14.11.2013.

15 x 6

Predstavljam vam jedan mali, sitni, uzgredni svetski rekord: prvu belinu 15 x 6 u istoriji enigmatike, pa još molersku. Nadam se da su svi već shvatili koliko sam ja skroman i nenametljiv, te da mi (skoro) niko neće uzeti za zlo to što uporno naglašavam razlike između autora i kojekakvih di-džejeva, koji stvaraju uz pomoć štapa i kanapa, i ostalih mediokritetskih pomagala. Ja sam pomalo staromodan, a možebiti i zaostao, i ne mogu da se merim sa tim enigmo-gigantima novog doba, ali mogu da koristim svoju kreativnost, i da se tu i tamo poštapam sopstvenim podsetnicima (koji su, takođe, nastali na bazi moje lične, nepatvorene kreativnosti), da prizivam u pomoć svoje (sada već nemalo) iskustvo i da, u krajnjoj nuždi, istražujem enciklopedije i neke zvanične dokumente sa interneta (mada sam, pukom igrom slučaja, za razliku od ovih modernih kolega koji su ranu mladost proveli u drndanju vune i mlaćenju prazne slame, već stigao da pročitam podosta literature - tako da ne moram mnogo da lutam i tragam). U svakom slučaju, ne bavim se jogom i transcendentalnom meditacijom, ne prevodim naslove nikome poznatih stranih filmova, i ne otkrivam fraze u knjižurinama koje niko ne čita. Sastavljam onako kako umem, kako mislim da treba, i koliko mi moje skromne sposobnosti dozvoljavaju: mnogo mi je važno da ne uvredim rešavača (jer ga dovoljno vređaju ovi sa štapovima), i da ne preteram sa skromnošću. Ako mi se ponekad i omakne da postavim neki rekord, molim vas da to ne shvatate lično. Pa, bože moj, dešavalo se i boljima od mene, zašto bih ja bio jedini koji treba da ispašta zbog svoje kreativnosti?!

Hoću da iskoristim ovu priliku da izrazim jednu pustu želju: hoću i ja da budem mediokritet! Zašto da ne? To je super stvar: enigmatski mediokriteti su u današnje vreme na najvišoj ceni: oni su urednici, gazde, lingvisti, cenzori, kritičari (da podsetim: u proseku imaju 3 sumnjiva razreda srednje škole), te kontrolišu moje radove, preuređuju ih po svom nahođenju, pozivaju se na sistemske greške kada ih otvoreno pitam kojim su se čudom nametnuli kao glavni i odgovorni, vređaju mi sivu koru sofizmima i ostalim logičkim greškama, i smatraju da sam bezobrazan kad im zatražim argumente (i svoje pare). Neću da spuštam ovu idealističku besedu na prizeman, materijalistički nivo, te da pominjem da ti polupismeni balvani primaju čak i plate za svoju glupost i neznanje, ali moram da vam navedem podatak da ja, ovako sebičan, stvaram isključivo u humanitarne svrhe, da prehranim i utovim krembile i razne VD vampire, kako bi i dalje mogli da mi gazduju i da mi otimaju bedne, smešne i sramne honorare. Dakle, hoću i ja da budem kao oni, pa makar morao da se odreknem te besmislene kreativnosti. Ne samo da mi ničemu ne služi, nego mi i škodi.



Pdf zip OVDE.

16 коментара:

Slavko Bovan је рекао...

Publikovano i na blogu Enigmatika (Tupljenje i oštrenje). Odoh da izrešavam!

Dejan је рекао...

Ja ću nešto kasnije da rešavam, a sada da čestitam geniju na ovom poduhvatu.

Mel Mandraković је рекао...

Hvala.(Ovo "genije" ću shvatiti kao šalu. Ne mogu da prihvatim drugačije :) ).

Rok Ban је рекао...

Milina je vidjeti ovako nešto, čestitke Mladenu a i ostalim na vrhunskim ostvarenjima, ovo neka im bude podstreh da nastave sa stvaranjem antologijski bjelina i ukrštenica.

Анониман је рекао...

Teško da ovako nešto može neko ponoviti, osim, možda, autor ove "rapsodije u bijelom".
Nikola

Mel Mandraković је рекао...

Hvala, Branko... i hvala, Nikola (ti si, inače, moj omiljeni posetilac bloga).

Ovim postom bih objavio kraj "rata". U principu, rekao sam sve što sam hteo, olakšao dušu i sad mogu da se posvetim mirnodopskom stvaranju. Ako je neko stekao utisak da sam agresor, ne krivim ga: moja agresija je zasenila sopstvene uzroke, pa se u nekom momentu činilo da je bezrazložna i uperena prema svima. Nije bila bezrazložna, a ni u kom slučaju nije bila slepa. Najvažnije od svega je da je, zapravo, bila odbrambena. Ja nisam Dalaj Lama, i imam vrlo definisan prag tolerancije. Možda bih i mogao da otrpim više, ali neću... jer nemam razloga da dalje tolerišem one koji mi kače magareće uši (a to rade i mojim dragim kolegama). Posle tih ušiju su na red došli amovi, pa samari, pa bičevi, pa jahanje... i tu više nisam tvrda srca bio. Da plačem ne volim, ali imam zube... i morao sma da ih pokažem.

Želim da se izvinim svima koji su, ni krivi, ni dužni (ako je bilo takvih) dobili po nosu. Nemam više potrebu da isterujem pravdu, zaključao sam asrenal, a ključ će mi biti pri ruci samo iz predostrožnosti. Takođe, neću više predstavljati svoje radove na ovom blogu, niti promovisati sebe. Želim da se zna da ja umem da poštujem sve one koji zaslužuju poštovanje (ako su loši autori - poštujem ih zato što su fini i pošteni ljudi, ako su prosečni - poštujem ih zato što se ponašaju u skladu sa svojim sposobnostima, ako su dobri - poštujem ih zato što su dobri, a pridodam i malo hvale na račun nekih ljudskih kvaliteta, a ako su odlični - poštujem ih zato i samo zato što su odlični... i nemam šta da dodajem, niti da oduzimam). Dakle, svi naredni postovi će biti posvećeni mojim kolegama.

Zamolio bih ne-kolege da se ovde ne oglašavaju i da ne prodbubljuju polarizaciju (koja nije nastala ni zbog mene, ni zbog bilo kog pojedinca... jednostavno, prirodno je došlo do podele). Arsenal je zaključan, i voleo bih da tako ostane.

Još jednom bih se zahvalio svima koji su makar pokušali da razumeju moje "divljanje". Ko je shvatio - shvatio je, ko nije - ne mora. Ovaj blog će postojati i kada ja prestanem da radim na "projektu", i biće neka vrsta internet-knjige, koju će ljubitelji ukrštenica moći da čitaju godinama. Ne bih voleo da jednoga dana neko stekne utisak da sam sve ovo radio iz besa ili želje da sebe predstavim kao najvećeg, a da sve ostale spustim i ponizim, kako bih zalečio komplekse i frustracije koje sam zaradio tokom prethodnih godina, rintajući za enigmo-mediokritete. Ne, ovaj blog je nastao iz moje ljubavi prema ukrštenicama, i mog poštovanja prema sjajnim autorima. Voleo bih da do kraja ostanem veran tom motivu.

Анониман је рекао...

Imam problema sa preuzimanjem PDF-a, JPEG ce valjda biti dovoljno dobar. Uzitak rjeshavanja cu ostaviti za pauzu na poslu.
Uzitak komentara odmah - cestitke Mladenu za sve, najvishe za odluku da odrzi blog i osnovnu ideju. Radove cemo, nadam se, moci vodjeti na drugim blogovima, na uzitak domacina, rjeshavacha,kolega autora...
Hajro H(edonist)

Ilija Đurković је рекао...

Mladene, svaka ti čast!

Mel Mandraković је рекао...

Hajro i Ilija su sve vreme pružali vernu podršku osnovnim idejama bloga, i ne bi bilo fer da se ogrešim o njih, nastavljajući da skrećem s teme, i da ih dovodim u neprijatne situacije. Oni su pravi obožavaoci enigmatike (kao i ja), i ovaj blog postoji zbog njih i za njih (a onda i za sve ostale ljubitelje ukrštenica).

Hvala vam obojici.

resad besnicanin је рекао...

Evo, upravo sam rešio ovu neverovatnu kreaciju. MLADENE,SVAKA ČAST!
Nisam ni slutio da ću da pokrenem ovakvu revoluciju. Najpre sam ja sastavio prvu ukrštenicu (objavljeno je ukupno pet)sa belinom 6X12. Jedino je Mladen uspeo da sastavi istu. Postavio sam i rekord u "Enigmatici" (skandinavka je istih dimenzija kao i ova sa belinom 15X6)sa 24 crna polja. I tu se Mladen pokazao, te je izjednačio rekord - sa simetričnim rasporedom crnih polja.Onda smo nekako istovremeno objavili moleraj 24X4 (za sada po dimenzijama najveće beline ikada). U "Enigmi" smo jedino ja i Mladen kreirali moleraje 6X11
(predstavljene su na ovom blogu).U međuvremenu sam ja izjednačio rekord Željka Jozića sa molerajom 6X14... I da ne nabrajam više - izgubiću deo svoje skromnosti :)
Dakle, Mladene ti si postavio novi domaći zadatak sa ovim izvanrednim radom. I sve do(ako do toga dođe) onog dana kada se neko usudi i izjednači rekord uživaj na lovorikama!
Još jednom - SVAKA ČAST!

Mel Mandraković је рекао...

Jednog utorka kupih "Enigmu", da se ne dosađujem na času hemije... Prelistah je na putu do škole i utvrdih da REBES ima 3 ukrštenice. Ako vam kažem da hemiju volim manje i od nepravde, pa ako tome dodam da je profesorka koja mi je predavala taj predmet i danas moj apsolutni antifavorit (uključujući sve profesore sa kojima sam u životu bio u bilo kakvom kontaktu) - onda ćete shvatiti zašto tako živo pamtim taj aprilski dan 2003. godine: uživao sam na času hemije kao nikada pre, ni posle toga. Kad je zvonilo, ispod ukrštenice koja je imala naslov "Plišani medvedić", spontano upisah 5+, da se ne zaboravi.

To je, dakle, bio taj trenutak kad sam prvi put pomislio: "hoću i ja tako!", i još uvek mislim da je ta ukrštenica, vizuelno sasvim neupadljiva, bez belina i tople vode, jedan od najboljih radova koji su ikada objavljeni u "Enigmi". (Takođe, mislim da bi na listi najkvalitetnijih radova koji su publikovani u tom listu tokom poslednjih 60 godina, Besničanin bio zastupljen sa dobrih 80, ako ne i 90 %.)

Ovo nikada nisam ispričao Rešadu. Čekao sam neku zgodnu priliku da mu se zahvalim za sve dobre radove koje nam je poklonio i kojima je (meni, a verovatno i još nekome)pokazao kako treba raditi. Da nije bilo Rebesa - ne bi bilo ni Mandraka, i zato mislim da svako "svaka čast" koje ja dobijem - pola pripada njemu.
Hvala, Reško.

resad besnicanin је рекао...

Sve sam rekao u gornjem komentaru. Mladene, nisam ja za džabe tebe proglasio mojim naslednikom. :)

Бранислав Никић је рекао...

Bravo Mladene!

Zoran Radisavljevic је рекао...

Bravo, Mladene! Trebalo je mnogo truda i umešnosti da se napravi ovako smela konstrukcija.

Mel Mandraković је рекао...

Hvala, Bane; hvala, Zorane. :)

Tehnički, kombinacija je mogla biti i bolja... ali, to bi verovatno bilo na uštrb rešivosti (pri tom, moram da kažem da nisam počeo od nule - ovo je dorađena tj. prerađena kombinacija 15 x 5, koju sam objavio u "Enigmatici". Prva dva vodoravna pojma su ostala ista, a povratni glagol je bio sličan... sve ostalo je drugačije).

Moja osnovna namera je bila da napravim maksimalno rešivu belinu, pa makar bila nesavršena. U nesavršenstva ubrajam sledeće stvari: strukturalnu predvidljivost (jednostavne suglasničke grupe u levom delu i sasvim monoton tematski pojam) i malo "dovijanje" (BUKOVO BURE - jamačno postoji, a katkad se koristi i kao pogrdni naziv za alkoholičara; SAZIV, koji je u boljoj varijanti PREVREMENI, ali zbog dimenzija ukrštenice u poslednjem trenutku odlučih da promenim pridev, i SPAVATI LEPIM SNOM, što je moglo biti opisano i figurativno, npr. "bezbrižno živeti" ili "živeti u iluzijama". Uzgred, STAJATI NA BELEZI je izraz koji sam otkrio kod Ćosića, a potvrdu nađoh u rečniku Sanu, pod odrednicom: stajati).

Desni deo beline je nešto manje rešiv (ali ne i nerešiv, nadam se): ne znam koliko je ANA LEČIĆ, udata INJAC, poznata, ali je primabalerina SNP - a, a AZIZ IZET (Aziz Izzet Biçici) igra u turskim serijama, i s obzirom na trendove, danas-sutra može postati zvezda i kod nas. :)

Uostalom, valjda niko nije lud da očekuje odsustvo nekoliko nepoznatih pojmova i bar jedne slobodne sintagme u ovakvom radu.

Mislim da je najvažnije da kombinacija, bez obzira na sve, ostane korektna i rešiva (a ovu bukvalno svako sa ulice može rešiti 80 %), te mogu da kažem da sam zadovoljan. :)

Анониман је рекао...

Cestitke Mladene, imash puno razloga za zadovoljstvo. Treba imati drskosti (i svasta nesto josh) za ovakav rad. Rijeshio sam sve i nemam razloga za neki ponos, rjeshivost je na nivou regularnih radova. Ochekivati "chupaviju" strukturu u ovakvom radu bi bilo besmisleno zakeranje. Slicne sintagme sam vidjao i u regularnim radovima. Pomaknuo si granice, svaka chast.
Hajro