22.07.2015.

Polićev kvizić

Među časopisima koje je poslao g. Jovičić, nalazi se i primerak jednog zanimljivog i meni sasvim nepoznatog izdanja namenjenog osnovcima. Reč je o Mini KVIZ - u 43, reviji za osnovce iz septembra 2001. godine. Prvi broj je izašao 1995. godine, a osnivač je bio ESS, tačnije tadašnji predsednik saveza Branko Polić (1942 - 2006), koji je sve do gašenja (jula 2002) bio na mestu glavnog urednika. Format A5, 36 strana, korice u boji, ćirilica, dizajn srednje do veoma žalostan (otprilike, umanjeni Beokviz).Većinski sadržaj čini enigmatika, uključujući 5-6 strana sa radovima čitalaca, a od neenigmatskih priloga kao najvredniji u edukativno-zabavnom smislu valja izdvojiti "Dogodilo se u septembru".

Ciljnu grupu Mini KVIZA nominalno čine učenici osnovnih škola, a to i nije baš nasrećnija oznaka, jer su osnovci deca uzrasta od 7 do 14 godina, što znači da je gotovo nemoguće napraviti zabavnik koji je istovremeno po ukusu tek opismenjenih mališana i onih koji su takoreći na pragu zrelosti. Iz tekstova se može zaključiti da su čitalačku publiku uglavnom činili stariji osnovci, a sadržaji prilagođeni isključivo najmlađima su svedeni na minimum, uz nastojanje da postotak univerzalno upotrebljivih sastava kao što su osmosmerke bude veći nego u drugim listovima. U stvari, to nastojanje da se istim udarcem ubije 8 muva je dovelo do izvesne suvoparnosti i ispraznosti, pa kad čovek letimice  pregleda tih tridesetak strana, ne može baš da bude siguran da li su štampane 1971. ili 2001. godine: sve je tu retro i u neskladu sa dominantnim interesovanjima novih generacija: informacije, teme, estetika, ličnosti (eto, recimo, sa postera se smeška vremešni Zdravko Čolić, koji je - uz dužno poštovanje -  već tada pevao za tetke i babe, a ponajmanje za osnovce i osnovke).

Ozbiljnih enigmatskih radova ima desetak, a jedini autor je sam urednik, sa pseudonimima Vlada i Strelac (Veljko Maksimović je potpisao dva crteža sa 12 razlika!). Polić kao Polić, dakle u proseku prosečan, ni ovoga puta nije sastavio ništa izuzetno, ali su radovi prilično funkcionalni. Jedino mala ukrštenica na naslovnoj strani ne služi svrsi, a trebalo je predstaviti prvaka Srbije u rešavanju zagonetaka za 2001. godinu (na strani 7 saznajemo da je takmičenje održano 12. maja u OŠ "Gavrilo Princip" u Zemunu, a učestvovalo je 63 takmičara, odnosno 21 ekipa). Međutim, u jednu tako sitnu mrežu (4 x 6) smeštena je izvesna australijska književnica Kristina Sted, italijanski političar Pjetro Neni, glagol na latinskom iliti verb i grad u Iranu (Anar), pa je diskutabilno da li je bilo koji osnovac uspeo da identifikuje šampiona sa slike, malog Marka Dobrića.

S obzirom na to koliko je Polić u to vreme bio enigmatski angažovan (a ne postoje novine za koje sam-samcit nije radio, koristeći valjda poziciju predsednika ESS - a prevashodno za ostvarivanje ličnih ciljeva - što se gotovo nikad ne spominje, dok se o svim ostalim bivšim predsednicima angro govori i piše kao o intereždžijama), pravo je čudo što je imao dovoljno vremena i za uređivanje ovog lista. Još je čudnovatija činjenica da je broj grešaka zanemarljiv, pa ako se, na primer, setimo izdanja "Blic zabava" koje je u tom periodu izlazilo iz njegove radionice, čini se da je ovom zadatku pristupao sa malo više pažnje, možda i ljubavi, a to je, u suštini, najvažnija stvar u obraćanju deci. 

Nažalost, list je naredne godine prestao da izlazi, valjda zato što ta pažnja koju je urednik iz prve polovine XX veka mogao da ponudi ipak nije bila dovoljna deci novog milenijuma. Enigmatski zabavnici prosto moraju da prate duh vremena, da osluškuju želje i potrebe svojih čitalaca i da se povinuju njihovim interesovanjima. Moderna deca vole kolažne magazine pune slika njihovih muzičkih, filmskih ili sportskih idola, rado čitaju tekstove o svojim junacima koji se ne mogu pronaći na drugom mestu, reaguju na senzacionalizam, ekskluzivnost, duhovita kazivanja o nečemu aktuelnom i njima bliskom itd. Ako ništa od toga nema u jedom zabavniku koji im je navodno namenjen, onda će se malo koje dete obradovati golom tucetu ukrštenica, tekstu o šahu i posteru omiljenog pevača svoje staramajke, te sledstveno neće kupiti naredni broj... a takvo stanje stvari nužno vodi do prestanka izlaženja lista. Kao što znamo, list je mnogo teže pokrenuti nego ugasiti, a mnogo lakše korigovati postojeći koncept nego krenuti od nule, pa smo u tom smislu svi mi koji imamo sklonosti ka sastavljanju za decu na gubitku zbog gašenja Mini KVIZ - a.

Нема коментара: