 |
| "Enigma" 1988/89. |
 |
| "Enigma" 1990/92. |
Da sam neka vlast, smesta bih naredio da "Enigma" promeni format i postane duplo veća, da čovek može ljudski da je raširi i doručkuje na njoj, ili da uvije kilo sitnih kolača, ili da zaštiti gornji deo ormana od prašine... Da, osamdesetih i početkom devedesetih je bila velika - ali ne samo po dimenzijama, već i po sadržaju, po izboru tema, po kvalitetu radova. Dobio sam od mog starog darodavca Radakovića nekoliko brojeva iz tog perioda, i moram da kažem da sam napokon pronašao svoju epohu! Ovo je, zapravo, moj prvi susret sa tim davno napuštenim formatom, sa ogromnim likovima i prvoklasnim sastavima kakvih u prethodnim decenijama nije bilo u ovom listu, i mislim da je reč o ljubavi na prvi pogled.
Ne znam kako bih ovo drugačije mogao da kažem, ali imam utisak da je bilo potrebno da se rodi i stasa samo jedan autor da bi "Enigma" napokon procvetala. Čekalo se cirka trideset godina na njegovo pojavljivanje, a kada se je priključio ekipi - mala i jeftina enigmatska revija je napokon mogla da postane velika i skupa. On je, naravno, Rešad Besničanin. U tom periodu saradnici su bili i Železnik, Putniković i Zeljković. Tu su i Reljić, Jakšić, Bažik, zatim Spasojević, Vukadinović, Knežević, Prvanov, Živanić, Čolaković, Janković i skoro svi ostali domaći ukršteničari koji su u tom trenutku bili aktivni. Neki su završavali karijeru (recimo, Železnik i Putniković su preminuli '90), neki su bili na početku, a sa nekim imenima se srećem prvi put u životu: Jelica Prešić, Rade Ravić, Željko Petrović, Željko Jandragić, Metodija Manakov itd. Ima ih toliko da mogu da napune telefonski imenik, ali se valjda nisu dugo zadržali u svetu enigmatike, pa mnogi nisu ni spomenuti u LSE - u. Sreće se i dosta pseudonima (Mentor, Magnus, Greko, Kasi), a fascinantno je da su i radovi poluanonimnih autora često bili vrhunskog kvaliteta (uprkos tome što je list izlazio nedeljno!), te u ovih desetak brojeva takoreći nema nijedne ukrštenice koja drastično kvari prosek. .
Neenigmatski deo je takođe bio daleko bogatiji i atraktivniji nego danas (ako obratite pažnju na sliku iz jučerašnjeg posta, primetićete da je naslovna strana "zakićena" grobljima!), pa je čovek u svakom broju mogao (pre nego što zavije one kolače ili rasprostre listove po šifonjeru) da pročita ilustrovanu priču o nekoj slavnoj i aktuelnoj ličnosti, rubrike "Enigmin reflektor", "Svetla pozornice", "Enigmin teleskop", humoresku, krimi-priču i još mnogo toga, što je odavno ukinuto i zamenjeno šturim, uzgrednim i nadasve besmislenim tekstićima.
 |
| Rešad Besničanin, '88 |
 |
| Dragoslav Rosić, '88 |
 |
| Željko Prvanov, '88 |
9 коментара:
Željko Jandragić je poznati hrvatski enigmata, nekada sastavljač i urednik u Horvatovim izdanjima, a danas sa istom ulogom - samo kod Pere Galogaže.
Metodija Manakov je vrsni makedonski enigmata (njegovi sastavi su neodoljivo podsećali na stil Železnika), nažalost nisam imao priliku da ga upoznam. Često sam se pitao da li je to pseudonim ili stvarna osoba. Koliko je meni poznato, kako je "Enigma" prešla na manji format i Manakov je nekako prestao da sarađuje sa ovim listom.
MENTOR, MAGNUS i GREKO su bili pseudonimi Mihaila Reljića a KASI Dušana Nikića.
A ko je SVEN?
Nisam održao obećanje i nisam
poslao primerke HUPERA.
Imam podosta primeraka ENIGME
ovog formata.
Poslaću ti objedinjeno neku
količinu oba časopisa.
Slovarim
Mladene, sram te bilo što nisi čuo za Željka Jandragića! :)
Miroslave, sve je u redu. ;)
Ne sumnjam da ćete ispuniti obećanje.
Pretragom neta sam otkrio da je Slavko više puta spominjao Jandragića. Ne znam kako mi je to promaklo, ali čak i da nije, ovde bih se prvi put sreo sa njegovim radovima na ekavici.
Mladene i SVEN je Nikićev pseudonim! Imaš li još koju nedoumicu?
Ne, sve ok, hvala. ;)
Zanima me kako su izgledali pobednički radovi na ovom konkursu iz '88 i ko su autori, ali ću valjda morati da se strpim do neke naredne posete Marjanovoj biblioteci.
prva nagrada
http://srpskaenigmatika.blogspot.com/2013/12/enigmatski-vremeplov-9-belina-8x8.html
Hvala, Mile. Nisam povezao, a video sam taj post ranije.
Eto, taj primer dosta dobro ilustruje ono o čemu smo govorili nakon obznane rezultata konkursa ESS - a. I Gložanski je pobedio zato što je imao belinu 8 x 8. Ukrštenica je generalnoi slaba, čak je i ta belina prepuna otrcanih reči, od kojih su 7 glagoli (4 povratna!), tu je i lanac od 12 crnih polja, pa još jedan od 7, što znači da na delu imamo pravu sliku ukrštenice u ukrštenici. Desni donji deo je povezan samo jednim pojmom sa sredinom, užas. Ni moja nije baš za aplauz, ali ovde su mane totalno uništile tu jednu, uslovno rečeno, vrlinu.
U Rešadovom radu imamo malo drugačiju belinu 9 x 7 (to je, zapravo, jednako teško napraviti kao i 8 x 8), a sve ostalo je na mnogo višem nivou. Međutim, pobedilo je naše staro, odavno uvreženo uverenje da 8 x 8 uvek ima prednost.
Постави коментар