10.04.2013.

Skandi sa molerskom belinom stara 1/4 veka

Prelistavajući prepotopske enigmatske časopise koje posedujem, stekao sam utisak da su enigmatske senzacije nekada, kao i danas, bile veoma retke. Prosečne, serijske ukrštenice su osnovna građa svakog časopisa koji vodi računa o tiražu, ali se stiče utisak da rešavači nešto skupljeg ukusa nikada nisu bili naročiti uvažavani. Naravno, nekada je osrednji rad više nego danas bio funkcija sposobnosti autora, a pošto je među autorima - kao i u bilo kojoj drugoj branši - najviše prosečnih, potpuno je razumljivo zbog čega čovek treba da prelista hrpu starih novina ne bi li pronašao nešto vredno specijalne pažnje.

Skandinavka koju danas predstavljam je objavljena u časopisu "Eureka" br. 767 (20. IV 1988.), a njen autor je meni potpuno nepoznat - Duško Ilić. Bez želje da umanjujem vrednost ostalih sastava u tom nekada popularnom listu, sa kojim su sarađivale etablirane srpske enigmate - moram da priznam da se je Ilićev rad sam izdvojio, i to ne samo iz navedenog broja "Eureke", već i iz gomile radova koje sam tog dana pregledao.

Ekskluzivitet leži, pre svega, u činjenici da je neko pre ravno 25 godina sastavio vrlo lepu molersku kombinaciju, u kojoj četvrti pojam neočekivano razbija monotoniju, i koja kao najduži pojam u petom redu ima sedmoslovnu reč. Pored toga, evidentna je i tendencija autora da sporedne delove skandinavke kreira u skladu sa ambicioznom, centralnom belinom, tj. da broj suvišnih crnih polja svede na što manju meru (mada, u donjem desnom delu se već zapaža premorenost). Ostali aspekti nisu tako blistavi: ima previše rubnih polja, deo ispod slike je takoreći nerešiv (te ako neko otkrije o kom se muškom imenu radi - molim da u komentaru to podeli sa mnom), neki opisi su veoma neprecizni (bio sam slobodan da one najlošije ispravim) itd., ali i pored svega toga ova skandinavka predstavlja izuzetan sastav, atipičan za vreme i okolnosti pod kojima je nastala, a to je sasvim dovoljno za gostovanje na blogu.

Ovde, da podsetim, pored vrhunskih radova, ima mesta i za one koji su neobični, zanimljivi po nekom svojstvu, posebno nadahnuti, inteligentni itd. Važno je da ukrštenica ima "dušu", da se u njoj pojavljuju zrnca intelekta autora, potreba za što većim skladom, želja za približavanjem umetnosti...

Pdf OVDE.

3 коментара:

Анониман је рекао...

Ако ме сећање не вара у питању је Др Душко Илић, свестрани и изванредни енигмата из Београда који се енигматиком бавио 80-их година прошлог века.

resad besnicanin је рекао...

U pravu je anonimni posetilac bloga (zaboravio je da se potpiše) - doktor Ilić je u nekad bio aktivan enigmat. Koliko je meni poznato, Duško već odavno živi i radi u dalekom Japanu!
Muško ime ispod slike Paganinija (valjda postoji) je Mileka!

Mel Mandraković је рекао...

Tako sam i mislio, samo sam želeo da još neko to otkrije i prosveti me tvrdnjom da takvo ime ipak postoji na planeti Zemlji. Ono, istina, poznat mi je Milek Čizmić iz "Cipelića". :)

Enigmat, dragi Rešade, u nas ima i "a" na kraju, baš kao i Mileka.
Taj ti oblik ne bi prošao u "Enigmatici". :)