Moguće
je (i čak verovatno) da je Veljko Dopuđa,
kao jedan od najboljih domaćih enigmata iz "stare garde", tokom
enigmatske karijere objavio mnogo sastava koji su ekskluzivniji od skandinavke
koju ovde predstavljam. Zapravo, čini se da ovaj rad uopšte nije nastao iz
želje autora da pokaže svu svoju umešnost, a ipak je nemoguće ne zapaziti da
kvalitetom nadmašuje prosečne, komercijalne sastave.
Baš
zbog te nenametljive i dozirane enigmatske magije, ova Dopuđina skandinavka
zaslužuje da se nađe među svim, meni poznatim, vrhunskim sastavima. Inače,
generalno smatram da je - bar kad se radi o ukrštenim rečima namenjenim tržištu -
najvažnije da "roba" koristi potrošaču tj. rešavaču. Da bi mu bila od
prave koristi, neophodno je da ga svojom formom, temom ili nečim trećim
zainteresuje, da bude dovoljno "pitka" da mu zadrži pažnju do kraja,
da ga na što lepši i bezbolniji način nauči nečemu novom i da mu - što je najvažnije -
omogući da se po završenom poslu oseća oplemenjeno. Ukrštenice koje svojom
sadržinom zamaraju, nerviraju ili vređaju rešavače su svuda oko nas i utoliko
je podsećanje na ovaj rad vrednije.
Objavljena
je u "Huperu" br. 52 (10. III 1992.).
Pdf OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар