Hajrudin Hodžić, živa legenda jugoslovenske enigmatike, najbolji učenik starih majstora koji su u prethodnim postovima spominjani kao zvezde "Vjesnikovog kviza", najveći ljubitelj naših mrežastih (i drugih) zagonetaka od svih američkih državljana, verni čitalac enigmatskih blogova, rečit, nesebičan i dobronameran komentator, šalje jednu od svojih poslednjih objavljenih ukrštenica, kojom potvrđuje da njega i njemu slične autore nije pregazilo vreme, i da u enigmatskoj štampi koja drži do nivoa i kvaliteta još uvek ima mesta za vrhunske stvaraoce, kojima je kreativnost dominantna osobina ličnosti.
Hajrina ljubav prema enigmatici je, reklo bi se, nemerljiva i neuništiva, i čak i kada ostavimo po strani sentimentalnost koja obično ide u paru sa nostalgijom, a koja u njegovom slučaju štiti sećanja na lepu enigmatsku prošlost od saznanja o ne tako divnoj enigmatskoj sadašnjosti, ostaje toliko entuzijazma i strasti, da je to dostojno iskrenog poštovanja. Naravno, uz entuzijazam i strast, Hajro nije izgubio ni filigransku veštinu, a nije napustio ni svoj dobro poznati stil, te se ovaj njegov sastav najkraće može opisati rečima: čisto zlato nikada ne rđa.
Kako sastavlja Hajro? Zaneseno, razigrano, na momente opsesivno... Preispituje svoje "čvorove", procenjuje, meri, kroji, broji, neumorno traga za sintagmama koje će oplemeniti njegove kreacije, despotski progoni suvišne dvoslove i jednoslove... i nikada ne odstupa od svojih davno postavljenih kriterijuma, koji nalažu da rad sa njegovim potpisom mora biti i vizuelno i sadržinski skladan, dopadljiv i dovršen. Dakle, Hodžić je jedan od retkih živih enigmata koji neguju umetničko-matematički pristup, koji slobodno protumačen glasi: "treba sastavljati lepo i pametno, jer je to najbolji način da kreativan autor ostvari svoj lični, privatni cilj, a da konzumenti jednako uživaju u plodovima njegovog rada".
Ukrštenica tj. križaljka, koju naročito zanimljivom čine do vrhunskog sjaja izglačana centralna kombinacija i nekoliko svežih sintagmi, objavljena je u "Feniksu" br. 492, 14. XI 2013. godine.
3 коментара:
Uživam u ovim novim postovima - samo napred, Mladene!
Križaljka u prepoznatljivom Hajrinom stilu. Pretpostavljam da je sastavljanje počeo od sintagmi VELIKI ODMOR i NA JEDVITE JADE i gledao da sastav bude što prohodniji (otud i RAFALNA PALJBA i AVENIJA DUBROVNIK). Vidi se da je Hajro dosledan svom stilu - te ni ovaj rad nije otaljan u tzv. ćoškovima koja obiluju dugim pojmovima i gde naprosto nema nijedno crno polje viška! Dvoslovi su zastupljeni samo u perifernim delovima križaljke i ima ih ukupno deset - dakle nema ih u centralnom delu mreže. Ipak su oni kao i troslovi (tri komada) nužno zlo i na nama je da ih svedemo na pristojnu meru. Taj se balans u ovom sastavu itekako vidi!
Hvala momci, posebno godi razumijevanje i pohvala od vrhunskih autora koji gaje drugachiji stil (uz napomenu da ja sigurno ne bih bio u stanju raditi ono sto vi radite, … bilo bi mi izuzetno drago da vi nesto napravite na moj nachin, siguran sam da mozete).
Draga mi je ova krizaljka, prisutan je taj balans/sklad, vizuelna i sadrzajna ljepota… (bolje da se zaustavim), no ako bih govorio o savrshenom radu onda bi to bio rad sa potpuno ravnomjerno rasporedjenim svim vrlinama (bjelina, svjeze rijechi, suglasnicke i samoglasnicke skupine, sintagme …) tako da nema centra ni periferije, najjednostavnije recheno - nemoguce je odgonetnuti odakle je zapocheta. E, ta nerjeshivost je mozda nekakva moja definicija savrshenstva (uz sve ostale uvjete ispunjene na povisokom nivou). Josh nisam napravio takav rad.
Da li ce nas vrijeme pregaziti, hocemo li izumrijeti, sta ce nam uraditi tehnologija …? Uvijek ce biti kreativaca i konzumenata, valja raditi trazeci opet nekakav balans i sklad, kombinirati svevremensku potrebu za ljepotom (u nashem sluchaju jezika, kombinacija, ideja…) sa novim alatkama, medijima, navikama…
Ne mogu propustiti da ponovim koliko bi vrijedno bilo da, kreirajuci nekakvu zbirku vrijednih radova razvrstanih po autorima, kategorijama, izdanjima…, od zaborava sachuvamo ono najbolje sto je u ovoj nashoj lijepoj raboti stvoreno.
Hajro
Постави коментар