07.12.2013.

Nazansky u filmskoj akciji

Rad koji predstavljam, kako sam autor kaže, pripada seriji tematskih sastava iz "Vjesnikovog kviza", inspirisanih filmskim ikonama, a objavljen je u vreme kada Boris Nazansky nije bio profesionalni enigmata, niti "križaljkaš". Ukazavši na činjenicu da su tematske skandinavke koje su mi se naročito dopale zapravo amaterski radovi, Boris je pojačao moje lepe utiske, te sam odlučio da jednu od njih otrgnem od zaborava, i prikažem je na blogu odmah nakon Jakšićeve - po ideji slične, ali po pristupu sasvim različite - skandinavke, kako bih ilustrovao i drugi način za postizanje uspeha u ovom žanru.

Tematski sastavi su u "Vjesnikovom kvizu" bili česta pojava, a na prvim i poslednjim (kolor) stranicama su po pravilu objavljivani baš takvi radovi. Ne znam kako rešavači reaguju na sastave koji im pružaju priliku da odjednom steknu ili obnove veći broj saznanja iz određene oblasti, ali znam da sam ja oduvek najviše voleo baš takve ukrštenice. Enigmatika je takoreći vrsta medija, pa svoj teorijski cilj postiže ako istovremeno zabavlja, informiše i edukuje svoje korisnike, s tim što, razume se, prva funkcija mora zadržati primat kako sve to ne bi postalo preozbiljno, a onda i uzaludno. Neki smatraju da je najbolje upotrebiti 2, eventualno 3, maksimalno 4 tematska pojma, kako bi se izbegla pretpostavljena nerešivost, ali se redovno previđa mogućnost pronalaženja "formule" pomoću koje bi taj broj mogao postati veći. Suština te formule je u pažljivom i mudrom rasporedu odabranih pojmova i veštini sastavljača da od "skeleta" napravi živ, zdrav i funkcionalan "organizam". 

Nazansky je svojim tematskim skandinavkama pokazao plemenitu želju da rešavaču plasira nešto izuzetno, ali i zavidnu spretnost u realizaciji te namere. Nije pokušavao da stavi svoju kombinatoriku ispred osnovne ideje sastava, već da na što bezbolniji tj. što prijatniji način omogući i sebi, i rešavaču  poseban doživljaj. Video sam mnogo tematskih sastava u životu, mnogo puta sam analizirao radove tog tipa, potpisane raznim imenima (uzgred, i moje prve objavljene skandinavke su bile tematske), ali mislim da nikada nisam primetio entuzijazam nalik onom koji "isijava" iz Borisovih sastava sa Gretom Garbo, Barbrom Strejsend, braćom Limijer, Viskontijem... Čak ni u "Vjesnikovom kvizu" nema drugih autora koji su tako minuciozno pripremali svoje tematske radove, počev od iscrpnog teksta, preko izbora pojmova, pa do odsustva usiljenosti, koja bi mogla izjaloviti trud. 

Skandinavka koju sam izabrao možda nije vrhunska po dometu, nekome će delovati previše nonšalantno, neko neće moći da vidi "magiju" (...), ali je baš u tome poenta: ovo je rad bez vizuelnih senzacija, bez agresivne potrebe za (samo)dokazivanjem, naizgled sasvim običan, umeren, sveden, a zapravo vrlo poseban po elanu, humanosti i, pre svega, svrishodnosti. 

Objavljeno u "Vjesnikovom kvizu" br. 200, 17. X 1979. godine.


Pdf zip OVDE.

1 коментар:

Ilija Đurković је рекао...

Dopada mi se novi vizuelni izgled bloga. Hvala ti Mladene što si odlučio da nam hladne decembarske dane uljepšaš novim interesantnim postovima!
Veliko poštovanje Borisu Nazanskom, bardu jugoslovenske i hrvatske enigmatike, jednom od najvećih svih vremena!