08.11.2014.

Maturski almanah


Nekada davno, pre više od 15 godina, imao sam neke planove u vezi sa enigmatikom. Želeo sam da jednoga dana imam svoj enigmatski časopis, i imao detaljno razrađen koncept zamišljenog izdanja. Za naslovnu stranu prvog broja je bio viđen Rade Marković, zamislio sam neku vrstu enigmatske reportaže o njemu i specijalni intervju sa enigmatskim momentima, a jedino me brinulo da li će stari gospodin dovoljno dugo poživeti da bi mogao da učestvuje u realizaciji moje ideje. Inače, u tom časopisu bi bilo svega i svačega, od najobičnijih do najneverovatnijih priloga i podataka, a neke zamisli mi danas deluju gotovo megalomanski. Na primer, karikature bi radio glavom i bradom Petar Pismestrović, mada mi i Konstantin Grosu nije izgledao kao loše rešenje. U najgorem slučaju, mogao sam i ja da ih crtam, ali ne znam da li bi mi ostalo dovoljno vremena, jer sam sebi namenio i previše uloga.

Nažalost, ta naivna ideja me je brzo napustila, možda za godinu ili dve, a ništa se samo od sebe nije desilo.  Vreme je pokazalo da se neće ni desiti, prost račun kaže da nema smisla rehabilitovati jednu tako nefunkcionalnu fantaziju, a povrh svega, Rade Marković je već godinama počivši. Sada sa njim počiva i ta moja zamisao, samo ne u Aleji velikana, već na jednom privatnom groblju, gde su večni mir pronašli još mnogi moji planovi iz tog i nekog kasnijeg vremena.

Ipak, mislim da se ove godine desilo nešto što pre 15 godina nisam planirao: postao sam jedan ozbiljan enigmatski autor. Ne umem da procenim objektivnu vrednost tog statusa, bojim se i da ne postoji, ali imam utisak da sam u stvaralačkom smislu uspeo da postignem skoro sve što sam želeo, i to mnogo brže i lakše nego bilo šta do sada. Vidite, malo ko mi veruje da je najkrvavija stvar za koju sam se u životu izborio - diploma gimnazije. Za 4 godine skapavanja u besmislu više matematike, davljenja u septičkoj jami hemije i akanja po bespuću fizike, uspeo sam samo da postanem gluplji nego ikada pre. Nikakav uspeh nisam postigao, sve je bilo prezarađeno i preplaćeno. Ništa važno nisam stekao, osim podloge za utisak da je fakultet mačji kašalj - a to i nije neki dobitak, s obzirom na psihofizičke rashode.

Elem, otkud sad ova priča? Pa, moje intenzivno bavljenje autorskom enigmatikom traje tačno 4 godine. Tu aktivnost poredim sa gimnazijskim mrcvarenjem  zato što sam i jedno, i drugo izabrao sam - i to iz gluposti: u prvom slučaju sam zalutao na matematički smer, jer ničeg zahtevnijeg nije bilo u ponudi, a u drugom na belinaški odsek, jer takođe ni za šta teže nisam znao; u oba slučaja sam vrlo studiozno pristupao svojim zadacima, kretao se u okviru nekih pisanih i nepisanih pravila, arčio energiju bez milosti, spavao svakog drugog dana itd. Razlika je, kao što rekoh, u tome što sam kao svršeni maturant bio gluplji nego u zabavištu, a kao enigmata sa četvorogodišnjim stažem imam utisak da sam napravio određeni pomak u svom razvoju. Taj pomak, istina, nije veliki, jer ja i ne umem da se krećem velikim koracima, ali se ipak u okviru te enigmatske referentne grupe ne osećam kao ovca. Našao sam način da se izrazim kao stvaralac i spontano sam stekao uverenje da mi nije mesto u stadu. To za mene znači: ozbiljan autor. 

I, sad... pošto sam pre svega želeo da napravim jedan enigmatski list, a posle svega postao ozbiljan enigmatski autor, odlučio sam da za čitaoce bloga pripremim jednu malu zbirku svojih ovogodišnjih sastava i ponudim im je u elektronskom izdanju. Uz klimavu pretpostavku da ovde svraćaju oni koji su iole zainteresovani za moj rad, napravio sam izbor ozbiljnih ukrštenica koje su napravljene za jedan neozbiljan časopis (da li su objavljene ili nisu, stvarno me ne zanima), a u skladu sa iznetom paralelom, taj mali web almanah se može posmatrati i kao enigmatski maturski rad. Mislim da je tu sažeta moja stvaralačka zrelost, dobar deo raspona i reprezentativan uzorak stilova. Na naslovnoj strani nije Rade Marković, već jedan njegov manje poznat prezimenjak, a umesto senzacionalnih neenigmatskih priloga, određeni senzacionalizam se skriva u nekim enigmatskim radovima. Tako se, na primer, na strani 15 nalazi skandinavka sa nivelisanom belinom 14 x 6.

Pdf Almanah ENIGMAGIKA OVDE.




9 коментара:

Rok Ban је рекао...

Odlično,čestitam, nadam se da će se Enigmagika u ovom obsegu pojaviti i iduće godine u ovo vreme, a moglo bi i češće.

Миле Јанковић је рекао...

Mala sugestija, broj strana bi trebalo da bude deljiv sa 4, dakle 16, 20, 24......ovo zbog toga da se može ukoričiti, npr. odneseš fajl u neku fotokopirnici da ti odštampaju na A3 formatu (teško da neko ima štampač A3 formata, jako su skupi), klamuju ga kroz sredinu, i eto ti časopis.

Mel Mandraković је рекао...

Stavio sam A4, možda neko bude želeo da odštampa.
To o deljivosti broja strana sa 4 je logično, mada mi nije palo na pamet da će neko to koričiti. Ako neko želi, poslaću mu svoju sliku, pa neka odštampa poster umesto duplerice. :)

Dejan је рекао...

Ja "skinuo" almanah:) Videću šta dalje s tim, svakako ću poneku ukrštenicu odštampati i rešavati.

Dobra ideja. Hvala, Mladene!

Slavko Bovan је рекао...

U znak podrške eno "reklame" i na mom blogu.

Ilija Đurković је рекао...

Sa zadovoljstvom ću ovo odštampati (u boji!) i rješavati. Bravo Mladene, ovaj almanah je za svaku pohvalu!

Анониман је рекао...

Bravo Mladene, lijepo uradjeno, lijepo je i da si ovo ponudio nama redovnim gostima, a bice i poneki obicni rjeshavach (na nashe preporuke), em dobar sadrzaj em besplatno… Ako bi napravio kompletno izdanje onako kako bi ga ponudio na kioscima, mozda se neki izdavach zakachi pa te angazira.

I ja sam po nekom slicnom rezonu zalutao u matematicki razred, no tu prestaje slicnost (iznenadjen sam tvojim misljenjem o 4 godine gimnazije). Mislim da mi je banjalucka Realka dala vrlo kvalitetan start, bile su to dobre 4 godine, a i zanimljive (prva u staroj austrijskoj zgradi, druga u izbjeglistvu zbog potresa, treca u vagonima i barakama, cetvrta u novoj zgradi).

Ozbiljan enigmatski autor si bio i prije ove godine, maturirao si vec na “belinaskom odseku”, ovo vidim kao nekakav diplomski rad na ubrzanom studiju. Velish da si “postigao skoro sve sto si zeleo”, govorish o studioznom pristupu, archenju vremena i energije, neprospavanim nocima i sve tako… Chini se da na tom “belinaskom odseku” nije bilo katedre za hedonizam, ni jednom nisi pomenuo uzitak. Ne nudim se za mentora, individualno je to sa uzivanjem…, tek podsjecam na hedonisticko-hobisticki (vidi pod HH, ostavljam tebi da odredish sta je MM u ovom kontekstu) pristup koji vrijedi ochuvati i kad se radi profesionalno ili se ganjaju rekordi.

O prilozima u tvom diplomskom radu za koji dan, nisam josh isprintao… dotle srdachan pozdrav.

Hajro

Mel Mandraković је рекао...

Nisam baš imao nameru da od ovog posta napravim spektakl, ali mi je u svakom slučaju drago što je pdf zbirka naišla na dobar prijem. Prilično sam iznenađen podatkom da je fajl preuzet 29 puta.

Hvala Branku, Dejanu, Slavku, Iliji i Hajri.

Hajro, izdanje za kioske bi se umnogome razlikovalo. Ne bi imalo smisla da skoro svi radovi budu ambiciozni, jer takav pristup sužava ciljnu grupu. :) Ovaj mali zbornik je namenjen prevashodno čitaocima bloga, a ako bih nekada to radio odistinski, verovatno bih najpre ukinuo belinu 6 x 6 ili bar smanjio udeo takvih sastava na 10-20 %. Lično me najviše užasavaju enigmatski časopisi u kojima su svi sastavi na isti kalup, bez stilskih varijacija, na istom nivou težine, vizuelno siromašni itd.

Inače, Hajro, odavno je jasno da između nas nema mnogo sličnosti. Moje shvatanje hedonizma je u tesnoj vezi sa slobodom, i ne mogu da ga dovodem u vezu sa prilično restriktivnim enigmatskim zadacima. Tu postoji nekakvo zadovoljstvo, ali nije u prvom planu. Ako je HH hedonističko-hobistički (u šta baš i ne verujem), MM je verovatno mentalno-mazohistički pristup, a hedonistički momenat eventualno nalazim u završnoj fazi procesa, kad evaluiram svoj učinak.

Анониман је рекао...

Nisam ja sumnjao da MM uziva u nekoj od faza anigmatskog rada. Za HH je istina da je bilo puno profesionalnog rada na HIK-u, Orbis-u, bezbrojnim tezgama, ali istovremeno i suradnje u Kvizu i drugdje gdje novac nije igrao bash nikakvu ulogu. Jednako je sada sa Feniksom. Uzivanja je bilo i u radu sa suradnicima, pogotovo mladim, uzitak je i ovo sto radim ovaj cas. Ako Mesud i ja uspijemo napraviti zeljeni majski susret na Uni bice to kolektivni uzitak. Uzitak bi bilo vidjeti tvoje izdanje za kioske, siguran sam da bi bilo izuzetno dobro.
Hajro