Iz mitske enigmatske prošlosti

Čini se da je početak sedamdesetih u kulturnom smislu bio uvod u zlatnu deceniju jedne tragične zemlje iza Gvozdene zavese, koja je zahvaljujući šofersko-bravarskoj harizmi svog doživotnog predsednika, baš tih godina postala svojevrsni balkanski brend. Da se razumemo: SFRJ je bila zemlja primitivaca, u kojoj je 70 % življa bilo nepismeno, ali je vožd uspešno orkestrirao, maskirao i blefirao, pa se u jednom periodu nije videlo golim okom koliko smo sitni, jadni i nakaradni. Iz Holivuda je, recimo, doputovao slavni Ričard Barton, da na čistom engleskom odigra nacionalnog junaka (sinhronizovao Petar Banićević), a osnovni cilj ovog naučno-fantastičnog spektakla bejaše mitologizacija hrabrog i narcisoidnog maršala, te se nije štedelo ni na iću, ni piću - samo da bi jedna belosvetsko-tabloidna zvezda ovekovečila podvige delije iz Kumrovca. S njim je doputovala i Elizabet Tejlor, doduše kao pratnja, jer je u međuvremenu odustala od uloge bolničarke u toj kino-debilijadi, a naš je svet padao u trans pred činjenicom da je najveća aktuelna svetska diva počastvovala tamo neku SFRJ i tamo nekog druga Tita svojim ljupkim prisustvom. Koliko je to zadovoljstvo koštalo, sada više nije ni važno, jer smo tim basnoslovnim novcima kupili neprocenjivu i retku priliku da se osećamo kao deo sveta. Zapravo, u čisto umetničkom smislu (što nema veze sa prethodnim redovima), mi jesmo bili deo sveta: 1971. godine je u Beogradu po drugi put gostovala Ela Ficdžerald, i predstavila se publici kao Nada Knežević; Olivera Katarina je u filmu Konrada Volfa igrala groficu od Albe, Dušan Makavejev je snimio "Misterije organizma", a RTB je među prvima u Evropi emitovala program u boji (te se, prema legendi, Đina Lolobriđida silno iznenadila što mi, eto, imamo nešto što je u Italiji još uvek misaona imenica).

Kakva nam je bila enigmatika? Pa, imali smo televizijski program u boji, a "Enigma" je i dalje bila crno-bela. Ne samo u grafičkom smislu, jer je - ruku na srce - naslovnica bila šarena, već i u sadržinskom, a i u konceptualnom. Naime, nedavno sam od Marjana Radakovića dobio komplet ovog časopisa s početka sedamdesetih, i dobio priliku da se bliže upoznam sa enigmatskim osobenostima tog vremena. Ako se prisetim forme s početka šezdesetih, a onda i  skraja sedamdesetih (sve sam to video), izgleda da je "Enigma" dugo stagnirala i da, sem renomiranog imena, nije imala čitaocima bogzna šta da ponudi. Kada, recimo, posmatramo brojeve s počeka sedamdesetih kroz durbin spektakularnih informacija iz nacionaclne istorije, stiče se nedvosmislen utisak da je beogradska enigmatika kaskala za aktuelnim trenutkom barem 10, a možda i 20 godina. Taj list, kao što znamo, danas kaska i više (okvirno: 30 godina), što znači da je u međuvremenu ipak došlo do nekakvog pomaka. Ohrabrujuće ili poražavajuće - nije lako zaključiti.

Elem, mada sam u jednom trenutku želeo da predstavim najimpresivnije momente iz hrpe starih časopisa koji su mi na raspolaganju, pokolebao sam se pred zaključkom da tu objektivno nema mnogo radova vrednih naročite pažnje. Skandinavka još nije bila izmišljena, uglavnom se sastavljalo na zadate likove u kojima je broj crnih polja često blizak broju belih, klasične ukrštenice slobodne forme su skromne i ne mnogo maštovite, a udeo tzv. velikih enigmata je sveden na minimum. Ne znam gde su tada bili Železnik, Petrović, Dopuđa ili Bizumić, ali među onima koji su tih godina sarađivali sa "Enigmom" ima tek nekoliko autora koji se manifestno ističu stilom ili umećem. Mom ukusu najviše odgovara Racković, pošto smatram da je dobro napravljena ukrštenica po definiciji vanvremenska, a pojedini njegovi radovi bi se, bez problema, i danas mogli štampati. Nisam od onih koji padaju u nesvest pred sastavima sa "grgoljenjem", "brndžanjem" i "prednjoškržnjacima", i više me fascinira kreativnost u širem smislu, no ovde su čak i radovi u kojima se insistira na Vukovim slovima i čvorovima vrlo retki. Istina, mladi Pešić, a onda i Krsmanović, Vukadinović, Reljić, Popović, Šarić (...) mestimično potpisuju sastave koji nisu za bacanje, ali je, generalno, ovo bila enigmatika za jednokratnu upotrebu.

Dušan Nikić

Branislav Ristić

Boris Nazanski

Žarko Pešić

Nikola Popović

Zlatan Pupezin

Mihailo Reljić

Karlo Vereb

Toma Vukadinović

Vojislav Skoko