27.04.2014.

Enigmotranskripcija

Na bazi prethodnih postova o transkripciji, a na Rešadov predlog, napravljen je abecedni popis ličnosti sa pogrešno ili diskutabilno transkribovanim imenima/prezimenima. Ukoliko neko želi da se podseti šta je rečeno npr. o REMONU, potražiće REJMON KOPA. Objašnjenja su data lapidarno, sa oznakama: pogrešno, ukorenjeno, bolje, neizvesno ili ispravno. Tamo gde stoji "pogrešno", naveden je ispravan oblik, a gde god je bilo moguće sačuvati reč koju u konkretnom slučaju treba odbaciti, navedeni su predlozi. Recimo, REJMON odbacujemo kao ime fudbalera Kope, ali možemo nastaviti da koristimo taj oblik kao ime izvesnog pisca Grejsa. Uz to, navedeni su i ostali mogući oblici sa primerima: RAJMON, RAJMOND i REJMOND. Uz oznaku "ukorenjeno" stoje i konkretni predlozi za korišćenje ispravne varijante (DIRK Bogard je ukorenjeno, ali DERK možemo koristiti u nekoj drugoj kombinaciji). "Bolje" znači: možemo upotrebljavati oba navedena oblika, s tim što, naravno, prednost ima onaj koji je preporučen kao bolji. Postoji nekoliko neizvesnih slučajeva (katalonska imena), a date su i spomenute kombinacije čiji pogrešni dubleti nisu široko rasprostranjeni, i tu piše samo "ispravno".

Dakle, to su nove informacije koje nam mogu biti od koristi. Pojedina imena nisu previše poznata, ali mogu nadoknaditi neke škartirane varijante. Recimo, ako treba da eliminišemo ENAN u korist ispravnog oblika ENEN kod teniserke Žistin, ne moramo odbaciti samu reč, kad već postoji relativno poznata pevačica sa prezimenom ENAN. Važno je uočiti da, ako proveravamo npr. "slučaj Enan", ne tražimo prezime pod E, već čitavu neispravnu, ali svima poznatu kombinaciju ŽASTIN ENAN pod Ž (jer su ličnosti poređane po imenima). Ako proveravamo "slučaj Biti", objašnjenje ćemo naći pod V(oren), "Plaćido" pod M(ikele) itd.

Još uvek nije neophodno napraviti dokument koji će ličiti na pravi rečnik, jer smo u fazi prikupljanja bitnih informacija i predloga, ali ukoliko i vi uzmete učešće, jednoga dana možemo imati interni enigmatski rečnik transkripcija (to znači: možemo koristiti izvor koji smo zajednički napravili, i za sve nas će npr. Elvis biti PRISLI, a oblik PRESLI ćemo opisivati kao "engleski kantautor, Redž"). Dovoljno je da u komentarima skrenete pažnju na nespomenute ličnosti čija su transkribovana imena pod znakom pitanja, a onda ćemo udruženo naći rešenja i proširiti spisak. 



ENIGMOTRANSKRIPCIJA



Adel Adkins – ispravno.
Adrijano ĆELENTANO – ukorenjeno; ispravno: ČELENTANO/Celentano: Bernardo ČELENTANO (italijanski slikar realista).
Ajk TARNER – ukorenjeno; vidi: Tina Tarner.
Aki KAURISMAKI – bolje: KAURISMEKI/Kaurismäki.
Al PAĆINO – ukorenjeno; ispravno: PAČINO/Pacino.
ALAN Prost – pogrešno; ispravno: ALEN/Alain.
Alesio ĆERĆI – pogrešno; ispravno: ČERČI/Cerci.
Ali MEKGROU – pogrešno; ispravno MEKGRO ili MAKGRO/Macgraw.
Amori DIVAL – ispravno. Duval iz francuskog transkribujemo kao DIVAL. Duvall iz engleskog prenosimo kao DUVAL (Robert Duval).
ANA Hatavej – ispravno u slučaju: Šekspirova supruga/Anne Hathaway. Američka glumica Anne Hathaway  je EN Hatavej.
ANDRŽEJ Vajda – pogrešno; ispravno: ANDŽEJ/Andrzej.
ANĐELA Baset – pogrešno; vidi: Anđela.
ANĐELA/ANĐELINA/ANĐELIKA – pogrešno; ukoliko je ličnost sa engleskog govornog područja, ispravno: Andžela/Angela, Andželina/Angelina, Andželika/Anjelica.
ANĐELIKA Hjuston – pogrešno; vidi: Anđela.
ANĐELINA ŽOLI – pogrešno. Za ime vidi: Anđela. Jolie je bolje transkribovati kao DŽOLI, ali nije pogrešno koristiti ni francusku varijantu ŽOLI, s obzirom na poreklo prezimena.
Antoni IDN – ukorenjeno; ispravno IDEN/Eden: Barbara Iden (američka glumica i pevačica), Iden Šer (američka glumica) itd. Takođe, Idn može ostati ANTONI/Anthony, dok njegove imenjake transkribujemo kao ENTONI (Perkins, Kvin, Hopkins itd).
Antonio MAĆADO – ukorenjeno; ispravno: MAČADO/Machado: Alisija Mačado (venecuelanska glumica, fotomodel i bivša Mis Univerzuma), Manuel Mačado (španski pesnik) itd.
ARMAN Asante – pogrešno; ispravno ARMAND/Armand. ARMAN možemo koristiti kao prvo ime kardinala Rišeljea, Silven Arman (francuski fudbaler) itd.
Art BAČVOLD – pogrešno; ispravno: BAKVOLD/Buchwald.
ARTIR Rembo – bolje internacionalno: ARTUR/Arthur. ARTIR: franc. voditelj i zabavljač.
Ava Gardner – ispravno.
BARBARA STREJSEND – pogrešno; ispravno: BARBRA, bolje: STRAJSEND/Barbra Streisand.
BEDRŽIH Smetana – pogrešno; ispravno: BEDŽIH/Bedřich.
Bendžamin BRITN – ukorenjeno; ispravno BRITEN/Britten: Džejms Briten (engleski botaničar), Teri Briten (engleski kantautor) itd.
Bert REJNOLDS – ukorenjeno; ispravno RENOLDS/Reynolds: Džošua Renolds (engleski slikar), Rajan Renolds (kanadski glumac) itd.
BET Dejvis – pogrešno; ispravno: BETI/Bette. BET: Bet Midler (američka pevačica i glumica), Bet Gibons (engleska pevačica) itd.
Bob FOS – pogrešno; ispravno: FOSI/Fosse. FOS/Foss: Elit Fos (danski glumac), Brajan Fos (engleski psiholog), Sem Volter Fos (američki pesnik) itd.
BUFALO Bil – ukorenjeno; ispravno: BAFALO/Buffalo, možemo koristiti geografski pojam (grad u Njujorku).
Čarls LAMB – pogrešno; ispravno: LAM/Lamb (prema Prćiću, ukorenjeno: LEM). LAMB/Lambe: Lorens Moris Lamb (kanadski paleontolog).
ĆAVI ERNANDES – ne postoji standard za katalonski/Xavi, po knjizi se transkribuje iz španskog kao Chavi: ČAVI, u praksi se koristi Ć. Hernández se transkribuje isključivo kao ERNANDEZ. ERNANDES/Hernandes: Danijel Ernandes (brazilski džudista), Klodovil Ernandes (brazilski modni dizajner).
ĆIĆARITO – bolje po knjizi: ČIČARITO/Chicharito. U praksi se koristi Ć.
ĆIĆOLINA – ukorenjeno; ispravno: ČIČOLINA/Cicciolina.
ĆIRO Ferara – ukorenjeno; ispravno: ČIRO/Ciro: Čiro Sirinjano (italijanski fudbaler), Čiro Adolfi (italijanski barokni slikar) itd.
ĆO-ĆO-SAN – ukorenjeno; ispravno: ČO-ČO-SAN/Cio-Cio-San ili Cho-Cho-San.
Debora KER – ukorenjeno; ispravno KAR/Kerr.
Dejvid BOUVI ukorenjeno; ispravno BOUI/Bowie: Lester Boui (amer. džez trubač), Entoni Boui (ex amer. košarkaš) itd.
Dejvid DUHOVNI – pogrešno; ispravno: DUKOVNI/Duchovny.
Didije DEŠAMP – pogrešno; ispravno: DEŠAN (po Klajnu) ili DEŠAM/Deschamps.
Dijego Lainez – ispravno. I Lainez i Laynez transkribujemo kao LAINEZ.
DIRK Bogard – ukorenjeno; ispravno: DERK/Dirk: Derk Benedikt (američki glumac).
Dominik ŽIZEN – pogrešno; ispravno GIZIN/Gisin.
Dru BARIMUR – pogrešno; vidi: Etel Barimur.
Džef BRIDŽIS – pogrešno; ispravno BRIDŽIZ/Bridges.
DŽEJMS MEJSN – ukorenjeno; ispravno MEJSON/Mason: Nik Mejson (bunjar grupe „Pink Flojd“), LI Mejson (engleski fudbalski sudija) itd.
Džejn BIRKIN – ukorenjeno; ispravno: BERKIN/Birkin: Čarls Berkin (engleski pisac horor priča).
Džejn SEJMUR – pogrešno; ispravno: SIMOR/Seymour. SEJMUR ne postoji, ali se u krajnjoj nuždi može koristiti kao prezime engleske kraljice Džejn Simor, treće žene Henrija VIII, s obzirom na ukorenjenost.
DŽEMS – dozvoljeno prema Klajnu, bolje: DŽEJMS/James
DŽILBERT – pogrešno; ispravno: GILBERT/Gilbert. DŽILBERT ne postoji!
Džilijan Anderson – ispravno.
DŽOAN BAEZ – ukorenjeno; vidi: Džoan Kraford.
DŽOAN KOLINS – ukorenjeno; vidi Džoan Kraford.
DŽOAN KRAFORD – ukorenjeno; po knjizi: DŽOUN KROFORD/Joan Crawford. DŽOUN: Džoun Didion (američka književnica), Džoun Benoa (američka maratonka) itd. Za Kroford vidi: Sindi Kraford.
DŽOAN VUDVORD – ukorenjeno; po knjizi: DŽOANA VUDVARD/Joanne Woodward.
Džon Foster DALS – ukorenjeno; ispravno: DALES/Dulles: Alen Dales (raniji amer. diplomata).
Džozef KOTN – ukorenjeno; ispravno KOTEN/Cotten: Elizabet Koten (američka bluz pevačica).
Džuli ENDRJUS – pogrešno; ispravno: ENDRUZ/Andrews, prema Prćiću. Prema Klajnu, dozovoljen je i oblik ENDRUS.
Džulijan Mur – ispravno.
ĐINA Dejvis – pogrešno; ispravno: DŽINA/Geena.
ĐINA Geršon – pogrešno; ispravno: DŽINA/Gina.
ĐINA ROLANDS – pogrešno; ispravno: DŽINA ROULANDS/Gena Rowlands.
ĐUZEP Gvardiola – neizvesno (katalonski). Prema izgovoru, može biti Đuzep ili ŽUZEP/Josep. Prema standardu za španski: ĐOSEP ili ŽOSEP.
Edgar VALAS – pogrešno; ispravno: VOLAS/Wallace. VALAS ne postoji. VALIS je plivački klub iz Valjeva. VOLIS/Wallis: Džon Volis (engleski matematičar).
Edi MARFI – ukorenjeno; ispravno MERFI/Murphy: Britani Merfi (ex američka glumica), Kilijan Merfi (irski glumac) itd.
Edmund (bolje: Edmond) HALEJ – ukorenjeno; ispravno: HALI/Halley. HALI/Halle: Hali Beri (ne Hale!).
EINO LEINO – ispravno; prema Pravopisu: bolje EJNO LEJNO/Eino Leino.
EKATERINA – bolje JEKATERINA ako je ime sa ruskog govornog područja; Jekaterina Velika i Katarina Velika su ravnopravni oblici. EKATERINA/Ecaterina: Ekaterina Sabo (rumunska gimnastičarka). EKATERINI/Ekaterini: Ekaterini Tanu (bivša grčka sprinterka). EKATARINA se sreće samo u nazivu grupe Milana Mladenovića „Ekatarina Velika“.
ELI VALAH – pogrešno; ispravno ILAJ VOLAK/Eli Wallach. VALAH: Oto Valah (nemački hemičar).
ELINOR Parker pogrešno; ispravno: ELENOR/Eleanor. ELINOR/Elinor je drugo ime: Elinor Glin (engleska književnica). 
ELEONOR Ruzvelt – pogrešno; ispravno: ELENOR/Eleanor. Eleonor(a) ne postoji na engleskom govornom podučju.
Elizabet HARLI – ukorenjeno; ispravno: HERLI/Hurley: Endi Herli (amer. bubnjar).
Elvis PRISLI – ukorenjeno; ispravno: PRESLI/Presley: Redž Presli (engleski kantautor).
Endi MAREJ – pogrešno; vidi: F. Marej Abraham.
ENDRJU – pogrešno; ispravno: ENDRU/Andrew. ENDRJU ne postoji.
Erika JONG – pogrešno; ispravno: DŽONG/Jong; JONG: Najdžel de Jong (nemački fudbaler).
Etel BARIMUR – pogrešno; ispravno: BARIMOR/Barimore. BARIMUR ne postoji.
Eva Longorija – ispravno.
EVGENIJE – ukorenjeno; ispravno: JEVGENIJ ili JEVGENIJE.
F. MAREJ ABRAHAM – pogrešno; ispravno: F. MARI EJBRAHAM/F. Murray Abraham. MAREJ/Mareilles: mesto u Francuskoj.
France PREŠERN – pogrešno; ispravno: PREŠEREN.
FRANCISKO Goja – pogrešno; ispravno: FRANSISKO/Francisco. FRANCISKO se sreće samo u ukorenjenoj transkripciji SAN FRANCISKO.
Frensis (bolje Fransis) BEKON – ukorenjeno; ispravno BEJKON/Bacon: Kevin Bejkon (američki glumac).
GIJ de Mopasan – pogrešno; ispravno: GI/Guy. Ime GIJ ne postoji, ali postoji prezime GIJ/Guille: Ogisten Fransoa Gij (francuski slikar, nadimak: Aršigij/Archiguille).
GIJ Forže – pogrešno; vidi: GIJ de Mopasan.
Glen KLOUZ – pogrešno; ispravno KLOUS/Close.
Goldi HOUN – pogrešno; ispravno HON/Hawn. HOUN/Houn: Voli Houn (američki glumac) ili HOUN/Hone: Ivi Houn (irska slikarka).
GRAHAM – pogrešno; dozvoljeno u sintagmi Grahamov hleb, a samim tim možemo koristiti i Silvester Graham/Graham (američki nutricionista). Graham se, po Prćiću,  transkribuje kao GREJAM (po Klajnu može i Grem): Grejam Neš (engleski kantautor), Loren Grejam (američka glumica) itd.
GREJEM Grin – ukorenjeno; vidi: Graham.
GRUČO Marks – ukorenjeno; ispravno: GRAUČO/Groucho.
GRŽEGOŽ ŠETINA – pogrešno; ispravno: GŽEGOŽ SHETINA/Grzegorz Schetyna. ŠETINA: Slavica Šetina (naša književnica).
HEKTOR Berlioz – ukorenjeno; ispravno: EKTOR/Hector. EKTOR/Héctor: Ektor Kuper (argentinski fudbalski trener).
HEMFRI Bogart – ukorenjeno; ispravno HAMFRI/Humphrey možemo koristiti: Hamfri Hamf Litelton (engleski džez muzičar), Rene Hamfri (američka glumica) itd.
HOSE – ispravno. HOZE ne postoji u transkripciji (mada postoji u izgovoru). Možemo koristiti: HOZE Ferer/ José Ferrer (portorikanski glumac, oskarovac).
HUAN Miro – ukorenjeno; ispravno: neizvesno (katalonski) – ĐOAN ili ŽOAN, prema izgovoru ĐUAN ili ŽUAN.
IDA Lupino – ukorenjeno; ispravno: AJDA/Ida: Ajda Vels (afro-američka novinarka i sifražetkinja).
IGNJASIO Lojola – pogrešno; ispravno: IGNASIO/Ignacio (de Lojola). IGNJASIO ne postoji. Ignazio se iz italijanskog transkribuje kao INJACIO (fudbaler Abate, državnik La Rusa, književnik Silone). Inácio iz portugalskog transkribujemo kao INASIO (bivši fudbaler, Augusto).
ILIE Nastase – pogrešno; ispravno: ILIJE/Ilie, ali ispravno: IVICA ILIEV.
INAKI Urdangarin – pogrešno; ispravno: INJAKI/Iñaki. INAKI/Inaki: argentinski muzički producent i DJ.
Isak NJUTN – ukorenjeno; ispravno NJUTON/Newton možemo koristiti: Beki Njuton (američka glumica), Tandi Njuton (engleska glumica) itd. Takođe, Isaac se transkribuje kao AJZAK (npr. Kris Ajzak, američki roker).
ISIDORA Dankan – pogrešno; ispravno IZADORA/Isadora.
Itan HOUK – pogrešno; ispravno HOK/Hawke. HOUK/Houk: Kendan Njukom Houk (američki hemičar) ili HOUK/Hoke: Eldon Houk (američki rok bubnjar)
JAN Torp – ukorenjeno; ispravno: IJAN/Ian: Ijan Makelen (engleski glumac), Ijan Holm (engleski glumac) itd. Ian se transkribuje kao AJAN u slučaju: AJAN ZIRING (američki glumac).
JAN ZIRING – pogrešno; vidi: Jan Torp.
Jani SOININEN – bolje SOJNINEN/Soininen, prema Pravopisu.
Jari PUIKONEN – bolje PUJKONEN/Puikkonen, prema Pravopisu.
JERŽI – pogrešno; ne postoji. Jerzi se iz poljskog uvek transkribuje kao JEŽI.
JIRA – ispravno, ali ne uz opis "češko muško ime". JIRA/Jira: Milan Jira (češki kompozitor).
JIRI – ispravno, ali ne uz opis "češko muško ime". JIRI/Jüri: Jiri Tarmak (bivši estonski skakač uvis).
Kaunt BEJZI – pogrešno; ispravno BEJSI/Basie. Takođe, nije Širli Bejzi već BESI/Bassey. BEJZI ne postoji.
Kejt BLANŠET – pogrešno; ispravno BLANČET/Blanchett.
Ketlin TARNER – ukorenjeno; vidi: Tina Tarner.
KETRIN DANEV – pogrešno; ispravno: KATRIN DENEV/Catherine Deneuve. DANEV: Stojan Danev (bugarski državnik).
KIANU Rivs – bolje KIJANU/Keanu.
Kim BEJSINDŽER – pogrešno; ispravno: BEJSINGER/Basinger.
Kimi RAIKONEN – bolje: REJKENEN/ Räikkönen, prema Pravopisu.
KIRK Daglas – ukorenjeno; ispravno: KERK/Kirk: Mark Kerk (američki državnik), Džordž Kerk Taunsend (američki ornitolog) itd.
Kirsten Danst – ispravno.
KIRSTI ELI – bolje KERSTI ALI/Kirstie Alley.
Klerk (bolje Klark) GEBL – ukorenjeno; ispravno GEJBL/Gable: Džun Gejbl (američka glumica), Den Gejbl (ex američki olimpijski rvač) itd.
Kolin FIRT – bolje FERT/Firth. FIRT/Fürth: grad u Bavarskoj.
Kristofer (Kristof) LAMBERT – pogrešno; ispravno: LAMBER/Lambert. LAMBERT/Lambert: Riki Lambert (engleski fudbaler).
Kšištof Kješlovski – ispravno.
LAJAM Nison – pogrešno; ispravno: LIJAM/Liam. LAJAM ne postoji.
Lajonel BARIMUR – pogrešno; vidi: Etel Barimur.
Lana TARNER ukorenjeno; vidi: Tina Tarner.
Lari BIRD – pogrešno; ispravno: BERD/Bird.  BIRD/Beard: Tanoka Bird (bivši američki košarkaš), Džim Bird (amer. džez pijanista) itd.
Lolita DAVIDOVIČ – neizvesno. Po ocu je Davidović, a po Prćiću ne.
Luis OKANA – pogrešno; ispravno: OKANJA/ Ocaña. OKANA je naziv knjige Marice Popović.
LUIS Si Kej – pogrešno; ispravno: LUJ/Louis.
LUJ Armstrong – ispravno, kao i LUIS/Louis.
Majkl ĆIMINO – ukorenjeno; ispravno: ČIMINO/Cimino.
MALKOLM KEMPBEL – pogrešno; ispravno: MALKOM KEMBEL/Malcolm Campbell. MALKOLM ne postoji. Za KEMPBEL vidi: Naomi Kempbel.
MARGARET DIRA – pogrešno; ispravno: MARGERIT DIRAS/Marguerite Duras.  DIRA/Duras: Kler de Dira (francuska književnica iz XIX veka).
Marsel DIŠAM – neizvesno; po Klajnu bolje: DIŠAN/Duschamp.
Mati Nikenen – ispravno.
ME VEST – ukorenjeno; ispravno MEJ/Mae: Mej Kvestel (američka glumica), Vanesa-Mej (violinistkinja) itd.
MIA Borisavljević – ispravno (dozvoljeno prema Pravopisu).
MIA Farou – ukorenjeno; dozvoljeno prema Pravopisu/Mia.
Mika HAKINEN – ukorenjeno; prema Pravopisu: HEKINEN/ Häkkinen.
Mikele PLAĆIDO – ukorenjeno; ispravno: PLAČIDO/Placido: Plačido Konstanci (italijanski barokni slikar).
Miki RURK – bolje RORK/Rourke.
MENA Suvaripogrešno; ispravno: MINA.
MIRNA Loj – ukorenjeno; ispravno: MERNA/Myrna: Merna Fej (američka glumica), Merna Samers (gospel pevačica) itd.
Naomi KEMPBEL – pogrešno; ispravno: KEMBEL/Campbell. KEMPBEL ne postoji.
NIA Vardalos – bolje NIJA; po analogiji sa MIA – dozvoljeno/Nia.
Nik NOLT – pogrešno; ispravno: NOLTI/Nolte.
NIV KEMPBEL – pogrešno; ispravno: NEV KEMBEL/Neve Campbell. NIV/Niamh: Niv Kavana (irska pevačica, pobednica ESC ’93).
Odi MARFI – ukorenjeno; vidi: Edi Marfi.
ODRI TATU – pogrešno; ispravno: ODRE TOTU/Audrey Tautou.
PABLO KAZALS – ukorenjeno; ispravno: PAU KASALS/ Pau Casals. Casals se nikada ne izgovara sa srednjim S, ali naš Pravopis dozvoljava samo takvu transkripciju.
PIA Zadora – bolje PIJA; po analogiji sa MIA – dozvoljeno/Pia.
Piter BOGDANOVIČ – neizvesno. Po ocu je Bogdanović, a po Prćiću ne.
Rabindranat TAGORE – ukorenjeno; bolje TAGOR.
Radko Polič – ispravno.
REJMON Kopa – pogrešno; ispravno: REMON/Reymond. U Francuskoj ne postoji ni Rejmon, ni Rejmond. RAJMON/Raymon: Rajmon van Emerik (holandski fudbaler); REJMON/Raymon: Rejmon Grejs (američki pisac); RAJMOND/Raimond: Rajmond Auman (bivši nemački fudbaler); REJMOND/Raymond: Rejmond Čandler (američki krimi-pisac).
Rene GIJ Kadu – pogrešno; vidi: GIJ de Mopasan.
RIALDA Kadrić – ispravno (ali pogrešno prema Pravopisu).
Robert Duval – ispravno; vidi: Amori Dival.
ROŽE Federer – pogrešno; ispravno: RODŽER/Roger.
SANTJAGO Kanjizares – ukorenjeno; bolje: SANTIJAGO/Santiago prema Pravopisu. Možemo koristiti: Santijago Bernabeu (bivši španski fudbaler), Santijago Kalatrava (španski arhitekta).
Semjuel (bolje: Samjuel) MORZE – ukorenjeno; ispravno: MORS/ Morse, možemo koristiti: Beri Mors (englesko-kanadski glumac), Dejvid Mors (američki glumac), Ela Mej Mors (amer. pevačica) itd.
Sepo RATI – ukorenjeno; prema Pravopisu: RETI/Räty. RETI/Réti: Rihard Reti (raniji češki šahista).
Sergej BUBKA – bolje BUPKA, prema Klajnu.
SERHI Brugera – pogrešno; ispravno: neizvesno – SERŽI ili SERĐI. SERHI ne postoji, jer je to katalonsko ime i uvek se čita na katalonski način.
Serhio Buskets – ispravno.
Sibil ŠEPARD – ukorenjeno; ispravno: ŠEPERD/Shepherd. ŠEPARD/Shepard: Vonda Šepard (američka glumica i pevačica), Alan Šepard (američki astronaut). ŠEPERD (Shepherd): Keni Vejn Šeperd (američki bluz gitarista).
SIGURNI Viver – pogrešno; ispravno: SIGORNI/Sigourney.
Sindi KRAFORD – ukorenjeno; ispravno: KROFORD/Crawford možemo koristiti: Džamal Kroford (američki košarkaš), Lavel Kroford (američki stendap komičar)
SJU Lajon – ukorenjeno; ispravno SU/Sue možemo koristiti Su Perkins (engleska komičarka), Su Taunsend (engleska književnica) itd.
Spenser TRASI – pogrešno; ispravno TREJSI/Tracy; TRASI možemo koristiti:  Antoan Destit de Trasi (francuski filozof, izumitelj termina „ideologija“).
Stiv MEKVIN – ukorenjeno; ispravno: MAKVIN/McQueen: Aleksander Makvin (engleski modni kreator), Stiv Makvin (engleski režiser) itd.
ŠENON Doerti – pogrešno; ispravno ŠANEN/Shannen. ŠENON: Šenon Tvid (kanadska glumica), Šenon Viri (amer. glumica), Šenon Leto (američki roker, Džaredov brat) itd.
Širli BEJZIpogrešno; vidi: Kaunt Bejzi.
Širli MEKLEJN – ukorenjeno; ispravno: MAKLEJN/McLean: Ficroj Maklejn (škotski vojnik i pisac, uzor za lik Džejmsa Bonda).  ŠIRLI/Shirley je ukorenjeni oblik imena, bliže sistemu: ŠERLI (roman Šarlot Bronte).
TIA KARERE – bolje TIJA; po analogiji sa MIA – dozvoljeno/Tia. Carrere se transkibuje kao KARER.  KARERE/Carrere: Edvard Karere (meksički art direktor, oskarovac).
Tina TARNER – ukorenjeno; ispravno TERNER/Turner: Sofi Terner (engleska glumica), Ejdan Terner (irski glumac) itd.
Tomi MAKINEN – ukorenjeno; prema Pravopisu: MEKINEN/Mäkinen.
Uma TURMAN – ukorenjeno; ispravno TERMAN/Thurman. TERMAN/Terman: Luis Terman (američki psiholog).
VAINO Lina – neispravno; ispravno: VEJNE ili VEINE/ Väinö.
VALTER Skot – ukorenjeno; ispravno: VOLTER/Walter možemo koristiti kao pravo ime Volta Diznija, ili kao transkripciju francuskog Voltaire (filozof Fransoa Mari Arue Volter).
VEIKO Huovinen – bolje: VEJKO/ Veikko, prema Pravopisu.
VILBUR Rajt – ukorenjeno; ispravno VILBER/Wilbur možemo koristiti: Vilber Smit (južnoafrički književnik), Ričard Vilber (američki pesnik) itd.
Vilijam HART – pogrešno; ispravno: HERT/Hurt. HART/Hart: Roksen Hart (američka glumica), Džo Hart (engleski fudbalski golman) itd.
VILJEM TEL – ukorenjeno; ispravno: VILHELM Tel/Wilhelm.
VINSENT Kasel – pogrešno; ispravno: VENSAN/Vincent.
Vistan Hju ODN – ukorenjeno; ispravno ODEN/Auden: Džordž Ogastus Oden (engleski fizičar); ODEN/Oden: Greg Oden (američki košarkaš).
VIVIJAN Li – pogrešno; ispravno: VIVIJEN/Vivien. VIVIJAN/Vivian: Vivijan Vens (američka glumica), Vivijan Čerijot (kenijska sprinterka).
Vlado GEORGIEV – ispravno (ali pogrešno prema Pravopisu).
Voren BITI – ukorenjeno; ispravno: BEJTI/Beatty. Beatty se obično transkribuje kao BITI: Ned Biti (američki glumac).
ŽAKLIN BIZE – pogrešno; ispravno: DŽEKLIN BISET/Jacqueline Bisset.
ŽASTIN ENAN – pogrešno; ispravno: ŽISTIN ENEN/Justine Henin. ŽASTIN ne postoji. ENAN/Enan: Suzan Enan (engleska pevačica).
ŽAUME – neizvesno (katalonski). U literaturi se sreće varijanta ĐAUME (Aragonski kralj).

17 коментара:

resad besnicanin је рекао...

Bravo, Mladene!!!
Sad mi možemo ovaj spisak dopunjavati i na kraju krajeva dobićemo finu knjižicu-podsetnik pravillno transkribovanih imena.
Pored mene, predlažem da se jave i ovi enigmati (mislim da su najkompetetniji): Miroslav, Cvetković, Miroslav Živković, Mile Janković, Jovan Nedić... Ja sam se njih setio - naravno da može da se javi svaki kolega koji misli da ima smisla poraditi na ovoj materiji.

Ilija Đurković је рекао...

Mladene, svaka čast na trudu i entuzijazmu! Hvala ti na ovom popisu u ime svih enigmata!

Mel Mandraković је рекао...

Nema na čemu, Ilija. Tačno je da nesebično delim plodove svog zanesenjaštva, ali je jednako tačno da to radim iz sebičnih razloga tj. iz ličnog zadovoljstva. :)

Eto, sada znate gde je post i kako se zove, pa kad se pojavi neka nedoumica - izložite je ovde, i zajedno ćemo naći rešenje (a ja ću onda apdejtovati rečnik). ;)

Dejan је рекао...

Evo, glumica MENA SUVARI.

Svi je ovde zovu MENA, a valjda bi trebalo MINA. 'Ajde proveri to:)

Mel Mandraković је рекао...

Tačno. Utvrdio sam da je ispravno MINA tek relativno skoro, praveći rođendansku imenarku za Zekića. Tamo sam ipak stavio MENA, ali sam ostavio mogućnost da E pređe u I (Antonela - Antonija). Nevažno.

Evo, okačili su IPA zapis: /ˈmiːnə səˈvɑːriː/, a to znači da više ne treba da se dvoumimo. Mlada je, poznata tek nekih 15 godina, a pri tom nije mega-zvezda, tako da ne postoji osnov za tvrdnju da je oblik sa E ukorenjen.
Moraćemo da je zovemo MINA.

resad besnicanin је рекао...

Ja sam ipak za MENA, jer Suvari je jevrejskog porekla, a kod njih, da je MINA, oni bi je tako i napisali!

Mel Mandraković је рекао...

Mena Suvari je Amerikanka, Rešade. Majka joj je poreklom Grkinja, a otac Estonac, ali to ne menja stvar. Kad na engleskoj Vikipediji stoji IPA, to znači da i ljudi sa eng. govornog područja nisu sigurni kako treba, pa pošto je definitivno I, nema opravdanja za zadržavanje starog oblika. Mi je možemo zvati Mena, ali se ne zove tako.

Evo analogije: glumica LENA Olin (Lena Olin) je Šveđanka, i zato njeno ime transkribujemo iz švedskog, a ne iz engleskog (bez obzira na to što je u Americi zovu Lina). Da je Mina npr. Grkinja, za nas bi zauvek bila Mena.

Миле Јанковић је рекао...

Ako gledamo IPA zapis, onda je prezime SAVARI

Mel Mandraković је рекао...

Pa, recimo, Sevari.
Međutim, stvar nije tako jednostavna. Na IMDB - u stoji ovo:

Her last name, "Suvari", pronounced "soo-VAHR-ee", is Estonian. Her father is Estonian, and her mother is of half Greek descent.
First name "Mena", pronounced "MEE-nah".

Dakle, i Amerikanci TREBA da izgovaraju U, ali pošto im to valjda nije zgodno, zovu je kako umeju (u Americi se, inače, vrlo malo drži do jezičkih normi).

Za nas je važno da ona ima ESTONSKO prezime i da znamo kako se ono izgovara u originalu. Ime ne možemo da joj čitamo na grčki način (makar bilo grčko), jer je ni majka ne zove Mena.

Zlatko Delic је рекао...

Колега, неколико примедби и запажања:
1. ali možemo nastaviti da koristimo taj oblik kao ime izvesnog pisca Grejsa.
- ваљало би навести и оригиналну графију имена тог "извесног писца Грејса" која је Raymon Grace, а будући да је у питању Американац који своје име у овом клипу /https://www.youtube.com/watch?v=Qp9_GcTsXlk /0.22/ управо тако изговара (ˈreɪmən/), произлази да
се његово име МОРА транскрибовати као Рејмон.
2. za sve nas će npr. Elvis biti PRISLI,
- па неће баш за све. Рецимо, неће за мене. Клајн у свом Речнику језичких недоумица каже да је Присли "распрострањена, али погрешна транскрипција; у Правописном речнику стоји да је Приасли "устаљена, али погрешна транскрипција", док Прћић у свом речнику каже "Пресли, НЕ Присли". Мислим да је све наведено довољно да се каже да "ће за све нас Елвис бити Пресли" (при чему мислим на састављаче), а Присли ће бити само за неке необавештене.
3. Тврдиш да је Ћелентано укорењено. На основу чега? Ни Правопис, ни Прћић, ни Клајн не тврде да је Ћелентано укорењено,а Клајн само каже да је "исправно Челентано". Што се тиче преношења италијанског гласа CI, Правопис налаже да се увек преноси као "ч" (односно "чи") и наводи САМО два изизетка: гроф Ћано и реч ћао.
4. Кажеш да је Ајк Тарнер укорењено. Правопис каже да је укорењено свако презиме Тарнер, али да би тачније било Тернер. Према томе, није само Ајк Тарнер укорењен, већ сви Тарнери. Уз напомену да Прћић сугерише да би било боље Тернер (оним својим "ближе изворном облику")
5. Ни Клајн, ни Правопис, ни Прћић не наводе да је облик Паћино укорењен, већ само да је исправно једино Пачино.
6. Правопис каже Мекгро, Прћић саветује да је Макгро боље, Клајн у РЈН сугерише Мекгро - у овом случају би се уредници морали договорити, како не би збуњивали читаоце.
7. У случају Angeline Jolie, сви медији њено презиме изговарају /ˈʤəʊli/, што повлачи транскрипцију Џоли. Наравно да би могло и Жоли, али за сада нема доказа за то.
8. Ако тврдиш да је неки облик укорењен, ваљало би да наведеш неку поуздану референцу (Правопис, Прћић, Клајн). Твоје или моје или нечије лично мишљење да је нешто укорењено нису меродавни јер о томе одлучују језички експерти, а не енигмате или народ. Дакле, где стоји да је Антони Идн укорењено?
9. Имаш ли извор за тврдњу да је Маћадо укорењен облик? Ја, рецимо, мислим да је то погрешно, ма како било укорењено, и да се напросто мора користити исправан облик Мачадо.
10. Исправно је Ејва (рецимо, овде http://www.tcm.com/mediaroom/video/500127/Sun-Also-Rises-The-Original-Trailer-.html се може чути), али код Прћића је Ава, па бисмо се тога требали држати.
9. Прћић: Страјсенд, НЕ СТрејсенд, Клајн: Страјсенд, НЕ СТрејсенд. Дакле, Страјсенд није "боље" од Стрејсенд, већ је једино исправно.
10. Правопис каже: Рејнолдс је укорењен изговор (али не спецификује баш Берта Рејнолдса), Клајн каже да је Рејнолдс уобичајено (такође не помиње никог одређено), док је Прћић одлучан: Ренолдс, НЕ Рејнолдс. Нигде се не помиње Брет као изузетак. Према томе, или су сви Рејнолдс, или су сви Ренолдс. Нема изузетака.
11. Правопис је јасан: Буфало је и Буфало Бил и град у Њујорку.
12. Ако Прћић (или Клајн, или Правопис), кажу да је нешто укорењено, зашто их не послушамо. Прћић каже да је укорењена транскрипција за Lamb -Лем, тако да нема потребе за увођењем дублета по личном нахођењу (Лам).
13. Чичарито: видети објашњење за Челентана/Ћелентана. Ја у пракси користим Чичарито.
14. Ћићолина није укорењен облик јер га таквим не сматрају меродавни, а то су лингвисти и Правопис. Дакле, једини исправан облик је Чичолина.
15. Ћиро Ферара - видети објашњење за Чичолину/Ћићолину.


Толико за сада,
поздрав З. Делић

Mel Mandraković је рекао...

Zlatko,

verujem da si pročitao i ostale tekstove, te da si shvatio šta je suština mojih predloga. Niti imam nameru da dezavuišem jezičke autoritete, niti da bilo kome namećem svoje (dakako, laičko) mišljenje. Ukoliko neko odluči da ignoriše ukorenjene oblike i da se strogo pridržava navedenih zvaničnih transkripcionih izvora, bio enigmata, kurir ili magacioner, ja zaista nemam ništa protiv.

Na više mesta sam pisao o tome šta se podrazumeva pod pojmom „ukorenjen oblik“. Ni jezik, ni transkripcija nisu izmišljeni sa Klajnom i Prćićem, pa su mnoge reči usvojene davno pre njihovih intervencija. Neke od tih reči su imena i prezimena poznatih ljudi, pa ako je neko 20, 40 ili 80 godina u gotovo svim našim medijima bio spominjan pod pogrešnim imenom, a pri tom je taj neko (bio) megapopularna ličnost – smatram da je ispunjen uslov za korišćenje pojma „ukorenjenost“. To je moj laički, zdravorazumski stav, koji mogu da potkrepim silnim napisima iz štampanih medija, mada to u većini slučajeva nije neophodno, jer su oni kojima se ja obraćam tokom prethodnih 20 ili 50 godina uglavnom čitali novine i skoro svima su ličnosti o kojima govorim vrlo dobro poznate. Da smo čekali da nam Prćić kaže kako se preziva Elvis ili Ajk, morali bismo da se manemo transkripcije i da, kao Hrvati, dotle koristimo originalnu grafiju, puštajući narod da čita kako ume i misli da treba (bez obzira na to što 90 % življa ne ume da izgovori ni 20 % tih reči).

Mi imamo jezičku praksu koja nije savršena, ali je funkcionalna: dakle, tokom čitave karijere i 30 godina posle toga, Elvis je kod nas bio Prisli i ogromna većina ga je zvala tako (smatram da je potpuno besmisleno navoditi izvore). Sad smo, eto, obavešteni, te ako smo skloni literalizmu, imamo puno pravo da prekrstimo slavnog pokojnika, pozivajući se na slovo zakona. Međutim, ja ipak dajem prednost praksi i potpuno mi je svejedno šta na tu temu kaže ovaj ili onaj, jer ja nisam ovde doveden ni iz Sibira, ni iz Gvajane, već sam se tu rodio i proveo čitavih 30 godina. Pošto nisam živeo u buretu, i pošto sam uglavnom sticao znanje na svom jeziku, u principu, znam šta je ukorenjeno tj. rasprostranjeno, a šta nije (Elvis nije neki trećerazredni muzikant, koji je dvaput godišnje spominjan u 3. stupcu na 17. strani nekog petparačkog lista, već muzički fenomen koji u svesti našeg prosečnog čoveka ima svoju fioku). Kad sve ovo propustim kroz enigmatsko rešeto, moram da istaknem da enigmatika uglavnom nije namenjena članovima Akademije nauka, već običnom narodu, kome je potpuno svejedno šta piše u Pravopisu ili nekom drugom visokoumnom izvoru.

Mel Mandraković је рекао...

Da vidimo pojedinačne primedbe:

1) REJMON Grejs/Raymon Grace je potpuno nepoznat našoj publici, ne postoji ukorenjena pogrešna transkripcija, i zato ćemo, ako baš moramo, njegovo ime preneti kako treba, da bismo sačuvali pogrešan oblik imena fudbalera Kope. Ne znam šta je ovde nejasno, ali hvala na dokumentovanoj dopuni.

2) Slučaj Prisli sam objasnio.


3) Tvrdim da je oblik Ćelentano ukorenjen na osnovu: a) naše višedecenijske medijske prakse, i b) enigmatske prakse. Ko ne veruje, neka pronađe bilo koji časopis iz vremena kada je dotični gospodin bio aktuelan. Inače, o italijanskom Č sam pisao u testu „Ćao Ćićolina, čao Čičarito“.

4) Ukorenjeno je i Ajk Tarner, i Tina Tarner, i Ketlin Tarner. Svi su na spisku, a ako sam nekog izostavio, možebiti da sam ga smatrao manje popularnim.

5) Paćino jeste ukorenjen oblik, šta god Klajn o tome mislio. Više od 30 godina ga tako zovemo, i pošto je i ovde reč o superstaru, suvišno je navoditi izvore.

6) Dilema Mak/Mek je obrađena u tekstu „Bejti il’ ne Bejti“.

7) Ne vidim problem u vezi sa Andželinom Džoli.

8) U „Novom transkripcionom rečniku“ Tvrtka Prćića, na strani 41. stoji: Edene/Iden/ - ne Idn, ALI Anthony Eden je IDN (! - ukorenjeno). Međutim, čak i kad ne bi pisalo, to bi bilo logično.

9) Nemam konkretan izvor za Maćado. U našoj enigmatici se često koristi taj oblik, a svaki hispanista bi to pozdravio.
Barbra je čitavih 50 godina kod nas STREJSEND. Šta god Prćić i Klajn o tome rekli, to je fakat, i najviše što sam mogao je da predložim ispravan oblik kao bolji.

10) Sve je u redu sa Avom Gardner, ako izuzmemo podatak da je Amerikanci ponekad pogrešno zovu Ejva.
Bert REJNOLDS je apostrofiran kao neko ko je svojevremeno bio mega-zvezda. I za njega važi isto što i za Strejsendovu, s tim što bi, po mojoj zamisli, njegove mlađe i manje popularne prezimenjake trebalo transkribovati prema normi.

11) Bafalo je predlog koji sam izneo kako bismo mogli da koristimo i ispravan oblik. Ko neće – ne mora.

12) LAM je ispravniji oblik od LEM. Ne znam kad je ta druga varijanta stigla da se ukoreni, pošto u istoriji čovečanstva nije postojala nijedna enormno popularna ličnost sa tim prezimenom, ali ako Prćić kaže da je tako, najviše što sam mogao je da ga citiram. Moje "nahođenje" ne proizilazi iz fantazije, već iz izvesnog skromnog poznavanja materije.

13, 14, 15) Objašnjeno u tekstu „Ćao Ćićolina, Čao Čičarito.“

Što se tiče Bitija/Bejtija, ne bi bilo loše navesti izvor za tvrdnju da se Ned takođe preziva BEJTI. Ja mogu da priložim ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=ZHSSgLY3nyE

Dakle, ako bi mene kakav voditelj predstavio kao Mirkovića, svakako bih ga ispravio. Ovaj je bez problema obavio intervju sa Nedom BITIJEM, a pošto nema podataka o tome da je stari gospodin u međuvremenu promenio prezime, rekao bih da je i dalje Biti. Međutim, kao što sam negde spomenuo, Amerikanci su prilično ležerni kada je reč o imenima, pa je moguće da ga katkad zovu i Bejti (isti je slučaj i sa Vorenom, ali ako se čovek predstavlja kao Bejti, tu više nema mesta dilemi).

Nisam našao objašnjenje za Džulijan Mur. Sve što mogu da kažem je da dodavanje završnog A stranim ženskim imenima smatram nazadnom budalaštinom, ma šta Pravopis predlagao.

Pozdrav,
Mandraković

Zlatko Delić је рекао...

Жао ми је што се нисмо разумели. Из овог твог одговора могу закључити да ти ниси толико скроман и самозатајан каквим себе покушаваш представити, поготову ако се узме у обзир твоје флагрантно игнорисање и омаловажавање правописних ауторитета (чак и Правописа и то оним легендарним: "Исправно, али по Правопису неисправно!"), упорним и надменим наметањем својих правила и мишљења (барем што се тиче транскрипције), ставом да си баш ти Месија који ће неуком грађанству и неуким енигматима прописати шта је правилно, а шта не, уз "скромне" опаске типа "назадна будалаштина" итд. То је твој блог, имаш право да на њему пишеш шта хоћеш, па макар се то косило са Правописом и мишљењем лингвиста, што је у реду и што подржавам. Не могу само да подржим твоју наглашену потребу да другима прописујеш правила, све под маском онога "то је моје скромно мишљење, али га морате прихватити, јер су сугестије наших лингвиста обичне будалаштине". Заиста, ко је тај Младен Марковић да мени (и свимa осталимa) прописује шта је исправно, шта не и шта је укорењено, а шта не? Већ сам четрдесет година у енигматици, објавио сам на хиљаде радова, као уредник сам прегледао и описао на десетине хиљада радова - али никада се нисам усудио да пресуђујем и оцењујем да је нешто укорењено, а нешто не, или да је нешто исправно, а друго није, све док нисам консултовао релеватну литературу. Извини, али мислим да је сваки дијалог с тобом немогућ (барем по овом питању), па се, стога, с радошћу повлачим из ове "дискусије".

Успут, да рашчистимо нешто:
- Написао си да може и Жоли, ја сам само поставио питање "где ти је доказ за то" (мисло сам конкретно на Анџелину.
- Питао сам те да наведеш доказ из ког се види да је Антони Идн укорењено (зар није Ентони Идн укорењено?).

Што се тиче Неда Бејтија, има овај сајт http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=b#guide (на ком имаш изговоре мноштва Beattie-ја и Beatty-ја, па изволи, провери).

Поздрав,
З. Делић
25.5.14. 08.46

Mile Janković је рекао...

Kad pročitam ove tekstove, ispada da ja u svojim časopisima radim sve nakaradno, to jest neispravno (što se tiče transkripcije).

Kod meni su ĆIĆOLINA, PAĆINO, ANĆELOTI, MURINJO, ĆELENTANO, ĆOĆARA, DŽEMS VAT (i ostali DŽEMSOVI), STREJSEND, TARNERI, MEK-ovi, poneki je i MAK, DŽOAN, DŽULIJAN, PRISLI, PJOTR, itd, itd...
Razlog za ovo nije što ne uvažavam Pravopis i uvažene lingviste Klajna i Prćića, već što moje časopise kupuju i rešavaju običan svet, a ne par akademika. Ako je ĆELENTANO "sto godina" sa "Ć", ja nemam nameru da ga menjam zbog par ljudi.
Kada bih se doslovno pridržavao Pravopisa, Klajna i Prćića mogao bih odmah da zatvorim sve svoje časopise (to niko ne bih kupovao). Ko želi može da piše knjige, enciklopedije, naučne studije, izdaje enigmatske časopise po svojoj volji (ispravnom transkripcijom), ja za sada ostajem pri pogrešnoj, ali ukorenjenoj kod naroda.
Za kraj, navešću jedan primer (ne)ispravnosti: DES MOINES, po vikipediji DE MOJN, po Prćiću isto DE, engl. vikipediji isto DE, a ako je neko gledao film "Uzdizanje Merkura" sa Brusom Vilisom i Alekom Boldvinom, kada Brus Vilis dovodi autističnog dečaka kod devojke da ga pričuva, ona mu odgovara da ne može da ga čuva jer mora da ide u "DI MOJN". Što će reći da i u SAD-u ima raznih izgovara istih reči.
Što se mene tiče svako može da radi po svojoj volji ili po volji urednika za kojeg radi.

25.5.14.
12.18

Mel Mandraković је рекао...

Ne bih rekao da se nismo razumeli, Deliću. Nesporazum je eventualno mogao da proistekne iz utiska da pokušavam da se predstavim kao "skroman i samozatajan", jer me, mislim, od svih epiteta iz našeg jezičkog fonda ta dva ponajmanje opisuju. Katkad se iz sprdnje sa komunističko-autoritarnim rezonom služim ironijom, pa crne stvari opisujem kao bele, i ukoliko sam nekad i govorio o svojoj skromnosti, verovao sam da će gro čitalaca shvatiti da sam ipak rođen tek posle Brozove smrti. Uostalom, nemam ni potrebu, ni nameru da objašnjavam zašto mislim tako kako mislim i odakle mi, pobogu, pravo da dovodim u pitanje Pravopis. Tačno: ko je taj Mladen da bi mogao Zlatku da propisuje šta je ispravno, a šta nije (a može i obrnuto: ko je uopšte taj Zlatko da bi ga Mladen udostojio bilo kakve lekcije?)?! Međutim, taj Mladen nije zvao Zlatka s nakićenom buklijom na blog, niti ga je naterao ga klekne na kukuruz i ponavlja za njim.

Dakle, nisi morao ni da dođeš, ni da pročitaš, ni da se složiš sa mnom. Ako si izdvojio dva sata, bez obzira na to što si na prilično osoran način izneo svoja zapažanja, smatrao sam da bi za sve nas bilo korisno da se upoznamo i sa tvojim stavovima, te sam ti posvetio čitav post. Umem ja i drugačije, ali sam se - to je valjda očigledno - potrudio da se držim teme i da ti taksativno odgovorim na sve primedbe, bez ikakvog etiketiranja. E, sad... pošto je tebi malo falilo da sa nivoa "dobronamerne stručnosti" (uzgred, šta tebe uopšte čini stručnim? Ko si, uopšte, ti da zastupaš Pravopis i lingvističku tevabiju?) pređeš na nivo zajedljivog bezobrazluka, moraću da okrenem list. Vidiš, ovako: meni je potpuno svejedno da li si ti 40 ili 400 godina bio urednik i opisivač, i kako si obavljao tu sakralnu dužnost. Upoznao sam i mnogo rigidnije tzv. urednike od tebe, pa smatram potpuno nevažnim da li si davao sebi slobodu da procenjuješ šta je ukorenjeno a šta nije, ili si sve radio kako knjige starostavne zapovedaju. Moje je ustavno pravo da se gnušam bukvalizma i da razmišljam svojom glavom, i to nijedan Zlatko, King Kong ili Pera Detlić ne mogu da mi oduzmu. Ako, recimo, ovaj prvi smatra da ja ne mislim ispravno, bilo bi zgodno da to argumentuje, ako već objektivno nema kredibilitet. Ukoliko se, pak, gluma ne sviđa kralju - onda gluma ne sviđa ne kralju, i kralj u tom slučaju može prosto da kaže: "Ne sviđa mi se". Ne mora čak ni da objašnjava zašto. Međutim, kad jedan "kralj" u roku od 2 dana pređe put: oštra kritika - argumentum ad hominem - povlačenje iz diskusije, očigledno je reč o nekom sa kim ne vredi širiti temu, pa toplo pozdravljam obustavu dijaloga.

Lepo si rekao: ovo je moj blog i mogu da pišem šta god hoću. Mogu da uvažim i dijametralno suprotne stavove, i ne mnogo pametna zapažanja, i još koješta, ali prosto neću da dozvolim da me neko (da ne kažem: bilo ko) vređa. Zato ti, dragi Zlatko, nastavi da uređuješ, opisuješ i držiš se Pravopisa kao pijan plota, a ja ću nastaviti da radim kao što sam navikao. Doviđenja, prijatno.

25.5.14. 12.41

Slavko Bovan је рекао...

Zanimljiva tema kojoj ne prilazite ispravno. Sve što govorite može da se kaže malo drugačije.

Hajdete iz početka, ali staloženo. Meni bi bilo interesantno pročitati argumentovane i smirene stavove koje iznosite.

Starog magarca teško je naučiti da nosi tovar - U prevodu MENE (jednako magarac) teško će bilo ko ubijediti da prihvatim SVE novotarije u transkripciji, ali uvijek ostavljam mogućnost da ponešto revidiram.

Digresija: Kada se pojavio Tom KRUZ njegovo prezime se pisalo na 4 različita načina. Srećom, brzo je postao slavan te ga sada svi krstimo baš tako - KRUZ.

Dakle, predlažem - Na početak!

25.5.14. 14.29

Hajrudin Hodžić је рекао...

Svaki ozbiljan urednik (a i velika vecina autora) ce iskreno zeljeti oboje, i ispravnost i zadovoljnog rjeshavacha. Ako prihvatimo istinu da su rjeshavachi u ogromnoj vecini obichan svijet koji gleda jednako nesavrshenu TV, chita slicne novine i sl onda cemo ih zadovoljiti ako prihvatimo sta su tamo nauchili, makar pocesto bilo i neispravno. Sada imamo problem sto doprinosimo nechem nesavrshenom, neispravnom (kad se strucnjaci slazu to, generalno, nije u redu zanemarivati), a volimo o sebi misliti kao o nekom ko se bavi jezikom, voli jezik, zna jezik i sve tako… Ako pokushamo promijeniti/ispravljati uskladjujuci se sa misljenjem strucnjaka moze nam se desiti da iritiramo rjeshavacha koji ce samouvjereno upisati ono sto je vec chuo/nauchio da bi, nekoliko minuta kasnije, utvrdio da rad ima gresku ili mi mislimo da on nije u pravu. Zagovarati ovdje balans sa uvazavanjem ukorijenjenosti i misljenja strucnjaka zvuchi kao razumna i dobronamjerna ideja no pocesto cemo se naci u sivoj zoni jer stvari zaista nisu crno-bijele – u mnogim sluchajevima procjena ukorijenjenosti ce biti vrlo subjektivna…

Svi cemo birati sta mislimo da je najbolji balans, pokushati biti ispravni i dragi rjeshavachu. Jednako je i sa stilom i tonom postova i komentara na blogu (hvala i onima s kojima se ne slazem, sve je to dobitak). Da ne zaboravim, evo mog iskustva i misljenja – prije cetrdesetak godina, koncipirajuci HIK, sam/smo se lomili oko pitanja etimologija ili fonetika, bilo je kljucno dopasti se rjeshavachima, opstati. Isla je fonetika, ali sam pokushavao imati radove sa sto manje takvih pojmova… sve u zelji da sto veci procent rjeshavacha bude zadovoljan. U Orbis-u nije bilo izbora, kuca je vec imala usvojenu fonetiku, borili smo se sa tim pitanjima jednako kao sto se i sada deshava. Danas, cetrdeset godina kasnije, kad su internet i bjelosvjetski izvori svakodnevica za sve koji to zele, neki moj novi HIK bi sigurno bio etimoloski. Rijech je o zelji da sto rjedje imam pogresne oblike, spremnosti da za ljubav ispravnosti “zrtvujem” dio rjeshavacke populacije i, koliko-toliko, doprinesem kvalitetu kako ga ja dozivljavam. Ovo ne znachi da umanjujem vaznost fonetike – izuzetno je vazno biti u stanju pravilno izgovoriti i, ako je to izbor, napisati. Ponovicu svoju mantru – u standardnim izdanjima i radovima treba misliti na rjeshavacha i igrati se poznatim, nashim, svakodnevnim, lijepim i zvucnim rijechima, ne misleci previshe na bjeline, rekorde i sl.

Hajro