Enigmatski virtuoz na čiji rad danas želim da vas podsetim, jedan je od najistaknutijih gardista stare garde, Vožd višedecijske borbe za kvalitet, Zevs "belinaškog" Olimpa, Židov srpske krvi, ili jednostavnije: Živan Živko Dokić.
Ovaj autor je svoj prvi enigmatski sastav, ukrštenicu, objavio pre 44 godine. Više od 30 godina je bio deo enigmatskog vrha, poznat po izvanrednim belim kombinacijama, a danas je pomalo skrajnut. U popularnim novinama odavno nismo videli nijedan njegov upečatljiv rad, kojim bi mlađim ljubiteljima enigmatike demonstrirao kako treba postupati sa belinama, kada enigmata odluči da im se posveti. Dokić, koliko sam uspeo da primetim, nije neko ko pravi velike bele kombinacije da bi nešto dokazao sebi ili drugima. Njegovi kvadrati su pre izraz ljubavi prema ukrštenim rečima i ukrštanju, i gotovo uvek su namenjeni rešavačima.
Ima autora koji sastavljaju takoreći za sebe (ali nesebično objavljuju kreacije), pa silom razvlače svoje kombinacije u svim pravcima, ne bi li sve to izgledalo što spektakularnije i stručnije. Kad uzmete olovku, shvatite da su to smešne "o-ruk" beline, koje obavezno sadrže nazive egzotičnih mušmula sa Madagaskara, američkih proizvođača čačkalica i dugmadi za manžetne i, naravno, mesta u jugozapadnom Bangladešu, Ruandi i Ognjenoj Zemlji. Ništa od toga ne možete sresti u Dokićevim sastavima. Oni su savršeno rešivi, lagani, sadržinski umereni, možda ne baš uvek po ukusu enigmo-kritičara koji u životu nisu napravili ni pristojan kvadrat 6 x 6, ali svakako veoma kvalitetni.
S tim u vezi, a i nevezano za to, osećam potrebu da objasnim razliku između "rekorderskih" i rekorderskih sastava. Prvi i nezaobilazan kriterijum jeste jezička korektnost. To, na primer, znači da "rekorderski" sastavi Živote Stankovića (čiji rad mi je, generalno, simpatičan), poput ukrštenice 11 x 7 bez crnih polja, mogu biti uvaženi kao ispravni rekordi samo kada bismo se šalili. Pošto je Stanković humorista, najbolje je takve pokušaje shvatiti kao manifestaciju smisla za humor. Izmišljanje složenica i sintagmi se može tolerisati samo dok to ostaje u zoni realnosti (recimo, pojam "istosijaličan" ni logički, ni formalno ne postoji, niti je potrebno da se uvede - jer ne označava apsolutno ništa; "listana palica" takođe; o pesnički slobodno konstruisanim etnicama da ne govorimo). Enigmata jeste stvaralac, ali nema zdravorazumsko pravo da izmišlja jezik, već da ga koristi za svoje kombinacije, i zato smatram da se mnogi zvanični enigmatski rekordi ne računaju.
Teoretičari vrlo često u isti koš trpaju dijamant i štras, pa bi mnogima od njih fino legla koja lekcija iz logike. Evo male pomoći: dobar pevač sa dijapazonom od 5 oktava (takvi se retko rađaju, ali postoje) ne može biti "potučen" od lošeg pevača ili ne-pevača koji može da uhvati i 6. oktavu. Postoje neki ljudi koji mogu da proizvedu skoro sve tonove klavijature, ali ne mogu da otpevaju muzički ispravno više od nekoliko. U tom grmu leži zec: posmatrano iz fenomenološkog ugla - pobednik je ovaj koji ne zna da peva, ali ima veći raspon. Posmatrano uz učešće sluha, muzičkog znanja i zdravog razuma - šampion je pevač koji 5. oktavu peva jednako kvalitetno kao prvu. Isto važi i za enigmatiku: priča o rekordu se završava tamo gde počinje konstruisanje i fantaziranje. Nijedan rešavač nije dužan da trpi nepotrebno i neumesno pronalazaštvo (dobro je da uz takve sastave stoji napomena: zafrkancija ili kobajagi ukrštenica), i tako stižemo do drugog, jednako važnog, kriterijuma: do rešivosti, naravno. Dokić veoma dosledno i uspešno poštuje oba zahteva, i zbog toga ću rado predstaviti barem još jedan njegov rad.
Teoretičari vrlo često u isti koš trpaju dijamant i štras, pa bi mnogima od njih fino legla koja lekcija iz logike. Evo male pomoći: dobar pevač sa dijapazonom od 5 oktava (takvi se retko rađaju, ali postoje) ne može biti "potučen" od lošeg pevača ili ne-pevača koji može da uhvati i 6. oktavu. Postoje neki ljudi koji mogu da proizvedu skoro sve tonove klavijature, ali ne mogu da otpevaju muzički ispravno više od nekoliko. U tom grmu leži zec: posmatrano iz fenomenološkog ugla - pobednik je ovaj koji ne zna da peva, ali ima veći raspon. Posmatrano uz učešće sluha, muzičkog znanja i zdravog razuma - šampion je pevač koji 5. oktavu peva jednako kvalitetno kao prvu. Isto važi i za enigmatiku: priča o rekordu se završava tamo gde počinje konstruisanje i fantaziranje. Nijedan rešavač nije dužan da trpi nepotrebno i neumesno pronalazaštvo (dobro je da uz takve sastave stoji napomena: zafrkancija ili kobajagi ukrštenica), i tako stižemo do drugog, jednako važnog, kriterijuma: do rešivosti, naravno. Dokić veoma dosledno i uspešno poštuje oba zahteva, i zbog toga ću rado predstaviti barem još jedan njegov rad.
Ova ukrštenica je trećenagrađeni sastav sa više puta pominjanog "Enigminog" konkursa MINOS - Borba za kvalitet 1990, a kometar žirija je glasio: "Rad odlikuju 3 lepe beline, od kojih centralna 8 x 8 ima posebno duhovit izlaz (čovekoliki majmun). Reči su prepoznatljive. Nedostatak je nedovoljna povezanost delova lika i nefunkcionalno postavljanje crnih polja, što je posledica tehnike koju je autor koristio."
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар