19.11.2015.

Minos 2015: eponim konkursa


Seriju postova pod naslovom "Minos 2015" završavamo sećanjem na enigmatu u čiju je čast ovaj konkurs i raspisan: to je Simon Racković (1921 - 1972), za srpsku enigmatiku neobično značajan autor, prva "Enigmina" zvezda i naš prvi superkombinator čiji pronalasci danas imaju snagu etalona. 

Racković je odavno predstavljen na ovom blogu (OVDE), i već smo se upoznali sa osnovnim momentima iz njegovog kratkog, ali sadržajnog životopisa. Valjda dodati da je po zanimanju bio filmski snimatelj (na IMDb - u možete videti spisak njegovih kratkometražnih ostvarenja) i reporter, a prethodno je - da izvinu svi savremeni srpski enigmatski urednici - završio gimnaziju. Uz to, bio je novinar, majstor profesionalne fotografije i strastveni ljubitelj konja. Budući da je pripadao generaciji koja je u cvetu mladosti morala da se bori za goli život u sklopu borbe za slobodu otadžbine, kao učesnik NOR - a je uspeo da zaradi fine beneficije - ali i bolest pluća koja ga je kasnije prerano rastavila od filma i enigmatike. 

Prve radove je objavio u beogradskoj "Ukrštenici" 1935. godine, a sarađivao je i sa drugim predratnim enigmatskim časopisima. Pokretanjem "Enigme" (7. VII 1951.) dobio je priliku da zablista u punom sjaju, i narednih dvadesetak godina je posvetio unapređivanju enigmatskog kvaliteta u najopštijem smislu. Bio je urednik enigmatike (tačnije: prvi saradnik glavnog urednika Vlaste Pavlovića), nabavljao je i birao fotografije za naslovnu i poslednju stranu "Enigme", a njegove ukrštenice su u dugom periodu objavljivane isključivo na koricama, i u većini slučajeva su bile ad hoc konstruisane - po konturama tela ličnosti sa fotografija (kombinacije su ponekad sadržale i njihova imena). Međutim, u jubilarnom hiljaditom broju (22. VIII 1975.), u priči o nastanku i razvoju lista, Racković se spominje samo uzgred i njegovo ime nije čak ni boldovano!

Pokrenuo je i godinama uređivao enigmatsku stranu za decu u "Enigmi", osmislio "enigmatsku reportažu" (tematsku ukrštenicu/ispunjaljku/seriju anagrama sa propratnim tekstom), među prvima je sklapao besprekorne magične kvadrate 8 x 8 i 9 x 9 (prvi je objavljen 1959. godine), a za nas je naročito značajan kao propagator belina 6 x 6 i 5  x 7. Njegovi naslovni i poleđinski sastavi u "Enigmi" su u 70 - 80 % slučajeva bili upravo takvi. EU "Čvor" mu je dodelio titulu enigmatskog velemajstora, a Ivica Mlađenović ga je 1999. godine svrstao u grupu od 10 najboljih srpskih enigmata svih vremena (podaci iz "Leksikona srpskih enigmata").

Vlasta Pavlović je organizovao saradnički konkurs "Minos - borba za kvalitet" samo nekoliko meseci nakon Rackovićeve smrti, a zlatna medalja je te 1973. godine pripala sjajnom Veljku Dopuđi, enigmati za koga se može reći da je, uz Krsmanovića, najdarovitiji naslednik Simonovog enigmatskog dela. Konkurs je nazvan po anagramnom pseudonimu koji je najčešće koristio - Minos je figura iz starogrčke mitologije (strog i pravedan sudija u podzemnom svetu!), i raspisivan je sve do kasnih osamdesetih (mnogi nagrađeni radovi su već predstavljeni na blogu).

Za kraj, predstavljam jednu od poslednjih Rackovićevih ukrštenica, objavljenu na poleđini broja 847 (15. XI 1972.), koja je specifična po simetriji. Kao što sam već rekao, ovaj autor je uglavnom sastavljao asimetrične ukrštenice nepravilnog i jedinstvenog oblika sa četvrtastim belinama, a simetrični likovi su - bar u tom poslednjem periodu - veoma retko izlazili iz njegove radionice. Takođe, u njegovu slavu sam pripremio i specijalnu simetričnu Minos reportažu, sa likom koji smo koristili u rimejku konkursa. 

Uzgred, zamolio bih čitaoce bloga koji su poznavali Simona Rackovića (verujem da bi to mogao biti g. Jovičić) ili imaju neka saznanja o njemu i njegovom radu, da u komentarima podele sa nama svoje uspomene i informacije.

2 коментара:

R.Jovicic је рекао...

Sve što je u tekstu navedeno o Simonu Rackoviću je tačno. Bio je gospodin, voleo je sve što je radio.
Ja sam postao član Enigmatskog kluba Beograd 10. oktobra 1957. godine, članska karta 39. I sve do tada nisam imao kontakta ni sa Vlastom ni sa Simonom,jer sam živeo u Ralji i bio u vojsci a posle toga pet godina živeo u Splitu.
Simona sam video tri puta u maloj enigmatskoj kućici u ulici Bulevar Mišića. Prvi susret je bio na dan mog prijema i tada me posavetovao da sarađujem za dečju stranu, jer je on bio urednik.
Na drugom susretu, nakon skoro dve godine, kada sam odneo Vlasti neke radove, on ih je uzeo i pogledao i rekao. "Sitni radovi su dobri,ali ova ukrštenica sa dijagonalnim crnim poljima nije dobra. Svakako da je sa tim rečima lakše napraviti ukrštenicu, ali opšti utisak je loš. A u toj mojoj ukrštenici ređale su se reči, koje su skoro sve završavale na ati, ati, ati..Nije dobro ni kad većina reči završava na anje, anje, anje, ali malo bolje zvuče. Nije dobro ni kada veći broj reči počinje sa istim korenom: stra, stra, stra, sta, sta, pra, pra itd.". I to sam zapamtio. Zapamtio sam i to, da je bolje da crna polja idu sa desna ulevo, jer se tada piše samo jedan broj. U obrnutom slučaju se pišu dva broja- gore za vodoravno i dole za uspravno". Na trećem susretu mi je rekao "izbegavajte strane reči koje nisu u upotrebi kod nas".Kao mlad i po godinbama i po enigmatskom radu, rado sam prihvatao sve savete. Ali, moram reći, da sve što sam više rešavao njegove sastave, sve sam više uviđao, da i on koristi dosta reči sa skupom suglasnika "str". Međutim,sve je to bilo vešto kombinovano sa drugim lepim rečima. Simon je bio enigmatski pojam za mene..Ali, mi je ipak više saveta dao Vlasta Pavlović.. U to vreme kvalitetni saradnici Enigme su bili: Boško Petrović, Dušan Bjelan, Veljko Dopuđa, Stanislav Železnik, Karlo Vereb..malo kasnije Milan Šaban i drugi. Ne znam da li je dobro ili ne, ali kao član žirija u ocenjivanju radova za konkurse "Vuka Karadžića" uslovi su bili da je ukrštenica slabija ako ima više od dva pojma-reči koje počinju sa istim korenom i završavaju sa istim nastavkom a naročito na "ost". Žao mi je što nisam primetio Mladenov poziv za sastavljanje ukrštenice "Minos-borba za kvalitet" jer sam bio nekoliko dana u Parizu. Rado bih starački učestvovao u ovoj, za svaku ohvalu, Mladenovoj akciji.

Mel Mandraković је рекао...

Hvala na dragocenom komentaru, Radojice.