15.05.2014.

Enigmatski rizničar

Bilo je potrebno da provedem celih 8 godina u Nišu da bih konačno poludeo i došao na ideju da se vratim enigmatici. I dan-danas ne znam koji me đavo terao da potražim adresu niškog enigmatskog kluba i da se zaputim bogu iza leđa, noseći pod miškom nekoliko smešnih sastava, ali sećam se da sam na minus milion odlučio da otkatančim vunovlačaru i da svoju uredno očešljanu vunu podelim sa ostatkom sveta. Naš narod je poslovično podozriv, a u Nišu se sumnjičavost neretko penje do nivoa SF paranoje, pa sam, znajući za jadac, bio spreman na posmatranje. Međutim, moj agresivni upad u pitomi svet enigmatike je izazvao svega nekoliko zbunjenih pogleda, a bilo je i onih koji su u meni prepoznali dovoljno potencijala za urazumljivanje. No, džaba su mi govorili da se manem ćoravog posla i džaba su sumnjali u mene. Ja sam čvrsto odlučio, pri relativno čistoj svesti i diskutabilno zdravoj pameti,  da ostvarim nešto što je toliko budalasto da se graniči sa sumanutim, i niko me nije mogao pokolebati.

Zašto vam sad ovo pričam? Pa, tako sam upoznao jednog neobičnog čoveka, predstavnika umirućeg enigmatskog kluba iz Niša, koji je prilično ozbiljno shvatio moju želju da se okušam u javnom raščešljavanju vune. Zove se Marjan Radaković i zahvaljujući njemu sam shvatio da naša enigmatika nije sasvim nevidljiva i bezvredna. Ako neko smatra da su enigmatske novine u rangu sa toalet papirom, ne bi bilo loše pustiti ga na pola sata u Marjanovu odaju sa nepreglednim hrpama naslaganih časopisa iz paleolita, starog veka, renesanse i modernog doba, tek da vidi da srpska enigmatika, osim tržišne i upotrebne vrednosti, ima i istoriju, i fiziku, i hemiju. Ako je zaslužila barem jednog rizničara - nije uzalud postojala. 

Marjan je, dakle, naš enigmatski rizničar. Ako ga nazovem kolekcionarom, zaobići ću smisao njegovog kolekcionarstva; ako kažem da je enigmatski bibliotekar, umanjiću značaj same biblioteke. Zato je, mislim, najbolje reći da on u svojoj riznici čuva enigmatsko blago. U 12 velikih, numerisanih kutija ima 420 naslova i nekoliko hiljada primeraka (ima i jedan šifonjer u podrumu, živi sam svedok, gde čuva zasad nesortirana izdanja). Nešto je kompletirano, nešto nije, ima tu glanc novih primeraka, ali i onih koje su redizajnirali miševi, negde nedostaje nekoliko strana, a negde je samo toliko i sačuvano...

Marjan je, kao nesebični efor enigmatskog hrama, odavno zaslužio ovu pohvalnu besedu ustupivši mi svoje časopise na korišćenje, a nekih se je duplikata, bogami, i kurtalisao poklonivši ih baš meni. Prilikom poslednje posete sam, sasvim neočekivano, primio raskošan poklon u vidu ukoričene "Enigme" iz 1970/71 i još sijaset rariteta, ali ću o tome pisati kada budem našao vremena za nežno grebenanje stare i natrule vune (sada sam okupiran nekim praktičnijim, ovozemaljskim stvarima). Marjan je, inače, otvoren za saradnju sa svima koji imaju slična interesovanja, pa mu se slobodno možete javiti, a zamolio me je i da prenesem zlim jezicima koji tvrde da se niški enigmati međusobno slažu kao rogovi u vreći da su u savršeno harmoničnim odnosima, i da njegova riznica živi i raste uz svesrdnu podršku kolega-sugrađana (btw, sebe bih izostavio iz te priče o harmoniji, jer odavno ne živim u Nišu, ali u svakom sučaju pozdravljam navedenu idealizaciju).

1 коментар:

Ilija Đurković је рекао...

Imao sam priliku da upoznam Marjana na SES-u u Vranju i da se družim sa njim. To druženje mi je ostalo u veoma dragom sjećanju, Marjan je vrlo interesantna ličnost i živa enciklopedija iz mnogih oblasti. Puno bih volio da razgledam njegovu enigmatsku zbirku!