Amanet

Ali Riza predaje ključeve Beograda Mihailu (1867)

Prema zvaničnim istorijskim podacima, prošlo je skoro 150 godina otkako su poslednji Turci napustili Srbiju (sa juga su proterani znatno kasnije, no pošto je taj deo zemlje u svakom smislu nevidljiv, valjda ga ni istoričari ne računaju). Ostavili su nam nenadoknadivu kulturno-istorijsku štetu, dućane, kaldrmu, izuvanje, kafu u džezvi, ćevape, baklavu i još mnogo toga što valja i ne valja, formirali nam marifetlučko-paranoidni mentalitet, a jezik nam do te mere poturčili da čak ni za neke neophodne, svakodnevne stvari do današnjeg dana nisu izmišljeni alternativni nazivi. Dakle, koliko su Turci uticali na našu tradiciju i kulturu najrečitije govore turcizmi, kojih ima više nego što ovaj naš konfuzni nacionalni identitet može da podnese, a koji su još uvek gradivne jedinice nervnog tkiva našeg standardnog jezika (da ne govorimo o dijalektu koji se u novije vreme označava kao bošnjački jezik).

Mihailo Obrenović

Ako nam je za utehu, i Osmanlije su znale srpski. Naš jezik je, verovali ili ne, nekoliko vekova bio drugi službeni jezik na sultanovom dvoru, a razlozi su vrlo jednostavni: od Kosovske bitke nadalje, među visokim državnicima je bilo toliko poturica da nije imalo smisla uskratiti im privilegiju da se služe maternjim jezikom! Međutim, dok je srpski vremenom postajao sve bogatiji turcizmima, turski nije obogaćivan srbizmima, pa je na kraju od narodnog srpskog jezika takoreći nastao srpsko-turski, a turski je, dabome, zauvek ostao samo turski. Kasnije je ta hibridna tvorevina pretrpela i druge uticaje, a naše tendencije da usvajamo i šta treba, i šta ne treba su i danas jednako snažne i sumanute. Možda niste znali da je knez Mihailo Obrenović (inače, Srbin od glave do pete, značajan za ovu priču zato što je najurio Turke) toliko voleo francuski, da je na tom jeziku izgovorio i poslednju rečenicu! Doduše, atentatori su mu presudili čim je promrmljao: "Je le savais", pa siroma' nije stigao ni čestito da jaukne kao Burbon, ali se njegova ranjena sestričina i tajna verenica Katarina Konstantinović, od oca Srbina i majke Srpkinje, drala kao mačka u februaru - i to na čistom francuskom... usred Košutnjaka! Eto, to smo mi, i nikada se nećemo promeniti: i danas bez predaha uvozimo nepotrebne reči (mahom iz engleskog), bez ikakvog razloga odbacujemo svoje, naprežemo se da budemo fensi i u trendu, a samo je pitanje trenutka kada će nam se turcizmi vratiti na velika vrata, jer pomama za otužno-bljutavim serijskim programom made in Turkey govori o nama više od hiljadu reči. Za nekoliko decenija će se u bućkurišu pod imenom srpski jezik po svoj prilici zadržati tek poneki arhaizam slovenskog porekla, a sasvim je izvesno da će jednoga dana čak i ciganski više ličiti na naš jezik.

Rešavači često zakovrnu očima kad naiđu na opis sa oznakom "tur." (koristi se i "turc.", što je navodno skraćenica za "turcizam", ali se ova reč zvanično ne skraćuje tako), i mada se iza tih opisa ponekad kriju pojmovi koji su gotovo svima poznati iz života, u igri je i ogroman broj "enigmoturcizama", tj. turcizama koji su duboko ukorenjeni u našoj enigmatici, i od kojih nemamo nameru da odustanemo, bez obzira na to što ih nijedan govornik našeg jezika odavno ne koristi. Istina, te reči su uredno zabeležene u poznatim rečnicima, te ih sa tim alibijem naši kruciverbalisti eksploatišu otkad je sveta i ukrštenih reči, ali je činjenica da se ni najtolerantniji rešavači nikada nisu radovali takvim pojmovima. Iako ni meni kao autoru nije u interesu  proterivanje baš svih nepotrebnih turcizama iz ukrštenica (naročito onih koji počinju slovima A i Ć), valjalo bi povesti računa i svesti upotrebu na najmanju moguću meru. 

ABA - gruba vunena tkanina; ABER - vest, glas; ADALET - pravda; ADAŠ - imenjak, ADEŠ; ADET - običaj; ADIĐAR - dragocenost, nakit; AFERIM - bravo! živ bio!; AGALAR - aga, prvak; AGALUK - oprema koju mlada dobije od mladoženje; AJAN - seoski starešina, AJANIN; AININ - lopov, AIN; AIR - sreća, dobro; AJALET - pokrajina u staroj Turskoj, EJALAT; AJAM - zavrnut deo štapa; AJAR - stepen čistoće zlata; AJAT - trem, doksat; AJIN - prepredenjak; AJLUK - mesečna plata; AJVAN - domaća životinja, HAJVAN; AKAR - kuća sa okućnicom; dedovina kod Hercegovaca; AKARET - rugoba, nakaza; AKASTILE - namerno, hotimice; AKIK - poludragi kamen; AKMAK - glupan; AKRAN - parnjak, vršnjak; AKSI - suprotno; ALAJ - red vojske, bataljon; barjak; ALAL - oproštaj; ALALA - narukvica, ALARA; ALAMET - znak, predznak; zlo, prokletstvo; ALASTO - ružičasto; ALEM - poludragi kamen; AMAL - nosač, AMALIN; AMANATI - pobogu, zaboga; AMANET - oporuka, zaveštanje; AMANISATI - smilovati se; AMANITI - tražiti milost; AMULET - amajlija, talisman; ANALET - nesrećnik, NALET; ANASANA - dođavola; ANTATI - stavljati granične humke, ante; APA - zadah; ARAMIJA - razbojnik, HARAMIJA; ARAP - konj arapske rase, araber; ARAR - vreća od kostreti, HARAR (i skaradni augmentativ ARARINA ); ARARET - požuda; ARGAT - puškarnica u zidu tvrđave; ARGATIN - nadničar; ARSLAN - lav; ARŠLAMA - trešnja; ARUM - jogunasti konj; ASABA - rođaci po muškoj liniji; ASAR - književna ili umetnička dela; ASAS - ubica iz zasede, ASASIN; ASIL - silovit, buntovan; ASIJA - siledžija; ASILUK - nasilje, sila; ASLI - sigurno, po svoj prilici; ASURA - prostirka od rogozine; AŠA - sukneni konjski pokrivač, ABAHIJA; AŠIK - ljubavnik; AVANICA - zlikovac; AVAZ - glas, vest; BAIR - breg, brežuljak; BALABAN - dresirani medved; BERAT - sultanova povelja; BEZISTAN - pokrivena ulica sa dućanima; ĆAIJE - slani kolači, ĆAHIJE; ĆASA - zdela; ĆATA - pisar, ĆATIB, ĆATIP; ĆERAMIDA - crep; ĆERANA - v. KERANA; ĆERT - balvan na uglu brvnare; ĆESAM - sreća; ĆILER - spremište za hranu; ĆILIT - katanac, lokot; ĆIRIŠ - obućarski lepak, ĆIRIZ; ĆUVIK - brežuljak, ćuv; DAJAK - motka, podupirač; DIVANANA - trem na turskoj kući, DIVAHNANA; DIVIT - mastionica sa perom; DOVA - molitva, blagoslov; EĆIM - lekar, HEĆIM, EĆIMIN; EMAN - zavet, zavetovanje; EMANET - verenički poklon; ERIR - platno od bele svile, ARIR; ESPAP - roba; EVALA - bravo; EZAN - poziv hodže na molitvu; EZIJET - muka, jad; IDARA - snabdevanje; državna vlast; IĐIROT - lekovita biljka, tatarsko zelje, IĆIROT; IJANA - prilog u dobrotvorne svrhe; IKANAT - javna prodaja, INKANAT; ILAM - sudska presuda; ILET - bolest, mana; ILIDŽAR - učitelj plivanja; IMAMET - imamska služba, imametluk; IMARET - kuhinja uz džamiju, IMARE; INSAN - čovek, IKSAN; IRAT - prihod od imetka; imetak, IRAD; ISIOT - đumbir, ISIJOT; IŠARET - mig, znak; ITIBAR - čast, ugled, IKTIBAR; ITIRAZ - neslaganje, kritika; ITMAČ - otvor, raspor; JIGIT - hrabar čovek, junak; dobar konjanik, JIGIT-BAŠA; KAIK - čamac, čun; KANARA - klanica; KANIJE - korice mača ili sablje; KARAMAN - tamnoput čovek; KAUR - nevernik, kaurin; KERANA - užarska radionica, ĆERANA; KITIR - iskokani kukuruz, kitira; KRSMET - sudbina, KSMET, KISMET; MATRAK - batina, toljaga; MAVI - plavetno, azurno; MINTAN - muška haljina bez rukava; NAIB - zamenik kadije; PALA - sablja; PELIVAN - vašarski rvač; SAGANAK - prekid, mah; SAP - drška noža ili sablje; SARAOR - vrsta kuluka; radnik, kulučar; SEPET - kotarica koja se nosi na leđima; SIČAN - mišomor; SILAV - oružje, SILAJ; SIMIT - beli hleb; SINIJA - veliki drveni tanjir; TABIJAT - narav, ćud; TAIN - vojnički hleb, TAJIN; TAKAT - telesna snaga; TARAK - češalj za kudelju; TARANA - zrnasto testo za supu; TATAR - glasnik na konju, TATARIN; TELAL - objavljivač vesti, uzvikivač, TELALIN; TETIK - luk za strele; TIRIT - supa, čorba; fil za baklavu; ULEMA - muslimanski teolog; UNKAŠ - prednji deo sedla; URNEK - uzor, remek-delo;UTIJA - pegla; VAJAT - trem seoske kuće, doksat; VAKAT - vreme, doba, VAKT; VASTAN - muška košulja, kao deo narodne nošnje; VERAK - narav, ćud; ZAIRA - hrana; ZIJAN - šteta; ZIRAT - plodna zemlja; ZIRATITI - obrađivati zemlju; ZORT - strah.