Simetrija za pamćenje

Većina autora zna da je dijagonalno ređanje devetki i/ili desetki u simetričnim likovima nešto malo teže od kopanja rude, pa nije čudo što su takvi sastavi oduvek bili prava retkost. Te retke, a samim tim i vrlo dragocene kombinacije su  potpisivali najveći majstori, a prvi poznati rad tog tipa na srpskohrvatskom jeziku je odavno predstavljen na blogu (OVDE). Autor te neobične ukrštenice iz 1958. godine je prvi srpski superkombinator, Simon Racković. On je zdesna nalevo poređao osam desetki (u liku 21 x 12), i mada je sastav u sadržinskom smislu podložan kritici, činjenica je da je i danas ekskluzivan skoro isto kao i pre 56 godina.

34 godine kasnije je nastao jedan slavni simetrični rad koji nije predstavljen na blogu. Naime, 6. oktobra  1992. godine u „Huperu“ je objavljena simetrična ukrštenica 23 x 14 Mladena Spasojevića sa rekordno malim brojem crnih polja – 28 (OVDE), a samo 2 meseca kasnije, 15. decembra rekord je oboren  u enigmatskom triptihu sa 24 crna polja, pri čemu je u središnjem delu zdesna nalevo poređano 14 desetoslovnih pojmova (odnosno 12 desetoslovnih i 2 jedanaestoslovna)! S obzirom na to da je taj sastav citiran u Leksikonu srpskih enigmata, ali i da imam ozbiljne zamerke na sadržaj, kao i na  činjenicu da je prohodnost skoro ravna nuli tj. da dva lanca crnih polja dele mrežu na tri minimalno povezane celine, govoreći o Spasojevićevom uratku – odlučio sam da zaobiđem čuvenu skalameriju koju su konstruisali Tomislav Vukadinović, Veljko Dopuđa i Zoran Zeljković (središnji i najimpresivniji deo triptiha je sastavio Dopuđa, verovatno najbolji „simetričar“ svih vremena, i pošto sada mislim da sam ipak bio prestrog, tj. da je rad ipak vredan još jednog citiranja, biće na tapetu u narednom postu). 

U međuvremenu (i kasnije) je možda objavljeno još nekoliko sličnih ukrštenica, a sigurno je da njihovi autori nisu bili Željko Kužet, Dušan Kos, Petar Jovanović, Milan Đidera, Živa Kovač i njima slični ljubitelji jeftine simetrije. Prvi osumnjičeni je, pored Dopuđe, Vojin Krsmanović. I, stvarno: iako su većinski sadržaj „Enigme“ tokom prve polovine sedamdesetih  činile simetrične ukrštenice, na prste jedne ruke se mogu izbrojati ambiciozni sastavi, a njihov autor je u 100 % slučajeva upravo on. Doduše, nisam pronašao desetke, ali su 1975. godine objavljena dva lika 19 x 13 sa po 11 devetki.

Predstavljam oba sastava, i još jednom podvlačim da su tada, kao i danas, to bili pravi enigmatski biseri. Problem koji se poslovično javlja kod takvih poduhvata se može označiti kao „enciklopedizam“ i ponajviše se odražava na rešivost, pa ni Krsmanović nije mogao potpuno da izbegne sudbinu najambicioznijih (naročito u prvoj ukrštenici), ali treba priznati da je kvalitetno realizovao svoje zamisli. U nesavršenstva se eventualno može ubrojiti ponavljanje reči sa istim ili istozvučnim korenom: Krstac – Krsto, most – Moste – Mostine, kantoni – kantari – kantori. Interesantno je da su dimenzije lika atipične, pošto su ostali saradnici (Malenović, Rosić, Reljić, Ivanov) na istoj strani objavljivali ukrštenicu 18 x 12. To znači da ne postoji parametar za broj crnih polja (22), ali je po svoj prilici reč o rekordu (PDR je u oba slučaja 6, 08). 

Manje poznate reči:

I

ASTRANA – španski prevodilac, Marin Luis; MOSKOVIJA – oblast oko Moskve; KASKAVICA – vrsta stočne bolesti; BAK – mesto u Bosni, kraj Uloga; KARTUZIJE – samostani katoličkog pustinjačkog reda; BOND – obveznica, obligacija (str.); MONTERIJA – grad u Kolumbiji; MOŠTANICA – mesto kod Vranja; KONOPKA – poljska filmska glumica, Magda; STRATO – prefiks koji označava stratosferu; LONA – ličnost iz Krležinog dela „Gospoda Glembajevi“; IFE – grad u Nigeriji; MUSTERIJEN – razdoblje razvitka Zemlje; POSKURICA – obredni hleb u crkvi, nafora; APOSTAZIJA – odmetništvo, otpadništvo (grč.); RATKOVICA – mesto kod Slavonske Požege; SKOLIJA – gozbena pesma kod starih Grka; OTAVICE – mesto kod Drniša; BENTONIT – glina nastala trošenjem iz vulkanskog pepela; VARDARIJA – južni i jugoistočni deo Solunskog polja; MUO – kupalište u Boki Kotorskoj.

II

PRELACIJA – preimućstvo, prednost (lat.);  KARAFA – stona boca od brušenog stakla sa zapušačem, BRŠADIN – mesto kod Vukovara; PASMO – glavni uzdužni pojas na dnu broda, pored kobilice; PERTINAKS – vrsta izolacionog materijala u elektrotehnici, KRSTAC – brdo i klanac kod Kotora; PRITANI – članovi odbora pedesetorice državnih savetnika koji su upravljali narodnom skupštinom; GREGORIJAN – slovenačko muško ime; KRILAŠICA – zmija s krilima (u narodnim pesmama).