Naš drug Ilija Đurković je poslao radove još nekih istaknutih, a dosad nepredstavljenih, autora. Svi oni su mi poznati, ali sam prema nekima uzdržan (eto, nisam bio u prilici da steknem uvid u njihovo stvaralaštvo, i pošto na osnovu malobrojnih uzoraka koje sam video ne mogu da donesem nedvosmislene zaključke, ostavljam mogućnost da su oni objektivno mnogo vredniji nego što se to meni čini), prema nekima sam otvoreno blagonaklon, ali bih preko volje govorio o njihovom radu, a prema nekima sam ravnodušan, što ne znači da smatram njihove tvorevine manje vrednim, već da mi, prosto, njihov pristup nije blizak.
Odlučio sam da ovoga puta preskočim svoju uobičajenu govoranciju, da vas poštedim svojih analiza, sinteza, indukcija, argumenata, ruminacija, fascinacija i sličnih "cija", i da ćutke predstavim sastave. Bez obzira na to što sam zamolio Iliju da pronađe nešto iz opusa Miroslava Lazarevića, smatram da bi bilo beskrajno neukusno da merim i seciram njegov talenat, tim pre što nisam u stanju da redukujem pristrasnost. Dakle, on je predstavnik druge navedene kategorije. Prema jednom od dvojice autora koji potpisuju preostale ukrštenice u ovom postu sam uzdržan, a prema drugom manje-više ravnodušan, ali mislim da za vas nije naročito važno koga kako kategorišem, jer je neosporno reč o značajnim enigmatama.
Dakle, sve komentare o ovim ukrštenicama i njihovim autorima ćete, mimo običaja, napisati vi. Nadam se da među čitaocima bloga ima onih koji mogu i žele da podele sa nama svoje utiske, stavove, zapažanja (...), kao što ja to velikodušno činim u standardnim postovima.
 |
| Miroslav Lazarević, Beokviz b. 4, 1998. godina |
 |
| Zlatan Pupezin, Beokviz br. 19, 2002. godina |
 |
| Jovan Nedić, Zagonetka br. 36, 1998. godina |
Нема коментара:
Постави коментар