I poznati r(j)ešavaju

Pozorište u kući (1973): epizoda Trinaesti pogodak

Uvreženo je mišljenje da ukrštenice i križaljke najvernije i najaktivnije poštovaoce imaju u dokonim penzionerima i usamljenim domaćicama. To je možebiti tačno, ali treba reći da je rešavačka publika mnogo razuđenija, te da rešavače možemo pronaći u svim profesijama i svim starosnim grupama, a ponekad i tamo gde ih najmanje očekujemo.

Sigurno ste bar jednom u životu delili klupu na peronu, sedište u autobusu ili kupe u vozu sa nekim ko je udubljen u rešavanje. Možda ste u nekoj ugostiteljskoj ili uslužnoj radnji omeli prodavačicu u odgonetanju, a ako vam se nekim čudom to nije dogodilo, naredni put obratite pažnju i primetićete hrpu enigmatskih časopisa u nekom ćošku. Na plaži ili bazenu, ukrštene reči su uobičajena zanimacija, a prizori iz minulog leta idu u prilog optimističnoj prognozi da laptopovi, tableti i mobilni telefoni još dugo neće moći da unište staru, dobru štampanu enigmatiku. Naravno, ona je vrlo prisutna i u javnim ustanovama, poput opština, komunalnih preduzeća i sudova, tj. tamo gde ljudi toliko malo rade da su prinuđeni da popunjavaju svoje prazno (ne)radno vreme šarenim sadržajima. Ukratko, rešavači su svuda oko nas, samo se razlikuju po stepenu inficiranosti i razlozima koji ih vode u svet enigmatike.

Dome, slatki dome (1988): epizoda Divlji brak

Budući da je enigmatsko-izdavačka delatnost sračunata na masovnost, razumljivo je što se urednici rukovode očekivanjima i afinitetima najinficiranijih i najprilježnijih mušterija. Dakle, osnovni cilj svakog enigmatskog časopisa je da pridobije i očuva što veći broj redovnih - uslovno rečeno - čitalaca, tj. da svojim rešavačima usadi i razvije naviku da na kiosku uvek biraju taj časopis. Ponuda je, kao što znamo, danas takva i tolika da se kvalitet neprekidno zatrpava jeftinim kvantitetom, a kako su najjeftiniji proizvodi vazda bili namenjeni najjeftinijim ljudima, najbolji enigmatski magazini se proizvode samo za one koji imaju dovoljno samopoštovanja, znanja i ukusa. Na primer, svedok sam da je jedan nastavnik književnosti u penziji bio iskreno zgrožen serijskim ukrštenicama kojima je tržište preplavljeno, ali sam nailazio i na slabije obrazovane ljude (slabo obrazovanje se ponajpre očitava u nedostatku kritičkog mišljenja tj. u lenjoj inteligenciji) koji, eto, nisu razvili posebna očekivanja, te je za njih bilo koja i bilo kakva ukrštenica samo mreža koju valja ispuniti slovima.

TV šou Sedam plus sedam (1980): skeč Rogonja

Da li među pasioniranim rešavačima ima više bistrih ili tupih, teško je reći. Tek, izvesno je da bistar čovek, makar imao 100 godina, ne može biti namiren bezvrednim tvorevinama iz elektronskih radionica. Pre svega, to je uvredljivo enigmatsko štivo koje samo vizuelno podražava licencni koncept ukrštenih reči ("zabaviti se, uz pomoć starog naučiti nešto novo i interesantno, doživeti zadatak kao human i logičan, i osećati se kao pobednik ili srećni dobitnik"), prosto zato što su priređivači površne i nedovršene osobe. Ne može se od svinje očekivati da rodi labuda, najkraće rečeno. A posle svega, ako je neko već 100 ili 1000 puta rešavao tu istu jeftinu ukrštenicu koja se u milion verzija svakodnevno pojavljuje u petparačkim i šund izdanjima, i još uvek mu nije dosadila tj. još uvek nije shvatio da je to smeće, nema razloga da ga posmatramo kao rešavača po definiciji. To nije rešavač već psihijatrijski slučaj čije su mentalne funkcije do te mere zarđale da mu je svejedno da li crta Čiča-Glišu, perseverativno otvara pasijans ili opet rešava onu glupu ukrštenicu. 

Otvorena vrata (1995): epizoda Tiha noć

Elem, ima registrovanih rešavača i među vrlo slavnim i cenjenim ličnostima. Pre 50 godina ih je zacelo bilo mnogo više jer je enigmatika bila zabava miliona, a uz to, popularnost joj je dodatno podizalo prisustvo u filmovima, TV serijama, reklamama itd. Na našem terenu, motiv ukrštenice tj. križaljke najpre je blesnuo u komediji Marijana Vajde Zajednički stan (1960), po scenariju Dragutina Gute Dobričanina (Dragiša, u tumačenju Vladimira Medara, opsednuto rešava "nekrštene reči", kako ih zove deda Boga), a rešavači su se kasnije pojavljivali i u ozbiljnijim filmskim ostvarenjima, poput drame Rajka Grlića Za sreću je potrebno troje (1985), po scenariju Dubravke Ugrešić (Jagoda, koju igra Ksenija Pajić, koketira sa Dragom /Miki Manojlović/ tražeći pomoć pri rešavanju, i toliko je oduševljena što mu je poznat pojam miopatija da ga proglašava doktorom). U TV seriji Vaga za tačno merenje, skandinavke rešava nepodnošljiva komšinica Zora /Dobrila Matić/ (u epizodi Mače na krovu, kad otkrije da je papagaj od 3 slova ara, uzvikuje: "Eh, što rešavam ove ukrštene reči, levom rukom! Postaću profesor enigmatike!"); u Pozorištu u kući, prva Olga /Ljerka Draženović/ pomoću ukrštenice provocira  muža, navodeći ga da izgovori reč frigidnost (epizoda Dan kada je igrala Zvezda), dok Snežana Nikolajević /Olga Ivanović/ pažljivo popunjava veliku ukrštenicu u epizodi Trinaesti pogodak; u seriji Dome, slatki dome, u epizodi Divlji brak, ležeći u bolnici Enigmom se zabavlja Cica /Mira Banjac/; u Otvorenim vratima, u epizodi Tiha noć, Bata Anđelić /Bogdan Diklić/ koristi odsustvo gužve u kući, te se u novogodišnjoj noći opredeljuje za Eureku (i žali se: "Evo, piše crno na belo, pod 8 uspravno: insekt iz roda guseničastih stonoga... Pola sata lupam glavu, puče mi mozak, a uzeo sam ukrštenicu da se odmorim...") itd.

Naši glumci, pevači, režiseri, sportisti i drugi javni poslenici, nekada su u intervjuima isticali da vole mrežaste zagonetke, a neki su među kolegama bili poznati po tome (recimo, legenda kaže da je Rahela Ferari uvek imala u torbi neki enigmatski časopis, a da je varaždinska primadona Nada Puttar-Gold celog života rešavala križaljke na nemačkom jeziku). I među današnjim zvezdama ima onih koje nisu prerasle taj vid zabave, te npr. Goca Tržan razmetljivo priznaje da je super-rešavačica i da najviše ljubi domino ukrštenice. Konačno, i danas, kao i nekada, poznati su ponosni što im se imena pojavljuju u našim kvadratićima, još više: kada prepoznaju sebe u izrezu za sliku, a najviše: kada se smeškaju sa naslovnih strana enigmatskih listova. 

Isto tako stoje stvari i u belom svetu. Na fotografijama koje sam koristio pri kreiranju pozadine bloga, enigmatiku popularizuju: Grejs Keli, Džin Keli, Brižit Bardo, Elajdža Vud i Džud Lo. U donjem izrezu leve skandinavke iz Feniksa (br. 616), sa križaljkom pozira Kejti Peri, a u jednom ranijem broju, u toj ulozi ste mogli da vidite Bila Klintona, Keneta Vilijamsa i Džona Stjuarta. Povrh svega, na listu rešavača su se upisali i animirani junaci: Pera Detlić, Garfild, Lisa Simpson, Fred Kremenko i Barni Kamenko, te su i oni nagrađeni skandinavkama u Feniksu. 

Feniks br. 616, autor: Mladen Marković