Na prijateljskom blogu Tupljenje i oštrenje je sredinom ovog meseca objavljen poziv članovima Enigmatskog kluba "Kikinda" da uzmu učešće u pripremi pilot broja minijaturnog enigmatskog lista, čiji su radni nazivi Mala EKK ukrštenica i Mini EKK skandi. Zapravo, još uvek se ne može govoriti o listu, budući da projekat i dalje leluja na nivou puke ideje, a nema pouzdanih naznaka da će ta ideja biti realizovana u dogledno vreme, no u svakom slučaju želim da se zahvalim svim kolegama koji su udružili rad sa Slavkom Bovanom i sa mnom, kao i onima koji su to planirali da urade (nadajmo se da će biti prilike).
Inspiracija je navrla pri susretu sa jednim brojem Enigmine Male ukrštenice iz 1978. godine. Reč je o vrlo interesantnom formatu, mada je diskutabilno da li savremena novinsko-izdavačka delatnost podržava minijaturna izdanja tog tipa. Dimenzije 163 x 236 (preklopljeno 118 x 163) se mogu poistovetiti sa formatom C5 (162 x 229), a onima koji se ne sećaju spomenute Male ukrštenice je verovatno poznatiji Mini Čvor istih dimenzija. Dakle, pitanje je da li se to danas može dobiti kao standardna štamparska usluga, a ako je odgovor odričan, valjalo bi pronaći neki približan format. Teoretski, postoji i opcija štampanja na jednom jedinom listu papira, koji bi bio sklopljen kao nekadašnja 10 skandi ČVOR križaljka.
Ovaj format je važan i promenama malo podložan deo moje zamisli, jer sam ubeđen da bi jedan takav list (ili podlistak) naišao na vrlo dobar prijem. Pored toga što su moje sasvim privatne reakcije izuzetno pozitivne, iz neformalne ankete sam zaključio da većina ljudi sa simpatijama prihvata C5 enigmatiku. Džepni format je sam po sebi atraktivan, deluje intimnije od drugih i na nekom iracionalnom nivou uspostavlja vezu sa potencijalnim rešavačima. Kad se tome doda adekvatan dizajn, kao i srednje do visokokvalitetna enigmatika, ubeđen sam da ne bi bilo promašaja. Takođe, ako stvari posmatramo iz pozicije saradnika, valja primetiti da je rad na C5 formatu prilično zabavan: to je prilika da se autor enigmatski izrazi bez većeg napora i uz sasvim mali utrošak vremena, a nije zanemarljiva ni činjenica da ekonomičniji nacrt takoreći ne postoji (uz ažurnost saradnika, broj se bukvalno može završiti za jedno popodne, i to od A do Š).
Slavko Bovan, koji je zasad drugi i ravnopravni kobajagi urednik kobajagi izdanja, i ja smo nekoliko dana radili na sadržinskoj i grafičkoj pripremi dva pilot broja, od kojih je jedan koncipiran kao zbirka raznovrsnih sastava članova EKK - a (ekakaovaca), a drugi sadrži samo skandinavke, preciznije: skandinavčice, ali smo onda morali da odložimo projekat ad akta, dok se ne steknu uslovi za nastavak akcije (i - što je još važnije - dok se ne utvrdi da li ima smisla raditi). Stoga sam ja, kao pokretač inicijative, ipak odlučio da nulti broj napravim sam: ne bih voleo da se dobrovoljci osećaju iskorišćeno, ili kao da su nekome napravili ćeif uzveši učešće u fantomskom projektu, te ćemo Slavko, Milorad Živanić i ja u narednom periodu koristiti taj pretpilot broj kao reklamni proizvod. Ukoliko uspemo da ostvarimo saradnju sa nekim izdavačem, radovi koje su ekakaovci već poslali Slavku i meni će činiti sadržaj prvog (drugog, trećeg...) regularnog, numerisanog broja.
Nulti, reklamni broj MINI EKK SKANDI možete preuzeti OVDE.
2 коментара:
Svaka čast za požrtvovaost. Lep je ovaj "reklamni proizvod". Izdvojio bih:
http://s23.postimg.org/cuvisp6ob/2015_08_01_890.jpg
Uvek sam za crno polje više i veseliji sadržaj. :)
Da. Treba znati da je sve to urađeno za samo 2 dana (otprilike dva radna vremena, dan za sastavljanje i dan za opisivanje). Pokušao sam da ustanovim koje je minimalno vreme potrebno za kompletiranje jednog broja bez učešća drugih (a to znači da bismo zajedno sve mogli da završimo za dan).
Ne bi trebalo koristiti ulaske u opisna polja, pre svega zbog grafičke pripreme, ali na nekoliko mesta sam odstupio od tog elastičnog pravila. :)
I nisam u postu najbolje objasnio zašto mislim da je bolje da taj tzv. reklamni primerak bude 100 % moj: pošto dokument šaljemo raznim novinama, a sve je spremno za štampu, može se desiti da neko to odštampa, a da nam ne plati. Ja preuzimam rizik jer je to moja ideja (uostalom, malo li sam radio za badava), ali ne znam kako bih objasnio drugima da nema honorara. Ovako će, ako sve dobro prođe, saradnici biti sigurniji. :)
Постави коментар