Nevena i Nevena su, pored mene, zagonetali: Dejan Minić, Dragiša Cetić i Nedjeljko Nedić, a verujem da će lista entuzijasta uskoro biti proširena. Ako želite da svoj enigmatski CV obogatite pojavljivanjem u legendarnim dečjim novinama, pošaljite svoje priloge (orijentišite se prema sadržaju koji je prošle godine plasiran na blogu Enigmatika za decu OVDE). 

Mali Neven
Neven

5 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Čestitam!
Srećno!

Nedjeljko Nedić је рекао...

Izvrsno si to uradio. Bravo, Mladene!

Dejan је рекао...

Pošto sam dobio strane (majski brojevi Nevena i Malog Nevena) u kojima se nalaze moji radovi, mogu da potvrdim da je Mladen izuzetno odradio grafičku pripremu. Meni je pravo zadovoljstvo i velika sreća da radim za decu.

Ne znam kakav je dogovor sa urednicima, ali se nadam da će enigmatske strane biti objavljene i ovde na blogu. Za početak, najpre taj aprilski broj Malog Nevena.

Mel Mandraković је рекао...

Hvala lepo. :)

Planirao sam da objavim strane kad zastare. Naravno, ko god želi da vidi kako to izgleda, a bavi se enigmatikom, može se javiti privatnom porukom. Svi ostali su potencijalne mušterije. :)

Razmišljam i o tome da se malo posvetim dečjoj poeziji (i prozi, zašto ne). Godinama sam s podsmehom gledao na svoje literarne izlete, a kad zrelo razmislim, zaključujem da je ćemo svi biti na gubitku ako nastavim da ignorišem svoj talenat: i deca, i ja, i književnost. :)
Imam jednu traumu iz detinjstva, i trebalo bi da je zalečim. Naime, jedina pesma, tačnije: poema koju sam kao dečak objavio izašla je u školskom listu i zvala se "Vetar i jesen". Bio sam đak četvrtak, i neka umna glava koja je uređivala te strane (valjda priučena nastavnica srpskog, polupismena učiteljica ili slična prosvetiteljka) je jednostavno zaključila da to nije moglo da napiše dete. Zato je objavljena BEZ POTPISA (van lokala sam bio mnogo priznatiji, i još uvek sam :P).
Kako god, mene je majka rodila za pesmu (i kukanje, a to je ista stvar). :) Počelo je tako što sam na početku drugog razreda dobio domaći zadatak: priča o nekoj korisnoj životinji. Ko zna čime vođem, naumio sam da napišem pesmu, ali nisam znao kako to da izvedem, i onda je moja mama uzela olovku i za tili čas izlila "Pčelicu". Gledao kako klepa pesmicu kao od šale, otprilike kao kad neko vezuje pertlu, i shvatio da i ja to umem. :) (Pčelica je jedna mala/ na crveni cvetak stala/ pa sve misli, pa sve gleda/ da l' će biti slatkog meda?! Vredna pčela, vredna mala, otišla je i med dala, pa se malo odmorila/i na novi put krenula./ Letela je tamo-amo/ svaki cvetak zagledala/ i uvek se u košnicu/ zadovoljna vraćala.)

Ne znam zašto sam sve ovo (ovde) napisao. Valjda sam se poslednjih dana previše bavio dečjom slikom sveta, pa sam malo podetinjio. :)

Mel Mandraković је рекао...

Editovao sam post jer sam juče nešto pobrkao: prvi prilozi izlaze u majskim brojevima, onda idu trobroji, pa naredni tek u septembru. Dakle, prilozi koje budete poslati će morati da čekaju novu školsku godinu, jer sam sve ostalo već završio.