13.09.2015.

Nuša

Branislav Nušić
Jedan od najznajčajnijih srpskih pisaca svih vremena i najpopularniji komediograf XX veka nije prevaziđen ni u ovom milenijumu, te su mnogi pojmovi iz njegovog opusa, ali i biografije, još uvek nezamenljiva građa enigmatskih sastava. Pored naslova svima znanih i omiljenih dela, domaća enigmatika već skoro čitav vek eksploatiše i njegove junake, jer se među njima kriju nosioci sasvim raritetnih, gotovo unikatnih starinskih imena neodoljive strukture za koje je teško naći alternativne opise. Reč je, dabome, o BRANISLAVU NUŠIĆU (1864 - 1938).

Često nailazimo na podatak (ne samo u ukrštenicama) da je pravo ime ovog vanvremenskog humoriste ALKIBIJAD NUŠA. Redovno se spominje i cincarsko poreklo, i to već u prvom pasusu bilo kog i bilo kakvog teksta o njemu. Zapravo, Nušić je imao samo jedan frtalj cincarske krvi: njegov otac Georgijes iliti Đorđe je bio sin makedonskog Arbanasa, ali nije odrastao sa ocem tj. Nušićevim dedom, već ga je odgajila majka Cincarka, te je i njen slavni unuk rođen u porodici koja je zvanično bila cincarska i kršten Alchiviadi al Nuşau. U burnim vremenima u kojima je živeo i stvarao, Nušića su protivnici (naročito režimski podrepaši) često optuživali za ismevanje srpskog mentaliteta i spočitavali mu nesrpsko poreklo (naš patrijarhalni rezon nije uvažavao podatak da je njegova majka, Brčanka Ljubica Kasnar, bila Srpkinja), i bez obzira na to što je u devetnaestoj godini posrbio ime i prezime postavši Branislav Nušić (Alkibijad na grčkom otprilike znači "silni" i asocira odbranu), trebalo je da prođe mnogo godina i morao je da zaduži našu kulturu kapitalnim delima - ne bi li konačno bio shvaćen i prihvaćen kao prosrpski, a ne antisrpski pisac.

Prvu komediju NARODNI POSLANIK je napisao 1883. godine, ali su Obrenovići u njoj videli ruganje parlamentarizmu, pa je uspeh izostao. Dve godine kasnije je došlo do eskalacije sukoba sa vladajućom dinastijom, jer je u "Dnevnom listu" objavio satiričnu pesmu DVA RABA, kojom je otvoreno ukorio kralja Milana i srpske ministre zbog nepoštovanja majora Mihaila Katanića. Naime, na majorovom pogrebu nije bilo nikoga iz vlade, dok su se dva dana ranije svi okupili na grobu ostarele majke generala i ministra vojnog Dragutina Franasovića. Nušića je ovaj posprdni prekor koštao robije, te je naredne dve godine proveo u požarevačkom zatvoru, gde je nastala njegova druga komedija PROTEKCIJA. Uzgred, sa Obrenovićima je izgladio odnose tek kada je na presto stupila Draga Mašin, koja ga je imenovala za upravnika Narodnog pozorišta.

Čuveni i enigmatski neodoljiv pseudonim BEN AKIBA je nastao te 1900. godine, kada je već proslavljeni književnik, državnik, novinski humorista i novopečeni upravnik pozorišta odlučio da objedini svoja dva imena: AKIBA je neka vrsta nadimka ili varijanta imena Alkibijad, a troslov BEN je nastao od srpskih inicijala (be - en). 

Svima su dobro znane njegove komedije: GOSPOĐA MINISTARKA, PUT OKO SVETA, OŽALOŠĆENA PORODICANARODNI POSLANIK, SUMNJIVO LICE, MISTER DOLAR, POKOJNIK, SVET, DR, UJEŽ, NE OČAJAVAJTE NIKAD, kao i dve nedovršene: VLAST i ĐOLE KERMIT. Pisao je i drame:  TAKO JE MORALO BITI, IZA BOŽJIH LEĐA, ANALFABETA, PUČINA, KIRIJA, JESENJA KIŠA, tragedije: HADŽI-LOJA, HADŽI-ENA, NAHOD, KNEZ IVO OD SEMBERIJE, romane: OPŠTINSKO DETE, HAJDUCI, DEVETSTO PETNAESTA, AUTOBIOGRAFIJA.

Iz nepregledne mase pripovedaka, jednočinki i kozerija kao enigmatski najupotrebljivije mogu se izdvojiti: MINISTARSKO PRASE, MOJE BISTRO DETE, DRAMSKI PISAC, TRINAESTI, GADAN SAN, SPIRA SOKO, MONA VANA, TOMAIDA, VELIKA NEDELJA, TRAGEDIJA MLADOSTI, OPASNA IGRA, OBIČAN ČOVEK, NEZVANI TUTOR, KAPLAR MILOJE, KUĆE SKLONE PADU, DVA LOPOVA, MALE LAŽI, DOBAR PRIJATELJ, LJILJAN I OMORIKA, POLAŽENIK (osnova božićne TV drame Miloša Radovića "Polažajnik") ... Na toj listi su i: MALE PRIČE, MALE SCENE, MALI KOMADI, PET AKTOVKI, TUCE SVILENIH ČARAPA, ŽENA BEZ SRCA, POD STAROST, U SRPSKOJ KUĆI, NAŠA DECA, BEOGRAD NEKAD I SAD (isti naslov u opusu ima i Sterija!) itd. Naročito je podesan sedmoslov PRE RATA, a reč je filmu Vuka Babića iz 1966. godine, čiji je scenario fuzija komedija "Ožalošćena porodica" i "Pokojnik". 

Što se tiče Nušićevih likova, najslavniji je AGATON ARSIĆ, protagonista "Ožalošćene porodice", a zvezde istog komada su i Agatonova žena SIMKA, PROKA PURIĆ i udovica SARKA.  Junak "Sveta" je TOMA MILENTIJEVIĆ, a tu su i njegova supruga STANA MILENTIJEVIĆ, činovnik SIMA JEREMIĆ i služavka TETKA KAJA. Nema potrebe objašnjavati ko je ŽIVKA POPOVIĆ, a gde je Živka - tu je i njen Sima, pa UJKA VASA, TETKA SAVKA, TETKA DACA, TEČA PANTA... Interesantno je da se u tom megapopularnom komadu skriva i odličan opis za četvoroslov RAKA: sin gospođe ministarke! Sumnjivo lice je ALEKSA ŽUNJIĆ (ponegde Žunić), ograničeni sreski kapetan - JEROTIJE PANTIĆ, a na istim mestu se može pronaći i sjajan opis za četvoroslov VIĆA: Jerotijev polupismeni pisar. Ako ste umorni od Ite Rine, evo osveženja: junakinja komedije "Pokojnik", supruga "pokojnog" Pavla Marića, zove se RINA MARIĆ; ako želite konkretan opis za staro žensko ime AGNIJA, naći ćete ga u tom delu, jer se tetka (vrlo bitna rođačka figura u skoro svim Nušićevim komedijama!) zove baš tako; MARIŠKA je ime sobarice hotela "Dolar" u delu "Mister Dolar", AĆIM KUKIĆ je opštinski sudija iz "Protekcije", poslanik JEVREM PROKIĆ i PAVKA, te Spira i SPIRINICA su parovi iz "Narodnog poslanika", ministar TOZA i LEPOSAVA su junaci "Vlasti", a nije za ignorisanje ni Tozina prijateljica GOSPA MICA.

Jedan od poslednjih Nušićevih intervjua (Politika, 14. 11. 1937.)

Нема коментара: