U prethodnom postu sam, između ostalog, govorio o različitim sastavljačkim modelima, pa sam istakao da navijam za pluralizam tj. za postojanje različitih pristupa, jer smatram da ukrštene reči, same po sebi, pružaju mogućnost za korišćenje kreativnog kapaciteta autora, te da forsiranje jednog jedinog načina ne ide u prilog ni enigmatici, ni rešavačkoj publici. Dominantan model, belina 6 x 6 (ređe veća), čiji je osnovni smisao ukrštanje 12 (ili više) relativno dugačkih reči na što manjem prostoru, doprinosi specifičnom izgledu sastava, ali i sugestivno deluje na rešavače: praznina na neki način izaziva potrebu za popunjavanjem, a onima koji su pasionirani ljubitelji ukrštenih reči može pričiniti neobično zadovoljstvo ukoliko je majstorski napravljena. Međutim, majstorstvo ni u jednoj oblasti nije svakodnevna stvar, pa se i u enigmatici belina veoma često, ako ne i najčešće, zloupotrebljava: umesto da služi Kraljici Zagonetaka, autor je na neki način omalovažava, pristupajući joj bez ikakvog stvaralačkog žara, možda zanatski korektno, ali rutinski, hladno, bez igre.
Belina 6 x 6, sa iskustvom sastavljača (ili sa tehnološkim napretkom) postaje sredstvo za što lakše i što brže postizanje komercijalnog cilja, pa standard postaje ukrštenica koja ima formalne karakteristike solidnog rada, koja je sadržinski sasvim neutralna (čitaj: bljutava) i pristojno rešiva, ali je potpuno lišena invencije, te diskretno vređa inteligenciju prosečnog čoveka. Da li su bilo kome potrebni itinerari, sablje tataranke, minorati, majorati, sororati i levirati? O majestatima, tiristorima i kantinerima da ne govorimo, a sasvim je izlišno pominjati atamane, analave, Irijane, Arakane, Atarame i Atakame, jer i rešavači odavno znaju da je to cena koju autori plaćaju belinama. Na drugoj strani, postoje i malobrojni enigmatski egzemplari, koji bežeći od dozlaboga otrcanih pojmova, stižu do nadrealnih kreacija, te me npr. ludo zabavlja jedan vanredno maštovit kolega, čije beline kipe od nesuvislih sintagmi, poput: prosejati brašno (ako ovo čita, preporučujem: KUSATI KAŠIKOM, PEĆI KIFLICE, MAZATI MARGARIN). Dakle, osećaj za meru i minimalno poštovanje samog čina stvaranja (tim pre što uvek stvaramo za nekoga) su, mislim, dve ključne stvari u ovoj priči.
Ja volim beline. Ne mogu da tvrdim da se uvek strogo pridržavam svih svojih principa, ali se redovno trudim da šablonu pridodam nekoliko detalja, ne bih li izbegao bezličnost. Meni je veoma važno da sve što radim ima moj pečat, i bez obzira na to što ne negujem određeni enigmatski stil, verujem da se u svakom mom sastavu (kao i u sastavima drugih autora) naziru neke crte ličnosti: možda se vidi da sam opsesivan, možda da volim da se igram, da istražujem, otkrivam, ispitujem, saznajem, a možda se katkad naslućuje da mi strpljenje nije baš najjača strana... U svakom slučaju, meni je drago ukoliko ono što stvaram liči na mene, jer jedino u tom slučaju moj potpis ima smisla. Postoje autori koji se potpisuju formom, pa čim vidite mrežu - znate da je reč o Tošiću ili Šabanu, neki se potpisuju strukturom, te odmah možete biti sigurni da je reč o Goloigri ili Zekiću, a ja, eto, držim do tzv. raspona i ne volim profilisanje tog tipa. Kao glumac koji voli (i može) da igra tipski različite uloge ili pevač koji peva više žanrova, sastavljam na sve moguće načine, i nalazim da to najviše liči na mene...
U nekim modelima se snalazim dobro, u nekima manje dobro, a pošto volim da eksperimentišem, a uz to sam i prilično otvoren, odlučio sam da izložim rezultate jednog privatnog "eksperimenta", u kome sam ja bio jedini učesnik. Hteo sam da utvrdim prednosti i mane određenih sastavljačkih modela koje inače koristim tj. da otkrijem u kom slučaju smo i rešavač i ja na najvećem dobitku. Ne mogu da generalizujem svoje zaključke, jer se autori međusobno veoma razlikuju (počev od vremena koje nam je potrebno za sastavljanje, preko nivoa aspiracije, pa do nekih sasvim ličnih momenata), ali ću pokušati što objektivnije da sagledam svoj učinak, i da akcentujem neka opšta mesta.
Naime, odabrao sam format 10 x 16, sa prorezom 5 x 6 u gornjem desnom uglu, a onda sam potražio zgodan početni (tj. tematski) pojam, koji će u svim modelima biti na istoj poziciji. DŽASTIN TIMBERLEJK mi je delovao kao dobro rešenje, s obzirom na to da je petostruko prelomljen, a posao sam sebi dodatno otežao smeštajući ga u peti stubac. Merio sam vreme koje mi je potrebno za postizanje zadatog cilja i beležio neke specifičnosti (pošto je "eksperiment" trajao 6 dana), a ovde ću se baviti i nekim objektivnim merama, poput prosečne dužine reči (PDR) i broja jednoslova i dvoslova.
1. Čista belina
Prvi zadatak je bio sasvim jednostavan: napraviti što kvalitetniju belinu, bez insistiranja na drugim osobenostima. Dakle, radio sam onako kako najčešće radim, i s obzirom na to da tematski pojam sam po sebi ima vrlo komplikovanu strukturu, nije bilo potrebe da izmišljam prelome. Izabrao sam donji desni ugao (kako bih još malo otežao posao), i računao da ću bez problema napraviti 7 x 6, ali sam samo donekle bio u pravu: najpre sam umesto pojma KURJAČICE imao PERJANICE, umesto INES SASTRE - BRAĆA I SESTRE, umesto MARTINAC - LIBERTINAC (inače, prvi pojmovi koje sam upisao su KONEKTIKAT i KONICITET; uvek tako radim)... i zapelo je. Mučio sam se više od 15 minuta, i kad sam konačno "izvukao" belinu - bila je krnja, tj. imao sam crno polje na S u gornjem levom uglu, a onda mi je sinulo: ne mora SESTRE, kad već može SASTRE, a pošto je slučaj hteo da se i BEKMANOVO ime završava na S (i da pride ima 4 slova!), belina 7 x 7 je sama izronila. Onda sam proverio pojam MENELIK i konsultovao Klaića, kako bih KONICITET zamenio nekom rečju od 10 slova... No, pošto ne postoji, mogao sam da je zadržim, da stavim UNICITET ili KANONICITET, a odabrao sam poslednje rešenje kako bih izbegao gomilu crnih polja, i morao sam da smanjim prorez za sliku. Za ostatak ukrštenice mi je bilo potrebno oko 10 minuta, što znači da je sve ovo trajalo cirka pola sata (precizno: 31 minut i 36 sekundi).
Bilans: 12 crnih polja, PDR = 5, 34, 10 dvoslova (27, 21 %), 4 jednoslova (8, 51 %). Manje frekventnih slova ima svega 5, s tim što je jedno Č u belini, a broj monotonih pojmova (dužih od 3 slova) je 12 (25, 5 %), mada je pola moglo biti izbegnuto da sam razmišljao o tome. Zadovoljan sam uratkom, mislim da je belina vrlo dobra, ako ne i odlična.
2. Belina sa nefrekventnim slovima
Ovde sam nacentrirao belinu, i sveo ambicije na 6 x 6, s tim opet nisam mnogo vodio računa o dvoslovima i jednoslovima (meni to, generalno, ne smeta, ali ih izbegavam). Najveći problem sam imao sa grupom .NATROP.., jer sam tu uporno pokušavao da uglavim glagol NATROPATI ili NATROPTATI (elektronski rečnik SANU). Međutim, kada se ispostavilo da ću tako upropastiti donji deo ukrštenice, odustao sam u korist pojma ANATROPA (koji nisam tražio, jer imam u malom mozgu gomilu termina iz teorije književnosti, ali sam kasnije proverio). Belinu sam završio za 11 minuta, a 16 mi je bilo potrebno za sve ostalo (tražio sam nešto TIMSKO od 4 slova, a onda neku ANU čije se prezime završava na L)! Ukupno vreme: 27 minuta, 12 sekundi.
Bilans: 13 crnih polja, PDR = 4, 87, 8 dvoslova (16, 66 %), 6 jednoslova (12, 5 %). Nefrekventnih slova ima 9 (u belini 4), monotonih reči 10 (20, 83 %), a bar 4 je opet moglo biti izbegnuto. Rezultatom sam delimično zadovoljan. Moglo je i bolje, ali je, čini mi se, pristojno.
3. Teška struktura
Trećeg dana sam se oprobao u modelu koji nešto ređe koristim, a u kome je insistiranje na prelomima najvažnija stvar. Uzgred, pazio sam na dvoslove i jednoslove, kao i na retka slova, a veće beline sam se odrekao u korist balansa. Ipak, pošto je gornji deo lika takav kakav jeste, najefikasnije je iskoristiti ga uz pomoć beline, pa sam taj deo najlakše i najbrže završio (iz prve!). Grupa VIRT me je stavila na muke, jer inače izbegavam dugačke prideve, ali ovde nisam imao izbora (pri tom, odustao sam od srednjeg roda zbog jedine sedmoslovne reči na AI koju sam uspeo da uklopim... pokušavao sam i sa AIRLIJA). ODVRLJITI sam našao u rečniku SANU, MAVRIN takođe, a u donjem delu nisam mogao gotovo ništa da "prelomim", i završio sam ukrštenicu prilično nezadovoljan posle 34 minuta naprezanja (istina, mnogo sam više razmišljao i kopao po elektronskim rečnicima nego što sam radio, a interesantno je da sam na gornji, beli deo potrošio svega 7 minuta).
Bilans: 11 crnih polja, PDR = 5, 17, 4 dvoslova (8, 69 %), 3 jednoslova (6, 52 %). Nefrekventnih slova ima 7, monotonih reči 8 (17, 39 %). Objektivno, ovo je visokokvalitetan rad, ali nisam zadovoljan, jer sam samo delimično uspeo da ostvarim svoju zamisao.
4. Čvorovi
U četvrtom zadatku je fokus bio na čvorovima (skupinama suglasnika), s tim što sam opet insistirao na domaćim rečima i Vukovim slovima. Dvoslove sam izbegavao, ali neuspešno, a monotone reči sam koristio samo kada je to bilo neophodno. Počeo sam od povratnog glagola OSVRTATI SE (jednostavno, to mi je prvo palo na pamet), onda upisao ZVRČKA, i belina je sasvim spontano nastala, kao rezultat mog napinjanja da što stručnije sve to izukrštam... Rečnik SANU mi je bio od velike pomoći (TEKTIT, SVASTIČINA, SRBLJACI, ČILKE, ZAISKIVANJE), ali na kraju, posle 32 minuta, nisam bio baš oduševljen uratkom. Iako solidno izgleda, mislim da ovi dvoslovi (od kojih bukvalno nijednom nisam mogao ništa) prilično kvare utisak, a onda i prosek.
Bilans: 14 crnih polja, PDR = 4, 64, 10 dvoslova (20, 40 %), 3 jednoslova (6, 12 %). Nefrekventnih slova ima 12 (u centralnoj kombinaciji samo 1), svega 5 monotonih reči (10, 2 %), 6 čistih čvorova (SVRT, TVRD, SKRB, ZVRČK, SRBLJ, TRŠĆ) i 5 dvostrukih preloma. Moglo je bolje.
5. Minimum dvoslova
Suština zadatka tj. modela je redukovanje dvoslovnih (i potpuno ignorisanje jednoslovnih) pojmova, što znači da sam morao da napravim strategiju i pametno rasporedim crna polja. Najpre sam sveo njihov broj na 10, nameravajući da izbegnem sve dvoslove, ali sam u hodu promenio plan, jer sam shvatio da nemam nikakve šanse da udenem bilo kakvu reč od 10 slova u 7. kolonu. Zapravo, sve bi bilo mnogo lakše bez Džastina Timberlejka, ali pošto sam tako koncipirao zadatak, valjalo je izdržati do kraja. Elem, prvo sam upisao RADIO-PELENGATORI, pa IVET MIMIJE, zatim OBAMRLOST... i tu sam privremeno stao. Brzo sam našao poznatog Rajana sa prezimenom koje mi odgovara, ali sam se dugo rvao sa susednim pojmom, sve se nadajući da ću nešto pronaći (molim nadležne da uvedu u pisane izvore besmislenu sintagmu OBITI S BRDA, kako bi moja konstrukcija zasijala u punom sjaju)... Kad sam napokon odustao i pristao na jedan dvoslov, shvatio sam da mi se OTITIS ne uklapa, pa sam morao da potražim bolje rešenje za O_I_ _ S (a da nije Oziris). Tako sam otkrio jedno novo, vrlo upotrebljivo biblijsko ime: ONIJAS, a tu nije bio kraj mom istraživanju: da bih završio, morao sam da pronađem izvor za BIPOL (i bog stvori Tošića), a onda i za LOKAR, jer na svetu valjda ne postoji ništa što se zove: KL_ _ R _. Sve u svemu, za ovaj izazov mi je bilo potrebno rekordnih 42 minuta i 47 sekundi.
Bilans: 11 crnih polja, PDR = 5, 95, 1 dvoslov (2, 5 %), 0 jednoslova. Nefrekventnih slova takoreći nema (tj. ima 2, ali je jedno u tematskom pojmu, a drugo u dvoslovu), polovina reči je monotona. Nije sjajno, ali nije ni za potcenjivanje. Uz malo vežbe, mogao bih mnogo bolje.
6. Freestyle
Poslednji zadatak je bio najlakši, a i mom temperamentu najviše odgovara takav pristup: bez posebnih zahteva i ograničenja, a i bez ambicija. Prosto: nacrtam mrežu, zaboravim i na matematiku i na geštalt, i kombinujem po osećaju, bez brisanja (po principu: taknuto-maknuto). Ovaj model ima 2 neosporne prednosti: oduzima najmanje vremena i energije, i može biti sadržinski izuzetno zanimljiv (dešava mi se da samog sebe iznenadim nekom idejom... eto, recimo: BEST OF je univerzalno poznat izraz... i zar nije bilo krajnje vreme da ga transkribujemo?). U stvari, ovaj način je najčistija funkcija nepatvorenog smisla za ukrštanje i stečenog iskustva, i čak i kada kombinacija izgleda pomalo trapavo (npr. ostalo je neizvesno da li TRAVERTIN ima logičnu množinu), ostaje veoma vredna, samim tim što je spontana i neopterećujuća (a to se verovatno prenosi i na rešavača). Krenuo sam od TASMANA, onda uneo AMPERMETAR, pa ŽUTE MRAVE... i sve redom, bez zadrške. Morao sam da proverim pojam EUKRAT, malo sam se dvomumio i oko travertina, ali je ipak za 14 minuta i 9 sekundi sve bilo gotovo.
Bilans: 13 crnih polja, PDR = 4, 87, 7 dvoslova (14, 58 %), 6 jednoslova (12, 5 %). 5 nefrekventnih slova, samo 4 sasvim monotone reči. Vrlo sam zadovoljan rezultatom.
***
Dakle, posmatrano kroz prizmu prihoda i rashoda, na najvećem dobitku sam u 6. slučaju. Mislim da ni rešavač nije na gubitku sa mnom, mada ne bih rekao da je model koji sam nazvao freestyle preporučljiv baš uvek (i baš svima). Posmatrano iz ugla autora koji nalazi zadovoljstvo u stvaranju, na najvećem dobitku sam u 1. slučaju, budući da se najviše radujem nekom "belom" rezultatu. Uz to, verujem da i oni kojima je to namenjeno ne mogu biti suviše nezadovoljni ako sam ja toliko zadovoljan, što znači da je cilj skoro stopostotno ostvaren: em sam se zabavio, em sam postigao neki objektivan uspeh, em je rešavač uvažen. Od ostalih modela, najmanje mi odgovara 5. (u komercijalnom smislu je neisplativ, a u hobističkom nezgodan), a nisam nešto lud ni za trećim (i dalje smatram da je insistiranje na teškoj strukturi mazohizam na delu, sa sadizmom u potencijalu).
Sve ovo je, naravno, vrlo subjektivno. Siguran sam da postoje oni čije su sklonosti drugačije, i koji sa lakoćom eksploatišu modele sa kojima ja nisam na ti. Suština ovog "eksperimenta" leži upravo u činjenici da postoji više dobrih, ispravnih i kvalitetnih pristupa sastavljanju ukrštenih reči, a koji ćemo odabrati (ili koji će odabrati nas) nije mnogo važno. Najvažnije je da su i autor, i rešavač, i enigmatika uopšte na što većem dobitku.
13 коментара:
Više nego interesantna analiza!
Mnogo mi se sviđa.
Vrlo poučno - mala škola za buduće Mandrake!
Ovakav Mandrak se vise ne radja.
Ne možeš ti da dobaciš do sarkazma, uzalud se trudiš. :)
"Best of" nije pravilna transkripcija, pošto se takva sintagma izgovara "Best ov".
"Of" je izgovor reči OFF, koja se, recimo, pojavljuje u sintagmi plej-of (PLAY OFF).
Da. Potpuno si u pravu, mada ja nisam imao dilemu, računajući da bi ispravna transkripcija većini izgledala pogrešno. Izraz je ušao u naš jezik zahvaljujući muzičkim izdanjima, a čak i kada su bukleti na ćirilici, tu stoji F, pa mi je transliteracija delovala prikladnije.
Najprije par rijechi na temu ocjene smislenosti i koristi od ovakvog “pametovanja”. Slagali se ili ne sa nechijim argumentima, stilom i sl, voljeli ili ne voljeli nechiju osobnost, imali ili ne razumijevanja za nechije motive, vrline i slabosti… (i sve tako u beskraj) mislim da chinjenica da chitam(o) neke tekstove, analize i komentare … pokazuje da nas to zanima, a onda je na svakom od nas da, makar samo sebi, posteno priznamo da najcesce (a u ovom sluchaju sigurno) poslije chitanja znamo makar malko vishe o temi o kojoj je rijech. Autorima tekstova i komentara ne treba nikakva ovjera da to sto rade ima smisla (nisu je trazili na pochetku niti im je potrebna kad su vec “zagazili”), bilo bi im draze da je komentara, oponiranja, diskusije, novih priloga… vishe, no tako je kako jeste. Svi radimo najbolje sto znamo, ne samo u smislu izvedbe, vec i odluchivanja da li je bolje javljati se ili ne, potpisati se ili ne… Tema je, srecom, vrlo lezerna pa sve treba tako i prihvatati.
Vrlo je zanimljivo kolika je uloga rutine, odnosno koliko je sastavljach brzi i efikasniji u stilu koji mu je najblizi. Meni bi trebalo punooo vishe vremena za bjeline…, da li bih bio bitno efikasniji u mom stilu zaista ne znam. A mozda je na djelu i razlika u pristupu – efikasnost kao odnos utroshenog vremena i rezultata je posljednje na sto mislim. Nekad mi je to bilo mnogo vaznije (radio sam puno, rokovi…), no ovdje je rijech i o mogucem razlichitom pristupu bez obzira na raspolozivost vremena. Daleko od toga da odugovlachim kad sastavljam, zaista ne, ali ne mogu odoljeti da ne probam josh koju verziju kombinacije (iako mi je postojeca sasvim dobra), da vidim gdje ce me odvesti chudo jezika (kao kad sahisti analiziraju poziciju i moguce rasplete) … na kraju, kad je krizaljka gotova drago mi je i osjecam se dobro, valjda mnogo vishe zato sto sam bash zadovoljan svojim rezultatom nego sto sam zavrshio. Tu negdje lezi bitna razlika izmedju korektnih ili chak vrlo dobrih radova uradjenih brzo i efikasno, konfekcije (koju sam radio i mozda cu josh raditi i ponosan sam na uradjeno) i ispoliranog autorskog rada gdje efikasnost nije vazna (naravno i prvi rad je autorski i, josh “naravnije”, drugi rad nije vishe autorski jer sam se mozda patio polirajuci). Ono sto se rachuna je zavrshni rezultat i nista drugo. Ako su prisutne stvari koje cemo svi (u razlichitoj mjeri strogosti, ali ipak svi ili velika vecina) nazvati slabostima onda je rad slabiji od onog koji ima manje tih slabosti. Druga oblast, drugi svijet je pitanje ukusa i o tome ovdje nije rijech.
Mislim da bi najpouchniji nachin za obradu ove generalne teme (sta je dobra krizaljka/ukrstenica) bio sastavljacki natjechaj gdje bi bilo prisutno sve – potpuna anonimnost autora, brojan i vrlo ozbiljan ziri koji bi, svaki clan pojedinachno, DETALJNO (poredeci radove u uzoj konkurenciji) obrazlozio svoju listu najboljih.
Ako (u interesu diskusije) zamislim da su ovih 6 radova finalisti takvog takmichenja (format nije bash pogodan za takvu svrhu, no svejedno… ) i da sad trebam napraviti poredak i obrazloziti svoju odluku ishao bih ovim redom: rad broj 6 je najslabiji (sadrzajno i graficki), ostalih 5 su “tu negdje” (u nechem bolji od drugih, u nechem slabiji… pa se to nekako ponistava), poredao bih ih po kvalitetu sadrzaja (rjeshivost i svjezina…) i kombinacije. Ako su i onda “tu negdje” odluchio bih se za broj 5, sto bi, naravno, bio rezultat mog ukusa (ponavljam – tek nakon sto su u objektivnoj procjeni bili podjednaki ili da zamislimo da poredim samo praznu mrezu bez rjeshenja). Insistiranje na odsustvu dvoslova i jednoslova (br 5) je preostar kriterij ako se provodi u potpunosti, negativno utiche na sadrzaj (ne kazem da je nemoguce napraviti i dobar sadrzaj). Ono sto ja zagovaram je njihovo odsustvio u sredini, odnosno prihvatljivost samo uz ivice mreze.
Hajro
Josh nekoliko uzgrednih napomena:
Dominantni 6X6 model je nesto sto nisam znao i sto me iznenadjuje jer ne vidim nikakvu vezu izmedju takvog kriterija i vrijednosti sastavka. Otkud to i zasto to tesko mi je shvatiti. Valjda je neko predlozio, ostali prihvatili, nije to, naravno, nikog sprechavalo da radi izvrsne radove, vece bjeline…
Slazem se da se kroz nechije enigmatske radove (ovdje govorimo o krizaljkama/ukrstenicama) naziru osobine licnosti. Nije bash da mozemo reci “da ti vidim krizaljke pa cu znati kakav si”, ali ima tu nesto. Mozda bi svi mogli malko razmisliti o tome, potraziti zajednicki nazivnik u nashem generalnom ponashanju i sastavljackom stilu… Ja bih za sebe mogao solidno elaborirati prisutnost te crte…
Slazem se i da je hvale vrijedna sposobnost autora da radi dobre radove u svim stilovima i to je najcesce tako – dobar sastavljach to moze, ali manje uziva i manje je tog uzitka preneseno na sastavak i rjeshavacha. Podsjetio bih na staro pravilo – najbolje je kad covjek radi ono sto najbolje zna, u sretnim slucajevima to je ono sto i najvishe voli. Govoreci o radu i sreci cesto sam pominjao kako mi se desio dream scenario – pretvorio sam hobi u profesiju, a nisam izgubio hobi. Poslije mi se desila ona slavna kletva – dabogda imao pa nemao, …srecom neke, vrlo vrijedne, stvari je nemoguce uzeti.
Kad je rijech o pomenutom insistiranju na zadovoljstvu i sastavljacha i rjeshavacha pade mi na pamet pitanje edukativnosti na koju se enigmati pocesto pozivaju, isticuci je kao vaznu komponentu i dokaz vrijednosti nashe rabote. U kontekstu meni vaznijeg zadovoljstva smatram najvrednijim primjerom edukativnog zadovoljstva podsjecanje rjeshavacha na nashe jednostavne, lijepe, zvonke i jasne, svima poznate rijechi koje su, siromastvom i “efikasnoscu” svakodnevne komunikacije zapostavljene. Dakle ljepshe i bolje mi je ODVAJKADA nego ARGENTINA.
Oprostite mi duzinu i teretnost, sve sam ovo vec rekao,… Ova Mladenova analiza i blog generalno (slagali se ili ne), zasluzuju paznju i podrsku i ovo je moj nachin.
Gotovo zaboravih – Mladen je mogao preskochiti detalje o minutazi. Nije bash ohrabrujuce za pochetnike, a ne bi bilo ni dobro da mu urednici pocnu obrachunavati honorare po satnici.
Hajro
Hvala na ozbiljnom komentaru, Hajro.
Kao što pojedini čitaoci bloga očekuju da saznaju nešto novo (mada, ne bih precenjivao svoje edukativne moći), tako i ja priželjkujem da komentar ima određenu kritičku notu, koja je značajnija ukoliko je komentator osvedočeno merodavan.
Pitanje o ulozi rutine je, mislim, jedno od najvažnijih: rutina je posledica iskustva, a njen smisao je ušteda (ne samo vremena, već i energije): i kompozitor posle 5, 10, 15 godina rada podleže njenim preimućstvima, slikar takođe, ali i metaloglodač, kasir, izvođač javnih radova (...), pa ne znam da li ima smisla ignorisati taj momenat u priči o hobiju (jer, nisam siguran da bilo ko ima na raspolaganju neograničene vremenske i energetske kapacitete), tim pre što iskustvo samo po sebi omogućava čoveku postizanje iste ili približne efikasnosti uz sve manje rashode. Dakle, bilo bi krajnje glupo, tj. nepraktično i nefunkcionalno, stalno pristupati sastavljanju fenomenološki, "kao da je prvi put", pošto taj nivo idealizma sebi mogu da priušte samo neki idealizovani perpetuum mobile-sastavljači, koji žive u svetu bez vremena i obaveza.
Poliranje je, svakako, poželjno, ali samo povremeno, kada je autoru izuzetno stalo do rezultata (npr. na takmičenju ili konkursu), a kao navika je više funkcija ličnosti, nego realna potreba. Ako ja imam 10 sati za sastavljanje i opisivanje 10 ukrštenica (što se može desiti), a pri tom sam hiper-perfekcionista - to onda nije posao za mene, i trebalo bi da se držim čistog hobija... ali, to bi bilo takoreći sumanuto (čovek peca čitav dan iz hobija, pa je na kraju opet na nekom materijalnom dobitku: u najgorem slučaju pojede te 2 ribe koje je upecao), jer bih za tih 10 sati mogao da napravim jedan vrhunski, antologijski sastav i da se slikam s njim... ili da ipak dam primat iskustvu, a da pride nešto i pazarim. :)
Svih 6 ukrštenica koje sam prikazao se oslanjaju na rutinu: poenta "eksperimenta" je odnos između rashoda i prihoda, te nisam pokušavao da dosegnem svoje krajnje domete, već da sa što manje dobijem što više (a mudre glave kažu : "manje je uvek više"). Minutažu ne treba shvatiti bukvalno, pošto se ona odnosi samo na sastavljanje, a ako se svemu doda i crtanje nove mreže (ili prilagođavanje stare), opisivanje i sve ostalo - može se zaključiti da bi mi za pripremu rada bilo potrebno bar diplo više vremena (opisivanje mi je, inače, "robija"). Na sreću, ne plaši me obračunavanje honorara po satnici, jer urednici za koje sam ja donedavno radio sve preusmerajaju na svoj račun. :)
Овај пост сам прво хтио коментарисати, из једноставног разлога што је био најављен и што сам очекивао његову објаву, а и тема је врло интересантна. Десило се да сам, из на том мјесту наведеног разлога, предност дао претходном посту. У међувремену су објављени нови коментари, па ми се у први мах учинило да је најбоље одустати од првобитне намјере, јер се нема богзна шта ново рећи, а опет... Увијек се има шта рећи, ако и буде већ речено, биће исказано на други начин.
Експеримент је вриједан пажње, резултати одлични, а потрошено вријеме фасцинантно. Ти, Младене, иако си то разложно образложио у посљедњем коментару, вјероватно никад нећеш разумјети зашто је твој имењак Ђурђевић у својој дугогодишњој каријери саставио, по теби, тако мали број радова. Ове који данас немају гдје да објављују, вјерујем да хоћеш.
И ја бих као најмање успио означио рад бр. 6, петицу бих (истина, тешка срца) елиминисао из борбе за прво мјесто. Сасвим неочекивано, за ту позицију можда бих се (кратко) двоумио између прва два уратка, али бих у сваком случају предност дао раду означеном бројем 1. Код радова бр. 3 и 4 сам најличнији, због тога што се (заједно са петицом) највише приближавају начину на који ја углавном састављам, па сам ту и најстрожи код оцјењивања. Мој фаворит би свакако био рад бр. 3, да изврсно започета комбинација није нарушена инсистирањем на седмици која почиње словима АИ.
Ту долазимо до, по мени, врло битне ствари - почетка. Као што је Бети Ђорђевић пјевала: „Почнимо љубав испочетка“, тако и ја мислим да је најприродније да почнемо састављати испочетка, тј. од прве колоне или ступца. Иако је прво слово тематског појма увијек у првом реду, „састављање испочетка“ имамо само у радовима бр. 3 и 5. Да нису платили цијену експеримента, они би били на врху моје ранг лист. Овако „мој“ побједник је рад који је започет откраја, свакако због импозантне бјелине, али која би много мање импресионирала да је, примјера ради, од горњег дијела лика одвојена ланцем црних поља.
Zahvaljujem se na osvrtu, Radoja.
Što se tiče vremena, stvari stoje malo drugačije kada sastavljam na većem formatu (10 x 16 je, mislim, jedan od najzgodnijih), a ako se tome doda odgovornost ili neka specifična ambicija, na puko kombinovanje mogu potrošiti sate i sate. Evo, upravo sam završio jednu duplericu, koja je otprilike 3 puta veća, a s obzirom na to da će biti objavljena u vrlo komercijalnom listu (znači: sadržaj mora biti sasvim primeren), i da sam sebi zakomplikovao život insistiranjem na dijagonalno učaurenom tematskom pojmu, bilo mi je potrebno više od 3 sata aktivnog rada (a za opisivanje će mi, nadam se, biti dovoljno sat-sat i po). Eto, čisto da neko ne pomisli da ja "klepam" ukrštenice kao od šale. :)
Uzgred, Hajro će se javiti tokom noći, pošto je tek danas pročitao Vaš komentar. :)
Umjesto komentara, veliki pozdrav i hvala, prije svega za rođendansku čestitku, a onda i za kritički osvrt. O ovom potonjem više kad se vidimo. Jeste sa velikim zakašnjenjem, ali bolje...
Vojo Novo Zekić
Zaista deprimirajuce deluju na mene podaci o utrosenim minutima na ove majstorije.
Najvise mi se svidja rad Cvorovi, broj 4! Cak iako ne volim deminutive, pojam INDIJANCIC me je odusevio. :)
Постави коментар