Zar I TI, Seiti?!

Po učestalosti u našem jeziku, samoglasnik I je na trećem mestu (posle A i O), najučestaliji suglasnik je N (5. u generalnom plasmanu, iza E), u stopu ga prati S, a onda na red dolaze T, R i U. Možebiti da je poredak u ukrštenim rečima drugačiji, te da je zbog obilatog korišćenja infinitiva I ipak frekventnije od O, a da se R češće sreće od S, ali enigmatika, u principu, prati opšte tendencije jezika, i zato nepodudarnost ne može biti velika (recimo, u skladu sa našim enigmatskim procenama, najređe je DŽ, ispred Đ, F, Ć i LJ). Jasno je zašto su ANA, INA, ARA, IRA, ORA i dr. tako navalentni troslovi, a jasno je i zašto su neke dugačke, a ne mnogo bitne reči toliko popularne u našoj enigmatici. Ovde bih se zadržao na vrlo agresivnom troslovu ITI, i svim desnim derivatima koji su vremenom postali enigmatizmi. 

I Ti sa Dru Barimor

Stiven Spilberg je daleke 1982. godine u orbitu srpske enigmatike lansirao dve velike zvezde: jedna je DRU Barimor (Drew Barrymore), tada sedmogodišnja devojčica, a druga - još sjajnija - junak istoimenog filmskog hita u kojem je mala Dru, uz Di Volas (Dee Wallace), odigrala glavnu ženski ulogu: simpatični, okati vanzemaljac po imenu I TI (E. T.). Njegovo ime (ili "ime") je, zapravo, skraćenica od Extra-Terrestrial, što znači vanzemaljac, ali u odnosu na sve ostale opise koje imamo u ponudi, "Spilbergov filmski junak" zvuči najadekvatnije, zato što je: 1) pojam lako odgonetljiv, i 2) pretvara ovaj troslov u reč, tačnije pojam. Istina, postoji bar još jedan opis koji skraćenicu može pretvoriti u ime, jer se drugi faraon Prve egipatske dinastije, Narmerov sin (poznat kao Aha, Hor-Aha), počasno zvao ITI (kuriozitet sam otkrio u nekom Krsmanovićevom sastavu). Nije neupotrebljivo, ali je praktično nerešivo, pa se može koristiti samo u posebnim prilikama tj. onda kada je u drugom smeru sve toliko poznato da je čak i poželjno dati rešavaču priliku da sazna nešto novo, makar dolazilo iz 31. veka pne. Među opisima za skraćenice se ističe: "International Theatre Institute", sa varijantom: "Međunarodni pozorišni institut (izv. skr.)", ali je ubedljivo najrabljeniji: "Industrija tepiha Ivanjica".

Slavna ivanjička firma je, s oproštenjem, skroz naskroz propala, te nema mnogo smisla i dalje joj davati besplatnu enigmatsku reklamu, ali valja je katkad spomenuti iz zahvalnosti - jer nam je svojevremeno poklonila jedan nezamenljiv šestoslovni pojam (a, bogme i sedmoslovni), iako mnogi ljudi, uključujući rešavače i autore koji često barataju tim proizvodom - nemaju pojma da je slavna reč nastala u toj pokojnoj fabrici! ITISON, pojam koji opisujemo kao "vrsta podnog prekrivača" i tome slično, jeste kovanica od skraćenice ITI i završetka reči TAPISON (oblik TEPISON je navodno karakterističan za hrvatsko govorno područje, a značenje je u oba dijalekta identično: tekstilna podna obloga). Dakle, ITISON je vrsta tapisona, i to endemska, old-tajm vrsta koja je nekada uspevala u Ivanjici, a danas u jednini i množini pokriva još samo ćoškove ukrštenica.

Vivijan Itin

Što se tiče četvoroslova, već je bilo reči o Itilu i Itisu, nesrećnoj deci iz grčke mitologije. Da rezimiramo: alternativno Itisovo ime je ITID, iz nužde se može koristiti oblik ITIJ iz loše prevedene Grevsove tj. Grejvsove knjige "Grčki mitovi", a pošto se u mnogim izvorima poistovećuje sa parnjakom po sreći, kao sugestija pri opisivanju se može koristiti i Itil (ne može obrnuto: sugestija za pojam Itil može biti samo Itilos). Itil je takođe ime stare hazarske prestonice (VIII - X v.), a pošto već imamo prikladan opis, za nas je značajniji dublet ATIL, što je originalno ime tog srednjovekovnog grada na tlu današnjeg Dagestana. Ima više poznatih Rusa sa prezimenom ITIN, i mada se poslovično pozivamo na pijanistu koji se zove Ilja, nije naodmet katkad upotrebiti i sledeću informaciju: nekoliko meseci pre nego što je objavljena slavna AELITA Alekseja Tolstoja, VIVIJAN ITIN (1894 - 1938) je publikovao naučno-fantastični roman "Zemlja Gongura", i tako postao prvi ruski SF pisac! Svi znamo da je ITIM izraelska novinska agencija, u jednom od postova o Turcima smo otkrili da postoji glumica koja se zove ITIR Esen, a na listi srpskih prezimena se nalazi i ITIĆ (rukometaš iz Vranja, Miloš).

Itiri

Najpoznatiji petoslov je ITIRI, ali je decenijama korišćen sumnjiv opis "planinska oblast na Tanzaniji". Čak i ukoliko zaista postoji (a to nije baš lako potvrditi), radi se o geografskom pojmu koji je toliko iritantan da mu prosto nije mesto u štampi. Čak su i španska sela bliža našem čoveku (Španija je, jelte, u Evropi), i zato je dobro što tu blizu, na Sardiniji, postoji jedan gradić koji se tako zove (Ittiri). Međutim, kako gradići ili varoši ne ostavljaju dobar utisak na rešavače, nije pogrešno bilo kakvo naseljeno mesto koje nije selo ili zaselak opisati kao grad (kad naiđemo na "gradić", automatski pomislimo: "kako ja to mogu da znam?", ali kad se traži "grad", postoji mogućnost da smo nekada negde čuli za njega), jer je čak i takav opis bolji od "tanzanijskog gorja" i "zelenortske reke". Dalje, u replici na Dopuđin, Vukadinovićev i Zeljkovićev triptihon sa rekordnim PDR - om sam upotrebio petoslov ITINA, što je ženski oblik spomenutog ruskog prezimena Itin, ali se ispostavilo da ne postoji skoro nijedna poznata vlasnica (pronašao sam neku matematičarku, ali sam pojam ipak opisao direktnije). Žan ITIJE je nama ne mnogo poznat francuski romantičarski pesnik (Jean Hytier, 1899 - 1983), a Tošić u svom petoslovnom rečniku navodi i pregršt pojmova koje ne bih mogao da preporučim autorima: prisvojne prideve (Itino, Itini), lokalizme i arhaizme (ititi, itiša), skraćenice (ITIGA, ITIPS) itd. Ne odbacujem hipokoristik ITICA, sa opisom "Italina od milja", ali smatram da je za korišćenje takvih reči neophodno debelo opravdanje. 

Izuzev onog domaćeg iz Ivanjice, šestoslovni pojmovi nas često vraćaju u tursko doba: ITIRAZ je verovatno najslavniji predstavnik te kategorije (neslaganje; nepovoljna kritika, prigovor), ali ni turcizam ITIBAR nije zaboravljen (čast, ugled, poštovanje; dubleti su, prema Škaljiću, IHTIBAR i IKTIBAR). ITIKAF ili ITIĆAF je muslimanski verski običaj (boravak siromaha u džamiji tokom poslednje dekade Ramazana), a ITIKAD vera u božje postojanje. Videli smo da se Itil u dužoj varijanti zove ITILOS, i tu bi otprilike bio kraj liste poznatih šestoslovnih reči.

Seiti Itikava

Seiti ITIKAVA je, dabome, revolucionar i osnivač japanske Komunističke partije, i mada bi se na osnovu opisa moglo zaključiti da se radi o izuzetno značajnoj ličnosti, treba znati da je ovaj davno upokojeni gospodin (1892 - 1945) mnogo popularniji kod nas nego bilo gde na svetu, uključujući i njegovu otadžbinu. No... niti se zvao Seiti, niti se prezivao Itikava, ali je nekada davno prekršten i darivan našoj enigmatici, a mi smo ga učinili zvezdom. Dakle, prezivao se isto kao čuveni režiser Kon Ichikawa, što će reći: IČIKAVA (ili fonetski tačnije, ali nesaglasno s Pravopisom: Ićikava), a nosio je ime ŠOIČI ili možda ŠEIČI (Shōichi). Drugi poznati sedmoslov nam stiže iz Južne Amerike, a radi se o geografskom pojmu ITIKIRA (Itiquira). To je reka, vodopad, ali i grad u Brazilu.

I šta još imamo? A, da, da, da... prokleti ITINERAR. Taj pojam je još pre nekoliko vekova izašao iz kolokvijalne upotrebe, ali se spominje u istorijskim spisima, pa ne bi bilo loše - ako već ne možemo da ga izbegnemo ili sasvim zaboravimo - da pronađemo adekvatniji opis: to je starorimska putna mapa. Telegrafski opisi poput: "red vožnje" ili "opis putovanja" su potpuno besmisleni i nefunkcionalni, jer je pojam anahron (latinizam je, inače, reč latinskog porekla koja je deo savremenog jezika, a oznaka lat. se ne koristi za istorijske pojmove - razdoblje i lokacija su deo konotacije!). Takođe, u enigmatskom opticaju je izvorni oblik ITINERARIJUM, a Vujaklija nas je častio i jednom izvitoperenom varijantom: ITINERER.