Među enigmatskim zvezdama koje ne tamne, a koje su prvi put zasijale na helenskom mitološkom nebu, nalaze se i dva nesrećna deteta, čija su imena toliko slična da ih enigmati ponekad izjednačavaju. Naravno, reč je o ITILU i ITISU.
ITIL (grč. `Ιτυλος, lat. Itylus) se u našoj enigmatici proslavio kao AEDONIN sin. Valjalo bi taj opis malo proširiti, te naglasiti da se radi o sinu jedincu tebanskog kralja ZETA i njegove zavidljive supruge Aedone, koji je vrlo kratko poživeo, zahvaljujući opakoj majci. Po Homeru, Aedona je užasno zavidela Niobi, supruzi svog devera Amfiona, jer je imala tuce dece. Pošto je ona, sirota, jedva rodila to jedno žgepče, nije mogla da podnese nesrazmeru, pa je rešila da smanji jetrvinu prednost i ubije joj najstarijeg sina SIPILA. No, Itil i Sipil su bili toliko prisni da su delili i postelju, te je pomahnitala Aedona u mraku ustrelila pogrešnog... i zauvek se zavila u crno. Po drugoj verziji mita, okolnosti čedomorstva su drugačije: majka je ubila sina da bi se osvetila mužu, a sličan motiv se sreće i u mitu o ITISU. Naime, Itis (grč. Ἴτυς) je bio sin tračkog kralja TEREJA i atinske princeze PROKNE. Razvratni kralj je silovao svastiku FILOMELU, a onda joj odsekao jezik. Međutim, ona je istkala tapiseriju, kojom je svojoj sestri predočila šta joj se desilo, pa se Prokna svirepo osvetila: zaklala je sina i servirala ga Tereju.
 |
| Peter Paul Rubens: "Terej se suočava sa glavom svog sina" |
Dakle, iako je Itis poznat kao "nesrećno dete", može se primetiti da ni Itil nije ništa srećniji. U stvari, u nekim izvorima Itisovo ime je ITIL, ali i tada ostaje sin Prokne (ili njene sestre Filomele) i Tereja, što znači da prilikom opisivanja pojma ITIS kao sugestiju možemo koristiti varijantu ITIL (ponekad se transkribuje i kao ITID, a u skaradno prevedenoj knjizi "Grčki mitovi" Roberta Grevsa/Nolit 1995. možete sresti oblik ITIJ). Na drugoj strani, Aedonin sin ITIL u opisu ne može biti izjednačen sa Itisom, jer se u svim relevantnim izvorima zove isto (eventualno se kao sugestija može navesti oblik ITILOS).
Četvoroslov ITAL najčešće opisujemo kao "mitski heroj" ili "eponim Italije", a njegov pedigre i biografija ostaju nepoznati rešavačima. ITALOS (Ἰταλός) je bio kralj ENOTRIJE tj. južne Italije, i spominje se kao agrarni reformator i zakonodavac. Ipak, interesantnija je priča o njegovom poreklu: prema nekim izvorima, on je sin Odisejeve udovice Penelope i njegovog vanbračnog sina Telegona. Naime, vraćajući se kući iz Trojanskog rata, Odisej je natrapao na privatno ostrvo EEA ili EJA (grč. Αἰαία), kojim je vladala šašava čarobnica KIRKA, čuvena po tome što je pretvarala ljude u životinje. Kada joj nije pošlo za čarobnim štapićem da mudrog Uliksa pretvori u vepra - zaljubila se u njega i pristala da mu bude druga, iako je znala koliko je željan svoje verne tkalje. Kad je zatrudnela, pustila ga je da ide, i bez njegovog znanja odgajila sina TELEGONA. Pošto je stasao, poslala ga je na Itaku da upozna oca - a Telegon ga je greškom ubio. Tako je nasledio kraljevstvo, a i maćehu Penelopu, sa kojom je dobio sina Itala, a svoju ostarelu majku Kirku (ako mitološki likovi uopšte stare) je ustupio svom polubratu TELEMAHU (i kompletno bogatstvo je, jašta, ostalo u porodici).
 |
| Kevin Nikols: Kirka |
Нема коментара:
Постави коментар