25.08.2014.

Uz srećan put u borsku borbu

S obzirom na uzavrelu atmosferu u Enigmatskom savezu, odlučio sam da nakratko prekinem svoj blogerski odmor i iznesem neka zapažanja, kao neko ko je prilično zabrinut za sudbinu naše enigmatike. Smatram da njen opstanak u dobroj meri zavisi od institucije koja se zove ESS, a pošto je temelj te institucije odavno počeo da se klima, u narednoj fazi lako može doći do stropoštavanja. Tome na ruku najviše ide manifestna nesloga, ali i pribegavanje neobičnim ili čak nedoličnim metodama. Registrovanim osvajačima bi najviše odgovaralo rušenje postojeće klimave zgrade i podizanje montažnog enigmatskog objekta na istom mestu, i čini se da su njihove akcije u duhu drevne maksime Divide et impera bile vrlo uspešne.

Kada se u jednom hobističkom udruženju koje je u suštini neprofitabilno i po definiciji ima plemenitije ciljeve od raspodele mizernih finansijskih sredstava dogodi ovo što se dogodilo u ESS - u, čovek prosto mora da se zapita: da li je to realno?! Dakle, pitam se da li ima smisla, pored svih lopova koji su raščerečili ovu nesrećnu zemlju i uništili sve, od najvulgarnije ekonomije do najsuptilnije kulture, koristiti tako grube političke i medijske instrumente u cilju svrgavanja predsednika nekog malog, nebitnog i pre svega siromašnog saveza? U medijima kao lopovi nisu toliko apostrofirani ni oni koji su nas dokazano skunuli gole i tutnuli nam po jedan ivov prosjački štap u ruke, pa je utoliko teže prihvatiti činjenicu da je domaćin jedne prazne, oronule kuće baš toliki lopov da bi zaslužio da svi upiru prstom u njega. Nešto tu ne štima. Jednostavno, ova priča je do te mere usiljena, da dobija ocrte medijskog rata, a onda i linča.

Verujem da će se krajem ovog meseca taj medijski rat  konačno prekinuti. To je dobro iz više razloga, a jedan od njih je prekid samokompromitovanja ESS - a, a i srpske enigmatike uopšte. Meni kao nekome ko se iz ljubavi bavi enigmatikom nije baš prijatno da gledam kako se ta, i pored svega, lepa i zabavna oblast ljudskog stvaralaštva institucionalno srozava. Stvaranje, koje je sama srž enigmatike, u ovom trenutku nema nikakvu vrednost;  negovanje, podsticanje i popularizacija tog stvaranja je deo daleke i mutne prošlosti,  a neprikosnoveni primat ima nedostojanstvena jagma oko šake metalnog novca, kojim se takoreći ništa ne može kupiti - sem ljage. Tragikomedija. U očima zamišljenih neangažovanih posmatrača, enigmata više nije ni čudak, ni budala, već najobičniji idiot u starogrčkom smislu, tj. jedan bedni egoista koji ne bira sredstva da pribavi ponižavajuće mizernu dobit.

Ako oni koji su sami izabrali bilo kog, pa i ovog, predsednika iznenada uvide da on ne obavlja tu dužnost prema njihovim očekivanjima, postoje mnogo civilizovaniji načini za njegov opoziv. Način koji su učesnici "prevrata" izabrali najviše šteti ugledu saveza i enigmatike, a najmanje aktuelnom predsedniku. Takođe, taj način pogoduje onima koji se služe harangom za dolaženje do svojih ciljeva, ali treba imati na umu da harangerima moral po definiciji nije najjača strana, i da su svi spletkaroši koji su se dočepali bilo kakve vlasti uvek bili gori od prethodnika. Zbog toga se iskreno nadam da će svi interesenti predstojeći sastanak u Boru iskoristiti za pametno i parlamentarno rešavanje svih problema koje ESS ima. Krajnje je vreme da oni koji se osećaju oštećenima jasno i glasno kažu onima za koje smatraju da su ih oštetili sve što imaju, pa da optuženi iznesu svoje argumente, da prisutni daju svoje viđenje situacije itd., i da se naposletku taj haos stiša i uredi, kako i dolikuje savezu ovog tipa.

Za sve članove ESS - a bi bilo najbolje kada bi stvari stajale baš onako kako ih je ironično opisao urednik jednog inostranog lista, tj. kada bi zaista postojalo više ljudi koji su spremni da se stave u službu enigmatike kao predsednici saveza. Nažalost, takvih ljudi nema ni mnogo, ni dovoljno, i sama ta činjenica govori o opštem stanju u našoj enigmatici. Dakle, skoro niko ne želi da rukovodi jednim bankrot-savezom bez perspektive, ali zato ima mnogo kritičara, među kojima su najglasniji oni od kojih se može očekivati programski nedefinisan radikalizam, u smislu rušenja postojeće tradicionalne građevine i podizanja modernog montažnog zdanja. U tim okolnostima se pojavio samo jedan kandidat, svesrdno podržan radikalima, ali otpisan od svih ostalih.

Mislim da kandidaturu Zorana Radisavljevića treba pozdraviti kao izraz njegove želje i spremnosti da učini nešto za srpsku enigmatiku, ali da ne treba gubiti realnost iz vida. U toj realnosti on nema nikakve šanse da ni sada, ni u bližoj budućnosti, postane predsednik ESS - a. Iako poseduje neosporno reprezentativan stvaralački kapacitet, opšte je mišljenje da po strukturi ličnosti ni okvirno ne odgovara toj funkciji, i mada postoje izvesne razlike između zvanja predsednika i, kako sam kaže, titule "mister popularnosti", logička je nužnost da svaki, pa i ovaj, predsednik mora biti popularan (dok mister popularnosti ne mora biti predsednik). Nažalost, pošto je i popularnost aktuelnog predsednika drastično opala, a drugih kandidata još uvek nema na vidiku, čini se da je ESS u vrlo nezavidnom položaju, i da se kakvo-takvo rešenje može pronaći samo na Skupštini. 

Nadam se da će to rešenje biti što ispravnije i što berićetnije po enigmatiku.
Svim aktivnim učesnicima predstojećeg događaja želim puno sreće.

1 коментар:

Slavko Bovan је рекао...

Hvala! (ovo se odnosi na pslednju rečenicu teksta)