25. 10. 2015.

Strana za mlade

U "Enigmi" broj 1045 (2. VII 1976.) Zoran Zeljković je reanimirao rubriku Enigma za mlade, i ciljnoj grupi se obratio rečima: "Izlazeći u susret vašim željama i zahtevima, nakon duže pauze, "Enigma" je ponovo pokrenula vašu stranu - stranu za mlade. Ovim putem vas pozivamo na saradnju. Šaljite svoje priloge, želje, zahteve, primedbe i pohvale. U svakom broju vas očekuju lepe nagrade. Na taj način ćete spojiti zabavno i zanimljivo sa korisnim, jer pored toga što ćete rešavajući i sastavljajući priloge na ovoj strani obogatiti stečeno znanje, nagrade će vam veoma koristiti. Koristiće vam u učenju, radu i igri, jer su nagrade: knjige, školski pribor, sportski rekviziti itd. Mnogo sreće i sve najbolje."

Većinu priloga je u narednim brojevima potpisivao urednik strane, a od ostalih saradnika lista (kojih je bilo više od 40), za pripremanje edukativno-zabavnih i laganih ukrštenica namenjenih najmlađima najveće interesovanje je pokazao Krsta Ivanov. Pored njega, u prvom periodu su se ukrštenicama obraćali deci, i to sporadično, samo Milan Jelenković i Momir Paunović. Teme koje su obrađivali su bile enciklopedijske, često iz oblasti nacionalne istorije, geografije, književnosti i kulture, ali bilo je i  radova koji su tematski verovatno bili najatraktivniji mladima, jer je Zeljković uz pomoć slike, propratnog teksta i  pažljivo sklopljene ukrštenice predstavljao neki tada aktuelni pop fenomen (npr. "Bijelo dugme").

Krsta Ivanov
Zoran Zeljković
Kolika je bila popularnost ove strane nije moguće utvrditi sa ove distance, ali je suvoparan sadržaj časopisa nesumnjivo osvežen njenim pokretanjem. Zapravo, to se nije dogodilo slučajno: u istom je broju obeležena dvadesetpetogodišnjica "Enigme", pa je redakcija tim povodom uvela nekoliko novih rubrika. S obzirom na to da je dečja strana nastavila da postoji i nakon probnog perioda (moj uvid se završava  kod prvog januarskog broja '77), može se pretpostaviti da trud nije bio uzaludan, a dobrom prijemu su zasigurno doprinele i nagradne igre. 

Najpre je u saradnji sa izdavačkim preduzećem "Vuk Karadžić" raspisan konkurs za mlade sastavljače, odnosno učenike osnovnih i srednjih škola. Nagrade su dodeljivane u svakom broju, i to 3 puta zaredom, ali izgleda da redakcija nije bila zadovoljna odzivom, možda je bilo i pritužbi budući da nisu svi rešavači skloni sastavljanju, pa je sastavljački konkurs zamenjen nagradnom ukrštenicom.

Željko Jandragić
Pobednik prvog konkursa za mlade je bio Željko Jandragić iz Bjelovara, učenik II razreda Opće srednje škole, a nagrađen je šah-garniturom.  Na spisku se nalaze i neki manje-više poznati enigmati, kao i sin Radojice Jovičića.

Đorđe Tomić
Broj sa rezultatima drugog kola nemam, a u trećem je trijumfovao Đorđe Tomić, učenik II razreda VII beogradske gimnazije, i osvojio je istu nagradu kao Jandragić. Zadaci nisu bili zahtevni (drugi je za nijansu teži), ali je mladim autorima dato sasvim dovoljno prostora da pokažu kako su i koliko shvatili ukrštanje reči. Eto, Jandragić je ovu naivnu mrežicu tako stručno popunio da ni iskusni profesionalci to ne bi mogli bolje (po svoj prilici je imao mentora), a vanvremenski principi koji se tiču lepote i sklada jednog sklopa reči se jasno vide i u Tomićevom radu.

*Uzgred, evo jednog kurioziteta koji nije vezan za dečju enigmatiku: prva "Enigmina" skandinavka je objavljena tek u broju 1067 (3. XII 1976), i to na poleđini, u formatu 17 x 25, sa prorezom za sliku 8 x 10. Autor je Ivica Mlađenović. Neobično je crna i ne izgleda prijatno, čini se da su namerno korišćena sva moguća ulazna polja, opisi su škrti i nepotpuni, jednoslovi nisu opisani, a slika ima samo dekorativnu funkciju.


4 коментара:

Rešad Besničanin је рекао...

Na spisku iza Jandragića da se uočiti i ime trećeplasiranog: MIROSLAV CVETKOVIĆ, Niš, učenik III razreda Mašinskog obrazovnog centra "Veljko Vlahović".

Tonci M је рекао...

Pretpostavljam da je raspored crnih polja bio unaprijed zadan: u tom slučaju, Jandragićeva je križaljčica idealno iskoristila format; da me netko pita kako bi trebale izgledati križaljke u dječjim časopisima ili na dječjim stranama, ovo bi bio odgovor. Prekrasan izbor riječi i slova.

Zapravo, u svjetlu nedavno održanog on-line dijela natjecanja za SOZAH, zar nije bilo bolje zadati jedan ovakav zadatak (s manje crnih polja i na nešto većem rasteru, naravno) na kojem autori mogu pokazati kreativnost (podsjeća me to na onaj trolist križaljki koji si objavio, od kojih je najbolja bila Dopuđina), nego križaljčicu 7x5 u kojem se doslovno GUBILO bodove ukoliko se žrtvovalo ijedno crno polje s ciljem bolje rješivosti?

Možda bi se u tom smjeru trebalo ići na budućim natjecanjima uživo.

Tonci M је рекао...

Usput, kad smo već spomenuli Miroslava, on je moj vjerojatno najdraži autor križaljki kad ne ide u računalom potpomognute vratolomije sastavljanja križaljki Nx4 bez crnih polja. Ti sastavci imaju smisla kad su putokaz prema sastavljanju potpuno RJEŠIVE kombinacije te veličine (i ne, križaljka nije rješiva ako je rješiva samo u jednom smjeru). Štancanje beskonačnog broja načelno istih radova u kojim je 5 ili 6 četveroslova potpuno opskurno je besmisleno. Njegove skandinavke, talijanke i klasične križaljke, s druge strane, lijepe su u svojoj funkcionalnosti, a njegovi magični likovi (s računalom i bez) najbolji u branši.

Mandrak је рекао...

Slažem se s prvim komentarom, Tonči. Rekao bih da su se organizatori Enigminih takmičenja u tom ranom periodu uglavnom rukovodili principima za koje se ti zalažeš, jer je to generalno dobar način za izbegavanje diskriminacije. Kada je zadati lik jednostavan i lagan, beline postaju nevažne, a u prvi plan dospeva smisao autora za eksploataciju jezičkog blaga.

Drugi komentar baš i ne razumem jer ne pratim rad dotičnog autora (ali setio sam se, to je onaj što je za života sebi napravio enigmatski mauzolej). U svakom slučaju, podržavam stav da svaka ukrštenica treba da bude dvosmerno rešiva, nezavisno od dimenzija i broja crnih polja. Naredni post je posvećen toj pojavi.