Uvek sam spreman da pozdravim invenciju, i iskreno podržavam tendenciju autora da svom enigmatskom sastavu dâ lični pečat, ali izgleda da nije dovoljno imati samo ideju i dobru nameru, već je za uspešno sprovođenje te operacije potrebno imati i neke kvalifikacije. Na primer, ako jedan enigmata od svih jezika na svetu zna samo maternji, a i taj natuca, odnosno realno ne zna nijedan (a ima takvih), ma koliko želeo da osveži svoju ukrštenicu nečim posve novim i egzotičnim, u principu ne bi smeo da se hvata ukoštac sa transkripcijom, jer ima velike šanse da zaluta i učini akciju besmislenom. Takođe, ukoliko mu je opšta kultura izrazito niska (i takvih ima, dabome), te ukoliko nije sposoban da proceni za koje podatke ima mesta u ukrštenicama, a koji su bespotrebni (te s razlogom nepoznati), najpametnije je da se drži onoga što je već provereno, makar bilo banalno, jer je i banalnost bolja od gluposti.
No, ima onih koji vole da iskopavaju čudne pojmove (bog sveti zna odakle), da ih trpaju tamo gde im nije mesto (a nigde im nije mesto), i da neometano neguju svoju sklonost ka upotrebi neispravnih reči i nesuvislih opisa (često potpomognuti činjenicom da ni urednik ne zna mnogo više od njih). Jedan kolega me posebno fascinira svojim otkrićima, pa otkad sam počeo da obraćam pažnju na njegove ukrštenice - moja očaranost raste geometrijskom progresijom (nije reč o Tanasiju Saviću, njega ne bih nazvao kolegom). Stvarno ne znam u kom svetu (i u kom veku) taj čovek živi, ali uporno se pitam gde sakuplja te skaradno transkribovane i nikome znane antroponime. Pošto se enigmatikom bavi bar 4 decenije, pretpostavljam da ima neki tefter gde upisuje sve što čuje, načuje, vidi i pročita na svoj način, pa onda po potrebi to izvlači iz duboke jame zaborava, da mu višedecenijski trud ne bi bio skroz uzaludan (a osnovano sumnjam da zloupotrebljava i internet).
Elem, nedavno sam naišao na jedan neobičan ukršteni par: IDI - ALADIN. Šta je tu neobično, pitaće se oni koji su propustili taj biser?! Obe reči su izrazito frekventne i odgonetljive, dakle banalne, a i opisi retko variraju. E, upravo je neobično to što je ovaj autor želeo da pobegne od stereotipa, a upao u nonsens. Troslov IDI je opisan kao "kreni, odlazi!", što je po mom mišljenju bezmalo genijalno - divna, smela i taze ideja za eksploataciju sličnih imperativa: BAJ ("vračaj!"), DAJ ("uruči, pruži!"), HAJ ("brini, staraj se!"), PIJ ("uzimaj tečnost!"), RIJ ("kopaj!"), ŠIJ ("spajaj tkanine iglom i koncem!"), MIJ ("peri, umivaj!"), UĐI ("stupi u prostoriju!"), MRI ("okončavaj život na pesnički način"), SPI ("spavaj kao Vranjanac!"), a - zašto ne - i LAJ ("oponašaj psa!"), i RŽI ("brecaj se kao konj!). Pri opisivanju uspravnog pojma ALADIN takođe je upotrebljeno kefalo, ali ne frontalni režanj - već neki deo malog mozga, pa su rešavači verovatno prvi (a nadam se i poslednji) put u životu pročitali: "glumica Rajbel".
Aladen Rebel |
Da razrešimo najpre taj slučaj: glumica Rajbel niti postoji, niti je postojala, niti će postojati. Zapravo, sama reč rajbel još nije izmišljena, što će reći da je taj niz slova još uvek slobodan tj. bez značenja, pa ako je autor baš hteo da dâ doprinos našem jezičkom fondu, bilo je smislenije da formira pojam od nečega neživog i nedostupnog, jer se živim ljudima koji se bave javnim profesijama (kao i onima koji su nekada bili živi, a hranio ih je šou-biznis) u principu može ući u trag. Dakle, da igde na svetu postoji glumica Aladin Rajbel, makar bila tamilska ili Bantu diva, moje oduševljenje bi bilo mnogo manje, ali takve zaista nema. Gospodin ALADEN REBEL (fr. Aladin Reibel) je francuski glumac, nama gotovo sasvim nepoznat, a prava je misterija gde ga je autor našao, i kako ga je identifikovao kao ženu (manje je misteriozna transliteracija). Uzgred, i drugi pojmovi u toj ukrštenici ukazuju na sklonost ka pronalazaštvu, jer je četvoroslov TIRK opisan kao "nemački pisac, Verner". Ko je taj i šta je napisao - nije lako utvrditi, ali verujem da je to transkripcija prezimena Türk (koje, zašto kriti, u Nemačkoj ne nosi ama baš nijedan poznati Werner). Takođe, iako su i naši novinari s osmoletkom odavno naučili da Hilari SVANK (eng. Hilary Swank, rođ. 1974) nije Svonk, ovde je prednost data neznanju i napuštenoj praksi (a možda je autor prosto otkrio ovu glumicu tamo gde inače otkriva slavne i "slavne" ličnosti, i transkribovao po osećaju).
Idi Sedžvik |
IDI se, kad se uozbiljimo, ipak ne mora opisati kao imperativ - ako baš ludo želimo da izbegnemo zloglasnog ugandskog diktatora Amina (eng. Idi Amin, 1928 - 2003), a ne pašu nam ni muzički opisi poput: "pesma grupe Smak ili grupe Magazin ili Ace Pejovića". Kao što smo videli u jednom od prethodnih postova, Edith se iz engleskog uvek prenosi kao IDIT, a vlasnicama se često tepa IDI (eng. Edie). Postoje (bar) tri Amerikanke koje su se proslavile pod tim nadimkom: IDI ADAMS (eng. Edie Adams, 1927 - 2008), komičarka i pevačica, čiji je suprug bio komičar mađarskog porekla Erni Kovač (eng. Ernie Kovacs, 1919 - 1962), IDI SEDŽVIK (eng. Edie Sedgwick, 1943 - 1971), manekenka i glumica, zauvek zapamćena kao muza Endija Vorhola, i IDI FALKO (eng. Edie Falco, rođ. 1963), Tonijeva supruga Karmela u seriji "Porodica Soprano".
5 коментара:
Hahaha, i mene je ovo začudilo kad sam rešavao. Mislim da ne treba preterivati, i ako su glagoli van infinitiva nedozvoljeni, treba se držati toga. Što se tiče Aladina, no comment. Em je ukršteno sa iranskim selom, em se ispostavilo da nije glumica...klasično otkrivanje tople vode. :)
Taj Anaran je vrlo popularan u našoj enigmatici. Nekad se koristio opis "planina u Iranu", a na Vikipediji se može pronaći nekoliko mesta (sve sama sela). Lično nikada ne bih upotrebio opis "mesto u Iranu", a ako nekad budem prinuđen da zadržim taj šestoslov, daću prednost nekoj nebitnoj nemačkoj glumici. Zove se Anna Rahn tj. ANA RAN. http://www.imdb.com/name/nm4260692/
I ANARAK je jednako slavan, ako ne i više, a reč je o iranskom gradu. Obično se spominje kao mesto gde je pronađen mineral bakra ANARAKIT (i drugi nazivi su izuzetno enigmatski upotrebljivi: PANATAKAMIT i ATELIT. Ko hoće da izbegne mineral, ima alternativu ANA RAKIĆ (naša poznata astrološkinja).
I još jedna stvar: onaj uzgredno spomenuti Ernie Kovacs je zapravo KOVAKS, jer je ispravnije transkribovati prema izgovoru, a ne po poreklu (rođeni je Amerikanac).
A ko je autor pomenute skandinavke? Potpisan je kao "Mićo" - da nije Miroljub Janković?
Nisam stigao da rešim ovu tvorevinu, a posle gore pomenutog, verovatno ni neću. :)
Ne mogu a da se ne zapitam o funkciji urednika u ovom listu. Ne govorimo o jednom propustu, već o gomili bisera.
Nisam hteo da pominjem autora, a ni list, jer bi se to brze-bolje protumačilo kao napad. Zato u centru pažnje nisu okolnosti, nego sama pojava, a teoretski, autor je mogao biti bilo ko. Urednik je takav kakav jeste, nekonvencionalan i liberalan, to se najbolje vidi u njegovim radovima, pa verovatno dozvoljava i drugima da rade po nahođenju, jer k'o veli, rade to već 40 godina, pa ispekli zanat. Jedino sam ja oduvek i zauvek pod sumnjom, pa se prema mojim radovima svi urednici bez gimnazije ponašaju kao da ih nužno treba ispeglati i intelektualno uobličiti. :)
Šta da kažem... ne bi mi smetalo da je to potpisao Mile Budić (da ne navodim još neka imena bez težine), ali ne volim da vidim budalaštinu u - uslovno rečeno - ozbiljnim novinama. Kad uporedim te naše novine sa npr. Feniksom, naježim se od stida.
Постави коментар