Bela pobeda

Siguran sam da se od mene očekuje da pre ili kasnije prežvaćem rezultate konkursa ESS - a "Sto godina moderne ukrštenice", ali ću "sitna crevca" ipak ostaviti za neku drugu priliku. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem je da sam vrlo ponosan što je, eto, baš moj rad dobio najveći broj poena, a naročito mi prija pomisao na budućnost, u kojoj će oni koji se budu bavili istorijom enigmatike makar uzgred spominjati i moje ime. Recimo, za nekih sto godina, kada neki uvrnuti ljudi budu proslavljali dvestoti rođendan ukrštenice, neko će garantovano podsetiti javnost da je ne tako davno upokojeni MM (jer ja planiram da "teram" do kraja ovog veka!) bio prvi laureat. Pazite: pobednik tog drugog jubilarnog konkursa i ja nikada nećemo biti baš u istom rangu, jer ću ja u svakom nabrajanju biti ispred njega! Ali, ne samo ispred njega - nego ispred svih ostalih pobednika u ovom milenijumu! Dobro, de, priznajem da će kolega koji bude pobrao lovorike 2913. godine otpočeti novi, milenijumski niz, ali ja sam prvi - pa sam prvi, i jedino apokalipsa to može da poništi. :)

Šalim se, naravno. Ono što iskreno želim da kažem svim čitaocima bloga je da ne mogu tačno da procenim nivo svog ponosa i zadovoljstva dok ne vidim ostale takmičarske radove. Jasno je da sam se poslužio malim lukavstvom i upotrebio (zlobnici bi rekli: zloupotrebio) to malo umeća što imam, znajući da belina 8 x 8 uvek ima dobre šanse za pobedu. Prosto, tako je bilo na gotovo svim našim konkursima i pre 50, i pre 30, i pre 5 godina, pa sam mogao očekivati visok plasman. Međutim, pretpostavka o visokom vrednovanju velikih četvrtastih belina nije bila nedostupna ni ostalim učesnicima, te je svako mogao da napravi bar jednu takvu. Svako je mogao - da je mogao... ali nije mogao baš svako.:) To znači da i danas, u eri kompjuterske enigmatike, velike beline nisu prevaziđene i još uvek imaju staru funkciju: njima se demonstrira veština kombinovanja. Dakle, "belinaštvo" je još uvek nezamenljiv vid autorstva, i u neraskidivoj je vezi sa enigmatskim takmičenjima.

Potpuno se slažem sa neautorizovanom opaskom da velika belina sama po sebi nije garancija kvaliteta. Da to nije tačno - svako bi mogao da pobedi na svakom konkursu, jer svako može da napravi svakakvu tj. kojekakvu belinu. Nije poenta u samoj belini, već u umeću da se njome nešto važno saopšti. To saopštenje u suštini glasi: "Ja mogu nešto što ne mogu baš svi." Uostalom, naša bogata enigmatska istorija kaže da su takve beline uglavnom pravili oni koji su umeli da ih prave, što navodi na zaključak da su enigmatski autori prilično samokritični. No, pored samokritičnosti, skloni smo i kritici, pa je oduvek bilo mnogo lakše kritikovati nečiju pobedničku kombinaciju - nego napraviti takvu. Oduvek je bilo tako - a sada smo zatajili i čudom se čudim što se OVDE baš niko nije javio da (zaštićen debelom anonimnošću) kaže koju oštru reč o prvoj ukrštenici.

Sumnjam da se baš svima toliko dopala da bi ostali bez teksta. Ja, recimo, smatram da sam mogao da napravim 5 puta bolju, ali istovremeno smatram da sam uspešno demonstrirao ono što sam u tom trenutku želeo da demonstriram. Imao sam cilj koji se nije svodio samo na postizanje beline, već je uključivao bar još 4 jednako važna kriterijuma (jednostavnost, ekonomičnost, rešivost, vizuelna pregnantnost), i realizovao sam svoju ideju prema svojim mogućnostima. Drago mi je što su članovi žirija generalno u tome prepoznali nekakav kvalitet, i kao što sam rekao na blogu TIO, savršeno razumem što je jedan od njih sastavu dodelio skromnih 10 poena. Taj član žirija verovatno nikada u životu nije napravio takvu belinu i verovatno je neće ni napraviti, ali to ne znači da teoretski ne bi mogao. Teoretski, i ja sam mogao postati kapetan bele lađe, a postao sam ovo što jesam, i sad uopšte ne razmišljam o moru i plovidbi, nemam pojma koliko je teško, a koliko lepo upravljati brodom, orijentisati se na pučini, boriti se s talasima...  Jednostavno, jedan član žirija nije razmišljao kao većina, možda zato što nikad nije ni želeo da bude kapetan one lađe, a možda i zato što ima morsku bolest, i to je sasvim u redu. Ne valja kad svi mislimo isto, jer je to najpouzdaniji znak da mislimo pogrešno. Štaviše, voleo bih da je bilo i više različitih mišljenja. 

U nekom narednom postu ću se zadržati na detaljima iz pobedničke ukrštenice, ali kao što rekoh, prethodno moram da vidim i ostale sastave. Nema smisla da svom radu javno nalazim mane van konteksta (a prema sebi sam suroviji nego prema svima ostalima zajedno), i tek kad sagledam opšti nivo kvaliteta, znaću da li sam se za nagradu izborio samo lukavstvom, ili su ipak bile ključne neke druge osobine.