Novogodišnji presek

Poštovani posetioci,

Novu godinu poslovično dočekujemo sa novim željama, namerama i odlukama, pronalazeći u tom prazniku opravdanje za promene. Starost nije vesela i lagodna, ali je iskusna i mudra, pa nam i godina, kad sasvim ostari, obično deluje tmurno, umorno i naporno, i prosto nas tera da se radujemo njenom kraju i nekom novom početku. Novi početak je, naravno, težak i neizvestan, ali otvara koridor nadi i fantaziji, pa se sve u šesnaest nadamo i fantaziramo, dok nam u decembru konačno ne postane jasno da smo ipak previše očekivali... i tako u krug. 

Blog Enigmagika je takođe na novom početku. Nastao je u čast ukrštenih reči, povodom jubileja, pa je prvobitni koncept bio podređen nastupajućem rođendanu: pokušao sam da pronađem neke od najboljih sastava domaćih autora, prevashodno se rukovodeći svojim ukusom, ali osluškujući i sugestuje malobrojnih kolega i zaljubljenika u enigmatiku, koji su svojim učešćem i logističkom podrškom davali nesumnjiv doprinos životu bloga. Međutim, ubrzo se ispostavilo da nisam u mogućnosti da prikupim dovoljan broj vrhunskih radova, pa sam u hodu blago izmenio koncepciju u korist što šire lepeze autora, od kojih su mnogi skoro sasvim zaboravljeni... Pri kraju godine su enigmatski stvaraoci postali centralna tema bloga, a ranije insistiranje na što većoj objektivnosti je dopunjeno izražavanjem mojih ličnih stavova o njima, uz nešto slobodnija i opširnija kazivanja o enigmatskim pojavama. 

Blog je, u suštini, lična stvar (neformalna definicija glasi: javni dnevnik), i s obzirom na to da Enigmagika nema marketinške i komercijalne pretenzije, vremenom sam oblikovao pristup, dajući svojim razmišljanjima sve više prostora. Prilika je bila više nego ekskluzivna: navršavao se vek ukrštenice, pa je neko tim neobičnim povodom javno razmišljao o njenoj lepoti i vrednosti.... Taj neko sam, eto, bio ja, mada verovatno postoje oni koji o Kraljici Zagonetaka znaju više od mene, i koji bi mnogo bolje odigrali ulogu enigmatskog apologete... Međutim, malo je verovatno da bi još neko bio u stanju da tako ozbiljno i svečano govori o nečemu što je oduvek bilo sasvim neozbiljno i prizemno, kao što su ukrštene reči. 

Moraću da vam priznam da sam namerno preterivao: hteo sam da napravim mali omaž toj mrežici sa crnim poljima, koja neenigmatama neretko služi za podsmeh i kao sinonim za dangubu, pa sam se služio svim raspoloživim sredstvima ne bih li što slikovitije odbranio njenu čast, ali i dostojanstvo svih nas koji trošimo sate i dane na ono što je u opštem sistemu vrednosti u rangu sa mlaćenjem prazne slame. U stvari, moji motivi su prevashodno lični, čak sebični, ali imaju svoje socijalne i humane konsekvence, pošto se reflektuju na celokupnu enigmatsku branšu. 

Mel Mandraković je personifikacija savremenog enigmate, i on se bavi jedino enigmatikom, za razliku od Mladena Markovića, kome je ona samo jedan od hobija. Može se diskutovati o tome da li je Marković dovoljno dobar enigmata da bi mogao da bude glasnogovornik, da li ima pokriće za svaki stav koji pozajmljuje svom namenskom alter-egu, i nije li pomalo komična sama činjenica da neko ko je objektivno od juče u enigmatici izigrava autoritet ?! Ja, Mladen Marković, mislim da ste u pravu, kako god odgovorili na ova pitanja. Mel Mandraković, pak, radi očuvanja svog imidža, smatra da njemu talenat dozvoljava da radi i govori šta god hoće. 

A šta će Mandrak još raditi i govoriti? Pa, u jednom periodu je postojala dilema: da li posle 21. decembra treba nastaviti sa blogovanjem ili ostaviti čitav ovaj projekat internet-istoriji? Misija je, čini se, ostvarena, rekao sam ono što sam imao, predstavio one radove i autore za koje verujem da su to zaslužili... Zašto bi reflektori i dalje bili upereni prema babi koja je upravo načela drugi vek života? Ok, bila je interesantna dok se spremala za epohalno duvanje svećica, ali sada, kada smo pojeli rođendansku tortu i ispratili goste, ona postaje samo jedna starica više, nemoćna i potrošena, bez budućnosti... Ipak, odlučio sam da je ne napustim. Enigmagika će živeti i u 2014. godini, ukrštenica će i dalje dobijati svoju nedeljnu dozu časti, Mandrak će i dalje terati po svom... 

Dosad je predstavljeno 39 autora. Sticajem okolnosti, neki od meni najdražih ukršteničara nisu bili zvezde nijednog posta, tako da je to prvi zadatak koji treba izvršiti u novoj godini. Druga odluka se odnosi na koncept: valja uvesti nekoliko novina, osvežiti, eventualno unaprediti postojeći nacrt, pa možete očekivati veći raspon sadržaja, u vidu autorskih i drugih tekstova, interesantnih priloga, rariteta, kurioziteta... Možda će biti još postova sa oznakom "Kad bismo se šalili", možda i neće, ali generalno planiram manje žuči i okršaja na (ovom) blogu u narednih 12 meseci... Ne uživam u ismevanju enigmatskih stvaralaca, kakvi god oni bili, a možda ću još koji put biti prinuđen da reagujem, pa ne bih prerano odbacio mogućnost nastavka rata (nije zgoreg pomenuti da u asenalu imam sve, od najlepših reči do atomskih bombi, a šta ću upotrebiti ne zavisi samo od mene)... U svakom slučaju, voleo bih da ostanemo na nivou argumentovane diskusije, kako bi svako od nas sačuvao što pozitivniju sliku o svom enigmatskom umeću. 

S tim u vezi, treća odluka se odnosi na moje ranije obećanje da više neću predstavljati svoje radove... Hm... Ovo je moj blog, pišem u prvom licu, iznosim svoja zapažanja, analiziram, hvalim i kudim druge - a ne postavljam svoje radove?! Nelogično. Uostalom, ovaj blog je jedino mesto na kome neki moji sastavi mogu dobiti tretman srazmeran trudu koji sam uložio u njihov nastanak, budući da će ih u novinama biti sve manje... Da se razumemo: nemam nameru nikoga da ubeđujem da sam najbolji (šta god to značilo), već da sporadično delim sa posetiocima ono što smatram izuzetno vrednim, a mojih je ruku delo. Nadam se da mi to nećete uzeti za zlo, tim pre što znate da nemam nikakve koristi od autopromocije.

Na kraju, Enigmagika svima želi mnogo magije u 2014. godini.

Mladen Marković / Mel Mandraković