Novi blog: Enigmatika za decu

Časopisi sa dečjom enigmatikom su u razvijenim zemljama veoma popularni. Tamo prosvetni radnici smatraju da rešavanje enigmatskih zadataka oštri vijuge i neretko ih primenjuju u nastavi, pa budući da napredni još uvek nisu izgubili iz vida edukativnu moć enigmatskog stvaralaštva, kod njih je tlo za gajenje ovog sitnog cveća i dalje plodno. Kod nas, nažalost, nije tako.

Najmlađima se u enigmatskim i drugim časopisima za odrasle tek sporadično i usputno posvećuje po strana-dve sumnjive svrsishodnosti, a na našem tržištu od gašenja Mini Kviza nije bilo sličnih listova za osnovce. Deca iz Srbistana od 8 do 14 godina su sasvim uskraćena za druženje sa enigmatikom koja je sasvim prilagođena njihovom uzrastu, znanju, sklonostima i interesovanjima, a s obzirom na to kakav vandalski haos vlada u našem enigmatskom mikrosvetu, ni budućnost nije svetla.

Enigmatika za decu se po logici stvari odupire savremenim trendovima u našoj prokletoj avliji, jer njena upotrebljivost gotovo stopostotno zavisi od autora. Pri sastavljanju za klince važno je voditi računa o svakoj pojedinosti, i neprestano paziti da sastav bude što primereniji intelektualnom nivou deteta. Za anakte, etamine, etatiste, iranite, okanice i ostale enigmatizme tu nema mesta, jer svaki pojam treba da bude tačno onoliko težak, vredan i bitan koliko dečja pleća mogu da podnesu. A to znači da i autor mora da bude dobro izbaždaren. 

Kad bih mogao da pokrenem bilo kakav list, to bi bez sumnje bilo izdanje sa enigmatikom za decu. Potreba postoji, ali je za realizaciju neophodno mnogo više sredstava od raspoloživih, i da se nekadašnji ESS nije pretvorio u đuvečarsko-vunovlačarsku sektu, možda smo mogli da pokušamo da vaskrsnemo Mini Kviz, čiji je osnivač bio Branko Polić tj. ESS, a list je uredno (bio) upisan u Registar sredstava javnog informisanja. Trebalo je samo naći izdavača i popuniti rupu koja godinama zjapi na tržištu, ali za to niko nije mario.

Elem, od danas NA OVOJ ADRESI radi novi blog za male ljubitelje enigmatike (od 8 do 14 godina). Zove se ENIGMATIKA ZA DECU, i pokrenut je s ciljem da se ostvari komunikacija sa mališanima koji pokazuju sklonost ka enigmatskim zadacima, kao i sa njihovim roditeljima. To je mesto za popularizaciju autorske enigmatike za decu, a pored priloga koji će biti plasirani u postovima, zainteresovanim posetiocima će biti ponuđen i mesečni elektronski časopis "Enigmatika za decu" koji će moći da pazare u pdf formatu.

Poštovane kolege, ovo je naslovna strana e-časopisa u pripremi, i pozivam vas da uzmete učešće (počnite odmah, ne bilo zapoveđeno). Uz to, bilo bi dobro da podržite novi blog reklamom (na svom FB profilu, blogu, u neposrednom okruženju itd). Na mejl remorkermali@gmail.com možete slati ukrštenice (format 9 x 15 bez opisnih polja), osmosmerke (max 14 x max 15), ispunjaljke, magične likove, rebuse, stihovne zagonetke, anagrame i sve ostale enigmatske priloge, tematski i sadržinski prilagođene navedenom uzrastu. Ukoliko niste vični tehničkoj pripremi, pošaljite samo zamisli. Neki vaši radovi će biti objavljeni kao dnevni postovi, a najkvalitetniji će se naći u prvom broju "Enigmatike za decu" koja po planu treba da bude gotova 10. februara. 

Radi ilustracije i autorske orijentacije, prilažem i jednu skandinavku iz budućeg e-časopisa.

Obavezno J za strance

O međusamoglasničkom J smo govorili u postu Gospođo, vi ne znate kako se zovete, i tada su navedena neka imena koja se svakodnevno sreću u ukrštenim rečima, a nedostaje im ono grešno slovce koje pravopisci nameću kao obavezno. Postoje i neke domaće reći koje se odupiru spornom pravilu, kao prianjati, priučiti ili priuza, ali izuzev kompozita sa prefiksom pri (i drugih prefiksa koji su nabrojani u citiranom postu), u sve ostale reči našeg i tuđeg porekla u kojima iza samoglasnika I dolazi A, E ili U teoretski se umeće po jedno J, bar kada se služimo ćirilicom.

Anastasi(j)a Anja Mandić

Međutim, videli smo da su lična imena (i prezimena) iznad toga, što znači da bi doslovno i kruto poštovanje pravila moglo da nas navede na ugrožavanje nečijeg identiteta, jer nije baš isto kada udesimo ime stranca koga boli uvo kako ga zovu u tamo nekoj zemlji trećeg sveta, i kada našem hipersujetnom čoveku koji nosi isto to ime dodamo celo jedno slovo. To se čini po navici, iz znanja ili neznanja, a neke javne ličnosti katkad protestuju protiv imputiranja nesrećnog J. Tako je, recimo, Vlado Georgiev svojevremeno u svom maniru objasnio novinarima da nije Georgijev, a jedna srpska glumica koja je manje poznata po ulogama, a više kao supruga (sada udovica) Milorada Mandića Mande, tvrdi da se zove Anastasia (rođena u Beogradu). Iako takva imena nisu u duhu srpskog jezika, ukoliko lica koja ih nose insistiraju, nemamo kud nego da prihvatimo. Pravopis je tu nemoćan, barem dok se željeno ime može zapisati slovima azbuke (čovek u Srbiji može krstiti dete i Jacqueline ili Alexander, ali u knjizi rođenih bi moralo da piše nešto drugo, ali ako reši da bez pravopisnog alibija nadene ćerki ime Anastasia, Maria, Lucia, Daria i sl. problem je mnogo bezazleniji).

Vaska Ili(j)eva

Koliko je to pravilo zavisno od vanjezičkih faktora, najrečitije govori naš odnos prema bugarskim i makedonskim prezimenima. Bugare iz Bugarske listom tretiramo kao strance, Makedonce iz Makedonije i ovako, i onako, a srpske državljane bugarskih ili makedonskih korena (tj. one koji nose prezimena poput Georgiev) smatramo svojima, i samim tim ne primenjujemo adaptaciju. Možda sledeći podatak zvuči apsurdno, ali nije neistinit: potpuno isto prezime, npr. Илиев, varira u našem sistemu u zavisnosti od toga odakle vlasnik dolazi (ne potiče!), a originalnu grafiju mogu da sačuvaju samo žitelji Srbije (i to ako baš insistiraju)! Dakle, fudbaler Валентин Илиев u Srbiji postaje Ilijev, tu dileme nema: čovek je Bugarin, i sve što važi za jednog Rusa, važi i za njega (a ruska imena i prezimena se neizostavno transkribuju); nekad popularna makedonska pevačica Васка Илиева na nosačima zvuka izdatim u Srbiji potpisivana je kao Vaska Ilijeva. A gle čuda: srpski fudbaler Ивица Илиев (rođen u Beogradu) ostaje Iliev – jer po svoj prilici tako piše u njegovoj ličnoj karti.

Maja Odžaklijevska (1973)

Kada je pre četrdeset i kusur godina u Beograd pristigla pop pevačica Maja Odžaklijevska, nosila je prezime Оџаклиевска (u Srbiji, uzgred, postoji tendencija da se makedonskim prezimenima akcenat pomera udesno za jedan slog, te je Maja vremenom postala OdžakliJEVska, umesto OdžakLIevska; zato se i pokojni Toše PROeski proslavio kao ProEski, no to nije tema ovog posta).

U Sloveniji živi i radi jedan filmski režiser iz Beograda, po poreklu Bugarin, koji se zove Dimitar Anakiev. Da živi u Srbiji, moglo bi se diskutovati, no budući da je sada stranac - njegovo prezime valja pisati prilagođeno, dakle: Anakijev. Čak i da se radi o Slovencu,  pravilo ne bi bilo bez snage, a da li ga treba uvek primenjivati – teško je reći. Recimo, na srpskom govornom (tj. pismenom) području slovenačka glumica Ana Maria Mitič postala bi Ana Marija, ali ako bismo istoj proceduri podvrgli ime Etien (fudbaler Velikonja), ne bismo dobili  uobičajenu transkripciju Etjen, već Etijen – što deluje pomalo nakaradno (iako ima izvesnu enigmatsku vrednost). Zapravo, oblik Etien je slovenačka transkripcija francuskog imena Etienne, pa bismo umetanjem slova J takoreći izvršili transkripciju transkripcije.

Daniel

Ima sličnih slučajeva i u Hrvatskoj: Milan Popović, koji je 1983. napravio ršum na Evroviziji, nekoliko godina pre toga je izabrao umetničko ime Daniel i postao jugoslovenski Šejkin Stivens (eng. Shakin’ Stevens). S obzirom na njegovo muzičko usmerenje i internacionalne ambicije, to je bilo sasvim prikladno – jer se u velikom svetu niko ne zove Danijel.  Međutim, iako su Evropljanke do estrusnog žara bile oduševljene njegovom obradom Stivensovog hitića „Oh, Julie“, nije postao ni evropski, ni svetski superstar – pa kada je ostalo samo sjećanje na jedan juli, u domaćoj štampi i na omotima ploča se često koristila varijanta Danijel Popović. Danas više nije aktuelan, ali valja podvući da je njegov zvanični pseudonim i dalje Daniel. Da li bi ta šestoslovna reč mogla da se nađe u ukrštenim rečima? Pa... možda. U svakom slučaju, ne uz opis glumac Redklif (eng. Daniel Radcliffe) ili glumac Otej (fr. Daniel Auteuil).

Mira Peić (1985)

Postoje i neka prezimena koja generalno ne podležu pravilu o umetanju slova J, ali se ono javlja prilikom izgovora, te se u medijima naizmenično upotrebljavaju izvorne i adaptirane varijante. Hrvatska kantautorka Alka Vuica je tokom karijere na pločama i kompakt-diskovima često potpisivana kao Vujica. Jedna nekada popularna pevačica i glumica bi verovatno već skliznula u zaborav da se u ukrštenim rečima nije zadržalo njeno unikatno prezime, iako je na pločama češće potpisivana sasvim obično: Pejić. To je Mirjana Mira Peić, koja se još ranih šezdesetih afirmisala sa četvoroslovnim prezimenom, kao članica grupe Duo DD. I konačno, za razliku od Odžaklijevske, Peićke i drugih koji su ćutke prihvatili umetnuto tj. nametnuto slovo – glumac Pavle Vujisić je, smatrajući J sasvim suvišnim, zvanično promenio prezime i pod stare dane postao Vuisić. 

Na Nj

Jedno od najmlađih i najređih slova u našem jeziku (tačnije: jezicima) jeste Nј (Њ). Kao god i LJ (Љ), rođeno je pre nepunih 200 godina, kada je Vuk uprostio digram нь (Pismenica, 1818). U latinici nikada nije došlo do grafičkog stapanja N i J (iako je Daničić predlagao), ali o svemu tome je već bilo reči u postu Naše Lj. 

Broj živih i opštepoznatih reči koje počinju na slovo NJ je vrlo mali. Budući da je u ukrštenim rečima i križaljkama oduvek postojala potreba za proširenjem tog spiska, tj. za češćim korišćenjem takvih pojmova nego u stvarnosti, tokom minulih decenija se ustalio popriličan broj enigmatizama. 

U nastavku posta su navedeni pojmovi iz mog enigmatskog podsetnika, a s obzirom na to da nisam beležio otrcane reči (poput: njiva, njak, njištanje), ukoliko želite, u komentarima možete dopuniti listu. Napomene: T - transkripcija, TU - ustaljena, ali diskutabilna transkripcija, I - ijekavica. Izvori: SGV - Rečnik srpskih govora u Vojvodini, RMS - Rečnik Matice srpske, MZ-G  - Enciklopedijski rečnik Mozaik znanja - geografija, OR - Ornitološki rečnik.

NJA – uzvik za teranje svinja (SGV)

NJAČIĆ – pseudonim muzičara Dejana Cukića, Vrisko

NJAD – tamnozelen, modar (RMS, Draž., Bud.)

NJADASTO – prilično njado (tamnozeleno) (RMS)

NJADETI – postajati njad (RMS: Bud.)
NJADJETI (I) – njadeti (RMS)

NJADO – tamnozeleno, modro (RMS)

NJAGANJ (T) – grad u Rusiji (рус. Нягань)

NJAGU (T) – rumunski pisac, Fanuš

NJAKALAC – njakavac (RMS)

NJAKALO – magarac koji mnogo njače (Novo Miloševo) (SGV)

NJAKAVAC – onaj koji njače, magarac (RMS)

NJAKO – magarence iz dečje pesme Dragana Lakovića

NJAKOŠ – onaj koji se pravi važan, njalkoš (SGV)

NJAMC (T) – okrug u Rumuniji (rum. Neamţ)

NJANGA (T) – grad u Zimbabveu (izv. Nyanga)

NJANJA – pesma Leontine Vukmanović; dadilja (rus.)

NJANJAVOST – tromost, nespretnost

NJANJUŠKA – dadilja, njanja (rus.)

NJAO ŠI – staro kinesko kaligrafsko pismo

NJARIKA – letnja kuhinja (SGV)

NJARITI SE – plakati uz kreveljenje (SGV)

NJARTOV –udubljenje u kom se zadržava riba nakon oseke (SGV)

NJASA (TU) – jezero u Africi (izv. Nyasa) (MZ- G)

NJASALEND (TU)– staro ime afričke države Malavi (MZ - G)

NJASVIŽ (T) – grad u Belorusiji, Njesviž (blr. Нясві́ж)

NJAUKATI – mjaukati (RMS: Božić) (gl. im. NJAUKANJE)

NJAUKATI – mjaukati (SGV)

NJAVRKANJE– oglašavanje mačke u vreme parenja; plačno govorenje, cmizdrenje (SGV)

NJE (T) – Varšavski nedeljnik; kineski kompozitor, Er (Pravopis)

NJEBUČKA – uzvik za teranje krava

NJEGANOVIĆI – mesto kod Bileće (BiH)

NJEGNJEVO – mesto kod Bijelog Polja

NJEGOMIR – srpska pevačica narodne muzike, Merima (ranije: Kurtiš)

NJEGOŠEVO – mesto kod Bačke Topole

NJEGOVAN – bivša novosadska balerina, Biljana

NJEGOVIC – vrsta ptice, vrebac, mikavac, nikavac, nikavica, nikobica, pinoža, ćukme (OR)

NJEGOVSKI – njemu svojstveno (RMS)

NJEGOVUĐA – mesto kod Žabljaka

NJEGUŠ – bivši fudbaler Crvene Zvezde, Zoran

NJEGUŠI – rodno mesto Petra Petrovića Njegoša

NJEGUŠKA PRŠUTA – specijalitet crnogorskog mesta Njeguši, njeguški pršut

NJEKRASOV (T) –ruski pesnik, Nikolaj Aleksejevič

NJEMEN – najduža reka u Litvaniji; reka u Belorusiji; (protiče i kroz Rusiju, uliva se u Baltičko more) (litv. Nemunas)

NJEN ALIBI – film Brusa Beresforda sa Tomom Selekom (1989, eng. Her alibi)

NJENI JADI – pesma Branka Radičevića

NJENO IME – pesma Vladislava Petkovića Disa

NJENJARE – starinski narodni instrumet, kobilina glava, slepačka violina

NJERD – bog vetra, mora i vatre u nordijskoj mitologiji, otac Freje i Freja

NJERERE (TU) – bivši tanzanijski državnik, Džulijus (eng. Julius Nyerere)

NJERŠ – hrvatska vajarka i slikarka, Ljerka

NJERUN  – boginja nebesnica u nordijskoj mitologiji, NJERUNA, NJORUN, NJORUNA

NJETA COKI (T) – ranija italijanska glumica („Luda posla“) (ital. Nietta Zocchi)

NJETILO (I) – ono što rasplamsava vatru, iver, luč (RMS: Kozarac, Šenoa)

NJEŽIĆ – mesto u Hrvatskoj kod Slavonske Požege; srpski slikar-mozaičar, Borislav

NJEŽITI (I) – razgaljivati, blažiti, umirivati (RMS)

NJEŽNA KOCKAVICA (I) – vrsta cvijeta iz porodice ljiljana

NJIČEVO – ništa ne mari, ničevo (rus.)

NJIH – njihaj, njihanje (RMS)

NJIH DVE – film mađarske režiserke Marte Mesaroš (1977)

NJIHOVE ŽENE – roman srpskog književnika Đorđa Ocića

NJIHOVSKI – prilog: na njihov način (RMS), obično: po njihovski

NJILAŠ – pripadnik mađarske fašističke organizacije u II sv. ratu (RMS); bivši mađarski fudbaler, Elek (mađ. Elek Nyilas)

NJILAŠI (T) – bivši mađarski fudbaler, Tibor (mađ. Tibor Nyilasi)

NJILIN – ruski pisac, Pavel Filipovič (rus. Павел Филиппович Нилин)

NJIN – njihov (RMS)

NJINUTI – poleteti, požuriti (pokr. RMS: Lalić)

NJINJATI (SE) – ninati (se) (pokr. RMS)

NJIRALICA – žena njiralo (RMS)

NJIRALO – onaj koji njiri, zuri u što (RMS: Vukov rj.)

NJIRE (T) – mađarski književnik i državnik, Jožef (mađ. József Nyírő ); u staroj štampi: trans. Njiro

NJIRI (T) – mađarski pisac i reditelj, Janoš (mađ. Janos Nyiri); pustinja na jugu Kenije (izv. Nyiri)

NJIRIĆ – hrvatski kompozitor, Nikša; hrvatski vajar, Nikola

NJIRITI – viriti, blenuti, zuriti (RMS: Vukov rj.) (gl. im. NJIRENJE)

NJIRKATI – pomalo njiriti (RMS)

NJISAK – prodorno oglašavanje konja, njiska; jednina: NJOK (HJP)

NJITRA – slovenska kneževina na tlu Slovačke u VIII veku, Nitra; reka u Slovačkoj, Nitra

NJIVERAK – njivarak (RMS: Kulenović)

NJIVETINA – velika njiva (RMS)

NJIVIŠTE (T) – mesto u Makedoniji, kod Mavrova (mkd. Нивиште)

NJIVITI – orati njivu (RMS: Vit); gajiti, podizati (RMS: Matoš) (gl. im. NJIVLJENJE)

NJIVNA GUSKA – vrsta guske, velika ligarica, glogonjača, ligarica, ljigarica, mala ligarica (OR)

NJKV – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo (skr.)

NJOJ – Puškinova pesma („Pjesme, bajke, drame“, 1817, prevod: Užarević)

NJOK – knedla, valjušak (ital.), mn. NJOKI

NJOKALICA – nos, njuška (žarg.) (RMS)

NJOKALO – nos, njokalica (pogrdno) (SGV)

NJOKAVAC – vrsta kosa, ždrkelj, kosov, nokavac, njokovac, obični kos, ČOS (OR)

NJONJA – slabić, mlakonja (pogrdno)

NJONJO – mlitavac, bezvoljna osoba (žarg.)  (SF 84)

NJONJUL – glup, prost čovek (u Mokrinu) (SGV)

NJOPATI – v. njupati (SGV)

NJORAC – mužjak njorke; ptica gnjurac

NJORBA – vrsta ptice, njorka, alka, ronac (OR)

NJORBA POPOVAČA - vrsta ptice, krokar, morski gak, plinor, čiga (OR)

NJORČIĆ – mali njorac (RMS)

NJORIĆ – vrsta ptice, norac, norčić, njorčić (OR)

NJORITI – roniti (RMS) (gl. im. NJORENJE)

NJORKA – ptica plovuša severnih mora, alka

NJU DIL (T) – Ruzveltov ekonomski program (eng. New Deal)

NJU MEKSIKO (TU) – država na jz SAD (MZ - G), NOVI MEKSIKO (eng. New Mexico)

NJUCA – njuška (SGV)

NJUCALO – osoba koja zabada njušku u tuđe stvari (SGV)

NJUFAUNDLAND (T) – ostrvo u Atlantiku na ji obali Kanade (eng. Newfoundland)

NJUFER – devičnjak (pokr.)

NJUFERKA – nevina žena (SGV)

NJUGET (TU) – londonski zatvor, zgrada u kojoj se izvršavaju smrtne kazne (eng. Newgate, tr. Njugejt)

NJUHE – mesto kod Foče

NJUJORŠKA SERENADA – komedija Frenka Vejlija sa Fredijem Princom Džuniorom (2007, eng. New York City Serenade)

NJUJORŠKI MARATON – godišnja trka u Njujorku

NJUJORŠKI PLAVCI –  TV serija Stivena Bohka i Dejvida Milča (eng. NYPD Blue)

NJUKATI – mukati (RMS)

NJUKERI (T) – surinamski pamuk slabijeg kvaliteta (SGV) (eng. newkerry)

NJUKTA – helenska boginja noći, Nikta, Niks (mit.)

NJUMEN – američki glumac, Pol (eng. Paul Newman); američki kantautor i pijanista, Rendi (eng. Randy Newman)

NJUNJORITI – mrmljati (pokr. RMS: Ljub) (gl. im. NJUNJORENJE)

NJUNJORITI – mrmljati (SGV)

NJUPA – hrana (žarg., RMS)

NJUPADŽIJA – večno gladni snagator iz Štrumpfova

NJUPATI – jesti (žarg., RMS) (gl. im. NJUPANJE)

NJUPAŽA – jedenje, njupanje (SGV)

NJURAC – vrsta ptice, ronac, njorba, gnjurac (OR)

NJUŠKAR – vrsta psa (RMS)

NJUŠKAŠ – životinja sa njuškom

NJUŠKOREZAC – onaj koji reže noseve, nosorezac (RMS: Kovačić)

NJUT GINGRIČ (T) – američki državnik i istoričar (eng. Newt Gingrich)

NJUTNMETAR – jedinica za merenje rada i energije

NJUZ (T) – bečki nedeljnik (eng. News)