My name is Bond. DŽEJMS Bond.

Dilemama u vezi sa prenošenjem reči iz drugih jezika nema kraja, pa je transkripcija tema koja praktično ne može zastareti. Tokom prethodnih 100 godina se nagomilalo toliko pogrešno prenetih ličnih i ostalih imena, da bi bio potreban bar još jedan vek da se sve te izvitoperene reči koriguju i usklade sa danas svima lako dostupnim transkripcionim pravilima. Zapravo, spisak je moguće napraviti odmah, ali treba znati da su mnoga imena odavno postala deo naše opšte kulture, kao i deo svesti prosečnog govornika srpskog jezika, pa bi pojedine intervencije verovatno bile uzaludne, a i preterane. Ne znam da li bi imalo smisla prekrštavati Halejevu kometu ili Morzeovu azbuku na temelju saznanja da se njihovi tvorci zovu (tj. prezivaju) HALI i MORS, ali ono za šta se i te kako treba zalagati jeste ispravna transkripcija onih imena čiji su vlasnici postali internacionalne zvezde u XXI veku, budući da je danas, u eri kompjutera i interneta, lakše nego ikada saznati istinu o bilo čemu, pa i o tome.

Međutim, izgleda da ni laka dostupnost informacija nije dovoljna za ispravno prenošenje. To svakodnevno možemo primetiti na televiziji, na radiju, u novinama, na portalima i, naravno, u ukrštenim rečima. Ja sam jednom (ili više puta) pisao o toj pojavi, a inspiraciju za ovaj tekst sam pronašao na javnom servisu. Nedavno je održana dodela Oskara, pa su se simultani prevodilac i autor kajrona (koji nas je u pauzama podsećao na neka ranija filmska ostvarenja, a samim tim i poznata imena) potrudili da me ubede kako su npr. Tvrtko Prćić i Ivan Klajn, zapravo, džaba krečili. Dakle, govoriću o pogrešno transkribovanim imenima iz engleskog jezika koja i enigmati svakodnevno koriste, te ću pokušati da odgovorim na pitanje gde je granica između grešaka koje su nedopustive i onih koje se ipak mogu prihvatiti.

Kejt Blančet

Prvo, treba znati da je transkripcija stvar dogovora. U većini slučajeva nije važno kako nešto zvuči u originalu, budući da u engleskom jeziku takoreći nema čistih vokala, već kako treba. To "kako treba" znači: onako kako je postulirano i prihvaćeno. Pravila su davno formulisana, ali do prihvatanja nikada nismo stigli, pa i dalje prepevavamo imena po osećaju, sluhu ili inerciji. Drugo, ako je za utehu, nismo jedini koji to rade - recimo, Španci su daleko gori od nas, i uopšte se ne sekiraju zbog toga. Oni i dan-danas prilagođavaju imena svojim jezičkim navikama, pa ih prevode, prekrajaju i skrnave, jedino brinući o tome da im budu što zgodnija za izgovor. Treće, insistiranje na purizmu je besmisleno (da li Englezi i Amerikanci mogu da izgovore neko srpsko ime u originalu?! Ne, oni čak i Beograd zovu adaptiranim imenom), ali i kad koristimo iščašene oblike - mislim da to ne bi smelo biti bez mere i stila. Kada, recimo, novinarka RTS - a, koja je uz to i filmski kritičar, kaže da je Oskara dobila Kejt BlanŠET (dakle, em fonetski pogrešno, em sa pogrešnim akcentom) - to prevazilazi jezičku slobodu i, u trenutku kada su sve oči sveta uprte u novu oskarovku, deluje neuko i nedopustivo.

Da vidimo šta, između ostalog, predlaže Tvrtko Prćić:

1)

Bafalo (Buffalo): NE Bufalo

Graučo (Groucho): ~ Marks; NE Gručo

Mors (Morse): Helen, Samjuel ~; NE Morze

Hali (Halley): Edmund ~; NE Halej

Volter (Walter): ~ Skot; NE Valter

Bejkon (Bacon): Fransis ~; NE Bejkn, NE Bekon
Vilber (Wilbur): NE Vilbur

Briten (Britten): Bendžamin ~; NE Britn
Oden (Auden): Vistan Hju ~; NE Odn 
Iden (Eden): Antoni ~; NE Idn
Njuton (Newton): Olivija ~ Džon, Ajzak ~; NE Njutn
Koten (Cotten): Džozef ~; NE Kotn, NE Koton
Mejson (Mason): Džejms ~; NE Mejsn

Frensis Be(j)kon

Navedene greške ćemo teško ispraviti, ako se to od nas uopšte očekuje. Prćić u "Novom transkripcionom rečniku" iz 1998. godine aminuje ukorenjene oblike: Samjuel Morze, Edmund Halej, Bendžamin Britn, Antoni Idn i Isak Njutn, ali se samim tim otvara pitanje: zašto ne dozvoliti i ostalima da budu onakvi kakvi su kod nas decenijama bili?! Bafalo? Graučo? Vilber (u spomenutom rečniku piše da je ovo ispravna varijanta, ali je autor kasnije promenio iskaz)? Posle tolikih godina - sve to zvuči pogrešno. Uostalom, prezimena sa spiska su samo neznatno osakaćena, pa bi retroaktivna primena principa bila gotovo nesuvisla. Proaktivno - svakako treba voditi računa. Ako bi se pojavio neki novi Walter, bez nedoumice bismo transkribovali kako treba (što se Wilbura tiče, ne bismo bili baš sasvim sigurni, jer bi u međuvremenu Prćić opet mogao da se predomisli). Pre 100 godina nismo znali, i čitav XX vek nam je protekao u neznanju. Pošto se završio, sve proizvoljne, ali odomaćene transkripcije se mogu smatrati nekom vrstom istorijskog nasleđa. Ono što možemo je da u ovom veku budemo precizniji. Frensis/Fransis u krajnjoj nuždi može da prođe i kao BEKON (ako ni zbog čega drugog, onda zbog tona i tona literature), ali će zato npr. Kevin uvek biti BEJKON.

2)
Gejbl (Gable): Klark ~; NE Gebl 
Mej (Mae): ~ Vest; NE Me

Renolds (Reynolds): Bert ~; NE Rejnolds

Boui (Bowie): Dejvid ~; NE Bouvi

Makgro (MacGraw): Ali ~; NE Mekgrou, NE MekGrou, NE Mek Grou

Su (Su, Sue): NE Sju

Hamfri (Humphrey): ~ Bogart, NE Hemfri

Džoun (Joan): ~ Kolins, Kroford, Saderland; NE Džoan

Kroford (Crawford): Džoun, Sindi ~; NE Kraford

Vudvard (Woodward): Džoana ~; NE Vudvord

Presli (Presley): Elvis, Prisila ~; NE Prisli

Berton (Burton): Ričard ~; NE Barton

Merfi (Murphy): Edi ~; NE Marfi

Terman (Thurman): Uma ~; NE Turman

Terner (Turner): Ketlin, Ted, Tina ~; Ne Tarner

Herli (Hurley): Elizabet ~; NE Harli

Hert (Hurt): Vilijam ~; NE Hart

Berd (Bird): Lari ~; NE Bird

Bejsi (Basie): Kaunt ~; NE Bejzi

Bridžiz (Bridges): Bo, Džef, Lojd; NE Bridžis

Klous (Close): Glen ~; NE Klouz

Pačino (Pacino): Al ~; NE Paćino 
Čimino (Cimino): Majkl ~; NE Ćimino
Bogdanovič (Bogdanovich): Piter ~; NE Bogdanović

Me(j) Vest

Ovde imamo transkripcije na granici prihvatljivosti, za koje nisam baš siguran da im je neophodna korekcija. Reč je o vrlo sitnim nedostacima koji ne deformišu originalna imena, niti bodu oči neukošću ili glupošću. U stvari, radi se o jednoslovnim greškama, s tim što to jedno slovo negde fali, negde je u višku, a negde je supstituisano drugim samoglasnikom ili suglasnikom koji je sličan po zvučnosti. GE(J)BL je, to danas skoro svi enigmati znaju, nekada davno ostao bez tog jednog J. Iako lično koristim ispravnu transkripciju, ne smatram velikim grehom ni zadržavanje stare. Isto mislim i o ME(J) Vest. 

Dejvid Bou(v)i

U drugoj podgrupi su oni čija su imena odavno postala deo našeg opšteg znanja uz slovo viška: RE(J)NOLDS,  BOU(V)I, MAKGRO(U), S(J)U. Kako ćemo ih nadalje zvati - verovatno zavisi od toga da li prednost dajemo slovu ili duhu jezika, ali je činjenica da će za mnoge generacije Bert zauvek ostati Rejnolds, Dejvid će biti Bouvi, Ali Mekgrou ili Makgrou (to E u Mac je ionako trivijalna greška), a prva filmska Lolita, čija je karijera odavno završena, kod nas će verovatno ostati zapamćena kao Sju Lajon. 

Džoan Vudvord

DŽOUN? Zvuči neprirodno. KROFORD? Kasno. Teško je prihvatiti i SINDI KROFORD, koja je postala poznata tek osamdesetih, a kamoli DŽOUN KROFORD tj. DŽOAN KRAFORD, koja je bila jedna od najvećih diva tridesetih i četrdesetih godina. Uostalom, da li je Prćić sasvim u pravu? Pa, ako za primer uzmemo suprugu Pola Njumena, koju znamo kao DŽOAN VUDVORD, izgleda da nije: on kaže da je njeno ime DŽOANA. Neće biti. Njeno ime je Joanne, i izgovara se vrlo slično kao i ime glumice Kraford tj. Kroford (Joan), što će reći da može biti samo DŽOAN ili DŽOUN. Odakle se pojavilo ovo A na kraju nije baš najjasnije, s obzirom na to da je Joanna sasvim treće ime tj. treća varijanta istog imena. 

Lolita Davidović

Pored ELVISA, koji je kod nas ušao u legendu sa prezimenom PRISLI, iako knjiga kaže da je PRESLI, oni koji teoriju vole više od prakse, mogu i slavnog RIČARDA BARTONA da zovu onako kako treba: BERTON. Istina, Prćić kaže da tu može da ostane BARTON, ali to otvara pitanje da li čitav niz sličnih prezimena treba "čačkati"?! TINA TERNER? EDI MERFI? UMA TERMAN? Čini se da su intervencije kasno stigle. Šta reći o italijanskom Ć tj. Č? Da li je došao trenutak da PAĆINU kažemo ČAO? Sumnjam. Jedino bi ubuduće trebalo izbegavati to Ć. Nije teško zapamtiti da to slovo u italijanskom uopšte ne postoji, a nema ga ni u engleskom. Samim tim, Piter (tj. Petar) BOGDANOVIČ, sin Srbina Borislava Bogdanovića u Holivudu nije mogao da sačuva porodično ime, a ako je verovati Prćiću, i mi treba da ignorišemo njegovo poreklo. Verovatno isto važi i za Lolitu DAVIDOVIČ, od oca Branka Davidovića. Stana KATIĆ je nekim čudom sačuvala dedino prezime, ali treba primetiti da po analogiji sa prethodnim slučajevima nije pogrešno (tj. pogrešno je) zvati je KATIK (IPA: _’kætɨk).

3)

Izadora (Isadora): ~ Dankan; NE Isidora

Trejsi (Tracy): Spenser ~; NE Trasi

Bakvold (Buchwald): Art ~; NE Bačvold, NE Bačvald, NE Buhvald

Barimor (Barrymore): Dru, Etel, Lajonel ~; NE Barimur 

Simor (Seymour): Džejn ~, ~ Krej; NE Sejmur 

Andžela (Angela): ~ Karter, Lansberi; NE Anđela

Džina (Geena): ~ Dejvis; NE Đina

Armand (Armand): ~ Asante; NE Arman

Barbra (Barbra): ~ Strajsand; NE Barbara

Endru (Andrew): NE Endrju, NE Endriju

Fosi (Fosse): Bob ~; NE Fos

Nolti (Nolte): Nik ~; NE Nolt

Bejsinger (Basinger): Kim ~; NE Besindžer, NE Bejsindžer, NE Bejzindžer

Džong (Jong): Erika ~; NE Jong

Hok (Hawk, Hawke): NE Houk

Mari (Murray): F.  ~ Abraham; NE Marej, NE Murej, NE Mjurej 

Lijam (Liam): ~ Nison; NE Lajam 

Biset (Bisset): Žaklina ~; NE Bise, NE Bize

Šanen (Shannen): ~ Doherti; NE Šenon

Penelopi (Penelope): NE Penelop, NE Penelopa

Volak (Wallach): Eli ~; NE Valah, NE Valač   

Džejn Simor

Za kraj sam ostavio imena koja smatram manje ili više oskrnavljenim, pa sam bez dileme da li ih treba ili ne treba korigovati. Mislim da IZADORA Dankan, bez obzira na to koliko je dugo bila prekrštena, ne može zadržati staro ime, jer se ne radi o transkripcionoj grešci, već o nekoj vrsti prevoda. Prćić tvrdi da je Spenser Trasi bezbolno ustupio mesto valjanom obliku TREJSI, mada se u enigmatici i danas sporadično može sresti prva varijanta. Čini mi se da je takav propust veći nego npr. u slučaju GEBL (pošto je to primer predratne transliteracije tj. čitanja po Vuku), i da ne postoji nikakvo opravdanje za opstanak starog oblika. Džejn SIMOR je takođe dugo bila pominjana u našim medijima sa bezmalo transliteriranim i potpuno deformisanim prezimenom SEJMUR. BARBRA Strejsend (tj. STRAJSEND) je kod nas najčešće Barbara, mada čovek ne mora biti previše pismen da bi ispravno pročitao njeno ime (relativno skoro je u emisiji "Tvoje lice zvuči poznato" 15/15 ljudi izgovorilo njeno ime pogrešno). Što se ANDŽELE, ANDŽELINE, DŽINE i sličnih imena tiče - dovoljno je setiti se da u engleskom jeziku ne postoji slovo Đ. 

Art Bakvold

Glumačka porodica BARIMOR je kod nas dugo bila poznata kao Barimur. Istina, DRU je u startu ispravno transkribovana, ali nema smisla njenog dedu Džona ili baba-tetku Etel i dalje zvati pogrešno, tim pre što i tu nije reč o propustu, već o grešci bez pokrića (pretpostavljam da je neko to -more pročitao kao Moor). Zašto je ARMAND Asante kod nas postao poznat kao Arman nije teško zaključiti: neko je na osnovu prezimena zaključio da je reč o Francuzu. Danas, kada znamo da on nema nikakve veze sa Francuskom, možemo da čitamo onako kako piše. Art BAKVOLD, čije su humoreske pre 30, 40 godina mogle da se sretnu u našim zabavnim časopisima, redovno je potpisivan kao BAČVOLD. U stvari, to njegovo prezime se teoretski može čitati i sa Č, ali, eto, u praksi je Bakvold i trebalo bi to poštovati (ako ga neko još uvek pominje). Tu se, mislim, može primetiti razlika između onoga što smatram zanemarljivom i krupnom transkripcionom greškom: da se je npr. uvrežio oblik BEKVOLD - to bi se moglo tolerisati. 

Beti Dejvis

Bob FOSI, Nik NOLTI i, pre svih, BETI Dejvis imaju to jedno E, koje se u mnogim engleskim rečima ne čita kada je na kraju. Međutim, u ovim slučajevima se ne može ignorisati. Pošto je reč o značajnim filmskim ličnostima (Beti je jedna od najvećih glumica XX veka, Fosi "kralj mjuzikla") i pošto već znamo kako treba, korekcije smatram vrlo poželjnim. 

Eriku DŽONG smo najpre prenosili kao JONG (tako je potpisana na prvim srpskim izdanjima), a KIM BEJSINGER je dugo bila Be(j)sindžer.  Itan HOK i Goldi HON su još uvek ponegde Houk i Houn. Endi i Ejbraham (ne Abraham!) imaju isto prezime (koje Fahrid Ejbraham koristi kao ime): MARI. Glumca Nisona smo u početku zvali Lajam, ali se danas vrlo dosledno koristi ispravan oblik LIJAM.

Šanen Doerti

Konačno, da vidimo šta je Prćić pogrešno preporučio: glumica BISET nije ŽAKLINA. Ona je Engleskinja, i mada ima malo francuske krvi, njeno ime je DŽEKLIN (Prćić napominje da Džeklin više odgovara izvornom izgovoru, ali navija za francusku, etimološku varijantu). ŠANEN DOERTI nije DOHERTI (IPA: ’doʊ.ərti). Ovde stoji napomena da DOERTI odgovara američkom izgovoru, a pošto je Šanen (Shannen) čistokrvna Amerikanka, bilo bi besmisleno zvati je drugačije. Uzgred, ona je postala planetarna zvezda pre čitavih 25 godina, i naizmenično je u našim medijima spominjana kao ŠENON i ŠENEN. Prvi oblik je, naravno, potpuno neispravan, jer je reč o drugom imenu (Shannon), dok je drugi samo diskutabilan. Ako se ne dovodi u pitanje ŠERON (Prćić stavlja !, što je oznaka za ukorenjeni oblik), teoretski bi i Šanen mogla ostati ŠENEN. Ipak, ako uzmemo u obzir činjenicu da je Šanen u odnosu na npr. Šeron Stoun samo prosečno poznata, čini se da pogrešna transkripcija nije stigla da "pusti korenje", pa je smislenije tj. lakše izvršiti korekciju. Korekcija je preporučena i kod PENELOPE KRUZ, ali ona nije PENELOPI (IPA: pe’nelope). Ako načuljimo uši dok izgovara svoje ime, primetićemo i da koristimo pogrešan akcenat (treba: PeNElope). Glumac Wallach, čije prezime je 80 godina skrnavljeno u našim medijima (Valah, Volah, Valač, Volač itd.) se, sada znamo, transkribuje kao VOLAK. Ipak, Prćić nije obratio pažnju na njegovo ime, pa pod odrednicom Eli imamo samo ELI. Ne, ovaj dugovečni gospodin (rođen 1915) se zove ILAJ (bar je pod tim imenom pre nekoliko godina primio počasnog Oskara).