Poštovani ljubitelji enigmatike, ovog meseca ćemo se uglavnom baviti sastavima onih autora, mađioničara reči, koji još uvek nisu predstavljeni na blogu, a neosporno spadaju u kategoriju vrhunskih enigmatskih stvaralaca. Prema prvobitnoj ideji, ovo je bilo mesto za prezentovanje najeminentnijih srpskih ukršteničara i njihovih tvorevina na čistom srpskom jeziku, ali je u hodu došlo do promene plana, te će ubuduće značajni jugoslovenski enigmatski autori, koji su dosad imali status gostiju, biti ravnopravno tretirani, ukoliko ja, kao neko na čijem se ukusu zasniva koncept bloga, pronađem u njihovim sastavima posebnu vrednost. Enigmatsko stvaralaštvo se uglavnom bazira na jeziku, a pošto se u zemljama nekadašnje SFRJ dominantno koristio jedan jezik (u nekoliko varijanti), čini se da svi mi imamo jednaka prava da jugoslovensku enigmatiku smatramo svojom. Enigmatika, kao i umetnost, ne mora da uvažava teritorijalne granice i političke konstrukcije, te smatram da su i Železnik, i Kušić, i Đurđević, i Jakšić (...) skoro jednako naši tj. njihovi. Govoriti o našim najboljim sastavljačima ukrštenih reči u prethodnih 100 godina, a ne posvetiti barem jedan post na pr. Kurpesu, ravno je izostavljanju Branda sa liste najboljih glumaca XX veka, ili izostavljanju Pikasa iz priče o slikarskim genijima.
Naravno, neki postovi će biti posvećeni i onima koji su već dobili svoje mesto u Oznakama, a prema mojoj, jamačno subjektivnoj, klasifikaciji pripadaju ultimativnoj prvoj ligi.
M. M.
________________________________________________________________
Tematsku ukrštenicu koju danas predstavljam, potpisuje Ljubiša Jakšić, jedan od najboljih autora ukrštenih reči iz zlatnog doba naše enigmatike. Čuven je po koloni istih slova usred beline, a neki ga pamte po neobičnoj enigmatskoj slobodi, koju je pokazao kao urednik "Beokviza".
"Beokviz", koji je opstajao (možda čak tavorio) 7 - 8 godina, bio je koncipiran kao zbirka radova vatrenih ljubitelja enigmatike, kojima je urednik dao ekskluzivnu priliku da rade onako kako vole i kako misle da treba, što možda i nije bilo u skladu sa zahtevima tržišta. Međutim, čini se da je Jakšić bio i te kako svestan toga, te ako ostavimo po strani tehničke nedostatke (kojih je, doduše, ponekad bilo više nego što i najdobronamerniji čitalac/rešavač može da podnese), mora se priznati da je "Beokviz" bio antologijski list. Iako ne podržavam takav pristup enigmatici, i iako sam prilično ravnodušan prema brojevima koje sam imao priliku da vidim (15-20), imam veoma pozitivan stav prema nameri urednika da enigmatskim sladokuscima priredi spektakl, i to baš negde pri kraju onog zlatnog doba.
Međutim, časopis koji ja smatram istinski vrednim, a u kome je Jakšić bio veoma zastupljen, jeste "Politika Mozaik". Nije mi baš jasno zbog čega se taj list tako brzo ugasio, bez obzira na vrhunski sadržaj (i u konceptualnom, i u komercijalnom smislu), dok su neke druge enigmatske revije, prepune trulih fora, šupljih kombinacija i svakojakog enigmatskog škarta, još dugo "živele". Pre nekoliko godina sam kampanjski pregledao, da ne kažem: proučio, više od 50 brojeva, i smatram da je, uz "Vjesnikov kviz", "Politika Mozaik" daleko najbolji jugoslovenski enigmatski magazin. Neki brojevi su tako majstorski realizovani, da taj nivo verovatno nikada neće biti nadmašen (recimo, fascinantan je podatak da tu nema slabih autora i radova, a takvu rigoroznost nisam primetio čak ni u "Beokvizu", gde su sporadično mogli da se vide i sastavi beznadežnih antitalenata).
Elem, u jednom od brojeva koje ja smatram izvanrednim, a koji srećnim sticajem okolnosti imam u svojoj arhivi, objavljena je Jakšićeva tematska skandinavka, posvećena Nadeždi Petrović. Tematski radovi su bili deo standardnog sadržaja "Mozaika", a sastavljali su ih Petrović, Bizumić, Krajnović, Jelenković, Zeljković (...). Tu su neretko mogle da se vide vrsne kreacije, a ova koju sam izabrao (mada, nisam ni imao mnogo izbora, budući da sam kolekciju odavno vratio vlasniku) jeste specifična po odličnom rasporedu tematskih pojmova, ali i po očiglednoj spretnosti autora, koji je uspeo da iz "borbe" sa 3 odabrana pojma izađe kao pobednik, i izvuče lepu kombinaciju.
Inače, Jakšić drži do belina, i bez obzira na to što u ovakvim radovima nije neophodno koristiti kombinatoriku tog tipa da bi bili uspešni, on je redovno pokušavao da pronađe što belje rešenje za svoju polaznu postavku. Ovu kombinaciju je maestralno spasio pojmovima štrckanja i lineal, a impresivna je i pozicija 4. tematskog pojma. Uz to, ako pažljivo pogledate, primetićete da je kvadrat 6 x 6 okrnjen (čini se da je Ada Kale "iscepkana" na Sead i kola, kako rubno polje u uglu slike ne bi bilo "mrtvo", te je Bakarak postao Karak), što uz dva crna polja viška u gornjem delu, koja su lako mogla biti izbegnuta, nedvosmisleno govori da ovo nije autorov maksimum, već jedan svakidašnji sastav, a to ga, po mom mišljenju, čini još vrednijim.
Objavljeno u "Politici Mozaik" br. 94, 2. IV 1981. godine.
Pdf zip OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар